raskol ili ne?

[Zazijavalo]

A ovaj... El ne treba bog da mu sudi?

[Kovač]

A ovaj... El ne treba bog da mu sudi?

Pa...ima više bogova u pravoslavnoj crkvi.

[G]

Možda je vreme za reforme?

[Kovač]

Misliš ovo,ko pobedi biće jači:

[Zazijavalo]

Baš me briga ko će da pobedi. Poješću onog koji izgubi.
(Bog)

[причалица]

A ovaj... El ne treba bog da mu sudi?

pa sudiće mu....ima vremena.

[planinar]

pa sudiće mu....ima vremena.

E baš će da se naživi do tada.

[причалица]

E baš će da se naživi do tada.

pa možda hoće, možda neće...mislila sam, neće baš sad da mu sudi.

[причалица]

Crkva reagovala na vreme, izbegnut najgori scenario

ŽELJKA JEVTIĆ | 22. 11. 2010.
Novembarsko zasedanje Sabora pokazalo je da, iako ima različitih stavova među grupama episkopima, svima njima jedinstvo Srpske crkve ipak, na prvom mestu. SPC je izbegla raskol, a vladika zahumsko- hercegovački Grigorije ističe za “Blic” da je na ovom Saboru Crkva pokazala snagu i odgovornost, a episkopi svest da je “sabornost preduslov, uslov jedinstva, a ne nečije mišljenje ili tumačenje”.

Sadašnji monah Artemije treći je po redu vladika u novijoj istoriji koji je raščinjen. Da mu je pošlo za rukom da zadrži manastire na Kosovu i Metohiji - Duboki Potok i Devine vode, a u koje je nasilno upao sa svojim pristalicama pred kraj prošle nedelje, najgrublje pojašnjeno SPC bi bila u raskolu.

Međutimm, Artemiju nije pošlo za rukom da osnuje raskolničku crkvu. Scenario je izbegnut pravovremenom reakcijom patrijarha Irineja, koji ne samo što je stavio na glasanje raščinjenje vladike, već je povukao i potez koji je omogućio da se na zakonit način vrati imovina vlasniku - SPC, time što je podigao krivične prijave.

Prema saznanjima “Blica” iako je šest vladika na zasedanju Sabora glasalo protiv raščinjenja Artemija, svi oni međutim, na kraju zasedanja Sabora, potpisali su odluku o njegovom vraćanju u red monaha. Time je ovaj Sabor pokazao da srpske vladike i pored svih ličnih interesa imaju granicu, a to je očuvanje Crkve.

Vladika Grigorije kaže da “kada god je udar, pokaže se i prava vrednost onoga na šta je udareno”.

- A Srpska crkva je ostala jedinstvena. Ovo je bio udar na jedinstvo Crkve, a Crkva je pokazala snagu i odgovornost iznad očekivanja. Rekao bih zadivljujuću svest o važnosti jedinstva. I nakon tako bolne i nikom mile odluke kao što je raščinjenje jednog episkopa, pokazalo se koliko je snažna svest o jedinstvu naše Crkve. I oni koji su možda mislili drugačije, shvatili su da postoje važnije i one najvažnije stvari. Ako neko misli ili tumači drugačije on mora prikloniti glavu sabornoj odluci jer je sabornost preduslov, odnosno uslov jedinstva, a ne ničije mišljenje ili tumačenje - kaže vladika Grigorije

[причалица]

Atanasije pozvao Artemija da vrati pare

Vladika Atanasije (Jevtić) poručio je juče u pismu vladiki Artemiju da ga je Sabor vratio u red monaha da bi ga podsetio na početno jevanđeljsko pokajanje, ali i pozvao Artemija da vrati milion evra koliko su, kako tvrdi, on i njegovi saradnici ostavili u dugu Eparhiju raško-prizrensku. Vladika Atanasije se pita da li se za to vreme Artemije i kajao. „Ne znamo”, kaže, i dodaje da kako izgleda, „nije, bar za poslednju deceniju”.

Zato, dodaje episkop Atanasije, sada je došlo vreme da se kaže istina, a istina je da bivši vladika Artemije ima velike pare u nekoliko srpskih i grčkih banaka i da račune krije kao zmija noge.

Bilo bi poštenije da nam kaže koliko on i Vilovski na svojim računima imaju novca namenjenog Kosovu i Metohiji, pa još i da taj novac predaju svojoj bivšoj eparhiji - poručuje Atanasije. Vladika ističe i da su Artemije i Vilovski eparhije ostavili u dugu od blizu milion evra.

e, svašta....lepo reče počivši patrijarh pavle - šta bi bilo da se nisu zavetovali na siromaštvo?

[причалица]

Артемију прети анатема

У СПЦ тврде да рашчињени еписком Артемије није ни први ни једини епископ коме је Сабор судио.
Рашчињени епископ рашко-призренски Артемије, после одлуке Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве да буде враћен у ред обичних монаха, не може да служи литургију, обави крштење, венчање, опело, не може да даје благослове, нити да носи владичанска обележја. Једном речју, он је трајно лишен чина, додаје уз ова објашњења конкретних последица саборске одлуке протојереј мр Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске.

– Мислим да је јасно да је он сада под надлежношћу патријарха. Може да се обрати за канонски отпуст за неку другу православну епархију. Он не може бити православни монах без припадности некој епархији и манастиру. Из његовог порицања саборске одлуке јасно се закључује да у његовом случају није крај са црквеним казнама. Уколико настави да се лажно представља или да служи службу неминовно је да ће бити лишен и монашког чина. Ако би кренуо путем организовања некакве псеудоцркве онда би био и анатемисан попут Мираша Дедеића. У таквим случајевима, судили би Епархијски црквени суд и Велики црквени суд – каже отац Велибор.

Архијерејима у првом степену суди Свети архијерејски Синод, а Сабор, као највише црквено тело, у другом и последњем. На одлуку Сабора није могуће уложити жалбу. Отац Велибор истиче и да епархијски црквени судови нису надлежни за суђење епископима и додаје да свега неколико канона говори о процедури суђења епископима, као да ни Устав СПЦ нема много чланова који прописују ту процедуру.

