Srce na dlanu - nešto kao poučne priče

[Bisernica]

Neki je pustinjak u starodrevnoj priči stalno ponavljao da ima pune ruke posla, ljudi su se čudili njegovim rečima, jer ga nikada nisu videli da nešto posebno radi.
- Imam dva sokola koja trebam ukrotiti, moram paziti na dva kobca, hraniti dva zeca, čuvati jednu zmiju, timariti konje i magarca i još uz sve to vezivati lava!
- A gde ti je zverinjak – pitali su ga? Mi ne vidimo ni jedne životinje, a ti nam govoriš o tolikima!?

Tada im je pojasnio ovako:
- dva sokola su dva naša oka; za svačim lete i za svašta se prilepe i teško ih je obuzdati!
- dva grabežljiva kobca su naše ruke; sve bi uzele i sve zadržale za sebe i njih je teško nadzirati!
- dva zeca su naše noge, koje večno nekamo idu i lako se umore!
- konji i magarac su pak naše telo, koje treba timariti... ono tegli, nosi, posrće...
- i konačno lav!
To je naše srce – naša moć i snaga, a prepuno je želja... i njega je najteže krotiti!

I složiše se slušaoci da zaista ima posla preko glave

[Bisernica]

Postoji jedna stara indijanska priča koja govori o dvoje mladih indijanaca: o mladiću i djevojci.
Jednom se njih dvoje uputiše do velikog poglavice svoga plemena i rekoše mu odlučno:

“Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš šta treba da činimo da bi naša ljubav trajala vječno.”

“Dobro”, – odgovori im poglavica. “Reći ću vam, šta da učinite. Ali prvo pođite sa mnom gore u planinu, no prije toga pronađite mi dva orla i ponesite ih sa sobom, a poslije ćemo vidjeti šta dalje.”

Dvoje mladih krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada stigoše na vrh planine, poglavica im ovako reče:

“Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.”

Zaljubljeni ga poslušaše i vezaše noge pticama.

“Sada ih pustite da lete!” – reče poglavica.

Mladić i djevojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi ne mogoše da polete, jer im noge bijahu međusobno vezane. Oni padoše na zemlju i počeše da kljuju jedan drugoga, želeći da se oslobode užeta kojim su vezani. Tada stari indijanac reče:

“Sada presjecite uže!”

Mladi izvršiše i tu naredbu, presjekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice se brzo izdigoše u visine, zavrtiše se par puta u krug pa uzletiše ka snježnim vrhovima obližnje planine. A mudri poglavica im reče:

“Eto, to je tajna vječne ljubavi i sreće: ako su ljudi zavezani jedni za druge, nikada im neće uspjeti da polete. Vi možete slobodno da letite i zajedno, ali ne da budete vezani. A ako se ipak vežete, nikada nećete moći da spoznate ni ljubav ni sreću.”

[Bisernica]

............provalija...............


Starac sa drvenim štapom u ruci je išao prema beskrajnoj provaliji
Viknuo sam mu da stane jer je hodao prema sigurnoj propasti
Ali nije se obazirao na moje reči dok se približavao neizbežnoj tragediji
I u zadnjem trenutku sam ga primio za ruku i zaustavio na rubu smrti .....

Kada se okrenuo prema meni otkrio sam da On svojim očima ne vidi
Ali onda su me iznenadile Njegove okrutne reči :
" Pusti me grešniče prokleti !
Zar stvarno misliš da ne vidim kojim putem moja duša želi ići ? "

Zbunjeno sam pokušao nešto smisleno reći :
" Ali svojom smrću nećeš ništa promeniti ..... samo Ti želim pomoći ..... "
Tada se starac glasno nasmejao i ponovno okrenuo prema provaliji .....
" Čoveče , prvo pomogni sebi ! "

Ćutao sam jer nisam znao što to upozorenje znači .....
A onda sam čuo istinite reči :
" Zašto Ti čoveče izgubljeni želiš živeti ? "
Ništa nisam mogao odgovoriti .....

