Antoan de Sent Ezgiperi
(29. jun 1900 - 31. jul 1944)
31. jula 1944. godine Antoan de Sent Egziperi, francuski pisac i pilot, vinuo se ka nebu po poslednji put da bi se stopio sa zvezdama koje je toliko voleo. Autor „Malog princa" nestao je isto onako kao što je i živeo: misteriozno, burno, pokušavajući da otkrije „Smisao života" pomoću „Vetra, peska i zvezda".
Antoine Jean-Baptiste Marie Roger de Saint Exupery rodio se u Lionu u osiromašenoj aristrokratskoj porodici. Njegov otac, Žan, agent osiguranja, iznenada je umro 1904. godine, pa se Antoan sa majkom, Mari, preselio u Le Man. Ovde je proveo detinjstvo u zamku Sent Moris, okružen sestrama, dadiljama i rođacima. Obrazovao se u jezuitskoj školi u Le Manu, a potom i u katoličkom internatu u Švajcarskoj. Pošto nije uspeo da položi završni ispit na univerzitetu, nije mogao da ostvari svoj san i upiše se u francusku pomorsku akademiju, ali se kasnije upisao na arhitekturu.
1921. godine mobilisala ga je francuska avijacija. U Strazburu se obučavao za pilota. 9. jula 1921. godine imao je svoj prvi samostalni let, a već naredne godine dobio je pilotsku dozvolu i ponudu da pilotira u ratnom vazduhoplovstvu, ali je on pod pritiskom porodice njegove tadašnje verenice to odbio. Preselio se u Pariz i zaposlio se u nekoj kancelariji. U ovom periodu počinje da se zanima za književnost i piše svoje prve radove.
Nekoliko narednih godina nije imao mnogo sreće. Raskinuo je veridbu sa dotadašnjom verenicom, a uspeh je izostajao i na ostalim životnim poljima. Radio je više različitih poslova, između ostalog i kao knjigovođa i prodavac automobila.
1925. godine upoznao se sa poznatim piscima, među kojima se nalazio i Andre Žid, koji su podržali njegove literarne sposobnosti.
1926. godine, osim što se ponovo se vratio letenju, objavio je i svoju prvu priču, „Avijatičar" u jednom književnom časopisu. Bio je jedan od pionira međunarodne vazdušne pošte, u vreme kada su avioni imali tek nekoliko instrumenata. Kasnije, kada je tehnologija uznapredovala, upoređivao je tadašnje pilote sa računovođama, zbog mnoštva uređaja koje imaju pred sobom. Pilotirao je na opasnoj liniji od Tuluza, u Francuskoj do Dakara, u Maroku.
1928. godine postao je upravnik zabačenog aerodroma Kep Džubi u Rio de Oro u Sahari. Dom mu je bila drvena koliba, a spavao je na slamarici. Izolovan, Egziperi se polagano sve više zaljubljivao u pustinju i iskoristio je njenu grubu lepotu kao pozadinu za svoju najčuveniju knjigu - „Mali princ".
1929. godine objavio i svoj prvi roman „Južna pošta", koja je slavila hrabrost prvih pilota, letove na granici između života i smrti, brzinu prenosa pošte i pobedu komercijalne upotrebe aviona nad železnicom i pomorskim saobraćajem. Iste godine biva unapređen i u službi. Postavljen je za upravnika kompanije za vazdušnu poštu sa sedištem u Argentini.
1930. godine dobio je orden legije časti za zasluge u civilnom vazduhoplovstvu.
Sent Egziperi je leteo preko Anda i ova iskustva je opisao u svom bestseleru iz 1931. godine „Noćni let", koji će mu doneti brojne nagrade, između ostalih i nagradu „Prix Femina". Koliko je roman bio popularan svedoči i njegova ekranizacija koja je usledila već 1933. godine, sa Klarkom Gejblom u glavnoj ulozi
Glavni lik u priči je tvrdoglavi šef aerodroma, koji odustaje od penzinoisanja, jer mu se čini da mu je suđeno da bude pilot vazdušne pošte. Iste godine, Egziperi se oženio sa udovicom poznatog salvadarskog pisca, Consuelo Gomes Carillo.