– Ипак, то не значи да тај део није црквено-правно јасан за свакога ко црквеном проблему жели да приступи на црквено утемељен начин. Највише канона говори о томе шта епископи и клирици не би смели да чине и прописују казне. Процедура суђења епископима је углавном иста у свим помесним црквама. Довољно је да поменем да руски патријарх има право да без одлуке Синода или Сабора разрешава и смењује епископе. Рашчињени епископ Артемије није ни први ни једини епископ коме је тако суђено, а многи заборављају да је црква јерархијска. Онима који црквене проблеме и питања искључиво посматрају лично, идеолошки, партијски или кроз било коју диоптрију овога свега таква питања могу бити спорна или нејасна. Сабор у пуном заседању, дакле, у присуству најмање две трећине епископа има право не само да суди архијерејима него и да својим одлукама мења уставне одредбе или да их допуњује. То очевидно не знају неки клирици и правници и из таквог превида настају погрешна тумачења Устава, а таквима је онда лако да синодске и саборске одлуке неодговорно и неутемељено проглашавају „неуставним” – наводи отац Велибор.

После седнице сабора у петак, када је донета одлука о рашчињењу, незванично се могло чути да је на Сабору било предлога да се оформи суд од 12 епископа који би одлучивао о бившем епископу рашко-призренском. Протојереј Велибор Џомић, међутим, каже да пракса суда од 12 епископа не постоји у српској Цркви, као и да је једини услов који канони захтевају да архијереју не суди мање од 12 епископа.

– Уколико нека помесна Црква нема довољан број епископа онда се недостајући број допуњује архијерејима из друге помесне Цркве. Одлуку о лишењу архијерејског чина доноси Сабор помесне Цркве на челу са патријархом. Викарни и умировљени епископи у таквим случајевима немају право гласа. Тако је било и у случају рашчињеног епископа Артемија – каже отац Велибор.

Пре почетка јесењег заседања Сабора било је јасно да ће се поједини Артемијеви ставови и поступци после његовог умировљења наћи на дневном реду, а незванично се говорило и да би га Сабор могао позвати на део седнице на којем ће се расправљати о њему. То се, на крају, није десило. Отац Велибор наводи да је рашчињени владика Артемије до сада више пута позиван на саслушање пред црквеним органима и да се годинама на скоро сваком Сабору водила расправа о његовом непоштовању и неизвршавању саборских и синодских одлука.

– Његове канонске и друге кривице за Сабор су више него јасне. Изгледа да само њему није јасно шта је он то скривио те отуда све друге, осим себе, позива на покајање. Он и његови следбеници упорно превиђају чињеницу да је направио један од највећих преступа – служење литургије под забраном свештенодејства, покушај отимачине манастира, лажно представљање и фалсификовање печата епископа рашко-призренског. То су факта која ни он не оспорава и која не захтевају додатно појашњење саслушавањима на Сабору. Уосталом, онако како се постаје епископом, односно одлуком Сабора, тако се и на основу утврђене канонске одговорности и лишава владичанског чина – истиче отац Велибор.

[причалица]

Vicevi i raskoli

Velike su mudrosti sakrivene u vicevima iz bivše nam domovine. Samo je nevolja što su uglavnom zaboravljeni. Evo, na primer, setih se jednog odličnog i veoma upotrebljivog. Išao - kaže vic - Mujo kroz tunel, naiđe voz i sveg ga polomi, jedva živu glavu Mujo izvukao. Tri meseca ležao u gipsanom koritu. Po izlasku iz bolnice, svrati kod Hase, skuvaju kafu, ćaskaju, kad u neko doba šiknu para i zapišta ekspres lonac. Mujo skoči kao oparen, dograbi pajser i olupa lonac. „Šta to, bolan, radiš? Jesi li šenuo? Šta ti je lonac kriv?“ A Mujo odgovara: „Treba voz utući dok je mali. Nemaš ti pojma kakav je kad poraste.“

Kakvu pouku možemo izvući iz ovog vica? Evo, na primer, svojevremeno je i vladika Artemije bio ekspres lonac. Izbacivao je oblačiće pare, umereno šištao, povremeno navraćao u DHSS gde mu je Vladan Batić bio obezbedio jednu kancelariju, jednom rečju - Božiji čovek. Doduše, malo se previše za jednog arhijereja zanimao za politiku i geopolitiku, ali šta da se radi, Srbi smo, a zna se da je politika srpski usud. Utom dođoše takozvane demokratske promene, posle nekog vremena ja odoh na Kipar, a na povratku imam šta i da vidim: Artemije se pretvorio u lokomotivu. Oko sebe okupio pozamašan broj ložača koji su u njega danonoćno ubacivali ogromne količine ideološkog uglja. Postao žestoka konkurencija Železnicama Srbije. A svakako je od ŽS-a bolje stajao i finansijski.

Od nekada skrušenog monaha, Artemije je vremenom stasao u glavnog srpskog kavgadžiju. Pozivao je nadležne da neodložno sprovedu opštu mobilizaciju i da sa vojskom krenu na Kosovo. Na svu sreću, nijedna ga od vladajućih garnitura nije poslušala jer je čak i Čitluk Sahibija bio sačuvao minimum zdravog razuma i nije bio spreman na otvoreno samoubilačke akcije. Smirenoumlje srpskih političara - inače netipično za tu branšu - samo je dolilo ulje na plamen Artemijeve opsesije. Brzo je spao na nivo dopisnika NSPM-a i počeo srpske državnike da oglašava za plaćenike i izdajnike. Otišao je i korak dalje. Pošto ni u Sinodu SPC-a nije mogao da nađe većinsku podršku za Sveti rat, Artemije je ukačio da tamo sede otvoreni ekumenisti, potajni katolici, protestanti i nazareni i stao da objavljuje da je ugrožena čistota pravoslavlja. Sve češće se oglušivao o „direktive iz centrale“ i sve prilježnije stvarao sopstvenu eklisiologiju i sotirologiju. Konačno, kada su nepočinstva voznog osoblja isplivala na površinu i kada je dibidus prekardašio, nevoljno je pristao na penzionisanje i privremeno se skrasio u manastiru Šišatovac. Konačno - saznajemo ovih dana - otišao je u manastir Crnu reku i počeo da činodejstvuje i okuplja pristalice. Crkva je to konačno definisala kao otvoreni raskol. A šta će iz svega toga izaći - videćemo. E, braćo i sestre, da su to crkveni oci saopštili dok je Artemije bio ekspres lonac, belaja ne bi bilo. Ne bi čak trebao ni pajser. Bilo bi dovoljno samo da ga skinu sa vatre.

