....po maminim i tatinim jutarnjim razgovorima, koji su se čuli iz kuhinje....
....po maminim i tatinim jutarnjim razgovorima, koji su se čuli iz kuhinje....
где си пошла с крмељиве очи
po pogačicama koje mi je deka donosio za doručak iz pekare u bežanijskoj ulici
Po igri sa bracom i sestrama kad se okupimo za letnji ili zimski raspust kod dede i babe i po nekim ruznim stvarima.
U svetu bez iluzija čovek je stranac
po letovanjima u sloveniji, na bohinju i bledu
где си пошла с крмељиве очи
jaooo i ja je isključivo tako jedem, od malih nogu (koje nikad nisu bile male ) pa do danas
pamtiću detinjstvo i po poslastičarnici Zora gde su sestru i mene roditelji vodili na "sladoled" čak i kad smo kašljucave. Zapravo bi tražili da nam sipaju slatku pavlaku u kornet, i mi bi bile srećne ne primećujući da ne jedemo pravi sladoled, bitno da je kornet tu
.... tome, između ostalog, koliko sam voleo jednu .... i ime sam joj zaboravio ali lik nisam, one divne krupne crne oči kao u srndaća ( uobičajeno je da se kaže kao u srne ) , nežno lice, produhovljeno i paž frizuru
...tome sto sam po kuci bila vecito u hulahopkama
...po obdanistu
...po igranju lastrezom
...po polasku u 1. razred
...po otpadanju petokrake s kape i neodlasku na svecanost prijema na Dan pionira
...po odlascima u selo
...po poljima suncokreta i suncu
...po plakanju kad neko od gostiju iz sela treba da ide kuci
...po filmovima "Tarzana" i vesternima
...po igranju napolju po ceo dan osim kad se uci, sankanju u obliznjem parku
...po odlascima u bioskop i na utakmice
...po igri uopste i sreci kad pocne raspust
... i po mnogo toga lepog.
*po peni od koka kole, nisam dočekao da se spusti pena u čaši
*po medenom srcu
*po crtanom u 19,15h
*po igrama rata između dve ulice
*po gumpuškama
*po mojoj baki
Legal Alien
Vozili smo se u autu bez sigurnosnih pojaseva i airbagova.
Putovati na zadnjem sedištu bila je simpatična šetnja.
Naše ljuljaške su bile obojene sjajnim bojama na bazi olova.
Kad smo vozili bicikle nismo imali ni kacigu, ni štitnike za kolena.
Pila se voda sa česme u dvorištu ili gde bi je našli.
Satima smo izrađivali autiće od kutija, daski i cevi, a oni srećniji koji su imali prijatelje sa biciklom, uhvatili bi se otpozadi da ih vuče na vrh uzbrdice ... gde bi smo se setili da nemamo kočnice.
Nakon nekoliko padova našli bi rešenje problema ... Zaustavili bi se udarom u drvo ili zemlju.
Puštali su nas napolje da se igramo pod jednim uslovom, da se vratimo na ručak ili večeru, ili kad padne mrak.
Nismo imali mobilne telefone, tako niko nije mogao da zna gde smo. Nezamislivo!!!
Padali smo, ranjavali se, lomili kosti, gubili zube, ali nikad nije bilo tužbi. Niko nije bio kriv ... samo mi.
Jednu Coca Colu delili smo svi, kad smo imali para da je kupimo.
Živim samo ovaj sadašnji trenutak, jer sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći.
palačinkama sa orasima, uštipcima, graji iz školskog dvorišta koje se videlo sa terase....plavim školskim keceljama
где си пошла с крмељиве очи
između ostalog i po jutrima sličnim ovom danas, kada mi baka pokuca na vrata i kaže mala ustaj, doneo deda kiflu i eurokrem, da vidiš kakva je meka ko duša
po gackanju po baricama posle letnje kiše
Legal Alien
*po potoku na kom je baka prala rublje
*po štali i rzanju konja
*po zanosnim trešnjama i musavom licu
*po blagosti moje bake
*po mirisu božura
*po šarenim,mrazom ispisanim prozorima
*po zvuku lokomotive u daljini
*po Petrovdanskom zboru i ružama od krep papira
*po čekanju očevog automobila
*po cvrkutu ptica
*a najviše po mirisima ..sijena,jabuka,jutra,ozelenjene livade..
pre par nedelja sam ušla u jednu vodenicu, staru vodenicu...iz miloševog doba... unutrašnjost vodenice, džakovi kukuruza i pšenice, miris drveta i mlevenog brašna me je podsetio na ambar mog davno preminulog dede...koliko stvari se zaboravi u životu, ali mirisi nepogrešivo vraćaju sećanje.
где си пошла с крмељиве очи