Jezik koji izumire

[kojica]

Pirotski govor pripada timočko-lužničkoj govornoj zoni. Ona zajedno sa ostalim zonama
jugoistočne Srbije, svrljiško-zaplanjskom južnomoravskom, čini sastavni deo prizrensko-
timočkih govora, najarhajičnijom govornom skupinom štokavskog dijalekta srpskog
područja.

Norveški slavista Olaf Broh, koji je na početku veka proučavao govore jugoistočne
Srbije, odvaja »pirotski govor ili govor pirotske doline (Pirot, Bela Palanka)«
od »planinskog i zaplenjskog govora«. Broh tu podelu pravi na osnovu toga da se u
pirotskom slogotvorno l dosledno čuva (pln), dok u planinskom iza labijala prelazi u u
(vuk). Međutim, razlike između pirotskog govora i drugih govora timočko-lužničke zone
su ređe ali nedovoljno raščlanjene, jer dosadašnji radovi o dijalektima istočne i južne
Srbije ne sadrže podatke o daljoj dijalekatskoj raščlanjenosti ove zone. Pored toga,
nasuprot susednim govorima Timoka, Zaglava i bugarskih govora u Zabrđu i Burelu,
govori u pirotskoj opštini još uvek ostaju monografski ne opisani. Uprkos odsustvu
monografskog opisa pirotskog govora, u srpskoj dijalektologiji je prisutno mišljenje da
osobine pirotskog govora nisu nepoznate nauci (Ivić 1991) i da je on istovetan sa
govorima oko Timoka i u Zaglavku i deli njihove osobine. Pirotskog govora nema kao
posebne lingvističke jedinice, kao što je na primer timočki, kao podvrsta timočko-
lužničkog dijalekta.

Govorne prilike na teritoriji opštine Pirot proučavali su T. Teodorov, Olaf Broh,
Aleksandar Belić. Kasnijim ispitivanjima došlo se zaključaka da mnoge osobine govora
iznete od strane navedenih lingvista nisu mogle biti odlika pirotskog govora. U nekim
slučajevima glavni informatori su bili ljudi koji nisu govorili pravim pirotskim jezikom.

Analiza postojeće dijalektološke literature daje mogućnost da se kao najaktuelniji
pravac u proučavanju govora u pirotskoj opštini odredi njihov diferencijalni opis u
odnosu na okolne dijalekte. Sa ovim ciljem, Andrej N. Soboljev sastavio je poseban
upitnik sa kojeg se može prikupljati građa relevantna za mikrodifrerencijaciju u
jugoistočnoj Srbiji. On je u svom radu prikazao sledeće razlike u govoru:

1. Vokalno l iza dentalnih, alveolarnih i zadnjonepčanih glasova u slogovima različite
strukture
2. Vokalno l iza labijalnih glasova različite strukture
3. Čuvanje j u oblicima 3. lica jednine prezenta
4. Oblici imenice uvo u jednini
5. Afrikata S u oblicima množine
6. Sudbina suglasničke grupe mlj
7. Sudbina suglasničke grupe mn
8. Vokalna alternacija e/o u oblicima prisvojnih prideva srednjeg roda
9. Rod imenica kao loj , sol i slično
10. Množina imenica muškog roda koje znače lica
11. Množina imenica muškog roda koje znače neživo
12. Množina imenice juže
13. Množina imenice pile
14. Množina imenice tele
15. Sistem postpozitivnog člana
16. Oblik člana kod imenica kao sol, loj, u jednini
17. Oblik člana kod imenica muškog roda u množini
18. Oblik člana kod prideva muškog roda u jednini
19. Enklitički akuzativ jednine lične zamenice 3. lica ženskog roda
20. Enklitički dativ jednine lične zamenice 3. lica ženskog roda
21. Lična zamenica 1. lica množine
22. Lična zamenica 2. lica množine
23. Postojanje pokaznih zamenica sa korenskom morfemom ov-
24. Nominativ jednine pokazne zamenice ženskog roda
25. Nominativ jednine pokazne zamenice srednjeg roda
26. Futurska partikula 1. lica jednina
27. Lice jednine imperfekta
28.Lice množine imperfekta
29. Trpni particip prošli.
Kao govor bez izrazitije lingvističke fizionomije pirotski se sa svoje strane odlikuje samo
specifičnom kombinacijom osobina prisutnim u okolnim govorima, stvarajući svojevrstan
prelaz od arhajičnog timočkog ka inovacijskom burelskom govornom tipu ne pripadajući u
potpunosti ni jednom od njih.

Veze sa lužničkim igraju znatno manju ulogu u oblikovanju pirotskog govora. Pravi
pirotski govor odlikuje se sledećom kombinacijom osobina:

1. dosledno čuvanje slogotvornog l;
2. dosledno čuvanje intervokalnog j;
3. dosledno čuvanje S(dz) u oblicima množine;
4. čuvanje konsonantske grupe mlj i prelaz konsonantske grupe mn u vn;
5. prelaz e u o iza šuštavih suglasnika u oblicima prisvojnih prideva srednjeg roda;
6. ženski rod imenica kao loj i sol;
7. pluralski oblici ribare i rukave;
8. pluralski oblik južetina;
9. jedan član;
10. član –ta u jednini imenica kao sol;
11. član –j..st u jednini prideva;
12. enklitički dativ lične zamenice 3. lica jednine ženskog roda nju;
13. postojanje pokaznih zamenica sa –ov;
14. pokazne zamenice ženskog roda taja i srednjeg roda tova;
15. prvo lice jednine imperfekta na –o beo;
16. participni oblik ženjen.

