malo za razmishljanje o umetnosti i vremenu proshlom, sadashnjem, buducem.......
čuveni seviljski episkop isidor je zapisao jako davno kako stvarnost uvedena u umetnost postaje delimično nestvarna... predeo predstavljen na nekoj slici kao npr čuveno pusenovo delo bio sam u arkadiji, samo gubi realnost onoliko koliko je njegov dvojnik tj. umetničko delo neka forma savršene iluzije. e sad, ako stvoriš svet i odnose pomalo imaginativno i oni jednom uvedeni u našu stvarnost bilo putem pisane reči, knjige, slike, filma ili bilo koje druge forme, postaju stvarni u onoj meri koliko su jasno artikulisani onda nastaje problem.
zato je reč opasna po svaku vlast kao i bilo koja druga forma umetničkog izražavanja jer je po njima samo jedna imaginacija validna a ta nije naravno ona od koje je sve poteklo znači božija već ona dogmatsko lažna koju demagoški plasiraju kao doktrinu. ima u anlitičkom razmišljanju mnogo djavoljskih elemenata čak je i pokojni žika pavlović napisao jedno fino delo koje se zove đavolji film. sa ostalim se slažem ono za srce ali ne za sve ostalo. današnji svet je svet laži manipulacija i prevare. istina i laž se nadopunjuju onoliko koliko je potrebno da se ispere mozak razmišljajućoj jedinki. jer misao ili umetnička esencija je ono što pokreće svet u pozitivističkom pravcu a demagogija je atavizam te ideje.