" Misliš da je Stvarnost ono što vide Tvoje oči ?
Misliš da je Smisao Postojanja nešto što možeš otkriti ?
Misliš da Životnu Istinu Tvoj razum može stvoriti ?
Čoveče , otvori svoje oči ! "

U tom trenutku mi je sve postalo jasno ..... zatvorio sam oči .....

Topli vetar je plesao na zvezdanom noćnom nebu
Stoletni hrast je šuštanjem šarenog lišća pevušio setnu pjesmu
Srebrna mesečina je spavala na starom grobu posvećenom Njemu
Izgubljenom čoveku koji je napisao poslednje reči na steni svojom krvlju

" Čovece , zatvori svoje oči ..... i Istinu ćeš otkriti u beskrajnoj provaliji ..... u svom Srcu ! "

autor mi nije poznat

[Bisernica]

"U jedno selo došao je stranac koji je želao da se tu nastani. Na putu je susreo starca i upitao ga kakvi su ljudi u selu. Starac mu je odgovorio pitanjem:

¨A kakvi su ljudi bili tamo gde si do sada živeo?¨
¨Loši¨, odgovori došljak. ¨Svi su bili pakosni i svađalice¨.
¨Produži, stranče, dalje. I ovde su takvi ljudi¨, odgovori mu starac.

Posle izvesnog vremena, u selu se pojavio drugi stranac. I on je želeo da se tu nastani. I njemu je starac postavio isto pitanje, a došljak je odgovorio:

¨Dobri su bili ljudi, lepo smo se slagali, ali ja sam odlučio da malo promenim sredinu¨.
¨I ovde su dobri ljudi¨, odgovori starac. ¨Slobodno se ovde nastani, biće ti lepo"

[Bisernica]

Čovek: "Gde si ti bio Bože kada sam te trebao?
- Imao sam posao odlično mi je išlo, a onda sam sve izgubop na berzi, ostao bez Dinara!
- Onda sam prodao kuću i sve uložio u poljoprivredu, ali udario je grad i sve mi odneo....opet sam pao
- Onda sam otvorio trgovinu i započeo posao, ali došla je inflacija i propao sam...
- A gde si ti bio sve vreme Bože!?

Bog: - A šta misliš ko te je podizao svaku put kada si padao!?

[Bisernica]

Mинут



Један човек разговараше с Богом:


- Колико је пред Тобом сто хиљада година?
- Један минут - одговори Господ.


- А колика је пред Тобом вредност сто хиљада златника?
- Један бакарни новчић.


- А да ти мени даш такав један бакрењак! - мудроваше човек.
- Сачекај минут - рече Господ.

[Bisernica]

"Kada Život Ubrzava?!

Kada te dodirnu prvi strahovi i napuste poslednji nemiri,
kada i sećanja odlaze polako, a budućnost dobije meru,
kada shvatiš da više ne možeš da letiš jer tvoji leptiri nemaju krila,
kada te raduje sumrak, oblak i kišno jutro, a dugu više ne primećuješ,
kada prvi sneg kao da pao nije, a snežna idila više te ne greje,
kada san postane omiljeno mesto, a novi dan te plaši,
kada dodiri imaju miris prošlosti i oko samo tišinu vidi, a suza više slana nije,
kada koža sporije diše, a osmeh je daleko i ne želiš da ti se vrati...
Kada sve to shvatis, ne pitaj nikog: „Šta je?”,
to život poruku šalje - Ti stariš prijatelju !"

[Bisernica]

Devojčica se upravo vratila iz susedstva gde je jednoj ženi tragično preminula osmogodisnja kći.
"Zašto si išla tamo?", upita je otac.
"Da utešim susetku!"
"A šta si ti tako malena mogla učiniti da je tešiš?"
"Sela sam joj u krilo i plakala s njom."

Ako je u tvojoj blizini neko ko trpi, plači s njime! Ako se tvoj bližnji raduje, raduj se s njime! Ljubav gleda i vidi, osluškuje i čuje.
Voleti znači saosećati s nekim čitavim svojim bićem. Onaj koji voli otkriva u sebi neslućene zalihe utehe. Mi smo anđeli sa samo jednim krilom; možemo leteti samo ako se zagrlimo.