Ono što je takođe karakteristično za pirotski govor jeste akcenat. U pirotskom govoru
postoji samo jedan akcenat, ekspiratornog karaktera, pri čemu se akcentovani slogovi
izgovaraju kratko bez dužina i melodijskih uzlaznih i silaznih kretanja. Akcentom se mo:
gu dobijati razlike u značenju reči istog glasovnog sklopa: se: dlo (radni glagolski
pridev – selo) i sedlo: (konjska oprema), za: vet (zavetrina) i zave: : t (zaveštanje), ra:
na (ozleda) i rana: (hrana), sto: vne (množina) i stovne: (deminutiv), pro: leti (u
proleće) i proleti: : (3.l.j. prezenta).

Zanimljivi su i prilozi i predlozi. Prilozi se slažu sa stanjem u knjižvnom jeziku mada ima
i oblika koji se koriste samo na ovom području: beli svet (mnogo), dvaš (dva puta), dor
(dok), dori(do), knoči (doveče), njeknja (onomad, pre neki dan), nadve-natri (na brzinu),
čat-pat (ponekad, s vremena na vreme). Predlozi su u živoj upotrebi jer se njima
izražavaju padežne konstrukcije: Vrz (preko – vrz pitu i pogača), s\' s (sa – s\' s prs u
nos), k\' mto (prema – idemo k\' mto Pirot).

Kao ilustraciju govora zanimljivo je pročitati kratku priču koja je uzeta iz Rečnika
pirotskih zanata objavljivanog u Pirotskom zborniku.

Stisnut dva puta plača

Pri nekoga majstora kacara dojde jedan čovek i tražil da mu ovija napraji kacu za zelje.
Kacarat ga ispital kakva da bude, kolkava da bude i rekl mu cenu. Ovija se mrštil pa
tražil da mu napraji za pomalko pare. Teka u praznu oratu zadržal majstoratoga podlgo
vreme. Na kraj se pogodili i na kraj ovija čivijarčovek si otišl.

Posle majstorat uzel da mu praji kacutu i sve si u sebe mislejal kako da prevari
čovekatoga. Na kraj mu naprajil kacu, ali teka poretačku, pa poručil na čovekatoga da
dojde da si pribere kacutu. Ovija došl, platil na majstoratoga i otkaral si kacutu doma.
Ka stigal doma, on đu sturil i počel da sipuje vodu i da tura zelje u nju. Ali kacata
nikako ne stela da drži vodu. Sve što sipe vodu ona isteče. I teka posle jedno dva dni,
ka ništa neje mogl da napraji sas zeljeto, on nadigne te natovari kacutu na kola
volovska i vrne đu pri kacaratoga, pa teka ljutito još odi vrata počne da oka po
majstoratoga: »Kakvo si mi bre, majstore, naprajil? Tova neje kaca, ni vodu ne može da
drži.« I još mnogo mu nešto rekl. A majstorat če mu tagaj reče: » Ne moj, priće da se
ljutiš na mene. Kakvo si tražil takvo sam ti naprajil. Ti si tražil da ti naprajim kacu za
zelje, a za vodu da drži neje bilo orata.« I čovekat se tagaj lupnul po čelo i videl deka
je pogrešil, pa doplatil na kacaratoga te mu preprajil kacutu – da drži i vodu. I za tova
ima reč: Stisnut dva puta plača.


Preuzeto sa www.pirot.pi.co.yu

[kojica]

Istorija medicine i zdravstvene kulture
Lečenje rečima u tradicionalnoj kulturi pirotskog kraja (1)

Dragoljub Zlatković
Muzej Ponišavlja, Pirot

Веза између људи остварује се преко говора, речи. Човек човеку преноси оно што
мисли, осећа, жели да учини или је учинио. Разноврсним комбинацијама и нијансама
тона, ритма, мелодије и поруке, људи преносе речима чак и своје најтананије мисли
и осећања другима, чију психолошку ситуацију могу битно да промене.

Преносећи емоције, речи изазивају емоције у оном коме су упућене. Могу да
охрабре и подстакну на активност, да мотивишу и појачају жеље, наде,
самопоуздање, да развеселе и унесу животну радост. Могу равнодушног да покрену,
љутитог да умире, осорног да разнеже, болесног да утеше. Али, ако су капи отрова
могу да наљуте, разбесне, да подстакну нечију агресивност. Или могу да
обесхрабре, разочарају, одузму животну енергију, пољуљају самопоуздање, као и
веру у друге, и да унесу у човека бригу за краће или дуже време, па да тако отворе
пут болести.

Људска осетљивост и реаговање на речи зависе од личности, њеног васпитања и
образовања, положаја, искуства, старости, тренутног расположења и од околности у
којима се изричу. Увредљиве речи, којима се преносе злоба, подсмех, ругање,
оговарање, иронија, сарказам, цинизам, клетва, или увредљив надимак, зависно од
ситуације и публике, а и од онога ко их изговара и коме их упућује, могу понеког
јако да погоде. И при том реаговање је различито. Једни ће, да би одбранили част,
на увреду одговорити већом увредом и агресивношћу, претњама, псовкама па и
тучом, при чему увећавају или измишљају мане противника. Ретки појединци бране
се шалом, хумором, ругањем, како би онога који вређа учинили смешним и
несигурним. Неки увреду приме као истину о себи, нагло промене држање, попусти
им апетит, лоше спавају, слабо једу, затворе се у себе и отуђе, наруши им се
психичка и телесна равнотежа, пољуља основа њихове личности и створе се услови
за душевно и соматско обољење. Велика и често понављана увреда, поготово ако се
делом заснива на истини, може да изазове трајну несаницу, главобољу, гастритис,
болести јетре, срца и друге болести. У многим случајевима, поготову код оних који
су васпитани да се не свађају и да не вређају друге, страх од понављања увреда,
псовки, претњи, клетви, подсмеха и ругања, било каквог вербалног понижавања,
као и страх од проклетства, добија патолошки облик, па се личност удаљава од људи
који га могу увредити, као и од ситуација у којима може да буде увређена. У
традиционалној култури личност се васпитава да се не свађа (На кöче (2) се лајáње
не врча, глîде си рáботу (3). Вој (4)), па обично врати по коју увреду како би
одбранила част, а да при том не уђе у свађу, и да се сукоб не претвори у мржњу.