Svetilav Basara
:raz_114:

[Пркос]

Pristalice Vladike Artemija demantovala je ranije saopštenje eparhije raško-prizrenske u kome se navodi da jerusalimska crkva ne podržava Artemija. U saopštenju eparhije stoji da jerusalimska patrijaršija zapravo podržava Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve, a ne Artemija. Pristalice Vladike, koji je u petak sveden u čin monaha, oglasile su na pomenuti demanti, tvrdeći da je saopštenje eparhije raško-prizrenske ''neistina i kleveta''.
Vladika Artemije



''Iz manastira Svetog Save osvećenog, 24. novembra, upućeno je pismo u kome se navodi da su netačna tvrđenja o bilo kakvom njihovom demantiju, a uz to iznosi se kakav je stav prema Episkopu Artemiju i bezakonim odlukama o njegovom raščinjenju i kažnjavanju'', stoji u saopštenju pristalica Artemija. Prenosimo navodno pismo koje su dobili ljudi iz okruženja bivšeg administatora eparhije raško-prizrenske Artemija u kome se, kako tvde pristalice vladike, navodi da Jerusalimska patrijaršija nikoga nije kontaktirala iz Patrijaršije Srpske. IZJAVA


podrške progonjenom ispovedniku
Episkopu raško-prizrenskom
g. Artemiju (Radosavljeviću)

najmanjeg među monasima Serafima Agiotafita
iz Sveštene Lavre Svetog Save kod Jerusalima

Sinoć nam je stigla vest o sledećim događajima:

(a) da su mediji u Srbiji preneli vest kako Agiotafiti Sveštene Lavre Svetog Save podržavaju nepravedno gonjenog Episkopa raško-prizrenskog g. Artemija i da nameravaju da ne prime u Lavru nijednog Episkopa iz Srbije koji saučestvuje u bezakonom gonjenju i raščinjenju g. Artemija i

(b) da je Visokoprepodobni Arhimandrit g. Makarije, predstavnik naše Patrijaršije u Kataru, srpski učenik koji je studirao u Srbiji, nakon toga izjavio da je gornja tvrdnja lažna i da se Oci iz Lavre saglašavaju sa Saborom Srpske Crkve, a ne sa g. Artemijem.

Pošto se navedeni slučaj tiče monaške savesti, a pre svega Pravoslavne Vere i poštovanja sveštenih Kanona, s obzirom da, osim toga, niko iz Lavre nije ovlastio, inače poštovanog Arhimandrita Makarija, da stavi u naša usta te nepostojeće reči, prinuđen sam da dam sledeću izjavu, samo formalno izražavajući sebe, a suštinski skoro sve Oce Sveštene Lavre Svetoga Save, koja se, međutim, zbog ”razumljivih razloga”, verovatno neće oglasiti. Iz privatnih razgovora veoma dobro znam kakav je stav Otaca i Braće u vezi pomenutog slučaja, što je povremeno izražavano i Poklonicima.

Bolje bi bilo da je o. Makarije, inače blizak prijatelj i učenik Episkopa g. Atanasija Jevtića, jednoga od gonitelja Episkopa g. Artemija, jednostavno samo opovrgao da je Sveštena Lavra dala zvaničnu izjavu u vezi pomenutog slučaja.
On je, međutim, otišavši korak dalje zloupotrebio(?) naše – kako je očekivao – ćutanje, i pokušao da preobrati javno mnenje i prve utiske, predstavljajući to ćutanje kao saglašavanje sa gaženjem sveštenih Kanona od strane Srpske Jerarhije i sa političkom zaverom koja se nalazi u pozadini progona Ispovednika Episkopa Artemija; progona koji kao konačni cilj ima ukidanje nacionalnih prava Srba u Kolevci njihove svete Otadžbine, na Kosovu i Metohiji, ali i diktirano nezakonito sjedinjenje sa Papom.

Otac Makarije je iz razgovora, koje je poslednjih dana vodio sa monasima Lavre, dobro znao istinu, tj. kako mi gledamo na taj slučaj. Stoga, ispravljajući o. Makarija, istinito izjavljujem sledeće:

a) To da će srpski Episkopi biti primljeni u Lavri ne dovodi se u pitanje, s obzirom da svi posetioci bivaju primljeni. Sa druge strane, međutim, koliko srdačno će biti primljeni, pitanje je lične savesti svakoga od Otaca Lavre Svetoga Save, naspram Episkopa koji su zaboravljajući zakletve svoje Hirotonije prekršili sveštene Kanone – smenjujući, izgoneći i raščinjavajući bez kanonske osnove i suđenja ispovednika Vere i Otadžbine, Episkopa g. Artemija.

b) Nepojmljivo je, koliko god da poštujemo i ličnosti i instituciju Srpskog Sabora, da se poistovetimo sa njegovim nepravednim odlukama. Ko god ne bi želeo da bude učesnik Sabora ”kod Hrasta” (403. godine), koji je zbog političkih razloga osudio, prognao i uklonio svetog Jovana Zlatoustog, ne može se poistovetiti ni sa ovim Saborom.

v) Nedavna izjava pro-vatikanskog analitičara iz Srbije, kao i višegodišnje snažno delovanje Episkopa g. Artemija i njegovog Protosinđela Simeona protiv jeresi Ekumenizma i latinstvujuće eklisiologije Mitropolita pergamskog g. Jovana Zizjulasa, gromoglasno svedoče da se progon g. Artemija vrši zbog Pravoslavne Vere.