Bruno Ferrero

[mikili]

Istinita prica... (tako kažu...)

Georges Phillips, stariji čovek koji živi u Vankuveru, Kanada spremao se da legne u krevet kada mu je žena rekla da je kroz prozor videla da je ostavio svetlo u ostavi sa alatom u dvorištu. Georges je otvorio stražnja vrata kuće da ugasi svetlo, kada shvati da ga lopovi pljačkaju.
Zvao je policiju koja ga je pitala:
- "Neko je ušao kod vas?"
On odgovori:
- "Ne, ali neki ljudi su mi ušli u ostavu sa alatom i kradu mi stvari"
Policija mu odgovori:
- "Sve naše jedinice su zauzete. Zatvorite se u kuću i nekoga ćemo poslati čim bude slobodan."
Georges odgovori:
- "O.K."
Spusti slušalicu, pričeka 30 sekundi i nazove ponovo policiju:
- "Dobro veče, ja sam vas malopre nazvao da mi lopovi pljačkaju ostavu sa alatom... Ne trebate se brinuti za to... ubio sam ih"
Pa spusti slušalicu.
Za pet minuta, 6 policijskih kola, ekipa snajperista, helikopter, dvoje vatrogasnih kola i hitna pomoć nađoše se pred njegovom kućom i uhapsiše lopove u toku pljačke.
Policajac mu reče:
- "Mislio sam da ste ih ubili..."
Georges mu odgovori:
- "A ja sam mislio da ste mi rekli da nemate nikoga slobodnog da pošaljete..."

Poenta: Ne zajebavajte se sa starim ljudima!

[Bisernica]

Šta je najlepše na svetu?
Ti.... dok spavaš.

Zašto?
Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš, znam da je to jedina slika na svetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila srećna.

Šta je najveće na svetu?
Tvoje oko. Što stane u njega ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga što možeš da vidiš pa da hodaš okolo poluzatvorenih očiju.

Šta je najslađe na svetu?
San. Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko kao što ti to u snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš.

Šta je najteže na svetu?
Najteže je kad čuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što čuvaš.

Šta je najveća prevara?
Najveća prevara je kad dvoje potpuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom ušuškani u isti stan,isto prezime, jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno drugom. Najveća prevara je kad je između dvoje ljudi topao tanjir supe jedina toplota koja postoji.

Šta najvise boli?
Usamljenost. Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi, u tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga isčupaš. Usamljenost pored nekoga je najgora samoća koja čoveku može da se desi.

Plašiš me, ne pominješ ljubav!? Postoji li ljubav?!
Postoji, naravno, zato ti ovo i pričam. Da bi pronašla pravu ljubav moraš napustiti svaku ljubav – iluziju jer će te one samo činiti nesrećnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.Pronađi je. Ne mogu tome da te naučim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i možda ću uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako kako ja mislim da te treba voleti i onoliko koliko ja mislim da te treba voleti.

Zašto misliš da me niko ne može voleti kao ti?
Ni to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ćeš razumeti. Kad budeš imala dete videćeš da je to jedina bezuslovna ljubav na svetu, ljubav sama po sebi koja ne traži, ne
pita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najveća i najjednostavnija ljubav na svetu.

Stvarno me plašiš.
Ne treba da se plašiš. Samo se čuvaj pogrešnih ljudi, pogrešnih ljubavi, nemoj da ti čitav
život izgleda pogrešno i ti sama sebi kad se pogledaš u ogledalo.

Čega se najviše treba čuvati?

LJUDI !! . Biće puno onih koji će te opipavati dok ne vide gde si najosetljivija a onda napraviti jedan oštar rez i mirno gledati kako krvariš. Pojedini ljudi više vole da ranjavaju druge nego da leče svoje rane.Mogu da žive samo ako vide da drugi pate više nego oni. Toga se čuvaj.

