Pedofilija/homoseksualnost - u crkvama ?

[Пркос]

Masovni pedofilski skandali su duboko uzdrmali instituciju Katoličke crkve .
Ne radi se o pojedinačinim ispadima , već o hiljadama seksualno zlostavljane dece u više zemalja širom sveta . Vatikan za sada , po običaju , zvanično ćuti , plaća odštete i pokušava da zataška .
Današnja vest je da je u Dablinu , u Irskoj, grupa demonstranata pokušala da prekine uskršnju misu , želeli su simbolično staviti dečije cipelice na oltar , da bi izazvali pažnju sveta na ova nedela .

I u SPC su poznati slučajevi koji su dospeli do sudova , pa onda na krajnje licemeran način uz učešće države , crkve i sudstva pušteni da zastare .

Šta mi mislimo o ovome ?

[Пркос]

Istorijska izmena u stavovima Vatikana o korišćenju kontracepcije

Papa: Kondom da, ali u zdravstvene svrhe

D. Milojković - N. Vlačo | 22. 11. 2010. - 00:02h | Foto: AFP


Papa Benedikt XVI je izjavio u knjizi „Svetlost sveta“ nemačkog autora Petera Zevalda da upotreba kondoma može biti moralno opravdana, što je istorijski pomak u stavovima Rimokatoličke crkve. Otac Federiko Lombardi, portparol Vatikana, kazao je za „Blic“ da će Sveta stolica knjigu predstaviti sutra i tada dati više informacija o ovom novom stavu pape.

Nakon decenija energičnog protivljenja svim oblicima kontracepcije, katolički poglavar je okončao apsolutnu zabranu upotrebe kondoma, izjavivši da su prihvatljivi kao mera profilakse, ukoliko je jedina namera „da se smanji rizik od infekcije“ sidom.


Mada je ponovio da se katolička crkva i dalje nepokolebljivo protivi kontracepciji, jer je smatra mešanjem u stvaranje života, papa je izneo i argument da se upotreba kondoma da bi se sačuvao život ili spaslo od smrti može smatrati odgovornim činom – čak i izvan braka.


Na pitanje nije li katolička crkva fundamentalno protiv upotrebe kondoma, Benedikt XVI je odgovorio da je, naravno, „ne vidi kao pravo i moralno rešenje, ali da u izvesnim slučajevima, kada je namera da se smanji rizik od infekcije, to ipak može biti prvi korak ka jednoj drugačijoj, humanijoj seksualnosti“. Papa je naglasio da najbolji pristup borbi protiv zaraze predstavlja apstinencija, ali da je pod izvesnim okolnostima, ukoliko se time štiti ljudski život, bolje da se upotrebi kondom.


„Ima pojedinačnih slučajeva kada je to opravdano“, razjasnio je papa svoj stav. „Recimo kada kondom koristi muška osoba koja se prostituiše, kada to može biti ... prvi element odgovornosti, kako bi se ponovo shvatilo da nije sve dozvoljeno i da pojedinac ne može da radi sve što poželi“, mada da to ipak nije „pravi način da se izbori sa užasima side“.


U intervjuu koji je sastavni deo knjige „Svetlosti sveta“, papa priznaje da je bio zapanjen skandalom oko seksualnih zloupotreba koji je zahvatio Katoličku crkvu, a ne isključuje ni mogućnost da pod određenim okolnostima podnese ostavku. U delovima intervjua koje je u nedelju ekskluzivno objavio „Dejli telegraf“, osamdesttrogodišnji poglavar Rimokatoličke crkve kaže da je svestan da mu se „snaga smanjuje“, ali deluje rešeno da se bori za mesto religije u javnom domenu.


Sa naročitom oštrinom papa napada zloupotrebu droga na Zapadu i posledice koje to ima po ostatak sveta. Ilegalnu trgovinu drogom on opisuje kao „zlo čudovište“, nastalo iz „dosade i lažne slobode zapadnog sveta“.


Najznačajniji su, međutim, ipak njegovi komentari o kondomima, koji predstavljaju prvo zvanično ublažavanje stava Katoličke crkve prema ovom pitanju, nakon višestrukih apela Vatikanu da usvoji praktičniji pristup, kako bi se sprečilo širenje side. Katolički lideri na Zapadu, koji su imali muke da objasne dosadašnje učenje svoje crkve, verovatno će pozdraviti sadašnje papine komentare u „Svetlosti sveta“, dok će tvrdokorni katolici po svoj prilici biti iznenađeni i nezadovoljni, jer tvrde da se kondomi mogu koristiti samo kao kontracepcija.


Objavljivanju knjige „Svetlost sveta“ dat je veoma širok publicitet, koji njen autor Peter Zevald još više podgreva komentarom da bi mogla biti „velika senzacija“. Prema njegovim rečima, „ovo je prvi put da papa priča o sebi na ovakav način, i prvi lični intervju sa jednim papom u istoriji crkve“.


Mali korak napred
Papina izjava uklapa se u čitav niz sličnih koje se tiču problema odnosa među polovima i znači mali korak napred, smatra Mirko Đorđević, piblicista.
– Donedavno, shvatanje Katoličke crkve bilo je da kontakt između muškarca i žene može biti opravdan jedino u cilju rađanja dece i nastavljanja vrste. U rimskoj kuriji uviđaju da se stvari u savremenom svetu na složeniji način postavljaju i moglo bi se očekivati da Vatikan promeni radikalno svoj stav o odnosima među polovima, bilo da se radi o odnosima muškarca i žene, ili o osobama istog pola, ali za sada stvari stoje kod problema ženskog sveštenstva. To je stari problem u hrišćanskoj crkvi – kaže Đorđević, i dodaje da u prvim vekovima hrišćantva imamo žene sveštenike đakonise, koje su pratile apostola Pavla, ali su u hrišćanstvu jedino protestanti otišli korak napred, dok katolici i pravoslavci stoje na starim pozicijama da ženama nema mesta u crkvenoj hijerarhiji.



