post

[причалица]

pošto sutra počinje božićni post, koji traje do 7. januara, mislim da nije loše da imamo i temu vezanu za postove i njihovo praćenje.

[причалица]

Pravila crkvenog posta

Počinje Božićni post. Za sve one koji će postiti ili žele da počnu sa postom, dajemo pravila crkvenog posta.

Post kao generalno uzdržavanje od količine i vrste hrane u pravoslavlju ima i dodatni element, a to je uzdržavanje od loših misli i dela. Samo uzdržavanje od hrane pomaže mentalnu, emotivnu i misaonu mirnoću. Posteći u kontinuitetu, čovek stiče smirenost i mirnoću, čisti svoje telo od nagomilanih zaliha hrane, isceljuje ga od otrova i revitalizuje imunitet.

Mnogo je pak važnije da se postom regeneriše vaše emotivno i misaono stanje, koje je savremenim životom i stalnim pritiscima, strahovima i psihozama napadnuto od strane društva, medija, vaših ličnih očekivanja i strasti koje su vas obuzimale. U tiom smislu je potrebno uz post redovno se i moliti i činiti dobra dela milosrdja, opraštanja i pomirenja.

Pre početka posta savetujte se sa vašim duhovnikom oko mogućeg razrešenja posta ako imate zdravstvenih ili drugih problema.

Božićni post
U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogoradice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.

Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

PRAVILA CRKVENOG POSTA
Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.

Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže Sveti Jovan Zlatousti:
„Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag.

Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje „.

Na pitanje: koja je mera posta? – Sv. Vasilije Veliki odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važi za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti podjedno pravilo za sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja (duhovnika) da u tome vrši pametne izmene.

Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati ovu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, paštili oko spremanja omiljenih i skupih jela“.

Sveta Crkva je još od apostolskih vremena ustanovila ove postove, i pravila za post:
1) Opšte postove obavezne za sve Hrišćane. To su: Vaskršnji post, Apostolski, Bogorodičin i Božićni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdviženje Časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja (Krstovdan).
2) Mesni (pomesni) post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti i sl.
3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.

Vaskršnji post.
Ovaj post se još zove Sveta Četrdesetnica ili Časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne Sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista. U toku ovog posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava ulje i vino. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razrešava se na zejtin i vino (Tipik, 32 gl.).

Apostolski post
Ovaj post se zove se još i Petrovski, Petro-pavlovski post. U ovom postu 3 dana (ponedeljak, sreda i petak) ne jede se ulje i ne pije vino. U utorak i četvrtak se ne jede riba, ali se upotrebljava ulje i vino. U subotu i nedelju razrešeni su riba, ulje i vino.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulje. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik, gl. 33).

Bogorodični post
Zove se još i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskršnjeg. A riba se jede samo na Preobraženje (Tipik, gl. 33).

Božićni post
Pošto crkveni ustav smatra Rođenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Božić traje takođe 40 dana.
Po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti u ponedeljak, sredu i petak. Utorkom i četvrtkom razrešava se zejtin i vino, a subotom i nedeljom i riba. Na Vavedenje uvek se razrešava riba.

Od 2. do 6. decembra post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu. Najstroži post je 6. januara, uoči Božića, na badnji dan.

Post sredom i petkom
Sredu i petak tokom godine treba postiti uglavnom bez zejtina, ukoliko nije razrešeno drukčije.
Na praznik Vozdviženija Časnog Krsta (14. septembra) razrešava se na zejtin i vino.
Na Krstovdan (18. januara) najstroži post; jede se jednom dnevno, bez zejtina i razume se, bez vina; ko može toga dana, ne jede ništa, na praznik Usekovanja glave Sv. Jovana Krstitelja obavezan je post.
Razrešenja od posta na Gospodnje i Bogorodičine praznike kada padnu u postan dan Blagovesti ako padnu pre Cveti razrešava se na ulje, vino, ribu; ako padnu u vreme Strasne sedmice – samo na ulje; ako padnu na Veliki Petak na ulje, vino.