[Bisernica]

Moja mati,starinom dubrovkinja,kad sam krenula u *svet*,opremila me *mirazom* -

"Ćerce moja,svijetom možeš hoditi uzdignuta čela i neoborena pogleda samo onda kad budeš u miru sa sobom i sa Bogom.
On sve vidi i svakome po svojoj sudi,ti samo sebi suditi smiješ,onda kad ti mir ne bude razlog snu.
Hoćeš li biti u miru i sa ljudima?!...nemoj puno o tome mislit,jer je njih toliko malo...a znat ćeš ,ako te ikad život na put nekog od njih nanese."

Hvala joj.......još uvek idem uzdignuta čela i ne obaram pogleda....

[Bisernica]

Ljudi su nerazumni, nelogični i egocentrični.
Ipak ih voli.

Ako činis dobro, ljudi će te optužiti da imaš sebične, skrivene motive.
Ipak čini dobro.

Ako si uspešan steći ćeš lažne prijatelje i prave neprijatelje.
Trebaš ipak uspeti.

Dobro koje ćiniš, sutra će biti zaboravljeno.
Ipak čini dobro.

Poštenje i iskrenost učiniti će te ranjivim.
Budi ipak pošten i iskren.

Ono što godinama stvaraš, može preko noći biti uništeno.
Ipak stvaraj.

Ljudima je stvarno potrebna pomoć, ali bi te mogli napasti ako im pomogneš.
Ipak pomaži ljudima.

Ako daš svetu najbolje od sebe, zauzvrat ćeš možda dobiti samo udarce.
Ipak daj svetu najbolje od sebe.

[Bisernica]

Jedan stari Čiroki Indijanac ispričao je svom unuku:

"U ljudima se odvija neprekidna borba.
Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo.
To je strah, gnev, zavist, žalost, kajanje,
pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica,
ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost,
dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istina, samilost i vera".

"I koji vuk pobeđuje?" upita unuk, sa očima koje su sijale od radoznalosti.

Stari Čiroki odgovori:

"Onaj kojeg hraniš"

[Bisernica]

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda.
Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi moglo da se ukrade.
Rjokan se vrati i zateče ga.

- "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku.
Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."

Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec.

- "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

Zen priča

[Bisernica]

Ostavio je zadnja vrata svog restorana otvorena. I onda? Ujutru su ga opljačkala 3 naoružana muškarca. Šta je onda bilo?..
Dok je Džeri pokušavao da otvori sef, njegova je ruka, tresući se od straha, promašila kombinaciju. Pljačkaši su se uplašili i upucali ga. Srećom, brzo su ga našli i odvezli u bolnicu.
Posle 18h operacije i nedelja oporavka, Džeri je otpušten iz bolnice,sa još uvek delovima metka u sebi.
Videla sam Džerija posle 6 meseci od nesreće. Kad sam ga pitala kako je, odgovorio mi je "Da sam imalo bolje bila bi me dvojica. Hoćeš da vidiš ožiljke?". Odbila sam da vidim rane,ali sam ga pitala šta mu je prolazilo kroz glavu u toku pljačke. "Prvo na šta sam pomislio je da sam trebao da zaključam zadnja vrata", Džeri mi je odgovorio. "Onda, pošto su me ranili, dok sam ležao na podu, setio sam se da imam dva izbora: mogu izabrati da živim ili da umrem. I izabrao sam da živim".
"Nisi li bio uplašen?", pitala sam. Džeri je nastavio: "Ljudi u hitnoj su bili super. Stalno su mi govorili da će sve biti u redu. Ali kad su me ugurali u operacionu salu i kad sam video izraze lica doktora i sestara, stvarno sam se uplašio. Čitao sam im u očima 'ovo je mrtav čovek'. Znao sam da moram nešto da uradim". "I šta si uradio?", pitala sam. "Pa tamo je bila jedna sestra koja mi postavljala pitanja", kaže Džeri. " I onda me je pitala da li sam alergičan na nešto. 'Da', odgovorio sam. Doktori i sestre su svi stali i čekali nastavak mog odgovora. Duboko sam udahnuo i viknuo 'Na metke!' Dok su se smejali rekao sam im 'Ja sam izabrao da živim. Molim vas, operišite me kao da sam živ a ne mrtav".