O zlostavljanju dece, islamu i seks turizmu


- Papa na vrlo ličan način iznosi koliko ga je uznemirio skandal u vezi sa seksualnim zloupotrebama koje su činili katolički sveštenici, naročito u Nemačkoj i Irskoj: „To je zaista bilo kao vulkanski krater iz kog se iznenada uzdigao ogroman oblak prljavštine, koji sve zamračuje i prlja, tako da je pre svega sveštenstvo najednom delovalo kao stecište srama, a svaki sveštenik sumnjiv da je i sam takav.“


- Papa naglašava značaj dijaloga s islamom, ali ipak kaže i da ova religija mora da „razjasni svoj odnos prema nasilju“ i sugeriše da islam ume da bude netolerantan.


- O seks turizmu papa kaže su „razorni procesi koji tu deluju izuzetni, a rođeni su iz arogancije, dosade i lažne slobode zapadnog sveta“.


Bla, bla, truć truć....i ništa konkretno o homoseksualnosti , pedofiliji i drugim stvarima u katoličkoj crkvi - koje vrište do neba ? Može kondom u zdravstvene svrhe , to je najvažnije ???
Dakle...nevidjeno licemerje !

[Пркос]

NEMAČKI GEJ SVEŠTENICI SMEJU DA ŽIVE SA PARTNERIMA



BERLIN - Homoseksualni sveštenici i sveštenice nemačke protestantske crkve u Bavarskoj smeju ubuduće u parohijskom domu da žive zajedno sa partnerom ili partnerkom. Pokrajinska biskupija protestantske crkve za Bavarsku je saopštila da je uslov za ovo da homoseksualni par živi u registrovanioj životnoj zajednici.

U Nemačkoj je bivša socijaldemokratsko-zelena vlada donela zakon koji omogućava homoseksualnim parovima da registruju "životno partnerstvo", takozvani homo-brak koji nije u potpunosti izjednačen sa hetero-brakom. No, i u toj zajednici partneri imaju niz obaveza i prava koje uživaju i partneri u "klasičnom" braku.

Pored ovog uslova, homoseksualni protestantski sveštenici i sveštenice, da bi u parohijskom domu živeli sa partnerima ili partnerkama, moraju da imaju i odobrenje pretpostavljenih. Već sada homoseksualni sveštenici i sveštenice Nemačke evangelističke crkve imaju pravo da drže službu u svojoj crkvenoj opštini i da partnerstvo sa osobom istog pola registruju u matičnom uredu. Isključena je bila samo mogućnost da ovi parovi žive zajedno u parohijskom domu. Bavarska biskupija je otišla korak dalje dozvoljavajući i to svojim sveštenicima.

Prema navodima biskupije, trenutno je šestoro homoseksualanih protestantskih sveštenika i sveštenica u Bavarskoj registrovalo životne zajednice. Crkveni velikodostojnici ocenjuju da je udeo homoseksualaca među protestantskim sveštenicima "ispod 10 odsto, dakle ne viši nego u ostatku stanovništva".

[Пркос]

VISOKI vatikanski dužnosnici, uključujući i aktualnoga papu Benedikta XVI., odbili su kazniti svećenika koji je seksualno zlostavljao više od 200 gluhih dječaka iako su američki biskupi nekoliko puta tražili kaznu i upozoravali na propust. Američki su biskupi vodećim ljudima katoličke crkve učestalo slali upozorenja da bi oglušivanje na zlostavljanje moglo nanijeti sramotu Crkvi, stoji u novootkrivenim dokumentima koji će poslužiti kao dio tužbe protiv Crkve u slučajevima zlostavljanja.Prema pisanju New York Timesa, interna korespondencija između biskupa savezne države Wisconsin i kardinala Josepha Ratzingera otkriva da su svećenici ustrajali na tome da zlostavljač mora biti kažnjen, dok je budući papa smatrao najvažnijim zaštititi Crkvu od izbijanja skandala u javnosti.Dokument o oglušivanju na zlostavljanje ugledao je svjetlo dana upravo u trenutku kad se Papa bori i s mnogim optužbama da on i njemu direktno podređeni više puta nisu željeli prijaviti civilnim vlastima i policiji slučajeve zlostavljanja u Njemačkoj, gdje je Papa služio kao nadbiskup.Papa poštedio svećenika zbog samilosti?U najnovijem slučaju u Wisconsinu osumnjičeni svećenik je Lawrence C. Murphy, koji je bio zaposlen u školi za gluhu djecu od 1950. do 1974. godine.Slučaj svećenika iz Wisconsina je samo jedan od tisuća slučajeva koji su o zlostavljanju maloljetnika od crkvenih dužnosnika prijavljivani vatikanskom uredu imena Kongregacija za doktrinu vjere, koji je od 1981. do 2005. godine vodio upravo kardinal Ratzinger. I dalje je jedna od domena toga ureda odlučivanje o kažnjavanju zlostavljača te o


