Codex Alimentarius :eek:

[Zazijavalo]

Čeprkajući po Googletu naiđem na alarmantan članak u kojem se tvrdi da nam preti istrebljenje jer su svecki moćnici smislili Codex Alimentarius, Prehrambeni zakonik koji će nam zabraniti da gajimo, kupujemo i prodajemo bilo kakvu lekovitu biljku, međ koje se ubraja čak i beli lukac. Svrha bi navodno bila da se pobije cca 3 milijarde ljudi izgladnjivanjem i sprečavanjem preventivne medicine zasnovane na lekovitom bilju i organskoj ishrani.

Da bi se ovo postiglo, domaćice koje suše kamilicu u svojoj kuhinji, il ne daj bože, da daju svojoj deci ovakve droge, ima da idu na robiju par godina, a imovina će da im se konfiskuje.


Naravno, prvo sam pogledao zvanični sajt ove organizacije i potražio sam "beli lukac". Izašlo je šest rezultata. U jednom od njih beli luk se definiše kao hrana biljnog porekla, a u ostalima se definišu zahtevi kvaliteta za proizvode koji sadrže problematičnu biljku.
Baš nigde se ne definiše kao "droga".

E, onda se vratim na ove pristalice teorije zavera i vidim da je u pitanju "opasna zavera" koja je počela proganjanjem i osuđivanjem vegana i/ili onih koji odbijaju da vakcinišu decu. Naravno, nigde ne piše da su vegani zaglavili u zatvoru tek pošto su im deca pomrla od pothranjenosti ili su obolela od neizlečivih bolesti koje su se mogle sprečiti vakcinacijom.
Ili sam ja nešto propustio?

[причалица]

čekaj...ne može da se gaji paradajz i lukac u bašti? ma daj....

[Ciciban]

paradajz moze prico .... i marihuana ali caj nemoze

[причалица]

kakv čaj...od kamilice? a ovaj od nane i tako to? bosiljak, na primer.....to mi je bitno.

[Ciciban]

travke nemoze nikao , posebno ako su lekovite

[причалица]

ma, ne mogu da verujem.

[Ciciban]

a jos jednu je vaku temu postavio na religiji o nekom ocu koji je raskrinkao Tita ...i posle vrti palac ceka da nesto pametno kazemo ( u medjuvremenu cisti sneg)

edit : lele kaka sam na avataru

[причалица]

ili čisti sneg ili seče drva.

[Cruz]

OPASNO: ZABRANJENI HERBICIDI U HRANI
Otrov u mesnim prerađevinama!

U Srbiji se u prodaji nalaze proizvodi koji u sebi sadrže opasne herbicide - izazivače raka, steriliteta, šećerne bolesti i atrofije mozga. Hrana proizvedena po kodeksu „alimentarijus" dozvoljena u SAD od prošle godine, dok je u EU zabranjena.

Na tržištu Srbije prodaju se prehrambeni proizvodi opasni po zdravlje i život ljudi koji su pravljeni po kodeksu „alimentarijus", dokumentu Svetske zdravstvene organizacije, koji propisuje korišćenje štetnih sastojaka u proizvodnji. Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić tvrdi da se u proizvodnji po ovom „kodeksu" koriste genetski modifikovana jedinjenja, koja mogu izazvati rak, sterilitet, šećernu bolest i još 60 najtežih oboljenja.

Aleksić objašnjava da ovakvi proizvodi imaju oznaku poput piramide i da na njima piše „codex alimentarius". On tvrdi i da ih na našem tržištu ima nezakonito, pa čak i u nekim poznatim domaćim mesnim firmama.
- Kod njih se prodaju viršle sa oznakom kodeksa „alimentarijus", koje sam ja primetio nedavno - tvrdi Aleksić.

Zabranjeni herbicidi

Ovaj kodeks, koji je odredila SZO, za hranu i poljoprivredu u Srbiji nije usvojen jer je naša zemlja potpisnica Roterdamske i kopenhaške konvencije, koja je u suprotnosti sa njim.

Sporna oznaka... Proizvodi sa ovom nalepnicom su po kodeksu „alimentarijusu"

- Kodeks sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani. To će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. On propisuje da se u poljoprivrednoj proizvodnji koristi genetski modifikovano seme. Od 12 zabranjenih herbicida za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, u kodeks je nedavno vraćeno sedam jedinjenja poput DDT-a, lindana, malationa i drugih otrova koji su zabranjeni pre više od 30 godina. Primera radi, DDT je 1972. godine zabranjen i kod nas, u Evropi i pre, zbog maligniteta, a sad ga vraćaju na listu. Lindan je pogotovo zabranjen za upotrebu pri uzgoju šargarepe, a malation se nekada koristio za prskanje komaraca. Takođe, po njihovim odredbama tačno se zna koliko goveđeg hormona rasta sme da se koristi prilikom uzgajanja goveda, i ako to odbijete, a članica ste Svetske trgovinske organizacije, platićete milionsku odštetu u dolarima. To se dogodilo sa EU pre 10 godina, kada je odbila kontingent govedine iz Amerike i Kanade - rekao nam je Aleksić.

