Evo da ne bude kako samo mi žene kukamo. Ovako bi izgledalo kad bi pisali Oni
Jao braćo, ova moja, duše nema. Dođem umoran, reč joj ne kažem, ona mi mlati prljavim čarapama pred nosom, vrišti zbog par pepeljara na podu, krv mi pije zbog „demolirane“ kuhinje. Ej , ja još uzmem da skuvam, i nije zadovoljna.
Ako bacim pikavce u wc šolju - ne valja. Ako uključim sam veš mašinu - ne valja što sam stavio krpe i gaće zajedno. Da srčem, prdim i hrčem ne smem ni kad sam bolestan, a za svaku moju bolest tvrdi da preterujem, pa da ga ****m, ja ni bolestan ne smem biti. Njena rodbina-svi gospoda, moji seljaci, deca su nam lepa i pametna na nju, a lenja i bezobrazna na mene, ume da mi opsuje i majku a često dobaci - da crknem! Naročito kad joj se serija poklopi sa utakmicom, jebala je serija, ima tri reprize!
I kunem vam se rođaci, oće i da udari kad je u onom njihovom stanju, što ide pre onih dana. A kad dođu oni dani, ne smem ništa da je pitam , da je diram, kompliment shvata kao provokaciju, ne valja joj kad sam tu ni kad nisam, jednom me je gađala šoljom za kafu kad sam zaboravio dete u vrtiću. Kada nisu oni dani, puna je planova ni da smo u Švajcarskoj, davi me da maštamo kako ćemo srediti kuću, ne razumem, krov nad glavom imamo, pitam kako je onima što nemaju, opet sikće da sam nesposoban.
Napravio sam joj brate decu, živi, zdravi, lepi, ne znam šta još hoće. Mene keva nije učila da zavijam sarmu, vatam paučinu i skidam fleke.
Dobro, nisam neki majstor, ali ona priča po komšiluku da ja ni sijalicu ne znam da zavrnem. Sećam se ona je insistirala da se uzmemo, i svadbu je htela, a sad kad nisam više lep i mlad, svaki drugi dan ’oće se razvede. Tvrdi da sve ona radi, a bre dupe ne bi znala obrisati mene da nema. Plaši se i miša, i žabe i bombi i terorista i poplava, i gladi i bolesti i glista i zmija, počela da se plaši i novina i televizora. Proverava da l’ sam decu čekao ispred ulaza u školu jer se plaši i narkodilera. Zimi moram da stojim u krugu škole i rasterujem đilkoše s petardama, a već mi preti da ćeme ubiti ako nam sin ikad uđe u kladionicu blizu škole. Sina sam upisao na sport, kaže-odvlačim mu pažnju od škole, a kad je malom dopizdilo da ide na treninge, ja sam kriv-nisam dosledan.
A brate što slobodu nemam ni sa ortakom na pivo da odem, odma’ otima telefon da proveri ima li sumnjivih poruka. Pa to je bre zlostavljanje ja kad vam kažem. Kaže - okrećem se za svakom, vrat ću ušinuti. Nisam rođaci majke mi, možda mahinalno, učini mi se poznata..mada bilo je perioda da kad mi nije bilo do seksa, niti sam se okreto za ženama, optuživala me da sam peder. Evo sada kad gledam film sa sinom viri-ako ima seksa –nisam normalan, ako ima nasilja vata daljinski i gasi...ja se moram propiti rođaci, ovo ne vodi nigde, da vam ne pričam da me smatra izrodom što ne volim da nam ker uđe unutra kad je napolju hladno. A kunem vam se da sam skroman čovek, ako ništa. Evo, ne znam, mislim da nemam više od četri majice i pet gaća, i to onih s gumom, ona birala, ko da ne bi kreno da se švaleram. A njen ormar...ne razumem. Kao da živi i radi u operi, bokte-kostimografija.
Evo recite, nisam nešto pomodar pa da furam kod onih bračnih savetnika, niti se u pravo razumem, ali ovo ako nije zlostavljenje ja onda ne znam šta je. Moram da kidam , evo je ide, lupa joj tastatura, boli je glava, opet seksa biti neće, a izgleda ni ručka. E moj sokole.. a lepo ti je majka govorila..."