Najnovije vesti !

[причалица]

Dug plaćaju studenti
Ako Vlada ne da pare poskupeće školarine

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/2...pece-skolarine

sunce li im kalaisano......

[G]

Министар оптужује млекаре за несташицу

Саша Драгин тврди да Имлек повећава пласман скупљих производа на рачун дневног млека, а оптужени то поричу...





Министар пољопривреде Саша Драгин оптужио је јуче пред новинарима инвестициони фонд Салфорд да је крив за несташицу млека илуструјући ту тврдњу подацима о пласману њихових производа који показују да је њихов Имлек у августу у односу на јул знатно повећао пласман скупљих производа на рачун краткотрајног млека.

Према овим подацима, за прве две седмице августа Имлек је испоручио 648.000 литара краткотрајног млека, а за цео јул 3,14 милиона литара што по министровим подацима указује на практично преполовљење испорука. С друге стране, у првој половини августа киселомлечних напитака су испоручили око 5,2 милиона тона, док је у јулу та количина била 9,4 милиона литара, што је повећање испорука скупљих јогурта на месечном нивоу од око десет одсто.

Двонедељни пласман Имлековог УХТ млека у августу је био 3,5 милиона литара, а у јулу 5,7 милиона литара овог млека с дужим роком важности. И на овом примеру министар Драгин доказује већи пласман скупљег производа на рачун јевтинијег краткотрајног млека.

У Имлеку оспоравају тачност ових података Министарства пољопривреде, чија су три ветеринара свакодневно у млекари.

– То уопште није тачно и ми никада нисмо имали пласман киселомлечних производа од преко девет милиона литара на месечном нивоу. Нисмо повећавали производњу ових ферментисаних производа и она ће у августу износити око 7,7 милиона литара за разлику од осам милиона литара августа прошле године – каже Слободан Петровић, директор Имлека, додајући да није забрањено продавати оно што доноси профит иако, тврди, они нису то радили на уштрб јевтинијих производа.

Према његовим подацима, августовска продаја дуготрајног млека ће бити 3,2 милиона литара, а истог производа годину дана раније 4,6 милиона литара.

Према Петровићевим речима, испоруке дневног млека нису много мање него лане и дефицит је око 200.000 литара. Августовски пласман краткотрајног млека је био око 2,5 милиона литара, а годину дана раније 2,76 милиона литара.

Значи, разлика између података Министарства пољопривреде и Имлека је у неколико стотина хиљада литара млека за дневну употребу.

Несташица млека је почела пре неколико седмица, а млекаре су за то окривиле државу и Министарство пољопривреде које, по њиховој оцени, не даје довољне подстицаје овој производњи. Министарство је узвратило оптужбама да је инвестициони фонд Салфорд, који је власник Имлека и Суботичке млекаре, монополиста који зарад будуће продаје млекаре у Војводини повећава свој профит тиме што јевтино плаћа произвођачима сировину за своје скупље производе.

Ј. Рабреновић
објављено: 31. 08. 2010. Извор : Политика

[G]

Почела изградња јевтиних станова

На простору бише касарне „4. јул” на Вождовцу биће изграђено 4.578 станова, а цена квадрата неће прећи 1.290 евра...