Sa njom je imao veoma buran brak. Pored osećanja zapostavljenosti, nju je mučila u ljubomora, jer je znala za mnogobrojne Egziperijeve vanbračne veze. Jednu od najstrastvenijih vanbračnih veza imao je sa francuskinjom Helene de Vogue, koja će kasnije po testamentu postati njegov književni izvršilac.
30. decembra 1935. godine u 14 časova i 45 minuta njegov avion je pao u Libijsku pustinju. Egziperi i njegov kopilot uz sebe su imali samo kafu, čokoladu i šaku krekera. Ubrzo su počeli da doživljavaju video i audio halucinacije, a nakon tri dana su toliko dehidrirali da su prestali da se znoje. Na njihovu sreću, na njih je naleteo sin nekog beduina i spasao ih.
Nakon ovog događaja, Egziperi je počeo da piše za „Paris-Soir", između ostalog izveštavajući sa proslave Prvog maja u Moskvi, ali i šaljući brojne izveštaje tokom Španskog građanskog rata. Egziperi je živeo kao putnik, nezasiti avanturista, pa je uporno nagovarao Air-France da mu dopusti da ponovo bude test pilot, uprkos nesreći koju je doživeo 1935. godine.
1937. godine uspeo je da kupi novi avion, ali će i sa njim doživeti nekoliko nesreća u Gvatemali.
1939. godine, na nagovor svog prijatelja, književnika Andre Žida, napisao je i objavio knjigu o svojim iskustvima „Vetar, pesak i zvezde", osvojivši nagradu Francuske akademije nauka.
Po izbijanju Drugog svetskog rata ponovo se pridružio vojsci leteći u izviđačkoj eksadrili. Nakon pada Francuske 1940. godine, izbegao je u SAD, gde u periodu leto/jesen 1942. godine piše „Malog princa", kojeg će naredne godine i objaviti. „Mali princ", dečija knjiga za odrasle, prevedena je na preko 150 jezika. Tvrdi se da je ova knjiga najprodavanija na svetu posle „Biblije" i „Kapitala" Karla Marksa. Uobičajeno se smatra da je retka ruža, koja se spominje u knjizi, njegova žena.
1943. se ponovo pridružio Francuskom ratnom vazduhoplovstvu u severnoj Africi. Zanimljivo, i tokom ovog perioda je nastavio sa svojom starom navikom da piše dok leti. Nakon jednog lošeg sletanja, njegov nadređeni ga je opisao kao prestarog za letenje, ali mu je nakon pauze dozvolio da se ponovo pridruži jedinici.
31. jula 1944. godine poslali su ga u misiju izviđanja u dolini Rone, koja je prethodila invaziji savezničkih snaga na jug Francuske i više ga niko nikada nije video. Njegov avion je nestao - a ne zna se da li je oboren, da li je avion pao nesrećnim slučajem ili je u pitanju samoubistvo. Povoda za ovo poslednje davao je sam Egziperi, koji se u ovom periodu osećao izolovano i usamljeno, te smatrao da mu budućnost ne donosi ništa dobro. Nemački ratni dnevnici toga dana nisu zabeležili nijedno obaranje neprijateljskih aviona u tom regionu.
Iz godine u godinu ređaju se različite pretpostavke, a s vremena na vreme pojavljuju se i pojedinci koji tvrde da su upravo oni oborili avion kojim je pilotirao Egziperi. Ljudi sa sumanutom i morbidnom idejom, koji žele da čak i na ovaj način ukradu za sebe deo tuđeg uspeha, ne shvataju da nema ničega lepog ili slavnog u činjenici da ste oduzeli život jednom velikom piscu i tako uskratili čovečanstvu njegova buduća dela.
Nedovršeni rukopis „Mudrost peska", kao i neke njegove lične beleške objavljene su posthumno.
izvor: http://www.creemaginet.com/sajt/anto...eri-biografija
Odgovori sa citatom