predaji slučajeva na kanonsko suđenje. Kardinal Ratzinger je 1996. godine odbio odgovoriti na dva pisma o slučaju zlostavljanja u Wisconsinu koja je poslao Rembert G. Weakland, nadbiskup u Milwaukeeju. Nakon osam mjeseci drugi čovjek Kongregacije, kardinal Tarcisio Bertone, naredio je biskupima u Wisconsinu da započnu tajno kanonsko suđenje koje je završilo izbacivanjem oca Murphyja.Navodno, Ratzinger je želio Murphyja poštedjeti suđenja jer je bio slaboga zdravlja i u poodmakloj dobi. U pismu koje je Murphy poslao kardinalu Ratzingeru stoji da je njegova jedina želja "ostatak života proživjeti u dignitetu svećeničkoga zvanja" te Murphy moli Ratzingera za pomoć da mu to omogući. Papin odgovor nije poznat.Crkva procesuira samo 20 posto slučajeva zlostavljanjaNew York Times u posjedu je dokumenta koji je Crkva pokušala zadržati u tajnosti od Jeffa Andersona i Mikea Finnegana, odvjetnika petero žrtava zlostavljanja koje su podigle tužbu protiv biskupije u Milwaukeeju. Među dokumentima su tajna pisma između biskupa i Vatikana, izjave žrtava pod prisegom, rukom pisane bilješke stručnjaka za seksualne poremećaje koji su intervjuirali oca Murphyja te bilješke sa završnog sastanka o slučaju u Vatikanu.Otac Murphy nikada nije podlegao nikakvom obliku sankcije prema crkvenim zakonima, ali nikada nije sankcioniran ni od strane svjetovne vlasti. Naime, policija i istražitelji oglušili su se na sve navode žrtava, stoji u intervjuima sa žrtvama. Trojica nadbiskupa koja su vladala u Wisconsinu dobila su dojave o seksualnim zlostavljanjima gluhe djece, ali niti jedna kaznena prijava protiv svećenika nikada nije podignuta. Jedino što je Murphy doživio kao "kaznu" je premještaj u drugu biskupiju.Ipak, slučaj oca Murphyja nije jedini u crkvenim redovima. Samo 20 posto od ukupnoga broja od 3.000 osumnjičenih svećenika čiji su slučajevi prijavljeni Uredu za doktrinu između 2001. i 2020. godine doživjelo je crkveno suđenje, a samo malen broj je izbačen iz Crkve.> Pedofilija će Vatikan skupo koštati: Više od milijun Austrijanaca razmišlja o istupanju iz Crkve!> Irski katolički biskup uputio javnu ispriku zbog zataškavanja slučajeva zlostavljanja dječaka> Independent: Među svećenicima optuženima za zlostavljanje dječaka i brat pape Benedikta XVI.> Pedofilija ozbiljno trese Crkvu> Austrijski svećenik traži oprost: Na nedopušten način sam izražavao ljubav prema dječacima> Bozanić: Ako znate za svećenike pedofile, prijavite ih policiji> Hrvatski biskupi: Ako među našim svećenicima ima pedofila, to su poremećene osobe

[Пркос]

Razloge za to što svećenici zlostavljaju maloljetnike treba tražiti i u njihovu obrazovanju, ostacima seksualne revolucije koju je provela generacija 1968., ali i u celibatu, prema kojem treba promijeniti stav.
Povećaj Schönborn: Celibat je odgovoran za pedofiliju u Crkvi I zbog celibata je među svećenicima onih koji seksualno zlostavljaju djecu, drži bečki nadbiskup kardinal Christoph Schönborn. Razloge za to što svećenici zlostavljaju maloljetnike treba tražiti i u njihovu obrazovanju, ostacima seksualne revolucije koju je provela generacija 1968., ali i u celibatu, prema kojem treba promijeniti stav, kazao je Christoph Schönborn, koji je na položaju bečkog nadbiskupa zamijenio prethodnika, Hansa Hermanna Groera, smijenjenog upravo zbog pedofilskih afera.

Schönborn predlaže "izmijenjeno gledanje na celibat", pitanje o kojem Vatikan ne želi raspraviti. Postoje pretpostavke kako bi se o pitanju celibata moglo raspravljati u Rimu (11. i 12. ožujka) na savjetovanju Kongregacije za kler koje se održava na Lateranskom sveučilištu. Pročelnik Kongregacije za kler, brazilski kardinal Claudio Hummes izazvao je čuđenje kada ja na početku svoga mandata na tom položaju (2006. ga je Benedikt XVI. postavio za pročelnika Kongregacije za kler) izjavio kako "celibat nije jedna dogma". Hummes tu izjavu kasnije nije nikada potvrdio.

Na savjetovanje u Rim došao je i Gerhard Mueller, biskup Regensburga, grada u kojem su prijavljena svećenička seksualna zlostavljanja djece zbora, koji je svojedobno vodio papin brat Georg Ratzinger (86), koji je kazao kako je koji put pljusnuo učenike.

Njemački biskupi na čelu s predsjednikom Biskupske konferencije Robertom Zollitschom u Rimu su i u petak bi se trebali sastati s papom Benediktom XVI. Razgovarat će se, dakako, o slučajevima pedofilije svećenika u njemačkoj Crkvi. Skandalom je obuhvaćeno čak 19 od 27 njemačkih biskupija.