[kojica]

Реч као отров

Народ каже: Рîч за вîк болñ. Највише погађају клетве, поготову родитељска, и то
очева. Онај ко је заслужио клетву нема душевни мир, копни, оболи, раније умре
(Стñгла га клîтва.) За вређање се каже: "БОДÑ - како сас шñлци; ко с трн у ôко; како
мöшно говîдо (Дој). БОДÑ ГА - како с остÃн (5); како волá сас остÃн, а онô ни да
чöје. БÃЦКА - како волá сас бáд; како с иглö; како сас шñло; како год сас ножîве; ко
змичî" (6). А о тешкој увреди, ево низа поређења: "КА МИ ТâВА РÑЧЕ, ОНâ - ко да ми
се ñжата зáврте; ко да ми шáмар öдари; ко да ми ôчи ñзвади; ко да ми нôђе одсîче;
ко да ми глáву ôтћину; ко да ми глáву одсîче; ко да ме пресîче, па кáпка крв нејî
билô у мîн; ко да ме распрî; ко да ме нîкој рáспÃр (Рос); ко да ме зáсра; ко да ме
зáпљува; ко да ме зáмаза; ко да ме с калñште зáљопа; ко да ме с говнô зáлепи; ко
да ме с гôвна нáмаза; ко да ме ö-земи нáкара; ко да ме ö-срце убôде; ко да ме голö
соблîче." (7) Ево и примера других увреда: Колîро колîрска! Сáмо сћñташ, дôм се не
прибñраш! Рс. Предузîла те тáја с голîмото дöпе. Док ñмаш пáре твојá че је, несñ њој
први. Држ. Свî сте áле у кöћу, ни једнô не разбñра. Пк. Тñ си кöрвица, шáрена под
кôжу. [.

Ево примера који говори о вређању: Млôго јадúје на тúја реч, затôва ву у и казöјем.
ДД, Гра. Ево и клетви: Црвје га изîли. Јел. Црн те прñш изîл. СГл. Да Бôг да ђу жñве
рáне распáдле. Гра. âгањ ти кöћу запалñл. Пир. ОтсÃла ти рукáта, да Бôг дадî, штô
ме удáраш. Јал. С тîја пáре да те сарáне, штô ми ђи несñ врнöл. Рс. С црнñ барјáци
кöћу да си ућñтиш, да Бôг дадî. Рс. И ево примера који говоре о клетвама: Јá че њој
свîче пáлим, áко ми је чîрка, и че ђу клнîм. Пир. Влáчи проклетñју, свî му ñде насáд (
8) и сас здрáвје и сас имáње, и сас чîљад. Вој. Не знáм кôј ме клî: којö-год женö да
öзнем, онá öмре. Пир. А да се клетва не би прихватила, да би се неутралисала,
пљује се према оном ко је изриче, баца се пепео, или се изриче антиклетва (Билô ти
спроти главî). Претње се обично узимају мање озбиљно, мада могу да буду и јако
увредљиве (ПисÃк че ти извáдим. Вој; Пронáјдем ли те пáк, нîма те вñше жñвога
остáвљам. МЈ; Че те закôљем ко пñле. ТД).

Клетве, као и претње и увреде, потискују наду и преносе мржњу и страх са онога
који говори на онога ко слуша. У случају клетви казниће Бог, у случају претњи
човек, онај који прети.

Најтеже отровне речи дезинтегришу личност, пољуљају јој сигурност, натерају је да
сумња у себе и своје животне резултате, поремете јој сан и апетит, унесу трајну
бригу у њу, па тако изазову болест.

[kojica]

Важност речи за очување здравља човека, породице и шире заједнице

Људи се поздрављају када се сустигну, сусретну, или када неко одлази, или се
поздраве неком ко није присутан. Тако остављају једни другима добру реч у срцу,
мало зрнце љубави, која их повезује. Отуда поздрави: Поздрáви млôго твôјти, и бабу
Сöску немôј да заборáвиш! Дôбра срîча! Дôбра стñжа! Помôси Бôг! И отпоздрави:
Дáл ти Бôг добрô! Бôг ти дáл! Бôг ти помôгал! Голîм порáсал и öбаво девôјче
испáсал! Да си жñва и здрáва, чîрко! Остáнете си збôгом! Збôгом! Благослов има
важнију функцију. Он показује, макар вербално, одсуство зависти и лоше помисли. А
и онај који благосиља, док благосиља, ослобађа се и сам злих помисли. Ево
примера: Нîка ви је све добрô у нôвуту кöћу/ И млôго врîме да поседñте у њö/ И да
ђö наплните сас чîљад/ Сас сñнове и чîрће/ Сас снáје и зîтове/ Сас унучетñја и
прîунучетија/ И свî да ви ñде напрîдица. Чин. А кум благосиља младенце: Да
иљáдите/ Кудî сîјете, да жњîте/ Кудî крмите, да ближњîва/ И да нарáxате децá/ Да
дочîкате унучетíја и прîунучетија! Д-Нш. Мајка, ћерки невести, играјући у колу до
ње: Éјде, у здрáвје си ñди! И слöшај, и да несñ ñз-љуђе, и да тñ се сви рáдују! ВРж.
Невести и младожењи: Да Бôг дадî, до гôдину на кравáј да доôдимо/ Близнетñја да
бöду! Брц. [егрту, или оном ко жели да учи занат: Да Бôг да злáтне ручñце да ñма/
Злáтан занáт да изöчи/ Дôбар живôт да жñви! Држ. Здравица је увек уз чашу
алкохола, који, бар на почетку, поправља расположење и истовремено снажно
делује својим звучним украсима и својим садржајем. А порука је слична благослову,
ма да може да прелази и границу пристојности. Док је здравичар изговара
благосиљани има утисак да му се жеље тога тренутка испуњавају. Здравица је чешће
импровизација, са много конкретног, а ређе готова формула за изговарање у датој
прилици. У здравицама има доста шале, кадкад и опсцених речи, а у пијаном
друштву здравица делује као низ римованих клетви. Примери: Ајд да се чукнемо /
Ајд у здравје / Ајд Бог нек ни поживи / Да смо живи / И да смо здрави! Вој. Ајд
живели / Да ти се роди / Да имаш све у кућу. Нш. Ајд живели / [то је нам напред / На
душмање насад. Кр. (вулгарна двосмислица).