g) Potpuna tišina od strane srpskih Sinodalaca naspram nepravoslavnih izjava njihovog Patrijarha pre dva meseca u Austriji, čini ih odgovornim za primenu ”dvostrukih standarda i dvostrukih aršina” u njihovom osećaju za ”poredak”. Saglasno neprihvatljivim izjavama Patrijarha Srpskog:
1) jedinstvo Crkve ne postoji, nego je ono imperativ za pojedine hrišćanske denominacije; dakle, prema g. Irineju, kada kažemo da verujemo u ”Jednu, Svetu itd. Crkvu” ona nije nešto postojeće; shodno tome ”uzaludna je vera naša”;
2) povlačenje iz ekumenskog pokreta čini da Pravoslavlje postane sekta;
3) dogmatska razlika Latina u odnosu na Pravoslavlje svodi se na nepogrešivost Pape i
4) prihvatljivo je ”jedinstvo u (dogmatskoj) različitosti” [unity in (dogmatic) diversity]; nažalost, Njegova Svetost Patrijarh g. Irinej ne zna da pravoslavna crkvena savest i sveti Irinej Lionski jasno objavljuju, da ”Crkva primivši tu propoved i tu Veru, kao što smo rekli, i pored toga što je rasprostranjena po celom svetu, čuva ih prilježno kao da obitava u jednoj kući; i istovetno veruje, kao da ima jedno srce i jednu dušu, i propoveda, i uči i predaje jednomisleno (tu Veru), kao da ima jedna usta” (PG 7, 552A)”. Ne postoji dakle to umišljeno ”jedinstvo u dogmatskoj različitosti” između Crkava.

d) Na kraju, izjava zapadnog zvaničnika na Kosovu i Metohiji januara 2010. o očekivanoj smeni Episkopa raško-prizrenskog, još pre izbora novog Patrijarha g. Irineja, pokazuje da je progon Preosvećenog g. Artemija bio unapred dogovoren i isplaniran (v. Julia Gorin, Totalitarianism in service to the West, http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=2324).

Nakon svega ovoga jasno je vidljivo odstupanje današnjeg pravca Srpske Crkve od pravilnog upravljanja Verom, pošto i samo nipodaštavanje sveštenih Kanona čini čoveka ”polovično”, a ne potpuno Pravoslavnim. Danas proslavljani Sveti Teodor Studit to jasno izražava govoreći: ”Niko ko se ne upravlja božanskim Kanonima, čak i ako smatra da ima ispravnu veru, nije Pravoslavan u potpunosti, nego samo polovično” (PG 99, 989).

Smireno se obraćajući braći Monasima Eparhije raško-prizrenske, radi Pravoslavlja progonjenim i izgnanim, koji su se privremeno zabrinuli zbog netačnih vesti od o. Makarija, potvrđujem im ono što već dobro znaju, da smo u molitvama sa njima.
Crpeći opet od Prepodobnog Teodora, ništavan i beskoristan ja, onima koji su već proslavljeni, uznosim pohvale govoreći: ”Ako je Sin Božiji, Gospod i Vladika svih, prineo radi svih Sebe na žrtvu Bogu i Ocu, koliko smo obavezni mi i šta sve nismo dužni za Njega da podnesemo i stradamo, a pre svega Monasi, koji smo se raspeli kroz odricanje, ukoliko zaista odricanje nismo učinili prividno, nego istinski?
Jer ne treba da sudimo samo po spoljašnjem izgledu (pošto je mnogo onih koji navlače maske i nisu ono za šta se izdaju), nego je jasno da se po delima sudi i ono što je spoljašnje. Ako su dakle neki u današnje vreme Monasi, neka to pokažu delima. A delo Monaha je da ne dopušta da se ma i u najmanjem menja Evanđelje – da ne bi laicima dali povod za jeres i opštenje sa jereticima, i da tako postanu vinovnici za njihovu propast” (PG 99, 1049C.D)

Nikada do sada ne bih se odlučio na ovakvo javno obraćanje, na sopstvenu inicijativu i odgovornost, da naše ćutanje nije postalo plen ekumenističke propagande i ”argumentum ex silentio” radi podrške preljubničkom zauzimanju Trona raško-prizrenskog i progonu Pravoslavnih anti-ekumenista u Srbiji.

Vitelejem

[Пркос]

Na sastanak sa ruskim ambasadorom nisam otišao nepozvan, već je on bio unapred ugovoren preko jednog iskušenika, poreklom Rusa - izjavio je za "Danas" raščinjeni vladika Artemije (Radosavljević) povodom saopštenja koje je o tom događaju izdao kabinet patrijarha SPC Irineja.
Bivši episkop raško-prizrenski Artemije


Vladika Artemije izjavio je za da o susretu s Konuzinom nije davao nikakve izjave medijima i da mu je žao ako je došlo do nesporazuma. On je za "Danas" objasnio da je sastanak ugovoren za ponedeljak još dok je bio u Dubokom potoku, a da su poziv i ugovaranje išli preko iskušenika, poreklom Rusa. "Kako mi je iskušenik preneo, uoči zakazanog sastanka iz ruske ambasade pitali su da li ću doći i ja, kako bi iz prve ruke čuli o događajima u SPC poslednjih dana", rekao je vladika Artemije za "Danas". Aleksandar Konuzin sastao se juče i sa patrijarhom SPC Irinejom, iz čijeg je kabineta saopšteno da je tom prilikom ruski ambasador upoznao Njegovu Svetost sa sadržajem svog susreta sa raščinjenim vladikom Artemijem i njegovom pratnjom u Ambasadi Rusije, i izrazio žaljenje što je došlo do nekorektne interpretacije pomenutog susreta, do koga je došlo na inicijativu monaha Artemija, a ne na zahtev Njegovog Prevashodstva. "Primivši nezvane goste, koje nije želeo da vrati sa praga, a koji su zloupotrebili dobrotu domaćina, i saslušavši ih, poručio im je da crkvena pitanja i problemi moraju da se rešavaju isključivo u Crkvi, a ne na ulici, kao i da on lično nije pozvan da rešava njihove probleme", kaže se u saopštenju kabineta patrijarha Irineja.

[Пркос]

Penzionisani vladika Atanasije poručio je bivšem kolegi Artemiju da ga je Sveti Sabor vratio u red monaha da bi ga podsetio na početno jevanđeljsko pokajanje. Atanasije je Artemija pozvao da vrati milion evra koliko su, kako tvrdi, on i njegovi saradnici ostavili u dugu Eparhiju raško-prizrensku.