Bogojavljenje za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Božić za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Vavedenje, Velika Gospojina, Mala Gospojina, Preobraženje i Sretenje kada padnu u postan dan (sredom ili petkom) razrešava se na ulje, vino, ribu.

Trapave sedmice

Post je razrešen sredom i petkom:
1) Od Božića do Krstovdana (7. januara do 18 januara) za monahe: sir, jaja; za mirjane i meso.
2) Iza Nedelje mitra i fariseja, za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.
3) Siropusna nedelja, za sve: samo sir i jaja.
4) Svetla nedelja (po Vaskrsu) za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.
5) Nedelja posle Duhova za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Naročito je loše prekidati propisane višednevne postove.
Za zdrave članove Crkve, za one koji su u mogućnosti, post je obavezan.

Razrešenje od posta uglavnom se daje samo onemoćalim osobama, uzrok za narušavanje posta, dakle, može biti samo bolest, starost, detinjstvo (uopšte, slabost). Ali, treba naglasiti da se duhovni post ne smanjuje tj. uzdržanje od greha, da se tvore dela milosrđa i ljubavi, da se, koliko može, revnosno moli i ide u hram Božiji.

[причалица]

Kako je ustanovljen Božićni post

Ustanovljavanje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova se odnosi na drevna vremena hrišćanstva. Već od IV veka sv.Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post. U V veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki.

Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge – malo duže. Na saboru 1166 godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naredjeno da poštuju 40 – dnevni post uoči velikog praznika Hristovog Rodjenja.

Antiohijski patrijarh Valsamon je pisao, da “je sam svjatiješi patrijarh rekao da iako dani tih postova (Uspenjskog i Božićnog) nisu odredjeni pravilom, potrudimo se medjutim da sledimo nepisano crkveno predanje i dužni smo da postimo …od 15 dana novembra”.

Božićni post je poslednji višednevni post u godini. Počinje 15 (28 po novom) novembra i traje do 25 decembra (7 januara), traje četrdeset dana i zbog toga se u Crkvenom ustavu naziva Četrdesetnicom, kao i Veliki post. Pošto post hranom počinje na dan praznika sv.apostola Filipa (14 novembra po starom), onda se još naziva i Filipovim.


Zbog čega je ustanovljen Božićni post

Božićni post je zimski post, i služi nam za osvećenje poslednjeg dela godine tajanstvenim obnovljenjem duhovnog sjedinjenja sa Bogom i pripremom za praznovanje Hristovog Rodjenja.

Lav Veliki piše: “Samo poštovanje uzdržanja je odredjeno u četiri vremenska perioda, kako bismo u toku godine spoznali da nam je neprestano neophodno očišćenje i da pri rasejanosti života uvek treba da se trudimo da postom i milostinjom čistimo greh, koji se umnožava zbog telesnih slabosti i nečistote želja”.

Prema rečima Lava Velikog, Božićni post je žrtva Bogu za sakupljene plodove.

“Kao što je nama Gospod podario ovozemaljske plodove, - piše svetitelj – tako i mi u vreme tog posta treba da budemo darežljivi prema siromašnima”.

Prema rečima Simeona Solunskog, “post Božićne Četrdesetnice izobražava post Mojsija, koji je postivši četrdeset dana i četrdeset noći dobio na kamenim tablicama Božije zapovesti. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, ne nacrtanu na kamenu, već ovaploćenu i rodjenu, i prisajedinjujemo se Njegovoj Božanskoj ploti”.

Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rodjenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg Koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.

[Пркос]

Za pravoslavne vjernike sutra počinje Božićni post koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Hristovom, koje se proslavlja 7. januara.

Priprema za Božić je potpuna ako vjernik na kraju šestonedjeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovijesti, pokajanja i pričešća.

Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra za veoma važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vjernika, ali i veoma moćno sredstvo za postizanje punog spasenja.

Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih djela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta tjelesni i duhovni.

Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, "očišćenje tijela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tijela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja".