[kojica]

Васпитање за здравље и за однос према смрти

Болестан, или полуспособан, оптерећује заједницу, па се васпитању за здравље
поклањала посебна пажња. Указивањем на негативне примере из најближе околине,
а и на сопствене грешке у очувању здравља, казивач, обично старији, позитивно
утиче на младе. Најчешће се наводи прикладна пословица, али то може да буде и
прича, бајка и сл, често кроз шалу, како би се порука лакше прихватила.
Традиционална култура васпитава дете од малих ногу да има реалан однос према
животу и смрти, што ће му, у случају болести, помоћи да се правилно постави и
лакше излечи.

О здрављу и болести говоре следећи примери: Понекоје, какô се рôди, онô кáшкаво;
на мáове здрáво и бôлно, и жñви си. Рг. Човîка öвек мôра да једî по једÃн црвик, по
једнá брñга. Гра. Свáћи си знáје за сîбе каквô му је у тîло. Ру. Човîк не знáје кво
нôси у тîло, и не знáје дÃн и чáс. НМл. На злô се човîк мôра навñкне, па и на бôлку,
да мôж да опстáне. Гос. Свñ од понîшта закáсамо. ВЛк. Човîк је здрáв све док не
закáше. Сук. Човîк не цîни здрáвје и богáтство док га ñма него кáд га изгöби. ПРж.

Уредан живот и смисао за меру врло повољно утичу на здравље: Човîк трîбе мîрку да
си знáје. Кс. Кôј је болњáв он знáје квô је здрáвје, па га чöва; ко је здрáв и јáк он
не знáје, па га упропáсти. Зав. Човîк си је сам дôктур од сîбе. Гњ. Човîк трîбе да си
бöде господáр од сîбе. Б-ГК. Здрáвје ти не мôже нñкој чöва, сáм си га чöваш. Пет.
Човîк трîбе на врîме да се чöва. Пок. Прво здрáвје, па пôсле свî. ВРж. Да се пáзи
човîк додîка не урñпи у бôлку, а ка урñпи пôсле му је све xáбе. МЈ. Човîк трîбе да
једî од свî, ако ôче да не вáта бôлку. Грш. Од здрáвје пáре мôж да напрáјш, ама за
пáре здрáвје не мôж да кöпиш. Нш. Ако си чñр нá-дупе, мôра да те сечö. Дој.

На здравље врло неповољно утиче страх, поготову страх од смрти: Од мрећî кôј се
плáши, он брже мре. Рос. Од којö се бôлку нáјвише плáшиш, од тöја че мрîш. Рс.
Од стрá мôже свáка бôлес да се вáне. П-Бу. Млôго снñшта, нîма нñшта. Вој. И брига
поткопава здравље: Сећирáција нñшта не сачињáва, сáмо мôж до бôлку да дôјдеш.
Гњ. Тîб да ти је у кöћу свî како трîбе, а нîка врîви кôј кво ôче. Соп. Нîк је сáмо
здрáвје, а дôста ни је тôва што ñмамо. Вој. Брñга човîка састáрује; брñга донôси
бôлку. Зав. Кáд је човîк забрñгнут он ñде сам, и сáм по пöт орáти. Б-Ос. Кој завñди
он стáлно ñма јáд и мöку, и брзо öмре. Пир. Ако на свî јадöјеш нîче да си за млôго.
Вој. Сас рђу се не распрáвљај, каквô ôче нек ти кáже - ако ôчеш да те је пô-малко
јад. Чин. Бôље човîк да си искáже квô му је на срце нîго да ћутñ, и да мукöје. ВЛк.
Љут човîк не мôже да је здрáв. Вој. Сећирáвај се, алÄ нá-срце немôј да тöраш. ВРж.
Децá, њñна слôга, нáше здрáвје. Дој. Брñга гôји човîка. Вс. Пôјдеш ли по дôктуре,
расплîти се, вíше те нîма бöде. Пк. На бôлку немôј да мñслиш; мислñ на добрô ако ôч
да си пô-здрав. Кс. Брñђе свáћи ñма, али рáзне. ТД. ПолÃка онô си све дôјде на
својî мîсто (и без големö брñгу). Об.

Пијанство је велики непријатељ здравља: Пí, али не прекáруј. Грш. Напñјеш ли се,
по-големá ти кáзна не трîбе. Кс. Пијáн не мôже да си се од сáмога сîбе одбрáни. Сук.
Пијáница ли је човîк, сñгурно му је женá кöрва; једнá му брñга пôвише. ПРж. Мöвте
нáјвише пречöка човîка да пропöши или да се пропñје. Пир. Кудî ñма пијáница, нîма
мñрна кöћа. Јел.

