СТРАНИ ЈЕЗИЦИ
Некако у то доба је уведен француски језик као наставни предмет у наше средње
школе, те је била велика оскудица у наставницима који би га предавали. Али та
околност није нимало бунила нити школску управу нити нас ђаке. Школска је управа
одређивала једнога грешника из наставничког већа, коме је ставила у дужност да са
нама заједно учи, француски, а нама је то добро дошло, јер нам на тај начин
предмет није задавао никакве тешкоће. Напротив, час француског језика служио нам
је као пријатан одмор од осталих часова и на њему смо се врло лепо забављали.
Када би професор научио лекцију, и било је још повуци-потегни, али кад је ни он не
би научио, онда је лако ишло, јер се и он сам снебивао да говоримо о француском
језику, већ би завео говор на сасвим друге ствари. Причао нам је, на пример, како
Митридат ВИ, краљ понтски, који је владао читав век пре Христова рођења, знао
двадесет и два језика, па нам је причао како је он лично знао једнога Црногорца
који је много лутао по свету и знао пет страних језика да говори, али их је све
говорио црногорским наречјем.
А кад би знао лекцију, отварао је час нарочитом беседом, коју би увек почињао
овако:
– Децо, француском језику треба да поклоните нарочиту пажњу. Он вам није
неопходно потребан ако ће, рецимо, ко од вас бити министар спољних послова, али
ако ко има амбицију да буде портир у хотелу, онда знајте да без француског језика
то не можете бити.