"Svaka je stvar misteriozna", "Volim subverzivni humor", "Zaista sam čovek sa severa", neke su od njegovih izjava koje sugeriraju kako je razmišljao slikar koji se koristio fotografskim objektivom da bi vidio "drugačije"
Čuveni slikar nadrealizma, Rene Magritte, bio je rođeni Belgijanac. Već u svojoj četrnaestoj godini 1912. ostaje bez svoje majke koja se utopila u reci Sambre. Akademiju lepih umetnosti završava u Briselu i u početku vredno radi kao dizajner slikajući reklame, što je bitno uticalo na njegov stil u budućnosti.
Iako jedan od rodonačelnika pravca nadrealizma u slikarstvu, njegove slike su bile slikane u hiperrealističnom maniru, nalik na reklamne postere u to vreme, sa zagonetnom porukom za razmišljanje i kontemplaciju. Nedostatak slikanih sitnih detalja, čiji višak zapažamo kod, recimo Salvadora Dalija, je upravo ono što pleni u njegovom slikarstvu.
Na slikama se, često, skriva jedan apsurdni detalj koji pomera celu realnu percepciju slike.
Prvu izložbu u SAD-u imao je 1936., a prvu samostalnu u Parizu 1948. godine. Njegova djela izlažu obične objekte u neobičnim okolnostima ili u čudnom kontekstu, dajući im nova značenja. Primerice, u „La trahison des images“ (varke slika) naslikana je lula koja izgleda kao model za neku reklamu duhana. Ispod lule je napisao; „Ovo nije lula“, što isprva zvuči kao kontradikcija, ali zapravo nije; jer to nije prava lula, nego samo njena slika. U tome se ogleda Magritteova filozofija da bez obzira koliko je neki objekt realistično nacrtan, ljudi ga nikada ne mogu percipirati kao stvarnog, nego samo njegovu sliku.