И свађа, поготову ако је у кући, јако угрожава здравље: Нîслога је злô големô. Пир.
Кудî се свáђа, там ђáвол влáда. [. Бôг да сачöва кад се женá распöва. Грш. Мöж је
вîтар, ка се узлñњи. Јел. Ка нîма у једнö кöћу слôга, нîма напрîдица. Бла. Éко се у
кöћу не мож договоримо, ми несмô дом. Гос. Добрö свекрву снáје не бñју, трîбе да
умîјеш сас снáје. Бла. Éко се снáја и свекрва скáрају мöжје су меxи два огњá. Рос.
Вражалñца - омразнñца; у млôго кöће карáње напрáј. Ру. Напрáј мîсто луд да мñне.
Тм. Ако не мôже сас злô, обрни сас добрô. ДД. А тешка реч води у болест: Тîшка реч
пô-боли него кáд те нîкој удáри. Пк. Злá рáна завîњује, а злá реч нñкада - тов нôсиш
нá-срце. Пк. Два злôбна глáса мôже пôштенога човîка да накáжу. Пир. Ако не умîјеш
да орáтиш љöцћи, не оратñ нñкако, (бôље че ти је). При. Ако ме лôше изôкаш, лôше
че ти се одзовîм. Ор. И дружење са подмуклима је опасно по здравље: Кöче којî
лáје нîче те уáпе, него којî млком грáба; кој зборöје, пак га мôж оцîниш. кôј не
зборöје, не мôж га оцîниш нñкако. Рос. Кôј те мáзни по грбñну, не мñсли ти добрô.
ВРж.

Слога и љубав су услов за добро здравље: Слôга и љöбав, тов ствáра дом. Брл.
Вîсело срце вретîно кáра. Чин. Лñзни ме да те лñзнем; учñни ми да ти учñним. Кр. А
добра реч је лековита: Стар човîк, блáга реч. Рос. Стар човîк се слöша. Гос. Стар
човîк се не врља, ôн је за лекá. Сук. Добрá реч да јî, па и сôл и пипîр да јî. Чин. Ако
си дôбар, добро че су свñ с тîбе. При. За добрôга човîка нîма лош човîк. Рос. Човîк
човîка кад завôли он вôли да га вñди, рáдује му се. Рос. Да нîје пöста шáла не би
моглô да се рабôти. Зав. Кој се шáли и смејî не мôж лôш да бöде. Рос.

Ево пословица о животу и смрти: Рôдиш ли се, че мôра да öмреш; тој нñти се мôже
промîни нити че га промîнимо. [.Човîк је ко гáјде, зачáс испöшти дöшу. Км. Смрт не
глîда гôдине. Зс; Брñга се прôјде, све се прôјде, текá прôјде живôт. Б-Из. У истом
смислу здравље и смрт су у вези: Свáћи дÃн се не мрî, једÃн дÃн се мрî. Пок. Трáј
живôте док трајñш; будáлете пô-добро жñве, не сећирáвају се за нñшта. Рг. Будáлу
Бôг подáри сас здрáвје па и онá да помñне. Кр. Бôље на једнô öво да улáзи, а на
другôто да излáзи, да се не сећирáва човîк. ЦД. Ако се свñ смејö, смîј се и тñ; ако
свñ вñкају, вñкај и тñ. Дој. Дôк је човîк жñв, да је здрáв, па сáмо одједнöш да га
нîма. Дој.

О старости и болести говоре следећи примери: Стар човîк, крпено здрáвје; годинîте
кáрају да га крпи. Пет. На стáрога човîка мáлко трîбе; дôста му је једна кáшљица, па
да га нîма. Рс. Болñ човîка ка остарîје штô га не смáтрају за нñшта; товá нáј-боли.
Пн. Остарîје ли човîк, да си нîје жив, али нîче зôрле да се öмре. Гра. Однос према
раду утиче на болест: Онô је пô здрáвје док ôдиш и док рабôтиш него кад седñш и не
рабôтиш. Пс. Лîгни здрáв, јöтре бôлан. ПРж. Лежñ ли нîкој, он мôра (од нîшта) да је
болан, па и кáд му се чñни да је здрáв. Км. Човîк, ако не рабôти, ôн че öмре пô-
рано. Црв. Рáбота је лековñта. Кс. Лîнка је готôва бôлес. Б-Ки.

[kojica]

Реч као лек

Народ каже да реч лечи душу, а душа тело. Утеха и охрабривање болесника, ако су
одмерени, прилагођени ситуацији и човеку коме се упућују, смањују његове
психичке проблеме, па тако успоравају развој болести и олакшавају лечење.
Традиционална култура сматра реч врло важном за очување здравља и за лечење
болести. Увредљиве речи слабе јединство духа и тела и уносе страх и бригу, а
обрнуто је са речима које подстичу позитивно у човеку, теше га, умирују, охрабрују,
тако да се враћа себи, смањује страх и бригу, слабе узроци болести и лакше му је да
савлада болест. Реч изазива болест, али је и лечи или бар ублажава.

Молитва, басма, песма, дозирање смеха и радости, приповедање, пословице, па и
најобичнија реч, уз одговарајућу мимику, покрет и додир, могу да лечи многе
болести боље од најефикаснијих лекова, ако су примерени ситуацији, или могу да
буду добра допуна укупног третмана. Те речи, или низови речи, су врло разноврсни
по звучним украсима и смислу, делују благотворно и могу се упоредити са лековитим
пилулама различите јачине и за разне врсте болести, ако се употребљавају на прави
начин, у право време и ако су прилагођене приликама у којима се користе. Басма,
молитва, дечја вербална игра, па и здравица, својом мелодијом, сликом, асонанцом,
алитерацијом, паузом, ритмом, својим разноврсним звучним украсима, делују
умирујуће, охрабрују, подстичу враћање снаге и воде ка осећају телесног и духовног
јединства. Док их човек слуша или изриче његов страх се смањује.

