Srpska Pravoslavna Crkva

[причалица]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/334...0-miliona-evra

da li je trač ili istina

[Picola]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/334...0-miliona-evra

da li je trač ili istina

Kamo srece da je tako.

Ali ne verujem da je ovo istina, cak ni za dotacije iz Srbije.

[причалица]

Vladika valjevski Milutin pozvao je sve vernike da se u nedelju, 26. avgusta, okupe u Hramu Hristovog Vaskrsenja u ovom gradu, i molitvom prizovu kišu, prenosi novosadski Radio 021. Episkop je u zvaničnom pozivu naveo kako su ljudski gresi krivi za sušu koja je pogodila Srbiju, i da je važno da se svi vernici pokaju za svoja loša dela kako bi Bog poslao padavine.

Episkop Milutin

"Mnogi se sada pitaju, zašto je Gospod dozvolio da se takva nesreća sruči na zemlju? Zašto takva kazna? Naravno, ljudski gresi i nebriga za prirodni poredak od Boga dat tvorevini, razlog su ovakvih nesreća na zemlji", navodi se u pozivu vladike.


"Ali mi ne smemo da okrivljujemo druge, da kod drugih tražimo razlog za nesreću koja nas je spopala. Ona se sada tiče svih i neka svako obrati pažnju na sebe i neka se svako pokaje za svoje grehe, i kao što Ilija rečju zadrža kišu od zemlje, i opet rečju nizvede je sa neba, i mi da se molimo za Ilijine molitve Bogu da pošalje sa neba kišu žednoj zemlji ovoj", navodi se u pozivu koji je uputila Eparhija valjevska.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/339390/Vladika-valjevski-Milutin-optuzuje-gresnike-za-susu-i-poziva-vernike-na-molitvu-za-kisu

[Picola]

Moleban za kišu

Episkop valjevski Milutin održao u Crkvi Hristovog Vaskrsenja u Valjevu moleban za kišu, "žednoj zemlji" koja nedeljama strada od suše.

Moleban za kišu "žednoj zemlji" koja nedeljama strada od suše, u Crkvi Hristovog Vaskrsenja u Valjevu, služio je vladika valjevski Milutin.

 

"Mnogi se sada pitaju zašto je Gospod dozvolio da se takva nesreća sruči na zemlju. Naravno, ljudski gresi i nebriga za prirodni poredak od Boga dat tvorevini, razlog su ovakvih nesreća na zemlji. Ali mi ne smemo da okrivljujemo druge, da kod drugih tražimo razlog za nesreću koja nas je spopala", istakao je episkop.

To se sada tiče svih i da zato svako treba da obrati pažnju na sebe, da se pokaje za grehe i moli se Bogu da pošalje sa neba kišu žednoj zemlji, rekao je vladika Milutin.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/st...ki%C5%A1u.html

Sve sto je rekao vladika tacno je, i bolje se moliti na vreme za kisu, nego tek kad je kasno i kad ne bude bilo hleba ni sta da se jede.

[Lilu]

O Boze... Nikada crkva nije bila dalje od Boga nego sto je sad...

[Sagacity]

Mislim da sam negde na netu pročitala da je neko rekao....''Pala je kiša, oprošteno nam je''...

[причалица]

Mislim da sam negde na netu pročitala da je neko rekao....''Pala je kiša, oprošteno nam je''...

na njuz netu je pisala vest da vladika traži od grešnika da se ne mole previše, da nas ne bi snašle poplave

[Lilu]

hahahaha da da, bravo, sad mi je lakse sto vise nisam gresna

[причалица]

ma bwe...nervira me što tako visoko kotirani dostojnici crkve vređaju (moju) inteligenciju, samo mi dižu pritisak, greh im na dušu

[причалица]

Srpska pravoslavna crkva radi na promeni svog najvišeg pravnog akta, bez remećenja suštine Ustava.


Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije tražio je od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića da omogući nesmetano delovanje SPC u toj zemlji

To je prva temeljna promena još od davne 1931. godine. Ključne stvari koje bi morale da se definišu najavljenom revizijom crkvenog Ustava koji najavljuje Srpska pravoslavna crkva su, pre svega, promene administrativnih granica na kanonskom području SPC i upravljanje imovinom.

