Кафана на Балкану

[kojica]

NINKOVIĆ: Gospođa Draga, dok je bila ministarka, nije htela ni najobičniji korak da
učini dok se sa mnom ne posavetuje. Ja sam joj pravio jelovnik za večere, meni de
dine, po mojem je ukusu namestila svoj budoar, ja sam joj uređivao žureve, ja joj birao
toalete. Ja imam, znate, jedan naročito prefinjen ukus. Ep gu parfe.

ŽIVKA: Gle'te, molim vas, a ja baš sad mislim da pravim jednu večernju haljinu.

NINKOVIĆ (posmatra je znalački): Gris nale, belo grao, koje preliva u plavilo vedroga
neba, krep de šin, sa nešto malo ružičastoga možda samo opervaženi rukav i rever ili
možda džepovi u tonu... Ne znam, videćemo... Tek potrebno je nešto radi
nijansiranja...

ŽIVKA: Ići ćemo zajedno kod moje krojačice.

NINKOVIĆ: Vrlo rado!

ŽIVKA: A šta mi još preporučujete kao otmenost.

NINKOVIĆ: Oh, da... to je glavno — se la šoz prensipal.

ŽIVKA: Baš sam danas namestila zlatan zub.

NINKOVIĆ: To ste dobro učinili, to je šik i daje šarm osmehu.

ŽIVKA: Izvolite vi meni samo reći što je otmeno i šta bi trebalo još učiniti. Sve ću ja
to učiniti.

NINKOVIĆ: Znate li koju igru na kartama?

ŽIVKA: Znam žandara.

NINKOVIĆ: Ah! ... Vi morate naučiti bridž.

ŽIVKA: Šta da naučim?

NINKOVIĆ: Bridž. Bez bridža se ne da zamisliti otmena dama. Naročito vi imate nameru
da prizivate i diplomatski kor, a diplomatski kor bez bridža, to nije diplomatski kor.

[kojica]

NINKOVIĆ: Gospođa, razume se, puši?

ŽIVKA: Taman! Ne mogu čak ni dim da trpim.

NINKOVIĆ: I to, gospođo, morate naučiti, jer bez cigarete se ne da ni zamisliti otmena
dama.

ŽIVKA: Juh, bojim se ugušiću se od kašlja.

NINKOVIĆ: Znate kako je: otmenosti radi čovek mora pogdešta i da podnese. Nobles
obliž. I još nešto, gospođo, ako mi dozvolite samo da vas pitam?

ŽIVKA: Je l' to opet zbog otmenosti?

NINKOVIĆ: Da, gospođo, samo, pitanje je... kako da kažem... vi mi, je l' ts, nećete
zameriti, pitanje je vrlo delikatno. In kestion tu ta fe diskret?

ŽIVKA: Molim!

[kojica]

NINKOVIĆ: Ima li gospođa ljubavnika?

ŽIVKA (iznenađena i uvređena): Kako? Ja, pa za kakvu vi mene držite?

NINKOVIĆ: Ja sam vam unapred rekao da je pitanje vrlo delikatno, ali, ako želite da
budete otmena dama, in fam di mond, vi morate imati ljubavnika.

ŽIVKA: Ali ja sam poštena žena, gospodine!

NINKOVIĆ: Ekselan! Pa to je baš ono što je interesantno, jer kad nepoštena žena ima
ljubavnika, to nije više interesantno.

ŽIVKA: No, samo mi još to treba.

NINKOVIĆ: Ja vas uveravam, gospođo, da samo tako možete biti otmena dama, dama
od položaja, in fam di mond, ako igrate bridž, ako pušite, i ako imate ljubavnika...

ŽIVKA: Ju, teško meni! 'Ajde za taj bridž i za to pušenje kako-tako, ali za toga
ljubavnika...

NINKOVIĆ: Pitali ste me i ja sam smatrao za dužnost da budem iskren i da vam kažem.
Razume se, vaša je stvar kako ćete postupiti. Možete vi biti ministarka i bez bridža i
bez cigarete i bez ljubavnika i uopšte bez otmenosti.

[planinar]

"Gđa Živka", hmmm, nešto mi je stil mnogo poznat, a i neverovatno je da ih ima više. Bila mi je mnogo i ova jedna.
"Gđa Živka", uh bre, kakav li je ovo sad marifetluk?

[planinar]

Znam, znam, postala i ona ministarka pa vežba. Ali da znaš da danas imati ljubavnika i nije nobl već uobičajena stvar.

[kojica]

Pa sad su neka nova vremena...

Mora neko da mi kaže šta je sad nobl..

[mare]

[planinar]

Pa sad su neka nova vremena...

Mora neko da mi kaže šta je sad nobl..

Kanarska ostrva, Aspen, muljanje love preko Kajmanskih ostrva........

[kojica]

šta to pirčaš...

[paculjkica]

@ Marko

[Kljusina]

Sunce ti jeb... !
Kojice?!

[kojica]

Jesi li ti rođak s moje ili Savine strane?

[mare]

dobro jutro

[mare]

[kojica]

Dobro jutro Markić...

[Vragolanka]

ooo, dospodža ministarka... šta ima novoga?

[kojica]

Ko beše ti?

[Vragolanka]

to se i ja pitam ovijeh dana...

[kojica]

Sad kad je Sava postao ministar, svi su nas se setili.

[paculjkica]

Samo da vas pozdravim