[Пркос]

Sveštenik seksualno zlostavljao mladića, pa pokušao da naruči ubistvo

Srna | 24. 11. 2010. - 22:15h | Foto: AFP-Ilustracija | Komentara: 0

Džon Fiala (52), katolički sveštenik iz Dalasa optužen je za seksualno zlostavljanje jednog 18-godišnjaka i pokušaj naručivanja njegovog ubistva

Sveštenik je uhapšen prošle nedelje i određena mu je kaucija od 700.000 dolara, a optužen je za dva seksualna napada na ovog tinejdžera i pokušaj da naruči mladićevo ubistvo.



Fiala je uhapšen kada je tajnom agentu Teksaške kancelarije za javnu bezbednost ponudio 5.000 dolara za ubistvo mladića.



Sveštenik je mladića upoznao 2007. godine kada je počeo da mu kupuje poklone među kojima su kompjuter i automobil.



Početkom 2008. godine na privatnim časovima veronauke počeo je da seksualno zlostavlja, jednom ili dva puta mjesečno, mladića tada starog 16 godina.



Mladiću je pretio da ćuti ili će ga ubiti, a često mu je govorio i da će izvršiti samoubistvo pa će njih dvojica "zajedno u raj".



Nakon nekog vremena, mladić se poverio školskom savetniku,a sveštenik je ubrzo uhapšen i optužen.

[Zazijavalo]

Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.
(3. Mojs. 20.3)

[Пркос]

Sadašnji srpski patrijarh vodio je 2003. godine tajnu komisiju Sinoda za ispitivanje slučaja pedofilije, ali su nalazi do sada uskraćeni javnosti.Piše: Ivan Angelovski iz Beograda, Dablina, Vranja, Novog Sada, Niša, Bijeljine, Iriga i Sremskih KarlovacaKada je telefon zazvonio, otac Goran Arsić, sveštenik iz Vranja, odahnuo je. Na vezi je bio vladika niški Irinej.Vladika, koji je u januaru ove godine postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve, SPC, tražio je od sveštenika Arsića da dođe i svedoči pred komisijom koju je crkva ustanovila da bi ispitala okolnosti vezane za optužbe protiv episkopa Pahomija, iz Vranja.Otac Arsić je već bio dobro upoznat sa skandalom jer su tri dečaka, tinejdžera, došla kod njega, nekih drugih sveštenika i dve kaluđerice, žaleći se da ih je Pahomije seksualno zlostavljao. Srpski mediji su te 2003. godine objavili izjave maloletnika i skandal je uzburkao javnost. Tokom policijske istrage, još nekoliko maloletnih

dečaka iznelo je slične optužbe protiv episkopa.Danas, godinama posle tog razgovora, otac Arsić se seća kako mu je vladika Irinej rekao da je formirana tročlana komisija da ispita skandal i da će je upravo on predvoditi.„Hvala, vladiko. Ovaj poziv čekam već mesecima“, seća se otac Arsić kako je pun nade odgovorio sadašnjem patrijarhu.Ali, ako je i pomislio da je crkva ozbiljna u nameri da preispita navode o zlostavljanju dece, čekalo ga je veliko razočaranje.Kada je, s dvojicom đakona i jednim od dečaka koji je optužio Pahomija, došao na sastanak s vladikom Irinejem u Niš, Arsić je ubrzo shvatio da su tamo pozvani kako bi im se održala lekcija, a ne da kažu svoju stranu priče.Vladika Irinej je bio ljut jer je otac Arsić, kao i trojica tinejdžera, sa optužbama izašao u javnost.„Umesto da mi pričamo njemu, on je pričao nama“, seća se otac Arsić ovog sastanka. „Tada mi je bilo jasno da svi u crkvi znaju [za seksualno zlostavljanje dece], ali ćute. Bili smo naivne ovce što smo verovali u čistotu naših crkvenih vođa.“Postojanje crkvene komisije, eventualni nalazi, kao i identitet trojice crkvenih velikodostojnika koji su bili u komisiji, do sada nije bio poznat javnosti. Prema Arsićevim rečima, pored sadašnjeg patrijarha, druga dva člana komisije bili su episkop Grigorije iz Trebinja, u Bosni i Hercegovini, i Milutin Timotijević, rektor Prizrenske bogoslovije na Kosovu.Otac Arsić kaže da je crkvena komisija formirana početkom 2003. kako bi ispitala optužbe protiv episkopa Pahomija, koji je bio tada, a i danas je, vladika eparhije vranjske.U avgustu ove godine je poslat pismeni zahtev informativnoj službi SPC da omogući intervju sa patrijarhom Irinejem, sa namerom da

se rasvetle okolnosti rada komisije i da se javnosti predoče njeni nalazi. Zahtev iste sadržine poslat je i episkopu Grigoriju. Do momenta objavljivanja ovog teksta, i pored nekoliko telefonskih podsećanja, crkveni zvaničnici nisu odgovorili.Uporno ćutanje crkve o seksualnom zlostavljanju maloletnika, kao i način na koji su suđenja protiv sveštenika SPC vođena, ostavio je snažan utisak na umešanu decu, pravne stručnjake i eksperte za zaštitu dece. Oni veruju da su se moćne političke elite i pravosudni organi udružili sa sveštenstvom u potpunom prikrivanju skandala.e podignuta je protiv episkopa Pahomija 2003. godine i on je pozvan da se pojavi u Vranju na suđenju zatvorenom za javnost. Optužnica je podignuta u ime četvorice tinejdžera, od kojih je najmlađi imao 13 godina.Četiri godine kasnije, nakon dugotrajnog procesa, prebacivanja predmeta iz vranjskog u niški Opštinski sud, episkop Pahomije