- Prva sistematičnija promena crkvenog Ustava je bila 1947. godine za vreme patrijarha Gavrila, a od tada je Sabor doneo brojne odluke ustavnog karaktera kojim je u određenim delovima menjan postojeći crkveni Ustav - kaže Velibor Džomić, sekretar radne grupe za promenu Ustava.


Kakve promene treba očekivati, u SPC, međutim, nisu hteli da kažu.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije tražio je od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića da omogući nesmetano delovanje SPC u toj zemlji i ukazao da policija nedavno nije dozvolila sveštenicima SPC da služe liturgiju u crkvi na Ivanovim koritima.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je danas da je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije zvanično zatražio od Sinoda SPC da bude oslobođen aktivne službe, odnosno upravljanja poverenom eparhijom, i to zbog ozbiljnih zdravstvenih teškoća.


Vasilije Kačavenda

Sinod je primio i načelno prihvatio ostavku vladike Vasilija, ali ga je ujedno umolio da, uprkos teškoćama, rukovodi životom eparhije zvorničko-tuzlanske do redovnog zasedanja Sabora SPC u maju 2013. godine, navodi se u saopštenju na sajtu Informativne službe SPC, objavljenom povodom pisanja medija.


U saopštenju se objašnjava da je konačno razrešenje od upravljanja eparhijom u nadležnosti Sabora, a ne Sinoda.

Pored toga, Sinod je umolio episkopa Vasilija da još neko vreme ostane na funkciji da bi završio započete graditeljske i druge važne projekte u poverenoj mu
eparhiji.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/352...podneo-ostavku

[причалица]

Episkop žički Hrizostom (Stolić) umro je danas u Episkopskom dvoru u Kraljevu, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.



Episkop žički rođen je 1939. godine u Rumi, gde je završio osnovnu i srednju školu. Po završetku srednje škole odlazi u manastir Dečane, gde je zamonašen i rukopoložen u čin jerođakona i jeromonaha od tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Pavla.

Godine 1966. odlazi u Ameriku, gde je na Bogoslovskoj akademiji Svete Trojice u Džordanvilu diplomirao iz liturgijskog bogoslovlja. Po završenim studijama služio je kao paroh u srpskim hramovima u Čikagu i okolini.

Ispunjavajući monaški zavet, odlazi u Svetu Goru - u manastir Hilandar, gde je proveo 20 godina. Tu ga je u čin arhimandrita proizveo carigradski patrijarh Dimitrije.

Kao zapažen monah bio je prvi epistat (protos) Svete Gore u dva navrata. U manastiru Hilandaru je vršio dužnost bibliotekara. Plod njegovog rada u biblioteci je knjiga "Svetačnik", u dva toma, koju je napisao i objavio na srpskom jeziku, a priredio je i Liturgiju svetog apostola Jakova u prevodu na srpski jezik.

Sabor Srpske pravoslavne crkve, na svom zasedanju od 14. do 24. maja 1988. godine u Beogradu, izabrao je arhimandrita Hrizostoma za episkopa zapadnoameričkog. Episkop Hrizostom je upravljao tom eparhijom do 1992. godine, do izbora za episkopa banatskog.

U toj eparhiji, pored obnove episkopskog dvora, više hramova i crkvenih zdanja, u neposrednoj blizini Vršca podigao je i manastir Središte. Takođe, razvio je veliku izdavačku delatnost.

Godine 2003. izabran je za episkopa žičkog. Ustoličenje u tron episkopa žičkih u manastiru Žiči izvršio je patrijarh srpski Pavle.

Kao episkop žički vladika Hrizostom je, uz sveukupnu arhipastirsku službu, pokrenuo snažnu graditeljsku, a povrh svega izdavačku delatnost. Eparhija je dobila novi Eparhijski centar u Kraljevu kako administracija i druge delatnosti ne bi ometale monaški život u Žiči. Obnovio je zapustele manastire i osvetio mnoge nove crkve.

Kao priređivač objavio je na srpskom jeziku Sveto Jevanđelje, Apostol, Arhijerejski činovnik, kao i 12 tomova Mineja.

Vreme i mesto sahrane episkopa žičkog Hrizostoma biće naknadno objavljeni.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/358...icki-Hrizostom

[причалица]

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 2012. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

Мир Божји – Христос се роди!