[Bisernica]

Jedan čovek star 92 godine, mali, dobro držeći i ponosan, koji je svakog jutra u osam sati bio komplet obučen, sa modernom frizurom i savršeno obrijan, iako je skoro sasvim slep, danas se doselio u starački dom.
Njegova 70-to godišnja žena skoro je umrla i time selidbu u dom učinila neophodnom.

Posle mnogo sati strpljivog čekanja u holu doma, nasmešio se kada su mu rekli da mu je soba spremna.

Dok je upravljao svojom kolicima ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, uključujući i roletne koje su bile na prozoru.

"Sviđa mi se" rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.

"Gosp. Johns, još uvek niste videli sobu, pričekajte još malo."

"To nema nikakve veze s ovim" odgovorio je...


"Sreća je nešto o čemu odlučujete unapred. Da li će mi se sviđati soba ne zavisi od toga kako je raspoređen nameštaj već kako ja rasporedim svoje misli...Već sam odlučio da mi se sviđa. To je odluka koju donosim svakoga jutra kad se probudim.
Ja imam izbor: mogu provesti dan u krevetu brojeći teškoće koje imam sa delovima tela koji više ne rade, ili mogu ustati iz kreveta sretan zbog onih koji još uvek rade.
Svaki dan je poklon, i dok su mi oči otvorene, mislicu na novi dan i na sve sretne uspomene koje sam odložio. Baš za ovo doba svog života.

Starost je kao bankovni račun. Sa njega podižete ono što ste uložili.
Moj savet vam je da uložite mnogo sreće u banku sećanja!

Hvala vam za vaš deo u banci sećanja. Ja još uvek ulažem!!

Zapamtite pet jednostavnih pravila za sreću:

1. Oslobodite svoje srce od mržnje.
2. Oslobodite svoj um od briga.
3. Živite jednostavno.
4. Pružajte više.
5. Očekujte manje.

[Bisernica]

Postojala sam pre nego što je bilo šta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego što je postojala priroda, postojala sam prije nego što je postojao čovek. Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo što nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u šume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udišete.Volim da dodjem iznenada, kada se ne nadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moć govora.Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da često izgovarate nesuvisle rečenice.Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari, da se smejete kao deca, volim da šetate livadama i berete retko cveće.Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pišete, da zbog mene priče izmišljate kojima ni jedna bajka ravna nije.Ali sam tužna kada me se bojite.Tukli ste me, mučili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i žednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali večne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se širim i razvijam, govorili ste čak i da ne postojim. Niste verovali u mene, izmišljali ste strašne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljačkali ste, ubijali ste.Ali sve sam zbog vas izdržala.Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrećnu, da vas ne rastužim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, neprimetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Šunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omekšavala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se neće moći nikada vise ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smeh kada ste mislili da ćete večno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na večno ćutanje.Ne bojte se.Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vaše hramove. Primpremite sudove duše svoje da vam ih napunim radošću i veseljem. Ja ću biti vaša molitva, ja ću biti vaš vid kada ne vidite, ja ću biti vaš sluh kada ne čujete, ja ću vas nahraniti kada ogladnite, ja ću vas napojiti kada ožednite. Ja ću biti vaša svetlost u mraku, ja ću biti put po kojem ćete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.Zovem se Ljubav, samo me pozovite.... i bit ću tu.

[Bisernica]

Neki je pustinjak u starodrevnoj priči stalno ponavljao da ima pune ruke posla, ljudi su se čudili njegovim rečima, jer ga nikada nisu videli da nešto posebno radi.
- Imam dva sokola koja trebam ukrotiti, moram paziti na dva kobca, hraniti dva zeca, čuvati jednu zmiju, timariti konje i magarca i još uz sve to vezivati lava!
- A gde ti je zverinjak – pitali su ga? Mi ne vidimo ni jedne životinje, a ti nam govoriš o tolikima!?