Post se zasniva na primjeru samog Isusa Hrista, koji je na hljebu i vodi postio 40 dana prije nego što se suočio sa satanom.

Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srijede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.

Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedjelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u srijedu ili petak. Posljednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa povrćem spremljenim samo na vodi.

Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Vaskršnji ili Časni, uoči Vaskrsenja Hristovog, koji traje sedam nedjelja, Božićni, u trajanju od šest nedjelja, Petrovski, pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula), u trajanju od mjesec dana i Gospojinski, od dvije nedjelje, uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).

Јednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Јovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srijede i petka, osim tzv. trapavih sedmica, kad je razrješenje od posta.

[kojica]

A oćete li i od foruma da se uzdržavate?

[G]

A oćete li i od foruma da se uzdržavate?

Mi komunjare nemamo postove ...

Jedino kad nam iz firmi povuku pravo na reprezentaciju i ukinu troškovnik

[Zazijavalo]

... za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Božić za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso.

Ovo ko dijeta za rotvajlere.

[причалица]

A oćete li i od foruma da se uzdržavate?

ja neću, mada bi mi bilo preporučljivo.

[причалица]

e, ovako...mislim, pošto je danas prvi dan posta, trebalo bi hrana da se sprema samo na vodi. ipak, nedelja je, pa onda može da se sprema na ulju. iako je božićni post, kada je nedeljom dozvoljena riba, ne bi trebalo ove prve nedelje da se jede, jer je prva i polednja nedelja posta najstrožija.

[причалица]

Mnogi vernici misle da je post ustvari dijeta

V. Marić-Brajković | 28. 11. 2010. - 20:02h | Foto: Beta | Komentara: 57
Božićni post počeo je juče, ali malo ko će se od pravoslavaca odlučiti da posti sve dane do 7. januara. Veliki broj je i onih koji će ga zaobići, posebno zbog svinjokolja i novogodišnjeg slavlja. S druge strane, i samo obeležavanje posta uglavnom se svodi na trpezu koja po dobrom starom običaju mora da bude bogata. O duhovnoj strani posta i vrednostima, malo ko razmišlja.

Vesna Marjanović, etnolog, objašnjava da se u našem narodu uglavnom posti prva i poslednja nedelja posta.

– Tako je od davnina, a neke duhovne elemente koji ga prate kao što su pomirenje, uzdržavanje od seksualnih odnosa i kažnjavanja dece malo ko je poštovao. Sve je ostalo, do danas, na nivou retorike – kaže ona.

Koliko se kod nas zaista i kako posti, međutim, nikad nije preciznije ispitivano, ali se zna da pečenjare najviše prasetine prodaju za Svetog Nikolu.

– Kod Rusa, na primer, a slično je i kod Grka, ustanovljeno je da manje od pet odsto vernika posti ceo post, uskršnji, koji je svakako glavni, ali ništa nije bolje ni za božićni, koji je blaži. Verovatno je slično i kod nas, mada neki sveštenici kažu da je taj procenat i manji – navodi Živica Tucić, verski analitičar.

Ipak, prof. dr Ljubivoje Stojanović, sveštenik iz beogradske crkve svete Petke na Kalemegdanu, kaže da sve više mladih prilazi crkvi i posti na pravi način, odnosno da duhovni aspekt posta prati adekvatna ishrana tih nedelja. Na jelovniku su samo namirnice biljnog porekla i riba, dok su meso, jaja i mlečni proizvodi potpuno isključeni.

– Najvažnije je shvatiti da post sam po sebi nije cilj, nego sredstvo, post nije nešto što je naređeno, već ga treba doživeti. Post nije gladovanje, ili dijeta, već je njegov smisao u činjenju dobrih dela, u jačanju zajedništva. To nije mučenje, već čovek posti zato što hoće, a ne zato što mora. On se kroz post bori protiv svojih poriva, slabosti, trudi se da pomogne drugima oko sebe – objašnjava Stojanović.
Hrišćanima je međutim, navodi Tucić, važno samo da ispune formu, često ne uzimajući u obzir njegovu duhovnu dimenziju koja treba da je u centru.