Радујте се, праведни, кличите небеса,
Играјте горе јер Христос се роди...
(стихира на божићном јутрењу, глас четврти)

Божић нам доноси радосну и дивну вест да је вечни Син Божји постао Човек, Богочовек Исус Христос. Оваплоћењем Његовим испунило се пророштво пророка Исаије: Ето, Девојка ће зачети и родиће Сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог (Мт 1, 23; Ис 7, 14). Од тог дана, па до краја века, Бог је са нама и ми смо Божји. Син Божји је сишао на земљу, а човек се успео на небо. Све се сјединило. Анђели са људима певају, а људи учествују у анђелском животу. Свети Јован Златоуст назива Божић мајком свих празника и, дивећи се Рођењу Божјем као чудесној тајни, прославља га говорећи: „Гледам чудновату тајну. Гласове пастирâ чујем у ушима својим. Анђели певају, арханђели поју, серафими славослове, сви празнују гледајући Бога на земљи, а човека на небесима. Бога, Који се на небесима налази, гледају као Онога Који је Узрочник Свог силаска на земљу. Човека, који је на земљи, гледају како се човекољубљем Божјим нађе на небу.“ Бестелесни Бог узима тело, Невидљиви бива видљив, Онај Коме нико не могаше да се приближи постаје опипљив, Безвремени добија почетак, Син Божји постаје Син човечји. Ово јављање Божје у нашем свету и у нашем животу почетак је нашег сопственог уласка у свет Божји. Дакле, смисао Божића јесте у томе да је Бог дошао људима како би се они приближили Њему.Говорећи о јединству божанске и човечанске природе у Личности Христовој, свети Григорије Богослов са побожним чуђењем каже: „Колико је дивљења достојно ово сједињење Бога са човеком! Какво је то чудесно сједињење! Онај Који јесте ствара се. Онај Који богати друге сиромашан постаје. Онај Који је пунотан испражњава се. Он се испражњава од славе Своје да бих ја окусио од пуноће Његове.“ Унижење Христово јесте снисхођење љубави Његове према роду људском. Да није Бог дошао човеку, не би човек могао да дође Богу. Без унижења Исуса Христа не би било могуће да се оствари обожење човека (Флп 2, 6-8).Смирењем и унижењем себе изражава се највећа љубав. Онај ко љуби занемарује самога себе и даје се другом. Устима светог Златоуста Христос говори сваком од нас: „Тебе ради, дете моје, осиромаших, избивен бих, унизих се од славе моје. Оставих Оца и дођох ка теби који ме мрзиш и одбацујеш. Дотрчах ка теби да те учиним својим. Тебе са самим собом сјединих. И горе на небесима тебе имам и доле на земљи сједињен сам са тобом.“ Очовечењем Христовим, за свакога од нас отвори се рај, небеса се распростреше по земљи, небеско се са земаљским сједини. Анђели и људи заједно прослављају заједничкога Господа, Оца нашега небеског. Човек почиње да се нада Васкрсењу. Гле, радује се Царство небеско! И све ово даровано је безграничним снисхођењем божанског човекољубља које учини ово велико чудо – дође Бог у наш свет.Чиме можемо да узвратимо Господу за бескрајно обиље човекољубља Његовог?На Његову љубав ми најчешће одговарамо својом незахвалношћу јер Га својим начином живота вероватно више жалостимо него што Га радујемо. А наше хладне душе, тела и срца ништа тако не загрева као љубав Божја зато што је Бог љубав (1. Јн 4, 16). Ко је од љубави отуђен, отуђен је од Бога Који се само љубављу усељава у човека. Не мислимо само на небеску стварност већ и на земаљску. Када се снага љубави толико манифестује у нашим људским односима, како ли је тек кад Бог загрли човека, кад га прими у Своје наручје? Када се Бог усели у човека, у човеково срце и у човеков ум, можемо ли појмити радост сусретања са Лицем Бога Живога? Кад је толика радост када се сретнемо ми, пролазни људи, једни са другима и када гледамо лице један другога, колика ли је радост Бога видети, са Богом се срести? А ово је Дан у којем смо се са Богом срели, у којем смо Бога видели и Бога примили.