proglašen je nevinim. Presudu je potvrdio drugostepeni sud – Okružni sud u Nišu.Iako je Vrhovni sud Srbije u oktobru 2007. presudio da je odlukama prethodnih sudskih instanci povređen zakon, episkopu Pahomiju nije moglo ponovo da se sudi – odluka Vrhovnog suda, po zahtevu za zaštitu zakonitosti , ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je na štetu optuženog.Vladika eparhije vranjske, Pahomije, od početka insistira na svojoj nevinosti, tvrdeći da je žrtva antipatriotskih i anticrkvenih zavera.Prošle godine je organizovao festival za decu s posebnim potrebama. Na brojne zahteve za intervju, upućene prethodnog meseca, nije odgovorio.Drugi slučaj pedofilije u SPC, vezan za oca Ilariona, tadašnjeg igumana manastira Hopovo, u Vojvodini, takođe se završio bez konačnog odgovora. Zbog odugovlačenja u sudu, optužbe su zastarele jer u Srbiji čitav proces za seksualno zlostavljanje dece, uključujući suđenje i presudu, mora da se završi u roku od šest godina od momenta kada je navodno krivično delo učinjeno.Dok sedi u bašti iznajmljene kuće u Irigu, u Sremu, i ispija pivo s prijateljima, Ilarion kaže da ga je crkva primorala da ode u penziju. I danas tvrdi da je nevin. Prijatelji mu se i dalje obraćaju sa „oče“.Pojedini stručnjaci za zaštitu dece kažu da su prijavljivali i druge slučajeve crkvene pedofilije, koji nikada nisu objavljeni jer ih, kako tvrde, policija nije istražila.Slučaj „Pahomije“Oktobra 2002, trinaestogodišnji dečak ušao je u policijsku stanicu u Vranju, zajedno s majkom i bakom, da prijavi kako ga je episkop Pahomije seksualno zlostavljao. Tako je počeo

Prema dokumentima iz Vrhovnog suda Srbije, pribavljenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, dečak, identifikovan kao M.K, tvrdio je da ga je episkop prvi put zlostavljao na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, nakon što ga je pozvao u svoju sobu i zatražio od njega da mu izmasira leđa. Sveti Ignjatije je slava episkopa Pahomija.Nakon masaže, episkop je od dečaka tražio da se skine, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz nјegovo.M.K. je naveo da ga je episkop u tri navrata zlostavljao. Nakon četvoromesečne policijske istrage, Pahomije je na kraju optužen za seksualno zlostavljanje četvorice maloletnih dečaka, od kojih je M.K. bio najmlađi.Četiri godine kasnije, presudom Opštinskog suda u Nišu, dve tačke optužnice su odbačene, zato što je suđenje odugovlačeno toliko da je istekao rok zastare u kom se presuda morala doneti. Preostale dve tačke optužnice, među kojima i slučaj M.K, odbačene su jer sud nije prihvatio svedočenja dečaka kao pouzdana.Prema principu In dubio pro reo, ukoliko sudija, u ovom slučaju Katarina Ranđelović, ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog. Episkop Pahomije je bio oslobođen.„Princip In dubio pro reo u Srbiji se koristi vrlo retko“, kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom univerzitetu Union. „Sudija mora imati vrlo ozbiljne razloge da donese takvu odluku.“Presudu Opštinskog suda potvrdio je drugostepeni sud u Nišu, čijim većem je predsedavao sudija Danilo Nikolić.Osam godina kasnije, porodica M.K. tvrdi da je momak još uvek traumatizovan. Sada ima 21 godinu i još uvek živi u Vranju. Njegov advokat, Aleksandar Stojković, kaže da mladić ne može normalno da funkcioniše bez stalnog psihijatrijskog nadzora, te da teško komunicira sa strancima. M.K. u potpunosti odbija da razgovara o ovim događajima.Nijedan od preostale trojice dečaka, koji su u to vreme bili učenici Bogoslovije, nije želeo da se priseća, niti da komentariše slučaj. Dvojica su završila bogoslovske fakultete u Grčkoj, gde i danas žive i rade kao sveštenici, dok je treći potpuno napustio crkvu i živi u Vranju. „Ne želim ponovo da prolazim kroz tu golgotu“, kaže jedan od sveštenika, koji sada živi u Grčkoj.U beogradskom Incest trauma centru tvrde da postoji još slučajeva svešteničkog seksualnog zlostavljanja koji nisu obelodanjeni. U ovoj organizaciji za zaštitu dece od zlostavljanja kažu da su 1995. i 1998. godine policiji prijavili dvojicu „vrlo visoko rangiranih“ sveštenika SPC zbog seksualnog zlostavljanja dece. Međutim, nije bilo nikakve istrage.„Njihove priče gotovo su identične onima koje smo čuli u ‘slučaju Pahomije’“, kaže Dušica Popadić, iz ovog centra. Ona ne želi da otkrije imena prijavljenih sveštenika.Prema njenim rečima, čini se da je čitava procedura u tim slučajevima potvrdila tvrdnje koju zlostavljači često koriste kako bi ućutkali svoje žrtve – da im niko neće verovati ukoliko nekome kažu da su seksualno zlostavljani.Politički pritisak?Oslobađajuća presuda episkopu Pahomiju isprovocirala je mnoge da veruju da su crkveni velikodostojnici, ljudi iz pravosuđa i političari aktivno sarađivali kakо bi ga