Прво рушење, па потом изградња
Рушењем касарне „ 4. јул” јуче је у Београду почела припрема за градњу 4.578 станова из владиног програма изградње јевтиних станова. Бивши власници земљишта, окупљени испред улаза у вождовачку касарну, дочекали су министра за просторно планирање Оливера Дулића звиждуцима и псовкама, али нису успели да спрече почетак радова, као што су планирали, јер су машине за уклањање војних објеката ушле у касарну на споредни улаз.
Око сто власника парцела и њихових наследника којима је држава педесетих година експроприсала земљу за касарну, али према њиховој тврдњи није исплатила надокнаду – сада траже обештећење. Они су се непосредно пре почетка радова јуче ујутро састали са министром за просторно планирање, али он им је рекао оно што је касније поновио новинарима – да за сада немају право да од државе траже накнаду или повраћај земљишта.
На овом простору према речима Драгана Грујића, директора Грађевинске дирекције Србије, биће 4.578 станова, 177 локала, две школе, два обданишта, здравствени центар и пратећа инфраструктура. Он очекује да ће изградња почети крајем октобра, одмах по окончању припремних радова и са завршетком главних пројеката.
Насеље ће се градити фазно, а изградња последњег објекта би требало да буде започета крајем јануара наредне године. Први станари се очекују на пролеће 2012. године.
Цена квадрата стана биће нижа од 1.290 евра и до сада је , како је рекао, резервисано 3.500 станова. Купце ће позивати по редоследу како су се пријављивали и проверавати да ли испуњавају услове да купе стан. Пошто постоје листе резервација он не види како би неко могао да купи стан преко везе. Уколико буде вишка заинтересованих, предност ће имати они који први пут купују стан. Иначе, право на куповину ће имати сви грађани, укључујући и оне који већ имају неку некретнину, с тим што ће чланови породице имати право само на куповину једног стана.
Приликом изградње водиће се рачуна о енергетској ефикасности. Радиће се сендвич зидови са термо блоковима. Сваки стан ће имати санитарну топлу воду 24 часа и делитеље топлоте који ће омогућити плаћање грејања по утрошку.
– Очекујемо запошљавање 30.000 грађевинских радника. Укупна вредност инвестиције је близу 250 милиона евра. Само на плате грађевинских радника биће утрошено око 70 милиона евра. Корист од ове инвестиције имаће републички буџет. Од наплате ПДВ-а држава ће приходовати 45 милиона евра, а од промета непокретности, то јест од оних који први пут не купују стан зарадити око 15 милиона евра. Град ће од накнаде за уређење грађевинског земљишта наплатити више од две милијарде динара – навео је Грујић.
Министар за просторно планирање је оценио да „почиње највећи пројекат у историји грађевине у Србији” рекавши да никада код нас није започет пројекат где ће одједном да се гради толико квадрата и где ће бити упослено тако много људи.
Намера државе је, како је рекао, да омогући просечној породици да дође до стана под повољнијим условима од тржишних.
– Нисмо хтели да будемо конкуренти грађевинској оперативи, јер држава нема своју грађевинску оперативу. Али и те како хоћемо да будемо конкуренција инвеститорима који су годинама држали високе цене. Позивам грађевинске фирме да се уједине и на тендеру понуде коректну цену за извођење радова у овом насељу – рекао је Дулић
Он је најавио да ће почетком следеће године бити покренути слични пројекти и у осталим већим градовима у Србији.
Јевтини станови, према његовим речима, биће грађени и на још неколико војних локација у Београду, као и да се тренутно преговара и за добијање земљишта фабрике ИМТ за ову намену.


------------------------------------


Чека се закон


Што се тиче имовинских односа ово је потпуно чисто. Није спорно да су њихови преци били власници земљишта, али ово земљиште је 60 година у власништву државе и од Војске га је купила Грађевинска дирекција Србије по комерцијалним условима. Подржавам све оне који покушавају да врате оно што им је отето, али нико нема право да нас, који покушавамо нешто да направимо, оптужује да смо му отели земљу. Препоручујем свима да потраже своју правду тамо где се она тражи. Желим да они победе, али никако није могуће оспоравати имовинско правне односе у касарни. Када буде донет закон о реституцији он ће решити сва спорна питања – поручио је Дулић бившим власницима 42 хектара земљишта.

М. Авакумовић
објављено: 31. 08. 2010. Извор : Политика

[G]

Hrvatski mediji: Haški sud, zapravo, sudi Tuđmanu

Tanjug | 31. 08. 2010. - 17:30h Izvor : Blic

Haški sud, zapravo, sudi Franji Tuđmanu, koji bi, da je živ sigurno, umesto svojih vojnika, danas sedeo na optuženičkoj klupi u Hagu, smatra komentatorka "Jutarnjeg lista" Jelena Lovrić, povodom završnih reči tužioca i odbrane na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču.

"Tuđmanova odgovornost ne znači da će Haški sud trojicu generala osloboditi krivice. Čak su se i njihovi advokati prestali razmetati izjavama o skoroj slobodi", piše Lovrićeva, koja smatra da će osuđujuća presuda za Hrvatsku značiti obnavljanje antihaških raspoloženja.