Молитвом се позива Бог да помогне у великој невољи или да заштити од велике
невоље било онога који моли било његове најближе. Моли се благим речима, а
жеље се упућују самом себи или својим најближима. Изговара се тихо, више за себе,
и по томе подсећа на басму, а често и звучи као басма. Она је и самоблагослов,
тражи испуњавање својих жеља. Али при том, да би је Бог прихаватио тражи се прво
да помогне другима, па на крају и оном који моли. И док је изговара онај који моли,
растерећује се, повећава наду. Ко живи у вери и молитви боље сачува здравље,
каже народ. Уз молитву, као и уз здравицу, обавезно се крсти, а уз благосиљање се
то чини ретко. Када домаћин, улази у нову кућу, моли се: Бôже, да ми доôде човîци у
кöћу, и да ñма чîљад, и све, и да ми се исплни кöћа. ВРж. Бôже, да ми напрîдује
кöћа, сñнове - снáје да ми доведö, да ми се рôде унöчета, па да ñма и мöшка, па да
ми цÃвти дом. ВРж. Текá речîмо ка улîзнемо у нôву кöћу, а пôсле како Бог дадî. Моли
се породиља: Бôже, Света Богорôдице! Помôгни ми, Света Богорôдичће! Помôгни ми,
Света Богорôдичће, че те мôлим ! Вој. Света Богорôдичће! Света Богорôдичће!
Помôгни ми, Света Богодôрице да се не мöчим, и здрáво детî да рôдим. Пир. Текá се
мôли породöља да се млôго не мöчи. Путник пред полазак: Сачöвај ме, Бôже, оди
тöњу бîду, и од напрáсну бôлес. Пир. Кá се пôјде на пут далîко, па се текá мôли: О,
Бôже Гôсподе! Дај пáмет на свñ, па и мîн! Рс.

Басме. Врачари се иде ређе по навици, најчешће када се исцрпу сва средства
лечења. Врачара чини све што је у очима пацијента претвара у моћну особу тако да
пацијент стекне утисак да је у правим рукама и да ће бити излечен. Она шапће басму
неразговетно, чиме је чини тајанственом. Призива моћну силу, ступа са злом у
срдачан однос (сестрñце, блáга душñце, бôбчице, русñце) и тера је да остави
пацијента нудећи јој, ако јој нуди, боље место за боравак. Изговарање басме прати
одговарајућим покретима и другим радњама. А избор дана, времена у току дана,
посебно места где врача, појачавају тајанственост лечења. Басма је ритмична,
милозвучна има чудан, често опсцен садржај. Призива у помоћ бога, свеце, свету
Петку, или свету Богородицу, а користи молбу, преклињање, саветовање,
упозорење, претњу, бројање и опсцени садржај за истеривање. Пацијент
доживљава басму само као ритмички низ тајанствених гласова које не разуме. Има
разних басми за разне болести, ретко је једна басма за више болести, и после
бајања најчешће се даје и мелем, трава за чај или неко друго лековито средство.

Басма лечи још и тајанственим, и за болесника неразумљивим, или полуразумљивим
речима, тајанственим гестовима и радњама врачаре, и то у одређени дан, и
одређено доба дана и на одређеном месту, уз мелеме, лековите траве и друге лекове
и средства које притом даје врачара, уз рецепт за употребу. А речи басме, и
врачара, зло одбијају бројањем унапред и уназад, молбом и преклињањем, претњом
и терањем, али и подвалом злу, призивањем Бога, богородице и светаца, опсценим
речима и чудом, при чему врачара додирује болесника, строго се држећи рецепта
који се користи за одговарајућу болест. Од љуте ране од опекотине, баје се: Појдô
по пöт, па срîто Свету Богорôдицу/Па рîко: - Помôси Бог, Света Богорôдице/ Дáл ти
Бог добрô, Кáто/ Каквô да прáјим оди љöте рáне? / ЛÃко перô и стрöк босñљак/ И
трáву острñцу / Па нади вôду пребрñши рáне/ Да не бöде више рáна. Кс, БЧ. Текá
избáје баба Кáта нîколко пöти. А бáје сас стрöк босñљак, кокошñњо перô, и сас
трáвку по водñцу. Бáје, и какô да премáзује сас босñљакат нади рáнуту. Од страха
од пса: Здрáв/ Јîдан, два, три, /Чîтри, пет, шес / Сîдам, ôсам, дîвет / Дîсет/ Девет,
ôсам, сîдам/ [ес, пет, чîтри/ три, два, јîдан / Готôво, ñди. Гра. Баба Кôта одведе на
дрвнñк тôга комö бáје, па га сас габрôву грáнчицу мáзни по лицî, и текá бáје.

[kojica]

Дечје вербалне игре, полуразумљиве или неразумљиве песме за децу и дечје песме
својим звучним украсима и ритмом снажно делују на дечје емоције па их умирују,
или развесељавају и забављају, а у случају болести и теше. Оне су најчешће
праћене карактеристичним покретима, који чине део игре. При том је смисао песме
споредан, бар за оне најмлађе. Пример: Клáса, клáса, кôбила / Тîжак тôвар нôсила /
На пöту се ждрîбила / Пôдајте вој сîнце / Да добñје млîкце / Да надôји ждрîпче / Да
ñде у Влáси / Да донесî орáси / Кôме јîдан, кôме два / А Дáници плн xáк. Сук.

