post

[andromeda]

pa, andromedo...tačno je da nije dijeta....ali mnogi to vide kao dijetalni način ishrane...mada, post kao post nije bitan, ako se samo praktikuje hranom - onda je štetan kao i svaka dijeta što je štetna.

slazem se prico

to su po meni primitivni ljudi koji post smatraju dijetom , jer post nije samo uzdrzavanje od hrane nego i ostalo sto oni ne shvataju zato i lupetaju

[kojica]

Koje ostalo?

[причалица]

slazem se prico

to su po meni primitivni ljudi koji post smatraju dijetom , jer post nije samo uzdrzavanje od hrane nego i ostalo sto oni ne shvataju zato i lupetaju

nisu primitivni, bwe....samo neće ili ne mogu da sagledaju smisao posta.

[Kovač]

Ali Isus nije postio

[причалица]

Ali Isus nije postio

a šta je radio u pustinji? jeo nešto ukusno?

[Zazijavalo]

u pustinji je preživao.

[Kovač]

a šta je radio u pustinji? jeo nešto ukusno?

40 dana ni leba ni vode,to post?

[причалица]

40 dana ni leba ni vode,to post?

pa za Njega jeste.

[Kovač]

pa za Njega jeste.

Nači...ne možemo kao on,prema tome...čemu?
Dobro,možda neko može 40 dana bez vode i hrane.

[причалица]

Nači...ne možemo kao on,prema tome...čemu?
Dobro,možda neko može 40 dana bez vode i hrane.

pa ne možemo kao On, naravno...ali, hrišćani teže da budu po Njegovom učenju ispravni. post je dobrovoljan i ne može da bude nametnut. ne mislim tu na hranu, to je lakši deo posta....mislim na čuvanje duše od lošiih dela.

[G]

pa ne možemo kao On, naravno...ali, hrišćani teže da budu po Njegovom učenju ispravni. post je dobrovoljan i ne može da bude nametnut. ne mislim tu na hranu, to je lakši deo posta....mislim na čuvanje duše od lošiih dela.

Za dušu i nekako ali telooo...

[причалица]

Za dušu i nekako ali telooo...

pa dobro, dži, i telo....hrana takođe spada u ''telo''. mada, znam na šta misliš....nije sve to tako teško kao što se čini, samo treba imati dobre volje.

[причалица]

Danas počinje Vaskršnji post

Za pravoslavne vernike danas počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrs, koji se ove godine proslavlja 24. aprila.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, koja je vrhunac slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smjenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedjelja.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

[причалица]

ko će da posti božićni post?

[mica]

Nisam spremna za post...Ne znam da li cu ikad, vise biti...

[DaDole]

Nisam spremna za post...Ne znam da li cu ikad, vise biti...

da li je potrebno da se pripremimo za post..kako? ja se nikad nisam pripremala sem što izvadim sve posne recepte iz ladice..

[причалица]

Vernici Srpske pravoslavne crkve počinju sutra višenedeljni božićni post kojim se pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika - Božića.
....dalji tekst iz blica neću da prenosim jer je dezinformacija

[Man]

Post


Post je sredstvo koje pravoslavnom hrišćmaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći, pravoslavni hrišćani se neprestano sećaju Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takođe se mnogo govori o postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom zavetu Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišćani. Jer, u hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne dirajteu nj, da ne umrete“(Post 3,3). A to je zapovest o postu , tj. o uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu(Adam tu zapovest nije održao) prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.



Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića, a po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija: 1) potpuno uzdržavanje od (svake vrste) jela i pića (čak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i Veliki petak; 2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja i vina, jedanput na dan, i to u 9. Čas (oko 3 sata posle podne); 3) jedenje jela spremljenog samo na vodi (kod nas poznat kao strogi post pred pričešće); 4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno; i 5) jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži način posta). uzimanje hrane više od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta. postoje četiri vrste razrešenja posta: 19 razrešenje „na sve“; 2) razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“; 3) razrešenje „na ribu“; 4) razrešenje „na vino i ulje“. Treba napomenuti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišćanskih vrlina.

Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne. Jednodnevni postovi su: svaka sreda i petak preko godine (osim takozvanih trapavih sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11. septembra), Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara). Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje četiei višednevna posta: Vaskršnji (Veliki ili Časni) post, Božićni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski post).

Vaskršnji post ili Velika četrdesetnica,
traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote (način posta: suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje). Ovaj post nije apostolskog porekla, a najstarije svedočanstvo o ovom postu potiče s kraja drugog veka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, piše da je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj post obuhvatao 40 sati. O Vaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema ni pomena, osim što se iz ovog svedočanstva vidi da on svuda postoji. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove, koji takođe traje dva dana (petak i subota), koje je sam Spasitelj odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potiče od naređenja Gospoda isusa Hrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina trećeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo o vaskršnjem postu koji traje četrdeset dana potiče iz četvrtog veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz takozvanih Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik Vaskršnjeg posta razvio se u petom veku.

Post svetih apostola,
traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (način posta: uzdržavanje od mesa, jaja, mlečnih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj post ustanovljen je u čast apostola Petra i Pavla. Budući da je početak ovog posta nestalan, zavisi od početka Pedesetnice, koja se ravna prema Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraće osam dana. Najstarije svedočanstvo o ovom postu nalazimo kod svetog Atanasija Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi sa Pedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda počinjao u isto vreme i da je trajao samo jednu sedmicu.

Gospojinski post
traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta: suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije najjasnija. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u sva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.

Božićni post
ili Mala četrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24. decembra / 6. januara (način posta: a) od 15/28. novembra do 17/30. decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, razrešenje na ribu, suhojedenje sredom i petkom; b) od 18/31. decembra do 24. decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suhojedenje sredom i petkom). Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se zove „sočelnik“ (nastalo od reči „sočelnik“ koja je ime za sočivo – kašu od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno slavljenje rođenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje jasnim svedočanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji počinjao 1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba početi 15. novembra.

[mrav]

stvar lične odluke, ne postim zbog svojih dela iz proslosti ne zasluzujem oprost a i u glavi nisam nacisto sa time, nisam spreman

[mica]

Dok se posti, uzdrzava se od hrane, gresnih misli, dela, svega sto moze da osujeti i uprlja post. Ja, dok sam postila, trudila sam se to vreme, da se izlolujem od sveta, kako bih mogla da sto manje, budem iskusavana. Pomoc u tome sam nalazila u duhovnoj literaturi, cestim odlascima u crkvu na molitve, sluzbe i pomagalo je. Oragizovala sam duhovne veceri, gde su se skupljali verujuci i zajedno smo istrajavali u tome. Govorili su mi cesto, da sma fanaticna. MOZDA I Jesam bila, ali kad nesto radim ili cu raditi kako mi srce govori da treba, ili necu ulaziti u to. Zato sad, ne postim. Ne postim ni jedan dan, niti potim jednu nedleju. Ili sve ili nista. Tako moje srce meni, govori.