zadržali na slobodi.I dalje se veruje da sudije koje su sudile u ovom predmetu nisu radile nezavisno, već pod pritiskom iz krugova tada nacionalistički orijentisane vlade Demokratske stranke Srbije pod vođstvom Vojislava Koštunice. Njegova vlada negovala je bliske odnose s crkvom.Sudija Katarina Ranđelović negira da je podlegla pritisku da oslobodi episkopa, dok je sudija Danilo Nikolić odbio da komentariše slučaj.Ipak, prema anonimnom pismu, zavedenom u dokumentima Ministarstva pravde u vezi sa slučajem Pahomije, dvoje sudija sastali su se sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u Nišu u martu 2007, dan pre oslobađanja episkopa Pahomija.„Dan pre završnog pretresa [u slučaju Pahomije], na moje veliko iznenađenje, s obzirom na to da znam prilike u sudu, u restoranu ispod tribina Fudbalskog kluba Radnički, u popodnevnim satima, za jednim stolom su sedeli tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, predsednik Okružnog suda [u Nišu] Danilo Nikolić i sudija Katarina Ranđelović“, tvrdi autor anonimnog pisma, potpisan samo kao „sudija“.Katarina Ranđelović negira da je bila na ručku s tadašnjim ministrom pravde. „Nisam imala nikakav sastanak sa Zoranom Stojkovićem“, kaže. „Ni on, niti bilo ko drugi, nije imao nikakvog uticaja na oslobađajuću presudu [episkopu Pahomiju].“Nikolić je odbio da razjasni da li je bio tamo ili ne, a Stojković nije ni pristao na intervju. „Nisam uticao na odluku, niti sam imao interesa da to radim. To je sve što mogu da kažem“, rekao je kratko.Iako Stojković odbija da potvrdi ili negira da li je bio u poseti Nišu dan pre oslobađanja Pahomija, prema saopštenju još uvek dostupnom na sajtu tamošnjeg univerziteta, bivši ministar pravde zaista jeste bio tog dana u Nišu.Prema saopštenju na sajtu, Stojković je prisustvovao predstavljanju knjige na Niškom univerzitetu 5. marta 2007, dan pre oslobađanja Pahomija. Knjigu, Sporazum o priznanju krivice, napisao je Danilo Nikolić, predsednik Okružnog suda i predsedavajući drugostepenog veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu.Do danas, međutim, nije jasno da li su događaji pred oslobađanje imali bilo kakvog uticaja na ishod suđenja.Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, pita se zašto niko nije istražio da li je bilo političkog uticaja na ovaj proces.„Ako je i bilo uticaja, suština je da se raspravi zašto mu je sudija podlegao. Međutim, niko ne pita ko je izvršio uticaj. Oni koji su ga izvršili izvlače se od odgovornosti „, kaže.Slučaj IlarionDvojica očeva iz Sremskih Karlovaca dovela su 4. jula 2001. godine bradatog čoveka u kasnim pedesetim godinama, kog su znali samo kao „Jovu“, u tamošnju policijsku stanicu. Jedan od njih, Z.T, čije puno ime je zaštićeno zbog eventualnih posledica po maloletnike, kaže da su im komšije rekle da Jova „kupuje našoj deci sladoled i daje im novac da mu masturbiraju“ u urušenoj zgradi u parku.„Otišli smo sa sinovima u park, seli i čekali da se pojavi. Kada su ga deca videla, došla su do nas i onda smo ga uhvatili“, kaže.Ispostavilo se da je Jova otac Ilarion, tada 59-godišnji iguman manastira Hopovo, u Vojvodini, koji danas tvrdi da su ga muškarci, pre nego što će ga odvesti u policiju, istukli bez ikakvog razloga, zbog čega je na kraju ostao bez jednog bubrega. Z.T. i njegov komšija negiraju ovu optužbu.Nakon policijske istrage, ukupno devet dečaka od sedam do 11 godina optužilo je oca Ilariona za seksualno zlostavljanje. Bio je to drugi put da se Ilarion suočava sa sličnim optužbama. U Rumi, sud ga je 1994. godine oslobodio odgovornosti da je tamo zlostavljao jednog dečaka.Kao u slučaju Pahomija, sud je na suđenju 1994. godine odbacio optužbe, zaključivši da dečakovo svedočenje nije bilo pouzdano.Proces ocu Ilarionu za slučaj u Sremskim Karlovcima trajao je pet godina. Gotovo da je premašio rok zastare, zbog sporosti suda i zbog činjenice da su mu crkveni velikodostojnici omogućili da se godinama krije u različitim pravoslavnim manastirima u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.Tek nakon što ga je Prekršajni sud u Orahovici, u Hrvatskoj, 2005. ekstradicirao u domovinu, suđenje je moglo da se završi. Ekstradicija je naređena zbog nepristojnog ponašanja pred školskom decom u tom gradu.Pošto se vratio u Srbiju, Opštinski sud u Novom Sadu osudio ga je na deset meseci zatvora, što je drugostepenom odlukom pooštreno na 12 meseci. Ilarion, međutim, nikada nije otišao u zatvor.Njegov novi advokat, Ilija Radulović, uložio je žalbu Vrhovnom sudu Srbije, koji je presudu ukinuo iz proceduralnih razloga i predmet vratio na ponovno suđenje.Međutim, ukidajuća odluka je tri meseca stajala u Vrhovnom sudu pre nego što je poslata u Novi Sad. Do tada je već istekao rok zastare za sve optužbe. Otac Ilarion je bio slobodan, iako ga je crkva tiho primorala da ode u penziju.Beogradska profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, koja sarađuje i sa Koalicijom za sekularizaciju Srbije, kaže da je prema suđenjima episkopu Pahomiju i ocu Ilarionu očigledno da su ovi imali prijatelje na visokim položajima.