O! A ja mislio to neki specifični zen pojam.
Šolja čaja
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi, posetio je jednog dana
neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa.
Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se
suzdrži, reče: ''Puna je. Više ne može da stane!''
''Kao i ova šolja'', reče Nan-in, ''pun si svojih ubeđenja i pretpostavki.
Kako mogu da ti objasnim zen, ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?''
(Period Meiđi (1969-1912) je vreme otvaranja Japana prema svetu, kao i modernizacije.
Za manje od pola veka, koliko je ovaj period trajao, Japan je premostio tehnološki i
privredni jaz koji ga je delio od najrazvijenijih zemalja Zapada)
Večnost je čista sadašnjost.
Od 1869 do 1912!
Kolko se čaja prosulo za to vremeee...
Глас среће
После Бенкеиеве смрти, један слепи човек, који је живео у близини учитељевог
храма, рече пријатељу: "Пошто сам слеп, не могу да видим човеково лице, па морам
да му оцењујем карактер по звуку његовог гласа. Обично, када чујем некога да
другоме честита на његовој срећи или успеху, чујем и скривени тон зависти. Када се
изјављује саучешће због несреће другог, чујем радост задовољство, као да је оном
што саучествује заиста драго што је нешто добити остало у његовом сопственом
свету.
Судећи по ономе колико ја знам, Бенкеиев глас је увек био искрен. Кад год је
исказивао срећу, нисам чуо ништа осим среће, и кад год је исказивао тугу, туга је
била све што сам чуо."
Večnost je čista sadašnjost.
Тунел
Зенкаи, син самураја, допутова у Едо где постаде пратилац једног високог
службеника. Заљуби се у службеникову жену и би откривен. У самоодбрани, усмрти
службеника, а затим побеже са женом.
Обоје касније постадоше крадљивци. Али жена беше толико похлепна, да се Зенкаиу
поче гадити. На крају, оставивши је, отпутова далеко, у покрајину Бизен, где
постаде лутајући просјак.
Да би се искупио за своју прошлост, Зенкаи одлучи да у свом животу учини неко
добро дело. Знајући за опасни пут који се пружао над једном литицом, а узрок смрти
и повреда многих људи, он одлучи да пробије тунел кроз планину.
Док је дању просио, Зенкаи је ноћу копао тунел. Када је прошло тридесет година,
тунел је био 684 метра дуг, 6 метара висок и 9 метара широк.
Две године пре но што је посао био готов, син службеника кога је усмртио, а који
беше искусан мачевалац, пронађе Зенкаиа и дође да га из освете убије.
"Даћу ти радо свој живот", рече Зенкаи. "Само ми допусти да завршим овај посао.
Оног дана када буде готов, можеш ме убити."
Тако младић сачека на тај дан. Неколико месеци прође, а Зенкаи је и даље копао.
Младић се умори не радећи ништа и поче да му помаже у копању. Помажући му
годину дана, поче се дивити Зенкаиевој чврстој вољи и карактеру.
Најзад тунел беше завршен и људи могаше да га безбедно користе.
"Сада ми одсеци главу", рече Зенкаи. "Мој посао је обављен".
"Како могу одсећи главу свом сопственом учитељу?", упита младић са сузама у очима.
Večnost je čista sadašnjost.
Di zen prođe, tu trava ne raste...
Pa jeste.. nešto ne vole travu..
Ne znam zbog čega.
A jel bi mogao neku priču da prokomentarišeš?
Večnost je čista sadašnjost.
Stra me da me ne pojure vrljikom iz frižidera.
Al, ako mi čuvaš leđa, će da vidim kasnije.
Čekam..
Ja sam jedared poznavao nekog Mitiku. Mitika je radio u rudniku od 16. godine, ali rudnik bude zatvoren, a Mitika postane pomoćni zidar koji radi za nadnicu. Tako je stigao i u moje dvorište gde se prihvatio da ručno iskopa septičku jamu. Godine provedene u rudniku pomogle su mu da veštinu kopanja zemlje dovede do savršenstva. Koristeći se samo jednom odbačenom letvom od pola metra kontrolisao je vertikalnost zidova rupe. Kada smo kasnije spustili visak, na 4 metra dubine bilo je odstupanje od jednog palca. Takođe, imao je savršene pokrete. Nije trošio ni mrvicu snage više nego što je bilo neophodno, ali ipak mu je posao brzo odmicao.
No, Mitika je bio otprilike glup čovek. Najbolji (i jedini) odgovor na bilo kakvo pitanje koje se nije ticalo direktno posla, jela ili fudbala bio mu je da ćutke podigne obrve, iskrivi usta i čitavu glavu nakrene na jednu stranu, pa si onda to mogao da shvatiš kao izraz razmišljanja, odobravanje ili neodobravanje - kako oćeš.
I sad se ja pitam... što Zen misli da kopači tunela imaju svašta da te nauče? Meni to kao da od Lepe Brene očekujem odgovor na svetsku krizu nafte.
Ma zen uopšte ne misli... ja mislim...
Mislim da ova priča govori o tome kako je svako sposoban da se promeni
i kako nikada nije kasno za promenu.
Eto vidiš, taj Mitika je bio majstor, a Zenkai potpuno nevešt tatin sin,
pa se ipak prihvatio tako komplikovanog posla.
Zar se od nekoga ko je potpuno istrajan, ko radi nešto iz čiste samilosti
prema drugima, bez da išta traži kao nadoknadu i ko živi trideset godina samo
od isprošene hrane, ne može ništa naučiti?
Večnost je čista sadašnjost.
Pa može da se nauči da ako trideset godina radiš iz samilosti prema drugima, živećeš od isprošene hrane. Al zato ne moraš da rmbačiš pored još jenog takvog godinu dana. Dosta je da čitaš Razbibrigu.
E, sad se ja pitam da li bi zen bila i ovakva priča:
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi, posetio je jednog dana
neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. U praznu šolju svog gosta sipao je šećer i počeo da meša.
Profesor je posmatrao kako učitelj meša suv šećer u praznoj šolji, ali kada više nije
mogao da se suzdrži, reče: ''Šolja je prazna. Ne vredi mešati.''
''Kao i ova šolja'', reče Nan-in, ''ispraznio si um od svojih znanja.
Kako mogu da ti objasnim zen, ako nemam sa čime da povežem zen znanja?''
E, ja mislim da takva priča ne bi bila zen i to je ono što mi se ne sviđa. Znanje koje ne može druga znanja da objasni iz svog ugla više mi liči na ideologiju.
Večnost je čista sadašnjost.