На Божић је дошао Бог, уселио се у нас, да би нас научио како да једни друге загрлимо, једни другима опростимо. Бог је нама опростио, како да се ми усудимо да једни другима не опростимо? Нема тога зла које нам неко може нанети, а да би оно могло надвладати добро овог Божића и да би могло надјачати у нама спремност на опроштај. Зато, волимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали Оца, Сина и Духа Светога, Бога љубави! Љубимо једни друге љубављу којом нас је Бог заволео пре настанка света, љубављу којом нас љуби у Сину Свом Љубљеном! Волимо једни друге љубављу која не тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему се нада (1. Кор 13, 7)! Имајмо на уму да се та љубав простире на целокупну природу око нас, којом нас Бог дарује, храни и радује! Чувајмо своје и њено здравље и лепоту! Не заборавимо да Долазак Сина Божјег у свет има космички значај! Преко тог Догађаја спасавају се од смрти не само људи него и читава Божја творевина. Славећи Божић, децо наша духовна, ми увек изнова подсећамо сами себе и једни друге на неизрециву и свепрожимајућу божанску љубав и прослављамо љубав којом нас је Бог заволео пре него што ми заволесмо Њега и којом нас вечно воли.Поред љубави, која је свеза савршенства (Кол 3, 14), данас су нам преко потребни мир и добра воља. Зато у нашим срцима увек, а посебно о Божићу, треба да одјекује анђеоска песма: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! (Лк 2, 14). Ова божићна порука, браћо и сестре, садржи у себи три велике истине и на овим речима се, као на три камена темељца, заснива начин, смисао и коначни циљ људског живота.Прва истина јесте позив човеку да прославља Бога. Славити Бога може само онај ко је открио најдубљи смисао живота. Што је дубље знање о Богу као Творцу, Промислитељу и Дародавцу свих добара, то је већа човекова радост живота, то је већа и његова спремност да слави Бога.Друга истина јесте мир на земљи. Миротворство је Божје својство. Њиме човек постаје син Божји, по речи Христовој: Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим звати! (Мт 5, 9). Само они људи који се помире са Богом и са људима око себе могу наћи мир у својој души; једино такви људи су истински миротворци. Њима је мир у срцу и на језику. Иначе, онима који се не помире са Богом и људима у уму и у срцу, мир може бити на језику, али у срцу су им мржња и рат. Што је више Бога у срцима људи, то је више мира на земљи. Што је мање тога богатства, то је више отимања за земаљском влашћу и богатством, више себичног немира, отимања једних од других.Трећа истина јесте добра воља међу људима као темељ људског заједништва. Тамо где се роди мир, наступа добра и блага воља међу људима. Добра воља се рађа из љубави, из богољубља и човекољубља, из благих мисли, топлоте душе и срца, јер истинска љубав ништа не тражи за себе.Живимо у времену у коме су ове вредности – хришћанске и, верујемо, вечне – обезвређене и запостављене. Духовна криза оставља страшне последице по међуљудске односе. Поново не говори брат са братом, син са оцем, кум са кумом, сусед са суседом. Разлога и оправдања, смислених и бесмислених, као и увек, има на претек. Питамо се: зар је могуће да нас толико помрачују наше властољубље и самољубље да нам све овосветско буде драгоценије од оца, мајке, брата, сестре, кума, суседа, ближњега? Наше време је одавно време потресâ, социјалне несигурности и отуђења. Живимо у времену у коме је све на продају, у коме се тргује свим и свачим, па и истинском слободом и људским достојанством. Овоземаљска правда и право не јемче нам право на своје, па ни на живот онде где постојимо од када постојимо. Да ли се, уосталом, правда моћникâ овога света икада другачије испољавала? Да ли је ово први пут у историји да судије заборављају речи премудрог Соломона: Ко оправда кривога и ко суди правога, обојица су гад пред Богом (ПрС 11, 6)?