„I Pahomije i Ilarion tretirani su kao privilegovani“, kaže. „Obični ljudi ne bi bili tretirani na takav način. To je još jasnije u Ilarionovom slučaju, zato što je najviši sud u zemlji dozvolio da slučaj zastari.“„Zastarevanje slučaja je moguće u našem sudskom sistemu, ali to se uglavnom dešava u manjim slučajevima i, naravno, kada su optuženi privilegovani.“Skandal u IrskojPostoje sličnosti između privilegovanog položaja pravoslavne crkve u Srbiji sa položajem katoličke crkve u Republici Irskoj pre dvadeset godina. Tamo je katolička crkva, nakon što su Britanci otišli 1922. godine, dobila ogroman uticaj na javni život.„Katolička crkva definisala je irski nacionalni identitet“, kaže Džon Kuni, dablinski novinar i komentator religijske i političke situacije u Republici Irskoj.Decenijama su tamošnje državne institucije izbegavale da reaguju na brojne optužbe protiv sveštenika koji su seksualno zlostavljali decu.„Ljudi su pokušavali da pričaju, naročito o institucionalnom zlostavljanju, ali bi njihovi životi bili sistematski uništavani, terani su u emigraciju“, kaže Maev Luis, direktorka One in Four, organizacije koja se bori protiv zlostavljanja dece.Uticaj katoličke crkve i dalje je vrlo snažan. Ali, od devedesetih godina na ovamo, brojni pedofilski skandali u sveštenstvu postali su javni, što je nateralo vlasti da reaguju. Vlada i nekoliko eparhija do sada su objavile više izveštaja o seksualnom zlostavljanju dece.Jedan od zlostavljanih dečaka koji je pomogao da stvar izađe na videlo je Endru Maden. Danas ima 45 godina i živi u Dablinu, ali kaže da je do pre petnaest godina bio u potpunom rasulu. „Opijao sam se do besvesti“, priseća se dok sipa čaj u jednom dablinskom kafiću.„Bio sam u rasulu jer sam [pre zlostavljanja] veći deo života proveo u crkvi. Želeo sam da postanem sveštenik.“Crkva je bez objašnjenja odbila njegovu svešteničku aplikaciju. „Istovremeno, Ajvan Pejn je bio dostojan ostanka u crkvi“, kaže Endru o svešteniku koji ga je zlostavljao.Maden se preselio u London. Nesposoban da komunicira s ljudima, pokušao je samoubistvo. Konačno, vratio se kući, ostavio piće i preuzeo kontrolu nad svojim životom.Angažovao je advokata 1991. godine i tužio oca Pejna. Dve godine kasnije, dobio je 27 500 funti na ime odštete. Pejn je odslužio četiri i po godine zatvora i od tada je pod policijskim nadzorom. „Nakon toga, crkva više nije mogla da tvrdi da nije bilo zlostavljanja“, kaže Maden.Napisao je i knjigu, Oltarski pomoćnik: Priča o životu nakon zlostavljanja. „Osnovna svrha knjige je da pokaže kako žrtve mogu da preuzmu kontrolu“, kaže Maden. „Čim sam tužio Pejna, crkva je morala da reaguje. Od tada je kontrola bila u mojim rukama.“Nove optužbe o zlostavljanju još uvek se pojavljuju širom Republike Irske. Vlada je nedavno pokrenula istragu o navodima za seksualno zlostavljanje u eparhiji u Klojnu. Nedugo potom, tamošnji biskup Džon Magi podneo je ostavku.„Da li je crkva naučila nešto iz ovog iskustva“, pita se Maev Luis iz One in Four. „Na površini se čini da su uspostavili dobre procedure. Ipak, da li su zaista prihvatili odgovornost za ono što se desilo? Nisam sigurna.“U međuvremenu, od suđenja ocu Ilarionu i episkopu Pahomiju, vlast u Srbiji se promenila. Rukovođenje državom je od nacionalističke Demokratske stranke Srbije preuzela centristička i proevropska Demokratska stranka, koju vodi predsednik Srbije Boris Tadić.Međutim, crkva, čiji je uticaj u Srbiji ubrzano rastao od pada komunizma i, naročito, od ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i dalje je zadržala svoj privilegovani položaj. Tako se danas predsednik Tadić veoma oslanja na crkvu u tekućoj borbi da se Kosovo zadrži u okviru Srbije.Nijedan od osmoro sudija koji su najviše bili uključeni u suđenja Ilarionu i Pahomiju nije reizabran u reformi pravosuđa koja je usledila i još je u toku. Sada već bivše sudije kažu da nisu dobile nikakvo obrazloženje zbog čega nisu izabrane.Od pet sudija koji su kontaktirani povodom ovog slučaja, četvoro misli da nisu reizabrani zbog slučaja Pahomije. Samo je Katarina Ranđelović bila spremna da javno nagađa razlog. „Mogu samo da pretpostavim da nisam reizabrana zbog moje odluke u Pahomijevom suđenju.“U međuvremenu, otac Arsić, sveštenik koji je svedočio protiv episkopa Pahomija, kaže da je, zajedno sa ostalim sveštenim licima koja su verovala dečacima, pao u Pahomijevu nemilost. Episkop, koji je i predsednik eparhijskog crkvenog suda u Vranju, započeo je i dobio inicijalni crkveni postupak da se Arsić i još jedan sveštenik raščine.Nakon saslušanja na višem crkvenom sudu, Arsić i drugi sveštenik su vraćeni u crkvu i prebačeni u druge eparhije. Jedna monahinja i jedna iskušenica, koje su takođe svedočile u korist dečaka, prema Arsićevim rečima, samostalno su napustile crkvu.Od tada je otac Arsić vodio više diskusija sa različitim episkopima.Danas se priseća tih razgovora. „Neki od njih su mi rekli: ‘Znamo da su deca propatila, znamo da ste vi u pravu, znamo da ga je [Pahomija] sud oslobodio pod pritiskom… ‘ Ja sam ih pitao: ‘Ali biće još dece, biće još suza i patnji, i šta ćete onda da uradite?’ Jedan od episkopa mi je odgovorio: ‘Zavisi od novog patrijarha.’ A ja kažem, pa hajde da vidimo šta će novi patrijarh da uradi.“