"U Hrvatskoj, 'Oluja', kako je pokazala i ovogodišnja proslava, još uživa status isključivo briljantne, vredne vojne pobede, bez ikakva prigovora i mane. Počinjeni zločini kao da su sasvim irelevantni. Niko ih više ne negira, ali kao da na ocenu 'Oluje' nemaju nikakvog uticaja", piše Lovrićeva.


Ona sumnja da će s takvom rezistentnošću na činjenice i moralnom ravnodušnošću haška presuda teško predstavljati trenutak istine jer ni pravosnažne haške osude Tuđmanove avanture u Bosni i Hercegovini nisu imale takav učinak.


Komentator "Jutarnjeg lista" Davor Butković naglašava da je činjenica da su se zločini dogodili, da ih je hrvatska vlast godinama prikrivala, da neka ubistva civila nakon "Oluje" nikad nisu procesuirana, dok su se neka druga počela rešavati tek poslednjih godina, kao i da je golem broj srpskih kuća u Krajini spaljen i opljačkan.


"Iz današnje je perspektive krajnje nerazumljivo zašto nisu mogli da budu sprečeni zločini tokom 'Oluje' i nakon nje, i zašto ondašnji državni vrh uistinu nije učinio sve da u Hrvatskoj zadrži što više Srba iz Krajine".


"Ako tužilaštvo dokaže da su trojica optuženih provodila naređenje koja je obuhvaćalo i smanjivanje broja Srba, biće to, naravno, golema, trajna šteta za istorijsku sliku Tuđmanovog režima koji će izgubiti bilo kakvu, makar i minimalnu moralnu verodostojnost, ali i užasno težak šamar međunarodnom ugledu Hrvatske", zaključio je Butković.


Bivši Tuđmanov savetnik Hrvoje Šarinić ocenio je da je "Slobodan Milošević bio taj koji je hteo da dođe do razmene stanovništva, pa je "Oluja" bila primena dela te njegove ideje", dodajući da Tuđman nije bio za realizaciju takvog plana jer mu, kako kaže, nije trebala zemlja bez ljudi.



Branioci: General Čermak "slučajno" bio u Kninu
Na suđenju u Haškom tribunalu hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, koji se terete za ratne zločine za vreme i nakon "Oluje", nakon odbrane Gotovine svoju završnu reč dala je i odbrana Ivana Čermaka.


"General Čermak se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme", rekao je advokat Stiven Kej, ističući da prisutnost generala Čermaka u Kninu nije bila planirana.


"On je došao skoro slučajno. Pozvali su ga da poseti predsednika Franju Tuđmana i on mu je dao zadatak da poseti Knin gde nije imao gotovo nikakva ovlaštenja. Tužilaštvo tvrdi da je, dok je on bio u Kninu, stvorena atmosfera nekažnjivosti i dopuštanja izvršenja zločina. Postoje dokazi da je i javno i privatno osuđivao zločine", rekao je Kej.


On je rekao da je Tuđman imenovao Čermaka kako bi normalizovao život u Kninu i pomogao međunarodnim organizacijama i podstaknuo organizaciju civilnog života, kao i da njegov zadatak nije povezan s akcijama oružanih snaga, prenlei su hrvatski mediji.


"On nije imao veze s MUP-om koji se bavio operacijom povratka", rekao je Kej, dodavši da je Čermak tamo organizovao rad pekara, javnih kuhinja i popravka infrastrukture, odnosno normalizaciju celokupnog života.


"Njegov zadatak nije bio izveštavanje o eventualnim zločinima", rekao je Kej i dodao da postoje jasni dokazi da je Čermak ne samo učestvovao u prevenciji i trudio se da se zločini spreče, već i da je prenosio informacije vojnoj policiji.
"Tužilaštvo Čermaku dodeljuje ovlaštenja koje nije imao i koje su izmišljene kako bi mu se nametnula krivična odgovornost", rekao je Kej i dodao da "Čermak bez dopuštenja nije mogao ni naručiti pršut za delegaciju koja je bila u Kninu".