[kojica]

Песма сједињује звучне украсе са смислом и изазива снажне позитивне
ефекте, иако најчешће тужне. Онај ко слуша ослобађа се, пролази кроз катарзу,
смањују се његова потиштеност, или туга, и враћа се себи. А онај ко пева много се
више ослобађа, па се дешава, мада врло ретко, да неко усред најдубље туге за
сином јединцем или ћерком јединицом, запева, и пренерази околину. Пример: [тô је
лîпо, штô ли је öбаво / Нáјубаво дîвојачко лñце / И онô га сáмо не будöје / Узвñва
се уз мôмачко лñце / Као бршљан уз јîлу зелîну. Дој.

[kojica]

Причање бајки, приче из давнина, легенди, и легенди о постанку неког рода,
села, извора, пећине, стене, као и казивања о ратовима, личностима, судбинама,
када их прича даровит казивач, јако умирују топлином и мелодијом речи и
изненађењима која доноси свака следећа реченица. Слушалац може снажно да их
доживљава и да се ослобађа психолошких проблема, па да тако отвара пут
исправном лечењу уз сопствену подршку. Лечење причањем изводи болесника,
макар и за кратко време, из ситуације у којој је. И када се, после причања врати у
њу, враћа се мање оптерећен, са јаснијом сликом о себи и својим болестима, има
осећај да није једини на свету и да није његова мука једина.

Утеха, похвала, охрабривање и подстицање, дивљење, истицање нечијег посебног
дара, успеха, или лепоте, а и подршка, такође дају резултате, највише међу
млађима. Код старијих бољи резултат се постиже рационалним приступом: давањем
упутства, објашњења, савета, упоређивањем, правом и оштром речи у право време.
При том мудрост пословица има највише успеха код оних који су склони више
размишљању него емоцијама, а задиркивање, другарско пецкање, шала могу много
више да утеше и покрену оне који воле шалу, па и када је на њихов рачун.

[kojica]

Пословица, згуснуто искуство у једној реченици, ако се болеснику каже у
право време и на прави начин, олакшава му да схвати проблем који га мучи, себе,
своју моћ и немоћ, и да се тако растерети, да нађе излаз. Она извлачи болесника из
круга из кога није у стању сам да изађе, нудећи му другачији поглед на његов
положај и његове могућности да се излечи, или бар да ублажи болест и усмери се ка
излечењу.

Пријатељ пријатељу треба да се нађе у тешком часу и да га утеши: Помôгни ми кá ми
је нáјтешко. Рс; При човîка трîбе да сврнеш и кá му нîје добрô. Ру; При бôлнога ка
отñдеш ñма да кáжеш да че оздравîје, ако ôч да му помôгнеш да оздравîје. Рс. Муку
му умањују пробраним пословицама које одговарају ситуацији и болеснику: Бôлка
лÃсно дôјде до човîка. Вој; Свî је од Бôга, све мôра да се поднесî. Рс; Човîк од мöку
мôра да прôба све. Кр; При човîка кво не дôјде веши, и мôра да пренесî све. Ву;
Свáћи си ñма мöку, нñкој нîје без мöку. Гра; Свáћи си знáје кудî га бôли. Пн; Никој
ти у кожу нîје, никој ти мöку не знáје. Изв; Онô, рђу нñкаква бôлка не вáча. МЛк;
Онô, злô пôвише на дôбрити ñде. Рос; Лôше зачáс дôјде до човîка. Рос; При жíви
човîци све бñва. Сук. Од мáлкачко бôлка доôди. Гњ; Онô, човîка öвек нîшта дáви:
ñли ñма све а нîма здрáвље, ñли ñма здрáвље а нîма нñшта дрöго. Пир; Свáћи своју
бôлку болöје. Чин; Онô не вáча стáлно бôлка. Рос; При човîка се дîси све, па мôра
да поднôси. Вој; Човîк трпñ, и мôра све да претрпñ. ВРж; Човîк мôра да трпñ све штô
му дôјде дô-главу. Вој; Трпи и не сећирáвај се, па че прôјде зло какô је и дошлô.
Држ; Комö каквô Бог дадî, мôра да нôси; и рôгове да му дадî, мôра и њи да нôси.
Рос; Јунáк је свáћи на добрô, а лôше кој поднесî он је истинсћñ јунáк. Гњ; Онô не
мôже човîк да се не прокáшље. ДД; Онô се од свáку бôлку не умñра; нáјде се лîк, па
човîк прескôчи. Вој; По добрô ñде и лôше, по лôше ñде и добрô. Вој. А говоре се и
пословице о важности и начину лечења: Бôлес се лîчи на врîме; ка се задржñ тîшко
се лîчи. Кп; Нñкад се на бôлку не подáвај; пазñ се, лечñ се, áли се не подáвај. Кс;
Бôлан човîк мôра да пáзи и на јîдење, и на пñјење, и на рáботу, и на свî - ако може
да пожñви. При; äпоран ли је човîк, он мôра да оздравîје, и да пренесî, и свî. Ос;
Кој пôвише лелîче, пôвише га и болñ. Б-Км; Сáмо да се човîк не разбôли. Тм; Бôлку
трîбе да изигрáјеш и испојîш, и онá че прôјде. Вој. Бôлан човîк при свáкога ñде лîк
да нáјде. Нш; Свáка је трáва за лîк, али не знáмо какô се зовî (да у мôж нáјдемо).
Зс; Цáра свáћи не познáва; свáкому се не подáва. ВСв; женá нáјвише вôли мöж да
је бôлан, па да га кôкри. Пн. Свака се болест не завршава смрћу, теше болесника:
жлтñ жлтöју, а црвенñ путöју. Дој; Бôље врзÃ-зем него ö-зем. Гра; Смрт нñкој не
знáје кáд че му дôјде. К-Цв; Рôбу се нáдај, грôбу се не нáдај. Вој; Кôј си ñма дни, ôн
че си жñви. Бер; Онô се не знáје кôј че по когá мре. ВЛк; Онô и у рáт свñ не мру,
него когá какô закáчи. МЈ. Старог човека много и не теше, више се шале са њим да
га одобровоље: Онô, оди мрîчку пô-страшно нîма. Пс; Стáр човîк, крпено здрáвје.
Пир; Крпена кошöља по трајñ. Рг; Онô, човîка мôра на крáј нîшто да вáти, какô (че
дрöгако) да öмре. Вој; Чñм се остарîје, мôра да ñма нîшта бôлка. Б-ДС.