Nesagledive posledice

Bivši republički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić upozorava zašto treba izbegavati proizvode sa oznakom „kodeks alimentarijus".

Aleksić: Novi nacizam

Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novi Sad tvrdi da je ovaj „kodeks" direktan nastavak nacističke filozofije čiji je cilj da se broj ljudske populacije smanji.
- Ti hormoni u životinjama kod ljudske populacije ubrzavaju polnu zrelost. Devojčice od osam godina starosti ulaze u pubertet, sa devet im rastu grudi, u 18. godini dobijaju rak dojke, a muškarci prostate - tvrdi Aleksić.

- Herbicidi koji se sastoje od opasnih materija koriste se za prskanje kukuruza, pšenice i drugih kultura protiv gljivica i parazita. Mnogi su odavno zabranjeni u Evropi, dok se kod nas uvoze. Ako se stoka hrani biljkama koje su njima prskane, ona će se zaraziti, a samim tim i meso neće biti zdravo po nas. Poput karagana, mogu da izazovu rak i mnoge druge bolesti - objasnio je Stojišić.
Direktor Industrije mesa „Matijević" Milan Jozanov rekao je za naš list da njihovi proizvodi nisu štetni, a sve glasine da se kod njih prodaju štetni proizvodi po kodeksu „alimentarijus" pripisao je zavisti pojedinaca.

- Poslednjih nekoliko dana pod pritiskom smo raznih neosnovanih optužbi koje dovode u pitanje zdravstvenu ispravnost hrane našeg preduzeća. Sve je izneto u cirkularnim pismima koja kruže Srbijom. Zavist pojedinaca i iznete laži plaćenika uvoznog lobija ne možemo zaustaviti, ali zbog potrošača moramo da kažemo da su ova pisanja zlonamerna i da su ovi tekstovi očito usmereni na pokušaj eliminisanja svega što je domaće i napredno. Mi smo izabrali put koji vodi intenzivnom razvoju i profitu, ali ne na štetu sopstvenog naroda nego u njegovu korist, a sve pod budnim okom nadležnih organa. Kažu da je na našim viršlama bila oznaka kodeksa „alimentarijus", ali to je u stvari bila oznaka standarda HASAP, koju smo držali do 2009. godine - rekao nam je Jozanov.

Čelebićanin: „Alimentarijus" je poželjan

Načelnik republičke veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, međutim, kaže za Press da kodeks „alimentarijus" predstavlja preporuke dobre higijenske i proizvođačke prakse i postupaka u proizvodnji koji garantuju bezbednost proizvoda.

- Ako je neko stavio znak „kodeksa", ništa loše nije uradio. Ne postoji zakonska obaveza da se on stavlja, ali dobrodošlo je ako se neko pridržava postupaka u proizvodnji po njemu. Taj „kodeks" je zapravo preporuka organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i preporuka SZO. Apsolutno je u skladu sa svim važećim propisima - tvrdi Čelebićaninova.

LJ. RAČIĆ

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/v...1evinama!.html

[Nežnicah]

Јогурт са Кодекс алиментаријусом?!

Илустрација (Фото: Мондо)

