ХРИШЋАНСКА НАУКА
Учећи хришћанску науку, мени је необично омилела незнабожачка вера. То долази
вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако
нехришћански тукао да се ја и дан-данас у цркви кад слушам проповед о
хришћанском милосрђу, осврћем на све стране зазирући да ме не звизне митрополит
патарицом или ђакон кадионицом. Та је појава један доказ више да утисци из ране
младости остављају врло дубок траг у души.
Сећам се, на пример, да сам, због седам мршавих крава изео седам тако дебелих
батина да о дебелим кравама нисам смео ни говорити. Па онда, Марија и Магдалена
мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, то јест због Магдалене, морао сам
једанпут да свлачим панталоне пред целим разредом, да се повалим по клупи и да
издржим дванаест удараца по голоме телу. Од тога доба ухватио сам такав страх да
ни доцније у животу, кад год бих срео женску која се зове Магдалена, ја не бих смео
пред њом да свлачим панталоне.
Било је и лекција које ми нису правиле тешкоће. Тако, на пример, Адам и Ева, били
су ми врло симпатични, вероватно са своје наивности, а можда и стога што је први
грех једне жене уопште симпатична ствар. Али, док су ми Адам и Ева били
симпатични, дотле су ми њихова деца правила ужасне малере. Због познате фирме
"Каин & Авељ" извукао сам трипут батине. Једанпут зато што сам казао да је
Авељ убио Каина, други пут што сам казао да су Каин и Авељ били апостоли, а трећи
пут, не сећам се, а чини ми се зато што сам казао да је Каин продао Авеља
мисирскирн трговцима за тридесет сребника.