[kojica]

Tamo gde postoji celibat, postoje i ovakvi skandali. U pravoslavlju su ređi nego u
katoličanstvu, iz razloga što pravoslavni popovi žive domaćinskim životom u potpunosti.

Ne iznenađuje me procenat homoseksualaca među monasima. Moguće je da su se
mučeni ljudi nadali da će im takav način života pomoći da se promene.
Ali za zlostavljanje dece sam bez teksta. O kakvom crnom duhovnom razvoju
pričaju oni koji su u stanju da detetu urade nešto tako ružno? I zbog čega se neko
prihvata života u celibatu kada je svestan da nije sposoban za tako nešto?

[Zazijavalo]

More, kuj oće u celibat, nek se uštroji, pa nek se dalje komotno duhovno nadgrađuje na zdravijim temeljima.

[Пркос]

Ovo me baca u ocaj .Naprosto je jasno koliko je sve otislo u vrazju mater.I uopste vise nije bitno u kojoj crkvi se sve ove bahanalije i svireposti odigravaju-bitno je koliko je pomracenje uma uhvatilo maha .I sta onda reci na sve one" parade ponosa"...

[kojica]

Mene mi sad žao što, eto na primer ti imaš utisak da je sve nešto otišlo kud ne treba,
a zapravo je tamo oduvek i bilo. Samo se u popovskim državama nije smelo ni šuškati,
a kamo li javno pričati ili pisati o takvim slučajevima.

Što se parada ponosa tiče, što ih je više, to će se procenat homoseksualaca među
katoličkim sveštenicima i monasima smanjivati, jer ljudi koji su prihvaćeni od strane
društva neće morati sebe da muče životom na koji nisu spremni.

[kojica]

More, kuj oće u celibat, nek se uštroji, pa nek se dalje komotno duhovno nadgrađuje na zdravijim temeljima.

I to što kažeš...

[Zazijavalo]

Parade ponosa su druga tema. Razlika je ogromna, jer tamo se radi o homoseksualnosti, a ne pedofiliji.
Homoseksualnost predstavlja ravonopravne partnere (u smislu da su svi odrasli). Pedofilija pretpostavlja dete koje se nalazi u inferiornom položaju (zbog fizičke ili druge zavisnosti) i neke starije koji ga zloupotrebljavaju.

Pored toga, pop ili kaluđer koji ima pedofilske odnose poziva se i na autoritet koji mu daje taj položaj.

[kojica]

I ja cenim da je pedofilija daleko veće zlo, mada kod velikog broja ljudi i homoseksualizam i
pedofilija izazivaju jednaku mučninu.

[Пркос]

Ma uzor treba da ide iz crkve ili se bar tako smatra a ako se od crkve siri taj smrad,pa iako su odvojene homoseksualnost ii pedofilija po samom sadrzaju -osnov polaska i prelaska im je isti-otuda i moje uporedjivanje-tj i moja opaska...

[Zazijavalo]

I uopste vise nije bitno u kojoj crkvi se sve ove bahanalije i svireposti odigravaju-bitno je koliko je pomracenje uma uhvatilo maha.

Pa ovaj... bitno je. Jer pokazuje da je u pitanju nekakva lažna crkva.

[Ciciban]

Mene mi sad žao što, eto na primer ti imaš utisak da je sve nešto otišlo kud ne treba,
a zapravo je tamo oduvek i bilo. Samo se u popovskim državama nije smelo ni šuškati,
a kamo li javno pričati ili pisati o takvim slučajevima.

Što se parada ponosa tiče, što ih je više, to će se procenat homoseksualaca među
katoličkim sveštenicima i monasima smanjivati, jer ljudi koji su prihvaćeni od strane
društva neće morati sebe da muče životom na koji nisu spremni.

Mislis da su vecina njih zbog neprihvacanja drustva ( upravo zbog razlike o kojoj pricate ) otisli u celibat? Ja mislim da su oni to tamo postali, a ono o gej paradama , homoseksualnosti, pedofilije , nezakonskih abortusa etc etc ...i oni su na neki nacin deo najstarijeg zanata na svetu , slazem se da je sve to ranije postojalo , najverovatnije i u vecim razmerima .

[Zazijavalo]

Ma uzor treba da ide iz crkve ili se bar tako smatra a ako se od crkve siri taj smrad,pa iako su odvojene homoseksualnost ii pedofilija po samom sadrzaju -osnov polaska i prelaska im je isti-otuda i moje uporedjivanje-tj i moja opaska...

Nisam siguran da razumem šta podrazumevaš pod tim "polaskom i prelaskom".

[Пркос]

Polazak-homoseksualnost i prelazak razvojem na pedofiliju...