post

[kojica]

kako se bre tako predajete bez borbe..

ovaj sam sebi oprašta ili ne oprašta, ko da je on bog.. ona ide na sve ili ništa..

Ko vas tako učio?

[mica]

kako se bre tako predajete bez borbe..

ovaj sam sebi oprašta ili ne oprašta, ko da je on bog.. ona ide na sve ili ništa..

Ko vas tako učio?

Ma mozda je predavanje, mozda su samo izgovori. Ne znam, ali uvek radim iz srca stvari. Ja imam veliku borbu u samoj sebi kad je vera, samim tim i post u pitanju i neke druge stvari koje ja, kao ja jesam i koje radim. Ne mogu da postim i da odem da se pricestim, a da se iskreno pokajem za neke stvari koje crkva ne odobrava a ja radim. A, nemam snage da postim bez pricesta. Zacarani krug

[причалица]

post je skoro pri kraju...ostalo je još 10ak dana...da li ste postili po ''propisima'' - sreda i petak na vodi, ponedeljak, utorak, četvrtak na ulju....a samo vikendom - riba?
ili ste postili kako vam je moguće?

[причалица]

ovaj vaskršnji....posti li ko osim mene

[причалица]

niko, izgleda...a druga nedelja odmiče. za sad sam ok

[Marko:]

Ja sam svoje odradio puno puta, sad mislim da ne bih izdržao. A čeznem za neverovatnim osećajem posle ispovesti i pričešća.

[причалица]

Ja sam svoje odradio puno puta, sad mislim da ne bih izdržao. A čeznem za neverovatnim osećajem posle ispovesti i pričešća.

jeste dobar osećaj zato i praktikujem ovo.

[причалица]

Petrovski post

Petrovski post koji počinje 11. juna traje do praznika dvojice "prvovrhovnih" apostola, Petra i Pavla, 12. jula. Za pravoslavne koji se drže novog kalendara ovaj post traje do 29. juna, kada je za njih Petrovdan.
Početak ovog posta zavisi od datuma Uskrsa i Duhova. Vaseljenski sabor je odredio, da on počinje nedelju dana posle Duhova.
Ako se Uskrs proslavlja između 5. i 8. maja, onda Petrovskog posta kod novokalendarskih pravoslavaca uopšte nema. Kod starokalendaraca može da traje najmanje nedelju dana, a najviše šest sedmica.
Ovaj post se smatra "blažim", kao i Božićni. Dopušteno je za hranu uzimati ribu, sem srede i petka.
Riba se jede i na Ivandan koji je tokom ovog posta, 7. jula, ma u koji dan nedelje padao. Kod pravoslavnih naroda, koji žive na jugu, u vreme ovog posta ima već raznog povrća, a i voća, dok toga kod Rusa, Poljaka i Finaca još nema.
Rusi rado jedu ribu, kada je to dopušteno, kažu da je to i zbog toga, pošto se apostol Petar (ne i Pavle), kao i većina drugih apostola, bavio ribolovom.
Petrovski post uveden je u prvim vremenima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog, prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom.
Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena. O ovom postu od četvrtog veka govore svetitelji: Atanasije Veliki, Amvrosije Mediolanski, kasnije i Lav Veliki i Teodorit Tirski.

[причалица]

''Пост појачава молитву. Постаје крило њено ка небу. Пост је мајка здравља, васпитач омладине, украс стараца.Он је сапутник путника и сигурност оних који живе заједно.''

Свети Василије Велики

[Malisic Milan]

Nisam vernik SPC, ali mi nikako ne ide u glavu ideja posta na hrani.Mislim, obzirom da čitam Sveto Pismo, uvek je, ili postiš bez jela, ili jedeš, dakle nema baš neke sredine.Ili jesi, ili nisi.Naravno, post nije samo hrana, nego i vreme provedeno u molitvi i čitanju Biblije.

[причалица]

Nisam vernik SPC, ali mi nikako ne ide u glavu ideja posta na hrani.Mislim, obzirom da čitam Sveto Pismo, uvek je, ili postiš bez jela, ili jedeš, dakle nema baš neke sredine.Ili jesi, ili nisi.Naravno, post nije samo hrana, nego i vreme provedeno u molitvi i čitanju Biblije.

nema šta da ti ide u glavu ili ne...post je propisan na određen način. ako veruješ i imaš snage - postiš, a ako ne - ništa

[Malisic Milan]

Oki, možda se nisam najbolje izrazio.Mislio sam na temelju čega je uzeto da je post na bilo kakvoj hrani zapravo post, jer post između ostalog znači da ne jedeš ništa dok postiš.Znači, ili potpuno prazan stomak, ili pun. :D

[Picola]

Oki, možda se nisam najbolje izrazio.Mislio sam na temelju čega je uzeto da je post na bilo kakvoj hrani zapravo post, jer post između ostalog znači da ne jedeš ništa dok postiš.Znači, ili potpuno prazan stomak, ili pun. :D

Pa ne znaci potpuno prazan stomak, jer covek mora da zivi od necega i za vreme posta (koji najduzi traju i po 40, 50 dana). Drugo su jednodnevni postovi gde mozes i bez jela...zavisi koji (hoces da) postis, a sve o tome ima u pravoslavnom kalendaru za svaku godinu o tome gde ti pise koji su jednodnevni a koji visednevni.

Ima monaha koji prva 3 dana svakog posta poste bez ikakve hrane i vode, ali to je neka sasvim druga prica i druga stvar.

[причалица]

ПРАВИЛА И РАЗРЕШЕЊА БОЖИЋНОГ ПОСТА (за ОВУ годину)

Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана.

По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго (на води) се пости у среду и петак. Понедељком, уторком и четвртком разрешава се зејтин и вино, а суботом и недељом и риба. На Ваведење увек се разрешава риба. Од 2-6. јануара пост постаје строжији и нема разрешења на рибу.
Најстрожи пост је 6. јануара, уочи Божића, на бадњи дан (Типик, 14. новембра). Овога се НА ЖАЛОСТ нико не придржава, већ нам је Бадње вече постало синоним за што богатију празничну трпезу уз обиље вина и куване ракије...

Пост средом и петком
Среду и петак током поста треба постити углавном без зејтина, уколико није разрешено друкчије. Ове године имамо два разрешења и то:
У петак 4. децембра, Ваведење Пресвете Богородице, разрешење на рибу;
У петак 18. децембра, Преподобни Сава Освећени, разрешење на вино и уље;
У петак 25. децембра, Свети Спиридон Чудотворац разрешење на вино и уље и
У среду 30. децембра, Свети пророк Данило разрешење на вино и уље.

[причалица]

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства.

Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166. године, који је одржан у вријеме константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила, свим хришћанима је било наређено да поштују 40 – дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да “је сам свјатијеши патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо …од 15. дана новембра”. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 15. (28. по новом) новембра и траје до 25. децембра (7. јануара), траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост. Пошто пост храном почиње на дан празника светог апостола Филипа (14. новембра по старом), онда се још назива и Филиповим.

Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења. Лав Велики пише: “Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расијаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља”.

Према ријечима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. “Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ – тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима”.

Према речима Симеона Солунског, “пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти”.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пpе дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.