Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?
Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?
Šta je to što je ostavilo obeležje na Vas u detinjstvu? Ili ko je to?
Koja Vam je prva asocijacija na detinjstvo?
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Tito...
Večnost je čista sadašnjost.
Botanička bašta.
Tamo smo svake nedelje čekali autobus 27 koji nikako nije stizao jer je nedelja. A ja nisam smeo da sedim na onoj ogradi da ne uprljam tur.
kake ...
japanske jabuke kojima smo se gadjali kao blesavi na povratku iz škole,
a rasprskavala se i ostavljala fleku veću nego što smo i mi sami bili :raz_114:
...naravno ,utisak je i ono što je sledilo posle toga ....po dolasku kući :raz_114:
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Imala sam lepo i srecno detinjstvo. Vratila bih se opet
Po cemu pamtim...po tome da smo pre svega pravili gluposti, druzili se, nije bilo kompa pa nam je ludorija bila glavna zanimacija, igrali zmurke, jurke, tukli se, mirili, svadjali i potajno voleli, ljubili a da niko iz drustva ne zna, delili tajne.
Bila sam antihrist.
Tukla se sa decacima, pentrala koje gde...
Detinjstvo, na jednog druga Ivana, kog se i sada secam, steta sto se odselio, to je bilo pravo drugarstvo samo su nam se putevi razisli
Мудрост се састоји у томе да се баци у море што мањи део товара да би брод пловио лако.
rat
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
sećam se klikera i utabnog dela u školskom dvorištu gde smo se igrali.
i nekih kučića koje smo hranili nedeljama i sakrivali ih, dok ih neko nije našao i negde odneo.
где си пошла с крмељиве очи
kako lomim babi cvece
po kredi u boji
где си пошла с крмељиве очи
...eh duga je to prica,..u kratko ..po nestashlucima!!
Po rastancima,putovanjima...stalne relacije tuga,sreća....nema nikakvo lepo pamćenje na detinjstvo...neka tuga samo....
igranje lastiša ispred ulaza i gusenica koje su padale sa listova topola na šoferšajbne automobila....nema više gusenica. nema topola.
где си пошла с крмељиве очи
sećam se bakinih knedli i branja trešanja sa komšijskog drveta.
где си пошла с крмељиве очи
Detinjstvo mi još uvek traje, naravno u manjem obimu. Muškarci nikada ne odrastu, nikada ne sazru dovoljno, a i zašto bi, zar zato da bi se otkačili sa "drveta" i tresnuli o zemlju. Iz onog primarnog detinjstva sećam se klizanja, Taša, branja trešanja u Beogradu na Pašinom brdu kod babe i dede a i po okolnim kućama, slava i kolača, glume i učenja sviranja na harmonici koju mi je mama donela iz Venecija, pravljenja kartonskih kućica za puževe, pravljenja klizališta u svom dvorištu, prve ljubavi koju sam osetio prema devojčici sa kojom sam odrastao i kojoj to nikada nisam rekao. Svim ostalim iz tog našeg malog društva sam rekao a i one meni ali njoj nikada a znala je. Svi su to znali samo mi ne. Tako je sa prvim ljubavima prohujalo i to nevino doba.
sad sam se setila kako smo se igrali u pesku, ali to su bila brda peska u zemunu, kad su gradili zgrade oko prvomajske i kaldrmislai ulicu u kojoj je živela baka...posle smo se prskali crevom u bakinom dvorištu da šatro saperemo pesak....al i to je bila zanimacija i igra.
где си пошла с крмељиве очи
štala i miris sijena iznad nje gdje sam se uvijek sakrivala sa žutom mačkom
zemunu i bakinom dvorištu u kome je samo mašta bila granica za dečiju igru