Atanasije tvrdi da Artemije krije milionske račune


Atanasije, međutim, priznaje da je Sabor sasvim nehotice bivšeg vladiku Artemija razrešio upravo na dan kada se navršilo 50 godina od dana njegovog zamonašenja. Penzionisani episkop u pismu, objavljenom na sajtu SPC, pita da li se za to vreme Artemije i kajao. "Ne znamo", kaže, i dodaje da, kako izgleda, "nije, bar za poslednju deceniju". Zato, smatra Atanasije u pismu upućenom Artemiju iz manastira Tvrdoš u BiH, da je sada došlo vreme da se kaže istina, a istina je, tvrdi on, da bivši vladika Artemije "ima velike pare u nekoliko srpskih i grčkih banaka" i da račune "krije kao zmija noge". "Zato bi bilo poštenije da nam kaže koliko on i Vilovski na svojim računima imaju novca namenjenog Kosovu i Metohiji, pa još i da taj novac predaju svojoj bivšoj Eparhiji", poručio je Atanasije, koji je bio prvi administrator Eparhije raško-prizrenske pošto je Artemije smenjen sa tog mesta. On je istakao i da Eparhija nije privatni "feud", u koji, sa svojom naoružanom bandom, Artemije može da upadne posle svrgavanja i raščinjenja.

"Eparhiju su, inače, ostavili u dugu od blizu milion evr. Gospodin monah Artemije je, uprkos monaškom zavetu siromaštva, na traženje Svetog Sinoda da dostavi podatke o svojim bankovnim računima, odgovorio da Sinod takvim traženjem krši Ustav Srbije, koji jemči privatnu svojinu, da je on slobodan građanin i da Sinod nema pravo da ugrožava njegovu privatnost", ukazao je Atanasije koji smatra da, ako ni zbog čega drugog, onda bi Artemije trebalo da se pokaje zbog takvog odgovora Sinodu. Atanasije konstatuje da je to "prosto-naprosto pljačka tuđeg novca" pošto, po svetim kanonima, episkop nema "privatne svojine". Upravo zbog toga bi, smatra Atanasije, Artemije posle 50 godina monaškog života, umesto da je nudi drugima, trebalo ponovo da uzme rizu pokajanja i pokaje se, kako kaže, makar smirenom molitvom tužnoradosnom pesmom "Pokajanja otvori mi dveri, Živodavče Hriste".Umesto da se pokaje, Atanasije primećuje da Artemije po ko zna koji put nastupa preko medija koji mu je, odavno, omiljeni način komuniciranja i ne haje, kako kaže, za ispovedanje svojoj braći i ocima. Episkop Atanasije kaže da Artemijevi "gresi" ne datiraju od juče već od 2006. godine, kada mu je Sabor naredio da raspusti "mafijašku grupu oko sebe, zvanu Rade Neimar i da Simeona Vilovskog stavi pred sud", i podseća da on to, nažalost, nije učinio. Atanasije tvrdi da se dokazi sinodskih komisija, koje je potpisao i Artemije, „mere kilogramima“, te da je saborska odluka od maja ove godine, kada je Artemije penzionisan, potvrdila te nalaze. "Pritom je bruka suđenja, zbog obraza pred jadnim opljačkanim narodom raspetog Kosova i Metohije, snishoditeljno, ikonomijom, prevaziđena odlukom o umirovljenju, tojest penzionisanju episkopa Artemija kao trajnom uklanjanju sa Eparhije". Povodom Artemijevih izjava da ne priznaje saborske i sinodske odlluke, Atanasije mu poručuje i da je zaboravio da je Sabor jedini merodavni i meritorni tumač kanonskog predanja. Atanasije kaže da je ovo sedmo ili osmo "iskreno, bratsko" i, kako kaže, "gorko, ali otvoreno", pismo upućeno Artemiju u kojem mu poručuje da je za novog episkopa Eparhije raško-prizrenske izabran vladika Teodosije koga su on i njegov saradnik Simeon Vilovski pokušali da proteraju iz Dečana i iz te eparhije.

[Пркос]

Eparhija raško-prizrenska je, povodom članka koji je objavljen u jučerašnjoj štampi "Artemiju stigla podrška iz Jerusalima" (Pravda, 22. nov. 2010.) izdala saopštenje da su predstavnici Jerusalimske patrijaršije kontaktirali Patrijaršiju Srpsku i da je preko Arhimandrita Makarija, jednog od najbližih Patrijarhovih saradnika, poručeno iz Lavre Sv. Save Osvećenog da je iguman manastira Evdokim užasnut vestima objavljenim u nekim srpskim medijma da je on, navodno, dao podršku raščinjenom

Vladiki Artemiju.
Kako je preneo arhimandrit Makarije, Jerusalimska Patrijaršija i iguman Evdokim nastojaće u najskorijem roku da i zvanično demantuju podmetanja raskolnika: Vladika Artemije

Štaviše, kako poručuje Evdokim, reč je o najbezočnijim klevetama jer cela Jerusalimska patrijaršija saborno podržava Sveti Arhijerejski Sabor SPC, a iguman Evdokim nije davao nikakve izjave, pogotovo ne u korist raščinjenih klirika. Informacija o navodnoj podršci iz ovog manastira došla je preko grčkih starokalendarskih krugova i Dejana Vilovskog, bivšeg sekretara Artemija, koji, kako se saznaje aktivno služi sa grčkim raskolnicima tzv. "starokalendarcima" iako je ne samo raščinjen nego i odlučen iz Saborne Pravoslavne Crkve. Kako je preneo arhimandrit Makarije, Jerusalimska Patrijaršija i iguman Evdokim nastojaće u najskorijem roku da i zvanično demantuju podmetanja raskolnika. Bivši vladika samozvan se pojavio u ruskoj ambasadi Povodom druge informacije koja se tiče posete monaha Artemija ruskom Ambasadoru Konuzinu, obaveštavamo javnost da je u ličnom telefonskom razgovoru Ambasador Ruske federacije potvrdio predstavniku Eparhije raško-prizrenske protosinđelu Savi Janjiću da se raščinjeni Vladika Artemije bez poziva pojavio juče u Ruskoj Ambasadi i da je bivšem Vladiki prenesen jasan stav Ruske Vlade da su crkvena pitanja u Srbiji unutrašnje pitanje SPC.

