ПИШЧЕВ ПРЕДГОВОР
Ја мислим да уопште нема смисла писати предговор аутобиографији. Ако живот
човечји и има какав предговор, он је тако интимне природе да се о њему уопште и
не пише. Али се мени предговором ваља оправдати што сам предузео овај посао –
писање биографије – којим се обично баве пропали политичари, прогнани владари,
беспослени пензионери, бивше дворске даме и чланови Академије наука. И, ето,
тога оправдања ради ја морам ову прву главу посветити предговору.
У једно доба настала је била читава хајка на мене. Све што је добило свраб за
писање узело је да се чеше о мене, тако да сам био постао нека врста писменог
задатка за све оне који су – то се већ разуме – почињали критиком своја литерарна
вежбања. Сви су они и на сав глас тврдили: да ја немам ни духа ни талента. Како су
ми на тај начин створили донекле репутацију човека без духа и талента, поче се
шапутати да ми та репутација даје довољно квалификација за члана Академије наука
и уметности, те сам свакога часа могао очекивати да будем и изабран. Па како сваки
академик мора да изради своју аутобиографију, и како је нашим академицима за тај
посао потребно по неколико година, па их има који су и умрли а тај толико велики и
важан посао нису довршили, те се ни дан данас ништа не зна ни о њиховом животу
ни о њиховом раду на науци, – то сам одлучио да за времена пиберем грађу за свој
животопис.
Ето то ме је углавном руководило када сам сео да пишем ову књигу.
Опис овога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији
почетак. Полазећи од тога факта, ја се нисам упуштао у ствари које су претходиле
моме рођењу, пошто о томе вероватно и нема никаквих података. Аутобиографију сам
завршио женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије.
Уосталом, време од рођења до женидбе и јесте један период (са много потпериода)
у историји човековој. Онако отприлике као што у историји Срба време од досељења
на Балканско Полуострво до пропасти царства на Косову чини један велики период
са много потпериода. Чак би се и у животу човековом тај период од рођења до
женидбе могао, као и у историји, звати период "од досељења до пропасти". Као што
би се и период који затим настаје могао тако лепо и у животу, као и у историји,
назвати: период "робовања и патњи".