... кад више нема љубави, поштовања, поверења?
Кад варају, лажу, заћуте...
И тако годинама...
Кад ми се неко пожали на лош брак, да пати, трпи, тавори дан за даном, лепо питам, што се не разиђете...
Увек један исти одговор – материјално...
Било стан, имања, новац...
Деца су само изговор, признају и сами.
И питам се где је граница... Кад новац, квадрати стамбеног простора, ауто или било шта материјално завладају човеком да је у стању да због тога пати и мучи се целог живота.
Чему ли се надају, шта је циљ, сврха...
Деца? Они зачас порасту и оду својим путем.
Волела бих заиста да ме неко разувери да није иметак оно што чини живот...