Aleksandar Konuzin


Povodom zloupotrebe imena Ruske Ambasade i imena Ambasadora Konuzina kao i lažnih vesti da Ruska Patrijaršija navodno podržava raskolnički pokret oko raščinjenog Vladike Artemija, očekuje se saopštenje Podvorja Moskovske Patrijaršije u Beogradu. Mitropolit Amfilohije, Mjestobljustitelj Eparhije Raško-prizrenske, trenutno se nalazi u Kijevu na međupravoslavnom savetovanju gde će Ruskog Patrijarha Kirila i predstavnike ostalih Pomesnih pravoslavnih crkava upoznati sa zbivanjima u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

''Pravda'': Artemiju stigla podrška iz Jerusalima Prenosimo deo teksta objaljenog u dnevnom listu ''Pravda'' 22. novembra 2010. godine. ''Izgleda da raščinjeni vladika Artmije ipak nije sam ni u SPC ni u drugim pravoslavnim zemljama. Već je poznato da su u njegovu odbranu stali vladika banjalučki Jefrem, banatski Nikanor, kanadski Georgije, zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, ali i manje poznato to da ga podržava i vladika timočki Justin... Artemiju, sada kao monahu, u Srbiji utiru put ka zatvoru, dok mu, popred podrške koju ima među vladikama u Srbiji, stižu i poruke podrške iz celog sveta.
Pred samoproglašenje raskola, Artemija je primio i sa njim razgovarao ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Konuzin.
Da je proglašeni raskol u SPC duhovno pogodio i izazvao reakciju i ostalih praoslavnih država, potvrđuje i poruka koja je Artemiju i njegovoj duhovnoj deci stigla iz Jerusalima, iz hrama Svetog Save Osvećenog, odakle poručuju da nijednog srpskog episkopa, tamo više neće primiti'', piše beogradski list ''Pravda''.
Koristimo priliku da obavestimo javnost da kritički proverava informacije koje se šire po neprofesionalnim medijima i anticrkvenim sajtovima od strane raščinjenog Vladike Artemija i njegovih pristalica. Sve informacije koje se tiču Eparhije Raško-prizrenske i zbivanja u njoj mogu se proveriti preko informativne službe Eparhije i drugih kanonskih tela naše Svete Crkve. Sastanak Konuzina i patrijarha Irineja

Iz Kabineta Patrijarha srpskog patrijarha Irineja, saopšteno je da je, Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej primio je danas u zvaničnu posetu Njegovo Prevashodstvo ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandra Vasiljeviča Konuzina, na njegov lični zahtev.

Patrijarh Irinej i Aleksandar Konuzin


Tom prilikom Ambasador je upoznao Njegovu Svetost sa sadržajem jučerašnjeg susreta sa monahom Artemijem i njegovom pratnjom u Ambasadi Rusije i izrazio svoje žaljenje što je došlo do nekorektne interpretacije pomenutog susreta, do koga je došlo na inicijativu monaha Artemija, a ne na zahtev Njegovog Prevashodstva. Primivši nezvane goste, koje nije želeo da vrati sa praga, a koji su zloupotrebili dobrotu domaćina, i saslušavši ih, poručio im je da crkvena pitanja i problemi moraju da se rešavaju isključivo u Crkvi, a ne na ulici, kao i da on lično nije pozvan da rešava njihove probleme. Sledeće o čemu je bilo reči jeste inicijativa Ruske Federacije koja je preko UNESKO-a odredila fond od dva miliona dolara za obnovu sedam objekata Srpske Pravoslavne Crkve koji se nalaze na listi prioriteta. Takođe, gospodin Ambasador je izrazio želju da se dan praznovanja slovenske pismenosti i kulture, praznik svetih ravnoapostolnih Kirila i Metodija, 11/24. maja, koji je u prethodne tri godine bio pod pokroviteljstvom Ambasade Ruske Federacije, uz saradnju drugih ambasada slovenskih zemalja, podigne na još viši nivo i da uključi sve strukture kulturnog i javnog života Republike Srbije.

[Пркос]

Umirovljeni vladika Artemije, kojeg je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve lišio episkopskog čina i vratio u red monaha, sa grupom monaha napustio je manastir Duboki potok, saopštila je jutros eparhija raško-prizrenska. Kako navodi Tanjug, on se sa nekoliko desetina monaha I monahinja, nalazi u kraljevačkom hotelu ''Rojal''. Artemije tvrdi da će tu ostati do nedelje ujutro da se, kaže, malo odmori, ne želeći, međutim, da otkriva svoje dalje planove. Bivši vladika Eparhije raško-prizrenske izjavio je da ne priznaje odluku Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) o njegovom raščinjavanju pošto, tvrdi on, nema kanonsko uporište.


Poslednja liturgija vladike Artemija u trpezariji manastira Duboki potok



Prema tvrdnjama eparhije raško-prizrenske Artemijeve pristalice su izvedene iz manastira bez problema, a manji incident je napravio sam vladika zaključavši se u sobu i odbijajući da izađe. "Tek kada je blagoslov dao iguman manastira protosinđel Romilo, policajci su razvalili bravu, posle čega je bivši vladika sam sišao u kola i odvezao se u pravcu administrativnog prelaza zajedno sa svojim pristalicama", ističe se u saopštenju.
SPC raščinila Artemija