Ако је умро син или ћерка или неко други врло близак онда се за утеху користе
следеће пословице: Мôра родñтељ све да трпñ. Бе. [тô је земљá доватñла, не врта
се. Тáја су öста и за викáње, и за појáње, и за смејáње, и за свî. ВРж. Онô се појî и
свñри и од добрô и од лôше. ВС. С викáње и с мöку не мôж нñшта да се ствôри. Чин.
Викáли, не викáли - кôј си га нîма, ôн си га нîма. Сук. Кôј замñне ôн се не врча, а
кôј остáне мора и пôсле да живîје. Д-Сн. Кôј је умрîл, умрîл; кôј је остáл мôра да
жñви. Пет. Сас сöдбину се не мôж бñјеш. Гра.

Када су болест, губитак, разочарање, сукоб, смрт милог и драгог, највише се теши
пословицама, али и неком пригодном причом која има поруку, или причањем
стварног догађаја који може да послужи као добар пример и да смањи безнађе, тугу,
очај или монотонију. Њихова порука, као и интонација делују повољно на
забринутог, ублажавају му бол, помажу му да реално сагледа ситуацију и враћају му
животну енергију.

Од осталих вербалних средстава повољно утичу на излечење и речи које прате игру,
игру у колу, извођење обичаја и сл. Онај ко је од малих ногу научен да не мрзи, да
плаче кад му се плаче и да се смеје кад му се смеје, најлакше излази на крај са
бригом, да га не би одвела до болести, тако успева да се извуче из болести
постижући јединство духа и тела.

Зла реч убија онога ко је упућује другоме, као што суд изједа отров који је у њему
па нема срећних међу онима који куну, вређају, оговарају, наводе људе на зло и на
сукобе, гурају их у неуспехе и пропаст. Обрнуто, добра реч и сиромашне чини
добротворима и дародавцима. Добром речи човек и себе пере од злих помисли и
навикава се на доброчинство.

[kojica]

Закључак

Реч, најчешће у низу, као благослов, здравица, молитва, басма, али и као песма или
прича, када преноси позитивне емоције коришћењем звучних украса, као и поруке
примерене околностима и болеснику, може снажно да утиче на човека, да га
ослободи страха или безнађа и да тако олакша даље лечење. Преко пословица и
њихових порука личност се од малих ногу васпитава за здравље. Многи људи из
народа су искусни и даровити, умеју лако да поуче, утеше, да ослободе болесника
страха и заблуде, али и онога који је, уплашен или брижан, на путу да постане
болесник. Међу њима су бајалице, здравичари, људи који се лако шале као и они
који благом речи отварају свачије срце. Где год да се нађу, они смањују напетост у
људима и њиховом окружењу.


Напомене

Рад се заснива искључиво на сопственим подацима прикупљеним у континуитету
почев од 1965. године на подручју Пиротског округа.

Акценат је експираторни и означено је само његово место.

Дијалекатски текст је дат искључиво италиком.

Болдиране скраћенице означавају почетак имена села, и уз њега, евентуално,
карактеристичне гласове, уколико више села има слично име. Код двосложних имена
налазе се два велика слова, и уз друго, евентуално, налази се још један глас.

Центри општина су обележени само са једним словом, а сва села у тим општинама
имају испред ознаке за село знак за општину са цртом. У случају бугарске мањине
сва села имају испред ознаке Д-, не само у општини Димитровград већ и у суседним
општинама. Примери: општина Пирот- Гра (Градашница), Гр{ (Градиште), Бс (Басара),
ВС (Велико Село), ВЛк (Велика Лукања); општина Димитровград и села са бугарском
националном мањином- Д-Лу (Лукавица), Д-Бљ (Бољевдол), Д-ЈД (Јасенов Дел); П
(Бела Паланка), П-ДК (Доња Коритница); општина Бабушница - Б-Су (Сурачево), Б-
Гор (Горчинци); општина Књажевац - К-ЦВ (Црни Врх).

Полуглас је означен са Ã, а када је акцентован, као и у случају Р и Л под акцентом,
болдиран је.

Драгољуб Златковић: Пословице и поређења у пиротском говору, СДЗб 34, САНУ,
Београд 1988.

Диграм дз обележен је латинским словом С


Dragoljub Zlatković
Muzej Ponišavlja, Pirot

[kojica]

Da li znate šta znači

Odslini mi.

Možete li da ''prevedete'' ovu rečenicu na srpski jezik sa ne više od dve reči?

[Nežnicah]

odgmizi, pali dalje...

[kojica]

Zanimljivo..

evo pomoć prijatelja...

Slnce je Sunce.

[Nežnicah]

osvetli mi?

[Man]

znači "ispričaj mi"

[kojica]

hladno, hladno..

[Man]

ma znači oprosti mi

pozaboravljao sam...beše davno...

[kojica]

oprostiću ti.. al ne znači to...

ima veze sa Suncem..

[Man]

pomeri se zaklanjaš mi svetlost