On je naglasio da Čermak nije opstruirao istragu o masakru srpskih staraca u selu Grubori, rekavši da su Čermaku rekli da u selu nešto gori, ali ne i o ubistvima. Čermak nije filtrirao izveštaje o zločinima za šta ga optužuju, rekao je Kej.


Kad sa izlaganjem završi odbrana Čermaka, svoju završnu reč daće odbrana Mladena Markača.


Završne reči trajaće do četvrtka, nakon čega će sud doneti presudu.
U ovom sudskom procesu koji je započeo 11. marta 2008. ispitan je 81 svedok optužbe i 57 svedoka odbrane. Naknadno su sudije na čelu s Alfonsom Orijem pozvali još sedam svojih svedoka.


Čermak iz pritvora zarađuje na gasu

Uz vesti o stanju optuženih, elektronski mediji doneli su i vest da Čermak i iz haškog pritvora "drma" gasnim biznisom jer je ove godine za samo dva meseca s osam miliona kuna (1,1 milion evra) dokapitalizovao kompaniju "Kroduks plin".
Prvo je u junu povećao osnovni kapital kompanije za 3,6 miliona kuna, a dva meseca kasnije uložio je još 4,3 miliona kuna.

Čermak bi u plinski sektor trebalo da uloži oko sto miliona evra, a u budućnosti bi mogao postati konkurencija i Hrvatskoj elektroprivredi jer je nedavno proširio delatnost firme na trgovinu električnom energijom.
Tužilaštvo za Čermaka, koji je zbog dobrog vladanja mogao koristiti povremeno puštanje na slobodu, traži 17 godina zatvora.

[tol]

http://www.mondo.rs/s181517/Svet/Rec..._roditelj.html

Reč "mama" je seksistička, treba roditelj?!

Savet Evrope preporučiće vlastima 47 zemalja članica da u svojim uredima i dokumentima više ne koriste "seksistički jezik" i time da doprinesu ravnopravnosti žena i muškaraca.
Prema navodima nemačkog dnevnog lista Bild, u rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na ovu temu se, između ostalog, navodi da "izraz 'žena u kući' (za 'domaćicu') odslikava tradicionalno gledanje na ulogu polova koja koči ravnopravnost".

Inicijativa za ovo došla je od socijalističke poslanice u švajcarskom parlamentu Doris Štump koja je zatražila da se žene više ne predstavljaju kao "pasivna, manje vredna bića, kao majke i seksualni objekti".

Iz Švajcarske je već došlo niz predloga za "novi jezik" koji bi trebalo da koriste upravni organi zemalja članica Saveta Evrope, prenosi "Bild".

Tako bi izrazi "majka" i "otac" trebalo bi da budu zamenjeni rečima "roditelj" ili još bolje "jedan od roditelja".

"Pešačka zona" trebalo bi da se zove samo još "zona za šetnju", "kurs za početnike" morao bi da se naziva "osnovni kurs", a "parking za posetioce" samo još "gostinski parking". Reč "momčad" trebalo bi da bude uvek zamenjena sa "tim" ili "ekipa".

[причалица]

danas uđem u 'maxi' i vidim babe sa gomilama litara zejtina...rekoh sebi ''al će oove da zaginu s ajvarom...'...međutim, dođem kući, okrenem internet stranu mojih novina gde piše da će zejtina da bude 150 din litar....ebem ti i babe i ajvar i zejtin.

[G]

Izvor : B92 Biz Vesti Srbija

U Srbiji najbolje raditi za državu

Beograd -- Prosečna plata u državnom sektoru u Srbiji je 39, a u privatnom sektoru 29 hiljada dinara. Sve govori da je bolje raditi za državu nego za privatni sektor.



I pored tolike razlike, vlada je u dogovoru sa MMF-om odlučila da se zarade budžetskih korisnika u idućoj godini dodatno povećaju.

Privatni preduzetnici su nezadovoljni, jer kako kažu, oni najviše pune budžet. Direktno i indirektno za državu radi preko pola miliona ljudi, odnosno skoro 40 odsto ukupno zaposlenih.

Od 2008 godine do sada u realnoj privredi bez posla ostalo je 180 hiljada ljudi, dok se broj zaposlenih u javnom sektoru nije smanjio.