Sveti arhijerejski sabor SPC lišio je u petak uveče arhijerejskog čina episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Artemija zbog nepovinovanja odlukama najviših crkvenih organa, a posebno zbog jučerašnjeg upada u manastire Duboki potok, kod Zubinog potoka I Devine vode u opštini Zvečan. Pošto je vladika Artemije krenuo put administrativnog prelaza u manastir Duboki potok je došao komandir policije Euleks i saopštio da vozilo kojem se nalaze Artemije i monasi ima pratnju do prelaza Brnjak, a da su ostali sobodni i mogu da idu gde žele, ali ne mogu ni u jedan manast na Kosovu i Metohiju, saznaje "Vesti-online". "Prilikom napuštanja manastira jedan od srpskih polcajaca, takođe prisutne KPS, šapnuo mi je da vladika nikako ne ide u Srbiju jer će biti uhapšen", izjavio je za portal "Vesti-onine" jerođakon Damjan iz Artemijeve pratnje. Pošto je prešao u centralni deo Srbije vladiku Artemija i njegove pristalice sacčekala su dva vozila MUP-a Srbije, koja su ih pratila do Raške, a potom na izlazu iz Novog Pazara, pratnju su preuzela druga dva policijska vozila i sa upaljenim rotacionim svetlima sproveli ih do raskrsća za Kraljevo i Kosovsku Mitrovicu. Tu se policijska pratnja ponovo smenila i vladiku sa monasima, koji su u njegovom automobilu, dopratila do hotela u Kraljevu kako bi se svi odmorili i odspavali, obzirom da su bili budni više od 48 sati. Vladika Artemije i njegove pristalice trenutno su u hotelu u Kraljevu ali ne saopštvaju kuda će dalje. "Nakon izvođenja te raskolničke družine svi manastiri Eparhije Raško-prizrenske ponovo su pod kontrolom kanonske uprave eparhije i u njima se nastavlja redovan monaški i bogoslužbeni život", navedeno je u saopštenju. Eparhija se u saopštenju zahvalila igumanima manastira Duboki potok i Devine vode, Romilu i Fotiju, zatim namesniku mitrovačkom protojereju-stavroforu Miliji Arsoviću zbog doprinosa u odbrani hramova i "zavođenju kakonskog reda". Pohvalu eparhije je dobila i policija iz Novog Pazara jer je "prisebnom akcijom sprečila nasilni upad 'artemijevaca' u manastir Crnu Reku", naodi se u saopštenju.

[Пркос]

Naslov: Na Artemija poslati specijalci!? Danas u 3:26 pm
Snagama Kosovske policijske službe, koje se već nalaze kod manastira Duboki potok, u kome se, sa svojim pristalicama nalazi vladika Artemije (75), stiglo je, u dva navrata,i pojačanje u vidu pripadnika specijalne jedinice ’’Rosa’’. Specijalci su, kako saznajemo sa terena, ušli u manastir i počeli da iznose monahe, koji im nisu pružali bilo kakav fizički otpor.


pružali bilo kakav fizički otpor.
Čuvaju ga monasi: Vladika Artemije

U manastiru se, pored novopostavljenog episkopa raško prizrenskog Teodosija, nalaze i, od večeras račinjeni vladika Artemije sa desetak kaluđera i 22 monahinje.
Nakon što su rasčistili deo vernika oko Dubokog potoka, pripadnici jedinice ''Rosa'' ušli su u manastir i krenuli ka vladici Artemiju i monasima koje su, jednog za drugim, počeli da iznose. Za vreme ove policijske akcije monahinje su neprekidno pevale stare narodne pesme, a specijalce su dočekale pesmom ''Oj Kosovo, Kosovo''. Nakon što su izneti svi monasi, vladika Artemije se zaključao u keliji, odbijajući da izađe. Pripadnici policije su tražili da ih pusti u svoju keliju kako bi pregovarali. Međutim, nakon što je Artemije to odbio, vrata su obijena, a policajci su ušli.
Sa pripadnicima jedinice ''Rosa'', kako nam je javljeno, nalaze se i francuski žandarmi iz EULEKS-a, koji, nakon izvođenja monaha, vrše njihovo legitimisanje, ali se ne izjašnjavaju šta će dalje raditi sa Artemijem i njegovim pristalicama.
U oči ulaska policije, atmosfera u Dubokom potoku je bila veoma napeta, dok su monasi neprekidno dežurali ispred kelije u kojoj se nalazi vladika Artemije. Kako saznajemo, komandir KPS-a je monasima rekao da je pred Duboki potok došao na poziv SPC.
Artemijeve pristalice se pribojavaju da bi, zajedno sa njim, mogli da uskoro budu proterani sa KiM i da, sa srpske strane administrativnog prelaza, budu uhapšeni i zatvoreni.

[Пркос]

Mагистар правних наука Зоран Чворовић изјавио је 22. новембра за www.vesti-online.com да је ”СПЦ посредно признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије тиме што се обратила припадницима Косовске полицијске службе за помоћ у избацивању Владике рашко-призренског Артемија из манастира Дубоки Поток на територији јужне српске покрајине”.

”Као правник могу да кажем да партикуларни контакти са нелегалним косметским институцијама које су до сада одржавали поједини државни органи, а сада се томе придружили и поједини епископи СПЦ, у очима косметских Албанаца и оних из међународне заједнице који су им наклоњени, представљају и представљаће се као својеврсни акти признања терористичке квази државе Косово, настале на државној територији Србије” наводи Чворовић.


”Тиме, нажалост, појединци из СПЦ, као и државни органи Србије, свесно или несвесно подривају Уставни поредак Србије”, оценио је он.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Te...isnost-Kosmeta

+ + +

Чињеница коју Епископ Артемије, заједно са својим сарадницима, већ годинама истиче (о чему је, између осталог, писано и на сајту Црноречког братства у егзилу) – да неколицина Епископа Српске Цркве користећи Синод, па и Сабор, за спровођење својих циљева, а пре свега кроз деловање манастира Високи Дечани (односно његове управе Теодосија Шибалића и Саве Јањића), већ дуго времена сарађују са нелегалним и безаконим шиптарским институцијама тзв. државе Косово, те на тај начин и отворено признају независност Косова и одвајање 15% територије државе Србије, рушећи тиме Уставни поредак Србијеи супротстављајући се тако одлукама Светог Архијерејског Сабора СПЦ, које су на речима прихватали, али их делима укидали и поништавали - уочена је и од многих других, а ових дана, поводом бруталног прогона и сатанизовања Епископа Артемија од стране управо исте групације Епископа, уз здушну помоћ актуелне политичке врхушке, изражена је речима мр Зорана Чворовића - да је СПЦ посредно признала независност Косова и Метохије.

Примера за сарадњу ”врха” Српске Цркве са нелегалним шиптарским институцијама из Приштине, а тиме и признавања њих као легитимних, било је много у протеклом периоду, довољно је овом приликом само навести неке случајеве - коришћење новца из новчаних фондова Министарства финансија тзв. државе Косово, сарадња са приштинским Министарствима на ”стручном” плану, тј. добијање ”експертске” помоћи, ангажовање Косовске полиције за чување српских цркава и манастира много пре него што је то почетком августа 2010. и званично учињено, итд.

