Status :
Registrovan : Aug 2009
Lokacija : Beograd moj rodni grad
Poruke : 5,528
Re: Godišnji horoskop za 2011. godinu
nastavak
Nema ničeg gadnijeg, odvratnijeg, nema te gorčine i prezira koji bi bili ravni onoj koju Uran i to baš u Ovnu oseća kada vidi ili kada doživi da neko želi da mu preti strahom. Baš taj strah bespomoćnosti, strah od rizika, strah od smrti, strah od svega čime Pluton u Jarcu manipuliše, njega hrabrog, smelog, progresivnog, zagledanog u budućnost u besnilo nagoni. Alergičan na nemoć i svestan da je čovek po svojoj prirodi slobodan i vredan života koji je dobio da živi, on sada sme ono što nije sanjao da će ikada smeti. Ovo je preokret u svesti čovečanstva, ali ne kroz škole, kurseve, astrologiju, jogu, meditacije. Ovo je svest koja se stiče samo i isključivo životnim iskustvom, jer sedam godina spirtiualnih čarolija i introspekcija je prošlo.
Ali da bismo dobro shvatili Urana u Ovnu moramo se vratiti na sedam godina Urana u Ribama i čak četrnaest godina Neptuna u Vodoliji koji je omamio svet i ubedio čoveka da je bog, da može sve – pa i ono što ne može, a koji će od aprila promeniti znak i ući u Ribe. Neptun u Vodoliji je već četrnaest godina tu, da svemu hrabrom oduzme snagu, da vizionarsko oslepi, i čoveka na najveći test vere stavi. Veruješ li u Boga ili ćeš napraviti nekog svog novog boga kome veruješ? Studenica pred nosom, ali hiljade kilometara i hiljade evra do Tibeta, mada treba možda videti i Dalaj Lamu (Pluton u Jarcu može novog lamu doneti u naredne dve godine), umesto na maternjem molimo se na sanskritu, i tako dalje. Ja ne želim da me neko pogrešno shvati – jer sve to je možda ’in’, znam, 21. vek je, ali morate prvo zdrav koren vere imati da biste pravilno sve ostalo mogli kalemiti. Drugačije je nemoguće. Drugačije je lutanje ili kako dovitljivo reče jedna moja prijateljica „duhovni šoping“. Ovako, što je mirisa više, što je šarenilo veće, vera naizgled tinja, a u stvari sve je zagušljiva para što omorinu od vere stvara. Brend postaje bog, bogove vidjamo na bilbordima, crkva postaje tržni centar i tržni centar – crkva, a novac put do sreće. Jer zašto bi Neptun bio egzaltiran u Vodoliji, kao što jeste, ako ne baš zbog tih muka na koje će čoveka staviti da bi proverio njegovu snagu vere. Zato je Neptun u tom periodu doneo najrazličitije čarolije i madjije, šarenilo brendova, a čovek što je bivao više slep to je veći ekran televizora kupovao, više ulazio u laž, menjao kanale i slivao svoje božansko nesvesno umesto u veru i tišinu mira i spokoja, u maglu senzacionalizma postajući konzumer prve klase koji će prihvatiti i neprihvatljivo i progutati bez žvakanja namazano pretvaranje ’ljudskih prava i sloboda’ u bljutavo korišćenje svakog prava i sloboda koje čoveku mogu pasti na pamet. Nije Neptun egzaltiran u Vodoliji zato što je tu najhumaniji, najposvećeniji. Ne, to je momenat u kome se bog (vi ga slobodno čitajte onako kako ga zovete) prerušava i iskušava, u kome najveći iluzionista postaje pa prosipa pred ljude madjioničarski svet koji ne postoji, svet koji nije održiv, koji nije njihova realnost, pa mu ni to nije bilo dovoljno, već je uspeo mnoge ljude da ubedi da boga nema – Neptun u Vodoliji je iluzija kao kada Koperfild učini da nestane avion, e tako je Bog učinio da nestane on sam! Kakav trik i parada, dovoljna da u tom času čovek sebe bogom proglasi i krene nekakve razne moći sebi da pripisuje. Fantastična astrološka slika božje iluzije, a u stvari – slika najvećeg testa vere. Zato se Neptun u Vodoliji ruga, kao i sve što se u Vodoliji ruga. Bog se ruga pa rešava da se izgubi na kratko, na eto tih 14 godina, do aprila 2011. kada se u Carstvo nebesko vraća (znak Riba).