Али зато што је време такво какво јесте, због тога што је оно такво откако је греха и што ће такво бити док је зла у свету, Божић нам долази као мелем на рану, као најдубља утеха, која од Бога долази и којом нас Он ослобађа од туге и враћа нам поверење у Његову правду и Његову истину. Божић нам враћа поверење и у људску доброту и љубав и буди наду да она не само може да засија у срцима људским већ и да се може, милошћу Божјом, пројавити и кроз људске институције, упркос осионости силникâ овога света и века.Божић је Дан утехе и наде за све избегле и изгнане, па и за све оне из рода нашега који једу горки изгнанички хлеб. Не тугујте и не очајавајте, децо наша духовна, сетите се да је највећи и најпознатији Изгнаник у роду људском био нико други до Богомладенац Витлејемски! Са Њим су Пресвета Богородица и праведни Јосиф, чим је дошао у овај свет, морали да беже из Земље обећане у Земљу ропства.Божић је Дан радости и за народ Светога Саве, расут вољно и невољно по свим меридијанима од Европе до Америке и Аустралије. Очински бринући, позивамо вас да не заборавите своју православну веру и свој језик, да не заборавите богомоље и гробове својих предака, да не заборавите своје светосавске корене који су овде у овој земљи Божјој која се Србијом зове и у другим крајевима који су вековна постојбина Србинова.Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, а Васкрсења не бива без страдања, страдална децо наша на Косову и Метохији! Знајте, запамтите и научите децу своју да би они научили децу своју (5. Мој 6, 6-9) да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца својих, а српски народ пет векова чекао ослобођење Старе Србије. Поучени речима Псалмопојца (Пс 137, 3), и ми ускликнимо: Ако заборавим тебе, Косово, и тебе, Метохијо, нека ме заборави десница моја! Помоливши се Богу на стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије 1912. године, положимо и сада наду на Господа!Божић је Дан у којем смо ослобођени од оковâ греха, смрти и сатане, а овогодишњи Божић славимо пред почетак свечаног обележавања 1700-годишњице Миланског едикта којим је свети цар Константин хришћанима дао слободу и право да Христа слободно прослављају. Нажалост, у овој јубиларној години слободе хришћанског исповедања вере управо та слобода ускраћена је нашој браћи и сестрама припадницима Охридске Архиепископије, чијег Поглавара, архиепископа Јована, држе заточеног у тамници они који већ више деценија не дозвољавају да ризу Христову, безбожном руком раздерану, поново саставимо. У овом дану, када се земља радује са небом, упућујемо речи љубави, утехе и охрабрења деци Охридске Архиепископије, на челу са њеним Предстојатељем и Светим Синодом.Осећајући све тешкоће и невоље у којима се налазимо данас и мутне облаке који су сe наднели над наш мученички и страдални народ, поучени овим великим Даном, ми вас, децо наша духовна, позивамо да останете у вери Христовој и вери наших светих предака. Знајмо, расте ли вера наша у Богомладенца Христа, истовремено расте и љубав наша према Њему и ближњима. Јер, вера непрестано открива у Христу све новија и новија савршенства, богатства и красоте, због којих Га ми све више и више волимо. И као што нема граница вери нашој у Христа, тако нема граница ни љубави нашој према Њему. Само су људи велике вере укорењени и утемељени у љубави, јер је љубав Божја свела Бога на земљу, што је и порука Божића који данас славимо.Бог је сишао са неба на овај свети Дан да би нас из прашине дигао изнад сваког неба и изнад сваке земаљске тајне. Ово је наша радост, наше весеље и наша утеха које нам даје Божић. И због тога вас на овај благи Дан, децо наша духовна, позивамо да се саберете у Цркви која је Тело Христово, на светој Литургији у којој нам се даје Христос, јер изван Цркве нема спасења, јер изван Цркве нема Спаситеља. Радосно вас позивамо, враћајте се Богу Живом! Благо нама када се Богу враћамо! А коме бисмо другоме ако не Богу? И када бисмо се вратили ако не у ове божићне дане? Нека је благословен овај свети Дан и ви будите благословени у том светом Дану, Христовом Рођендану. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећајмо и говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи!