Или можда задатака?

Прихватајући и саглашавајући се на тај начин са одрицањем од српске духовне баштине на Косову и Метохији, од српске имовине, од српских гробаља и вековних жртава, од вековног стваралачког подвига српског народа, који је изражаван не само стварањем своје државе – станишта на овим историјским просторима, него и попуњавањем тога станишта највећим дометима људског стваралаштва са основним карактером привржености и посвећености Једноме у Тројици Богу.

Као што већ годинама систематски и организовано угрожавају и руше канонски поредак Цркве.

Ко им је дао право да се одричу нашег наслеђа, народне и државне имовине, наше прошлости, вековног Предања, да нас тиме одсецају од својих корена, свога бића, свога идентитета и своје самоспознаје, да тиме доводе у питање опстанак српског народа, наших покољења које долазе, да им одсецају грану на којој седе, да им отимају будућност, наду и стваралаштво…? Чиме се може надокнадити, а пре свега чиме се може оправдати, овакво вишегодишње зло чињење према своме народу, према Цркви, према својој прошлости, које нас неминовно води у бесмисао постојања, или још вероватније у извесност нестајања са историјске позорнице православних народа, који су вековима градили свој идентитет, и изградили на темељима Еванђеља, ударивши му особени стваралачки печат?
Црква то не може прихватити ни одобрити, напротив, кроз читаву своју историју Црква таква дела одбацивала а виновнике примерено санкционисала.

Насупрот децидним одлукама Сабора Српске Цркве, који се недвосмислено изјаснио да сарадње са незаконитим институцијама квази државе Косово не сме и не може бити! Оправдано се зато поставља питање – ко је заправо непослушан Сабору и ко крши одлуке Сабора!? Епископ Артемије (који је кроз много примера, не само протеклих месеци, него и претходних неколико година, показао и доказао да је спреман да изврши и одлуке које су анти-канонске и незаконите, те се због тога са њима и не слаже) или поменута већ много пута групација Епископа, која је не само на примеру Косова и Метохије, тј. рашко-призренске Епархије и Епископа Артемија, небројено пута прекршила каноне, нарушила благословени канонски поредак Цркве, чинила безакона дела која су недвосмислено санкционисана црквено-канонским устројством (али које санкције до сада према њима још нису примењене) и радила супротно одлукама Сабора, него је тако чинила и у другим случајевима – као што је пример тзв. Литургијске реформе (а која заправо представља својеврсну декаденцију), где је очигледно и свима видљиво вишегодишње и систематско супротстављање и гажење Саборских одлука, како би се оно што је Сабор одлучио делима поништило и спровела нова пракса која, уза све остало, уноси нове поделе у Цркву, угрожава Предање, и устаљује силу и насиље као метод којим ће нова пракса бити наметнута; још је важнији пример очувања Православне богоспасавајуће вере, што је основни задатак Епископа и Синода, која се у много, међутим, случајева мења, квари, уносе се новотарије, познатим већ свима учењима на Богословском факултету, итд.

Тзв. Косовска полиција, орган нелегитимне Владе тзв. државе Косово (која је настала у великој мери од претходних припадника УЧК, који су само променили униформе, а често настављали да раде у истом правцу), ангажована је од стране манастира Високи Дечани да чува поједине српске цркве и манастире на Косову и Метохији (о чему постоје сведочанства у званичним документима), без сагласности, па чак и без знања надлежног Епископа Артемија. Епископ Артемије одавно је био ”заобилажен” од стране манастира Високи Дечани, који су се били одвојили од Епархије рашко-призренске, како је то и констатовао Епископ Артемије у свом обраћању Синоду августа 2008. године.

Те стога неискрено и лицемерно звуче ламентирања и тобожња неслагања изражавана од стране викара Теодосија Шибалића почетком августа 2010, када је Косовска полиција званично преузела чување српских цркава и манастира, с обзиром да их је он дуго времена пре тога молио да чувају поједине од српских цркава, кршећи тада не само наредбу свога надлежног Архијереја Артемија (и радећи му иза леђа), него и одлуку Сабора Српске Цркве.

[причалица]

Raščinjeno 17 klirika, Artemijevih sledbenika

Tanjug | 08. 12. 2010

Veliki crkveni sud Srpske pravoslavne crkve (SPC), kome je predsedavao vladika bački Irinej, preinačio je presudu Crkvenog suda Eparhije raško-prizrenske i 17 klirika lišio monaškog i svešteničkog čina i vrati ih u red laika.

Kako je saopšteno iz SPC, oni su stavljeni i pod privremenu zabranu sveštenodejstva, a kao laici će ubuduće pripadati crkvama prema mestu stanovanja.

Reč je o odbeglim jeromonasima, sledbenicima raščinjenog episkopa Artemija koji su, kako se navodi, u međuvremenu počinili čitav niz kanonskih prestupa.
Njima je na teret stavljen nedavni upad u više manastira Eparhije raško-prizrenske, zatim bogosluženja pod zabranom sveštenodejstva, sasluživanje sa umirovljenim, a sada raščinjenim episkopom Artemijem, koji se nalazio pod zabranom sveštenodejstva, podizanje paralelnog žrtvenika bez blagoslova nadležnog episkopa I izazivanje javne sablazni.

Na taj način, dodaje se, su oni prekršili više svetih kanona SPC, zbog čega je odlučeno da Veliki crkveni sud preinači raniju odluku Eparhijskog suda i svih 17 klirina liši svešteničkog i monaškog čina i vrati ih u red laika.
Zabrana pričešćivanja Svetim Tajnama ostaje na snazi sve dok se kažnjeni ne pokaju i ne vrate u kanonski pored SPC u dostojanstvu laika.

Veliki crkveni sud nije doneo i odluku o njihovom isključenju iz Crkve, ostavljajući im tako mogućnost da, kako se navodi, hrišćanskim životom poštovanjem vekovnog crkvenog poretka i pokajanjem zadobiju spasenje.
U odluci Velikog crkvenog suda, koju je potpisao vladika Bački, stoji da je ona konačna.