– Kod nas podosta vlada verska neprosvećenost onih koji sebe smatraju vernicima. Misle da je sve ispunjeno i dovoljno ako slave, poste i proslave slavu. Danas svuda u hrišćanstvu vlada nihilizam, relativizam, hedonizam, vernik želi sam da odlučuje šta mu je iz vere prihvatljivo, šta da komotno prihvati i čini – kaže Tucić.

I Vesna Marjanović ističe da se post doživljava više u materijalnom kontekstu, da je važna samo spoljna slika i da se sve završava zastupanjem posnog kuvara. Većina mladih, smatra Marjanovićeva, post ne doživljava duhovno. U trendu je razmišljanje: „Sad ću da postim, pa ću da oslabim“ ili „Danas sam pojela čokoladu, nema veze, sutra neću“. Ako postoji potpuno posvećivanje crkvi i poštovanje svih pravila, iza toga obično stoji neki tragičan događaj, smatra naša sagovornica.

– Post je jasno definisan, koji su dani posni i kako se posti. Čovek ne sme da bude gord u veri. Ako neko hoće da bude vernik, treba da izbegava opravdanja, pogotovo ekonomska, jer trpeza ne mora da bude bogata ako je u ime vere. Ukoliko neko ne zna kako treba da postupi, crkva će ga rado uputiti. Ima osoba koje će sveštenik razrešiti posta, kao što su trudnice i bolesni – kaže Stojanović.
Na sveštenicima je, ističe on, da pokrenu svest i da ukažu na radost posta, na pričešće, da afirmišu želju vernika i da ga podstaknu da ide dalje, da sazreva u veri.

[Zazijavalo]

Kad se pomene post, pogotovo kad se pravoslavci ponose strogošću pravoslavnog posta, uvek pomislim kako je tipičan srpski popa okruglast, da ne kažem zadrigao, a da se retko vidi debeli katolički pop.
Maltretiranje tela se osveti.

[причалица]

Kad se pomene post, pogotovo kad se pravoslavci ponose strogošću pravoslavnog posta, uvek pomislim kako je tipičan srpski popa okruglast, da ne kažem zadrigao, a da se retko vidi debeli katolički pop.
Maltretiranje tela se osveti.

pa, jeste, zazi...ima ih okruglastih...ali ima u ovih štapićastih. svako vidi ono što hoće.

[Zazijavalo]

Neko vidi šta oće, ja vidim šta vidim.

[причалица]

Neko vidi šta oće, ja vidim šta vidim.

pa vidiš šta hoćeš. kao i svi mi.

[Zazijavalo]

Jedini ovdašnji žgoljav popa je nešto bolesan, siroma. Ostali su u raznim stadijumima na skali od "umereno predebeo" do "kotrlja se".

[причалица]

Jedini ovdašnji žgoljav popa je nešto bolesan, siroma. Ostali su u raznim stadijumima na skali od "umereno predebeo" do "kotrlja se".

kod nas u parohijskoj crkvi je pola - pola....3 popunjena i 3 normalna....missim, normalne telesne mase.
uostalom, debelim ljudima je dovoljno teško što su debeli, ne moram još i ja o tome da razmišljam.

[Man]

Post ne znači i gladovanje... a suvonjavi su obično baksuzi, nebitno el su popovi

[причалица]

Post ne znači i gladovanje... a suvonjavi su obično baksuzi, nebitno el su popovi

ondak, ja nisam baxuz, a ti jesi

[andromeda]

ne slazem se da je post dijeta

taj ko tako misli nije pravi vernik

[причалица]

ne slazem se da je post dijeta

taj ko tako misli nije pravi vernik

pa, andromedo...tačno je da nije dijeta....ali mnogi to vide kao dijetalni način ishrane...mada, post kao post nije bitan, ako se samo praktikuje hranom - onda je štetan kao i svaka dijeta što je štetna.