Takođe, kada se u zarade u Srbiji ne bi uračunali oni iznosi koji se isplaćuju iz budžeta onda su cifre, u proseku gotovo dvostruko manje. Privatni sektor, jasan je stav vlasnika kompanija, i malih i srednjih preduzeća, nema prostora da poveća primanja svojim zaposlenima.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da „sigurno u realnom sektoru, u privredi, nije moguće na taj način slediti ovo što vlada predlaže. Mislim da će vrlo teško doći do nekih povećanja u realnom sektoru u privredi, jer to zavisi pre svega od tržišnog položaja privrede za koju ne možemo tvrditi da će biti bolja nego što je to sada“.

U ministarstvu za rad i socijalna pitanja kažu će povećanje zarada u javnom sektoru zavisiti isključivo od oporavka privrede u Srbiji.

„Ja ne bila tako unapred sigurna u svo to povećanje. Naravno, to jeste plan, ali on će se realizovati ako budu prethodno stvoreni uslovi da se realizuje. Ako dođe do rasta bruto društvenog proizvoda, rasta industrijske i ostalih proizvodnji, jer ne možemo onako obećati a da nema nikakvih preduslova za to“, kaže Radmila Bukumirić-Katić iz Ministarstva rada i socijalne politike.
Ipak, verovatnoća da će se zarade koje se isplaćuju iz budžeta iduće godine tri puta usklađivati je bez znaka pitanja. Ekonomisti smatraju da to neće doneti očekivani popravak ekonomije u Srbiji.

Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar, kaže da je „to logika da će njihovom povećanom potrošnjom da se poveća tražnja u privatnom sektoru. To je delimično tačno, a delimično nije, u smislu ako se širi deficit onda će značiti veće poresko opterećenje privrede u budućnosti i još manju verovatnoću da se bilo ko zaposli u privatnom sektoru“.

Svi oni koji stavljaju primedbe na uvećanje zarada budžetskim korisnicima kažu da je to dva puta više novca nego što se godišnje izdvaja za subvencija poljoprivredi. Od tog novca mogu da se izgrade i dva mosta u Beogradu.

Bukumirić-Katić objašnjava da „kada kažete ’socijalno odgovorno’ i učešće vlade u socijalnoj odgovornosti onda je njen deo u onome gde treba da donese i sprovodi mere u kojima će se podstaći privredni rast. Time što se podstiče privredni rast i investiranje dovešće do toga da privreda funkcioniše bolje a samim tim plate su odraz tržišnog rezultata i utakmice, a onda će i zarade pratiti taj rast“

[G]

Vojsci hiljadu stanova na Voždovcu

4. septembar 2010. | 12:48 | Izvor: Tanjug i sajt b92
Beograd -- Na prostoru bivše kasarne "4. juli" u Beogradu pripadnicima Vojske Srbije biće namenjeno oko 1.000 stanova, kaže Goran Rodić.



Sekretar Udruženja za gradjevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije dodaje da će uskoro biti raspisan i ugovor o izgradnji oko 600 stanova na Novom Beogradu u blizini Ledina, od kojih bi jedan deo trebalo da bude namenjen policiji.

On je kazao da će i u tom projektu, kao i kod izgradnje jeftinih stanova na mestu bivše voždovačke kasarne, investitor biti država.

Rodić je rekao da je između 300 i 400 građevinskih firmi najavilo da će učestvovati na tenderu za izbor glavnih izvođača na izgradnji 4.578 stanova na Voždovcu. Tender će, prema njegovim rečima, biti raspisan krajem septembra, ili početkom oktobra, a pozvani su da učestvuju svi zainteresovani.

Na prostoru bivše kasarne "4. juli" 30. avgusta je počelo rušenje vojnih objekata, a u oktobru bi trebalo da počnu radovi na izgradnji stanova. Pored stanova, čija će cena po kvadratnom metru biti 1.200 evra, na toj lokaciji biće izgrađeno i 177 lokala, dve škole i dva obdaništa, zdravstveni centar i drugi prateći objekti.

Ukupno će biti izgrađeno 4.578 stanova, od čega 212 garsonjera, 960 jednosobnih stanova, 456 jednoiposobnih stanova, 1.285 dvosobnih stanova, 281 dvoiposobnih stanova, 1.094 trosobnih stanova, 164 troiposobnih stanova i 126 četvorosobnih stanova.