Мир Божји – Христос се роди!

Ваистину се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2012. године.

[причалица]

Svečanim liturgijskim unošenjem ikone Svetog mitropolita Petra II u Cetinjski manastir danas je 19. maj ustanovljen kao datum praznovanja mitropolita Petra II Petrovića Njegoša kao svetitelja, na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske.


Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske 19. maj ustanovljen je kao datum praznovanja mitropolita Petra II Petrovića Njegoša kao svetitelja

Službu je služio arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sa sveštenstvom Mitropolije i Eparhije buenoajresko-centralno-južnoameričke.

- Poput Svetog Save i svog strica Svetog Petra Cetinjskog, nesumnjivo je svedok Hristovog vaskrsenja i sveti mitropolit Petar II, Cetinjski pustinjak i Lovćenski tajnovidac. Tako je već napisano na njegovoj ikoni koju ovde vidite, liturgijski unetu na ovaj sveti dan u hram Roždestva Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira - kazao je Amfilohije.


Mitropolit je rekao da je na svojoj prvoj ikoni mitropolit Petar II Petrović Njegoš s pravom nazvat Lovćenskim tajnovidcem, jer je zaista bio tajnovidac.

- Sve ono što je video Sveti novi Petar II Petrović Njegoš, Lovćenski tajnovidac, sve je to ispunjeno najdubljim viđenjem i saznanjem, a to je viđenje Slova predvječnoga Oca kroz koga je sve postalo što je postalo. To je on i zapisao u svom zavještanju - rekao je mitropolit.

U toku liturgije ikona Svetog mitropolita Petra II je bila postavljena na ikonostasu crkve Cetinjskog manastira gde se nalazi i lik Svetog Petra Cetinjskoga.

Njegoš je na ikoni predstavljen u arhijerejskim odeždama. U desnoj ruci on drži lovćensku crkvu Svetog Petra Cetinjskog, a u levoj svitak sa stihovima iz “Luče mikrokozma” posvećenim Hristu vaskrslome.

Na predstojećem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve biće pokrenut postupak kanonizacije i unošenje u Ditih svetih mitropolita Petra II Petrovića Njegoša.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/383...egosa-za-sveca

[причалица]

Inicijativa za kanonizaciju Petra Petrovića Njegoša povučena je iz procedure i Sabor Srpske pravoslavne crkve neće se baviti tom temom, izjavio je danas portparol Crkve episkop bački Irinej, a prenela agencija Beta.

Predlog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija da Njegoš bude proglašen za sveca dat je komisiji na razmatranje i oko ovog pitanja već na početku Sabora SPC nije postojao jedinstven stav.


Prema saznanjima “Blica”, patrijarh Irinej i jedan broj vladika na Saboru SPC, koji ulazi u treći dan, protivili su se proglašenju Njegoša za sveca jer nisu saglasni prvenstveno sa motivom koji je doveo do ovog predloga - ove godine je 200 godina od njegovog rođenja.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/383...ka-bili-protiv

[причалица]

Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC), koji je danas završio radni deo prolećnog zasedanja, izabrao je dosadašnjeg vladiku bihaćko-petrovačkog Hrizostoma za zvorničko-tuzlanskog episkopa, na mesto penzionisanog Vasilija Kačavende, a vladiku hvostanskog Atanasija za novog episkopa bihaćko-petrovačkog.

Na današnjoj sednici Svetog Arhijerejskog Sabora popunjene su dve eparhije SPC, a ostale iz važnih praktičnih razloga, i dalje imaju na čelu administratore, saopštila je Informativna služba SPC.

Na upražnjenu katedru episkopa zvorničko-tuzlanskih danas je izabran dosadašnji episkop bihaćko-petrovački Hrizostom, a na upražnjenu katedru episkopa bihaćko-petrovačkih dosadašnji vikarni episkop hvostanski Atanasije, saopštila je Informativna služba SPC.

Za administratora Eparhije srednjeevropske potvrđen je Patrijarh srpski Irinej, za administratora Eparhije žičke episkop šumadijski Jovan, za administratora Eparhije austrijsko-švajcarske episkop bački Irinej, a za administratora Eparhije južnocentralnoameričke mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Zamenik mitropolita dabrobosanskog Nikolaja biće i dalje episkop zahumsko-hercegovački Grigorije.
Članovi Svetog Sinoda u novom sazivu jesu episkopi sremski Vasilije, šumadijski Jovan, zvorničko-tuzlanski Hrizostom i raško-prizrenski Teodosije.

Ovom sednicom okončan je radni deo ovogodišnjeg saborskog zasedanja, a njegov rad biće molitveno krunisan sabornim služenjem svete Liturgije u Nišu na praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene, čime će biti proslavljena 1700-godišnjica Milanskog edikta na našem pomesnom nivou, kao priprema za opštu proslavu u oktobru ove godine.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:436763-Hrizostom-umesto-Kacavende-Atanasije-episkop-bihacki

[salel]

Манастир Св.Петке у Бијељини