Religioznost je u nama, mi smo religiozna bića isto onoliko koliko smo materijalna. A religija možda i nije neophodna ako čovek mir i spokoj vere u sebi nadje bilo kad i bilo gde, što je moguće jedino ljubavlju na delu, ljubavlju koja je napor, trud, angažovanje. Jer i kada nam ljubav fali pa kažemo da nam treba ’neko’, ne mislimo mi na nekoga ko će nam samo izgovoriti te dve reči ’volim te’, ne mislimo ni na prijatelje koji će biti tu kraj nas onda kada im je to usput i kada su u prolazu, ne! Mi baš tražimo da vidimo očigledan trud bića da se angažuje i od sebe odvoji i da sebe. Ljubav drugo nije, i zato je i Saturn egzaltiran u Vagi, jer ljubav jeste dobrovoljno davanje sebe. Davanje u oduševljenju, što ne možete nikako smatrati žrtvom. Niti je to žrtva. Ali pita se savremeni čovek, zašto tako kada je Neptun u Vodoliji dao ponudu instant serviranih načina, tenika, kurseva, filozofija, veština koje daju osećaj spiritualne ispunjenosti, instant sreće i zadovoljstva? E zato što to sve morate da platite. A vera je besplatna i nosite je u sebi. I svaka vera za koju ste platili makar jedan dinar – vera nije, jer Bog ne naplaćuje svoje usluge, nazvali ga vi možda nekako i drugačije. Sve što jeste važno pogotovo kada Neptun udje u Ribe i napravi sekstil sa Plutonom (i to u Jarcu) jeste AGAPE. Jer vera i religioznost (što je potpuno nešto drugo od religije) i mir, sreća, ljubav i spokoj su uvek u vama onda kada pustite sebe da stvarate, kreirate, dajete, usrećujete, zahvalni kad ste. I tada se u vama samo još više ljubavi stvara, što neko kaže ’vratilo se’ a u stvari ne, nego se ’još stvorilo’. Zato i tehnike prizivanja pozitivnim mislima ne mogu da rade sve dok ih budete svodili na davanje-koje kod vas stvara očekivanje da vam se vrati i nešto desi, jer svemir ne funkcioniše tako. Kada rušite, svemir ruši sa vama, kada stvarate on pomaže da u toj kreaciji nikada ne stanete. Očekivanja ograničavaju, a misli su najmanji domet koji u spiritualnom smislu možemo da dosegnemo. Zbog toga se u molitvama bilo koje religije ‘misli stišavaju’ da bi čisto duhovno biće u nama zasijalo. I taj bog šeret iz Neptuna u Vodoliji doneo je još jednu veliku pošast – senzacionalizam. Ko će prvi da izvesti o zemljotresu na fejsbuku, ko se slikao pored mršavih afrikančića, ta potreba da se bude prvi, da se egzotikom počinju smatrati i stvari koje bi trebalo da nam pobude neke potpuno drugačije emocije i doživljaje, intenzivno krivi svest, svest savest, a savest moral, i moral na kraju ljudskost. Zato, senzacionalizma se posebno čuvajte. Uvek pominjem primer Kevin Cartera, fotografa. On je u Sudanu uslikao jeziv prizor iz svakodnevnice, devojčicu koja umire od gladi i lešinara koji čeka da ona umre. I možda bi Carter danas bio živ da je ostalo na tome. Sliku je prodao New York Timesu i video ju je ceo svet. I to jeste posao fotografa – da proda sliku, ali kada je dobio i Pulicera jer je ta slika proglašena za najbolju dokumentarnu fotografiju 1994 godine, njegov svet se prevrnuo. Iako je Carter već bio deprimiran slikama koje je u Africi video, iako je bio u dugovima za stan, slava i osmeh kada se prima nagrada za fotografiju koja je najbrutalnija realnost nekih nacija i danas, ne može doneti mir savesti. Već na postojeće probleme još veći teret. Kevin Carter se ubio u julu iste godine.