Tada im je pojasnio ovako:
- dva sokola su dva naša oka; za svačim lete i za svašta se prilepe i teško ih je obuzdati!
- dva grabežljiva kobca su naše ruke; sve bi uzele i sve zadržale za sebe i njih je teško nadzirati!
- dva zeca su naše noge, koje večno nekamo idu i lako se umore!
- konji i magarac su pak naše telo, koje treba timariti... ono tegli, nosi, posrće...
- i konačno lav!
To je naše srce – naša moć i snaga, a prepuno je želja... i njega je najteže krotiti!

I složiše se slušaoci da zaista ima posla preko glave

[Bisernica]

Dva semena leže jedno pored drugog u plodnom tlu u proleće.

Prvo seme kaže:
Želim da rastem! Želim da pustim svoje korenje duboko u zemlju ispod mene, i da poguram svoje izdanke
kroz zemljinu koru iznad sebe. Želim da razvijem svoje pupoljke da bi objavili dolazak proleća.Želim da na
svom licu osetim toplotu sunčevih zraka i na peteljkama blagoslov jutarnje rose.
I tako je raslo.

Drugo seme kaže:
Plašim se. Ako pustim svoje korenje u zemlju ispod mene, ne znam na šta mogu da naiđem u tami.
Ako se probijam kroz čvrsto tlo iznad sebe, mogu da oštetim tanane izdanke, šta ako otvorim svoje pupoljke,
a puž pokuša da ih pojede? A šta ako počnem da cvetam, a dete me isčupa iz zemlje. Ne, mnogo je bolje da
čekam dok sve ne bude bezbedno.
I tako je čekalo.

Jedna koka koja je čeprkala po bašti, tražeći hranu, pronašla je seme koje čeka i odmah ga pojela.

Život guta one koji se boje.

Pety Hansen - Smelost

[Bisernica]

Zamislite kako postoji Banka koja svako jutro položi na Vaš račun sumu od 86.400 dinara.
Ta Banka neće sačuvati taj iznos na računu.
Svake noći ce poništiti iznos koji nije u toku dana upotrebljen.
Šta ćete učiniti?
Povući ćete sav iznos do zadnjeg dinara, naravno.
Svi mi imamo račun u takvoj Banci.

Ime te banke je : VREME

Svako jutro ova Banka Vam položi na racun 86.400 sekundi.
Svake noći ova Banka poništava i smatra nevažećim ostatak koji nije upotrebljen u određene svrhe.
Ova Banka ne čuva Vasu štednju i ne dozvoljava prenose.
Svakog dana se otvara novi račun.
Ukoliko ne upotrebite dnevni iznos na raspolaganju, gubitak je Vaš.
Nema kredita na iznos od sutra.
Morate živeti sadašnjost s iznosom od danas.
Investirajte tako da postignete maksimum u vlastitom zdravlju i sreći.

Sat nastavlja s otkucajima.

Dostignite maksimum svakog dana.

• kako bi shvatili vrednost jedne godine upitajte osobu koja je bila u komi 12 meseci

• kako bi shvatili vrednost jednog meseca upitajte jednu majku koja je rodila prevremeno

• kako bi shvatili vrednost jedne nedelje upitajte izdavača nedeljnika

• kako bi shvatili vrednost jednog sata upitajte dvoje zaljubljenih koji čekaju na susret

• kako bi shvatili vrednost jedne minute upitajte nekoga ko je upravo zakasnio na voz

• kako bi shvatili vrednost jedne sekunde upitajte nekoga ko je upravo izbegao nesreću

• kako bi shvatili vrednost delića sekunde, upitajte sportistu koji je dobio srebrnu medalju na olimpijadi

• dajte vrednost svakom trenutku u kojem zivite i dajte mu jos veću vrednost ukoliko ga delite s posebnom osobom, toliko posebnom da to zaslužuje.

Ne zaboravite, vreme ne čeka nikoga.

Cenite li dovoljno vreme koje Vam je na raspolaganju?

Dogen