Лозница – На тржишту се појавио јогурт „Браво“ „Млекаре Лозница“ на којем пише „Кодекс алиментаријус“. Шта то значи?
Контроверзама о овој теми нема краја. Једни тврде да је реч о стандарду који је део Хасапа и гарантује безбедност хране, други кажу да је то пропис који не обавезује произвођаче ГМО хране да је декларишу као производ генетски модификованих организама. Шта је истина?
Тема и даље изазива велико интересовање, а ако оставимо по страни приче о глобалној завери, најновији повод за зазирање потрошача од овог кодекса је то што се на нашем тржишту појавио јогурт на чијем је паковању произвођач написао да има Кодекс алиментаријус. О чему је заправо реч? Да ли потрошачи имају разлога за забринутост када то прочитају на паковању неког прехрамбеног производа или немају?
Истина је, заправо, да је веома мало правих саговорника на ову тему. Они који су највећи противници Кодекса алиментаријуса и покрећу разноразне иницијативе на интернету, званично за медије углавном не желе да говоре, док је права адреса у ствари институција задужена за контролу безбедности хране на нашем тржишту – Министарство пољопривреде, односно његове инспекције које контролишу намирнице које купујемо.
У овом министарству, уз ограду да је реч о веома опширној теми да би могла да буде објашњена у једном новинарском тексту, објаснили су шта је, у ствари Кодекс алиментаријус.
„Организација за храну и пољопривреду (FAO) на једанаестом заседању Конференције одржаном 1961. године и Светска здравствена организација (WHO) на шеснаестој скупштини одржаној 1963. године, донеле су Резолуцију да се оснује Комисија за Кодекс алиментаријус (CAC). Та комисија је одговорна за подношење предлога и консултација са генералним директорима FAO иWHO о свим питањима увези са применом заједничког програма FAO/WHO везане за стандарде хране“, кажу за „Потрошач“ у министарству и додају да је сврха тих стандарда, по Кодексу алиментаријусу следећа:
– Заштита здравља потрошача и обезбеђење фер поступка у трговини храном.
– Унапређење координације рада на стандардима у вези са храном коју спроводе међународне владине и невладине организације.
– Одређивање приоритета, иницирање и усмеравање припрема нацрта стандарда уз помоћ одговарајућих организација.
– Финализација стандарда који су горе наведени и, после њиховог прихватања од влада, објављивање тих стандарда у Кодексу алиментаријусу у виду регiоналних и светских стандарда заједно са међународним стандардима који су завршила друга тела, кад је то могуће.
– Допуна објављених стандарда после извршеног одговарајућег прегледа уз уважавање одређеног развоја.
Даље, у министарству кажу и то да данас чланство у овој комисији обухвата 175 земаља које представљају близу 98 одсто светске популације.
„Многе земље чланице имају националне комисије за кодекс за координирање активности на националном нивоу. Усаглашавање стандарда који се односе на храну генерално се сматра предусловом за заштиту здравља потрошача, а то олакшава и међународну трговину. Кодекс алиментаријус није важећи правни акт Републике Србије“, рекли су.
Сходно томе што су навели у одговорима на питања „Потрошача“, у Управи за ветерину Министарства пољопривреде истичу и да су стандарди безбедности хране који су наведени у Кодексу алиментаријусу постали принципи безбедности хране на којима је заснован Хасап систем.
„А како је примена Хасапа у складу са Законом о безбедности хране обавезна код свих оних који послују са храном, ми поручујемо потрошачима да немају разлога да буду забринути на било који начин када прочитају да неки производ има Кодекс алиментаријус“, тврде у Управи за ветерину.
Зелени Србије такође имају савете за потрошаче, односно одговор на питање – шта купцима говори то што неки произвођач примењује овај кодекс и има ли разлога за забринутост.
„Потрошачи којима трговци и произвођачи кажу да примењују Кодекс алиментаријус треба да знају да то не значи да биљке и животиње нису живи ГМО организми и да храна није ГМО производ. Кодекс алиментаријус је једна велика збирка прописа о трговини, односно о безбедности трговине пољопривредним производа и храном. У њој се налази преко хиљаду прописа. Учесници у светској трговини пољопривредним производима и храном треба да поштују те прописе, јер се тиме олакшава светска трговина. Тиме се гарантује елементарна обавештеност потрошача о земљи порекла, саставу, квалитету и обавези декларисања претходних података“, наводи Иван Карић, народни посланик Зелених Србије, додајући да то не искључује улогу националног законодавства, институција за контролу квалитета и улогу националног удружења за заштиту потрошача.
У Зеленима објашњавају и где је тачно веза између Кодекса алиментаријуса и ГМО.
„Кодекс алиментаријус не обавезује произвођаче ГМО хране да је декларишу као производ генетски модификованих организама, као и да обележе да су животиње и биљке којима се тргује ГМО. Према томе, једино држава може и мора својим националним законодавством, што се Зелених Србије тиче, да забрани промет живих ГМО организама и хране ГМО порекла“, наводе.
Велику забуну међу купце унело је недавно и то што се на тржишту појавио јогурт „Браво“ „Млекаре Лозница“ који се прави за трговине „Аман“, а на чијем паковању пише да има Кодекс алиментаријус, како је то редакцији „Потрошача“ јавила читатељка и питала зашто је то наведено.
„Не можемо знати шта је ‘Млекара Лозница’ желела да истакне на тај начин, али знамо да на многим Хасап сертификатима, које издају овлашћене сертификационе куће након имплементације и ревизије Хасап система, носе и ознаку Кодекс алиментаријус. Вероватно су запослени из ‘Млекаре Лозница’ само пренели графички лого који се налази на њиховом сертификату“, наводе у Управи за ветерину.
Градимир Кнежевић, технолог у овој млекари, каже да је Кодекс алиментаријус један од докумената које примењују у производњи.
„У производњи примењујемо мноштво прописа, какви су закон о раду, разни правилници о процени ризика, Хасап, па и Кодекс алиментаријус. Наш правилник је усклађен са европским стандардима и ту нема ништа лоше. Тако је и наш Хасап стандард, као и сваки други, усклађен са Кодексом алиментаријусом“, каже Кнежевић и тврди да потрошачи немају разлога за бојазан.

„И нама су се јављали поједини купци и питали да ли то значи да наш јогурт садржи ГМО. То није тачно“, рекао је он.

Izvor: Мондо

Truju nas na finjaka...