Zato sa Neptunom u Ribama neka anonimnost postane senzacionalizam. Kao nov doživljaj i egzotika doživljaja kada sve što dobro uradimo ne podelimo ni sa kim, ne hvalimo se, jer i jednoj osobi kada kažemo da smo nešto plemenito uradili, znajte da to naš ego želi da se pohvali kako je dobar i human. Sačuvajmo to za sebe. Misija u tajni, Neptun u Ribama, kao najjači lek jer se tog časa lepi za Plutona u Jarcu pa i snagu i veru daje za ma kakve dalje akcije, dela, ljubavi, za život. Samo tada davanje leči, samo tada smo spasili i sebe spasavajući druge. Zato baš, iako imamo svi različite horoskope, svi imamo u natalnom horoskopu sekstil Neptuna i Plutona, svi imamo to jezgro apsolutne vere u sebi koje može da postane samoisceljenje na nivou čuda, koje nas diže posle najtraumatičnijih iskustava, kada sami na dnu jesmo i kada očaj zavlada, e tada, tog trena Neptun nam pruža svoj trozubac da se spasemo, ili možda bog ruku? Ali baš to što nam je prirodno dato kao blagoslov, i što ćemo od 2012 pa dalje imati na nebesima, a i u 2011, samo što je od 2012 mnogo jače, neće raditi tako silno ako već nismo hranili tu veru i naučili da je spasiti druge uvek ujedno i spasiti sebe, jer samo tada dokazujemo da smo svi Jedno – čemu sve religije, tehnike, discipline, veštine, uče, ali tek neke od njih govore istinu kako se to postiže. One koje ne govore – ne govore ne zato što ne znaju, već zato što nije komercijalno, jer je istina da je to što Neptun/Pluton sekstilom na rodjenju svi dobijamo potpuno besplatno – i zato zapamtite:
Da energija života, koja je u svemu onome dobrom što želimo za sebe, uvek rame uz rame sa verom koja će biti onoliko jaka koliko smo joj dosledni, koliko smo nečemu il’ drugima posvećeni, koliko misije Neptunovske u našem životu ima. Samo toliko i ni malo više, jer vera može sve. A da je tako, uveriće nas Neptun – bog sam, kada se vrati svome carstvu, carstvu Riba. To će biti vreme od narednih 14 godina kada ćemo čudo videti i za čudo čuti, kada nešto ’nemoguće na nivou fantastike i bajke’ postaje stvarno moguće, kad strah od smrti (Pluton u Jarcu) postaje vera u večnost (Neptun u Ribama) – a ljudi veruju jer ’hteli ste dokaz? evo vam ga!’ Pa skrušeni i manji od makova zrna ljudi postaju nakon 14 godina bogovanja, jer možda konačno shvatiše da je Bog, Jedno, Svemir, ta sila koju smo ekstatički tražili kojekuda u stvari nešto mnogo jednostavnije, prostije, oduvek tu, nešto u šta je samo bilo potrebno verovati i ništa više. I zato, on kao i sve ovo u Ovnu deli nas od sledeće godine na labilne i stabilne, na nadjene i izgubljene, na one od akcije i one od straha, na one koji će biti ekstatično uzbudjeni i pod neočekivanim ali zasluženim vrtlogom energije ljubavi i kreacije i one koji zbog straha to neće moći da osete jer će se svi njihovi dojučerašnji (a iluzorni od Neptuna u Vodoliji) svetovi raspasti ili pretočiti u samoću u strahu, sedative, negde i psihijatriju i slično. Pada mi na pamet onaj deo iz Biblije o povratku Isusovom kada se i ljudi dele na ovakve i onakve… pa, recimo da liči, samo bih ja umesto Isusovog stavila neko drugo ime. Samo da ga znam… ali astrologija i tu tajnu zna, jer Ribe su bezimene pa zato lako menjaju imena, baš kao i sam bog koji se zove i ovako i onako, ali ime bitno nije.
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...