U ceo projekat, odnosno u izgradnju ukupno oko 500.000 kvadrata, biće uloženo oko 250 miliona evra.

Svi punoletni građani će imati pravo da kupe stan, s tim da će članovi jedne porodice moći da kupe samo jedan stan, a moći će da se kupe preko kredita poslovnih banaka, subvencionisanih kredita i gotovinski.

[G]

NOVI PAZAR 04. 09. 2010

Izvor : TANJUG

Povredjeni policajci i demonstranti u Novom Pazaru

Tri pripadnika policije i nekolicina demonstranata povredjeni su u današnjem incidentu u novopazarskom naselju Hadžet u Petoj, najvećoj mesnoj zajednici u tom gradu gde je okupljeno više od hiljadu gradjana

Tri pripadnika policije i nekolicina demonstranata povredjeni su u današnjem incidentu u novopazarskom naselju Hadžet u Petoj, najvećoj mesnoj zajednici u tom gradu gde je okupljeno više od hiljadu gradjana.


Gradjani protestuju na poziv mešihata Islamske zajednice u Srbiji, kojim rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, zbog toga što je, kako tvrde, Gradska uprava uzurpirala zemljiste koje pripada vakufu (zadužbina).



Sporni plac i skup obezbedjuju jake bezbednosne snage. Muftija Zukorlić nije medju demonstrantima.


Glavni urednik "Glasa islama", zvaničnog glasila Islamske zajednice u Srbiji, Sead Šaćirović rekao je ranije Tanjugu da ne isključuje mogućnost incidenata.


Šaćirović je pozvao predstavnike vlasti na razgovor sa, kako je rekao, legalnim predstavnicima Bošnjaka u Srbiji.


"Bolje je da jedan dan razgovaramo nego da narednih sto ratujemo i ovo je pravi trenutak za to", rekao je Šaćirović.

[G]

BEOGRAD 04. 09. 2010

Izvor : PRESS

Ministarstvo vera preti da će „ugasiti" muftiju Muarema Zukorlića!


Političar... Muftija Muarem Zukorlić

Ministarstvo vera smatra da je više nego jasno da je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić „napustio teren vere i upustio se u političke vode" za šta su mu potrebni sagovornici iz drugih resora, rečeno je u tom ministarstvu.

- Ukoliko muftija reši da se ponovo bavi verom i dobrom islama, prestane sa uslovljavanjima i odstupi od retorike iz koje proizlazi da postoji samo jedna istina i to njegova da je uvek i jedino on u pravu po svim pitanjima, verujemo da postoje mogućnosti za ponovnu saradnju - navode u ministarstvu.

Dodaje se da postojanje dve upravljačke strukture u Islamskoj zajednici pravi mnogobrojne probleme, pa ministarstvo, u skladu sa Zakonom „izučava koju će od dve opcije preporučiti kao jedinstvenu i tradicionalnu" i uskoro će doneti odluku.

Muftija Zukorlić najavio je da će podržati novu političku partiju koju treba da osnuje njegov šurak, pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara Emir Elfić. Međutim, Eflić, koji je bivši funkcioner Ljajićevog SDP, kaže za Press da njegova nova stranka „neće biti pod uticajem muftije Zukorlića, ali da mu znači njegova podrška".

- Muftija svakako ne može da bude stranačka ličnost, ali znam da će zbog naših porodičnih veza dovoditi stranku u vezu sa njim. Stranačku politiku vodiće isključivo ljudi iz stranke, a ne muftija - kaže Elfić.

(M. M.)

[G]

Zukorlić huška Bošnjake na braću i komšije

Poslednjih meseci se u Novom Pazaru vodi se bitka oko novog neprikosnovenog lidera sandžačkih Bošnjaka. Kad kažem „neprikosnoveni lider“, onda mislim na nekog ko pokušava da bude vlasnik ovog prostora, neko ko je neprikosnoveni gospodar života i smrti Bošnjaka, neko od koga vam zavise posao, školovanje, bolnički tretman, mesto u vrtiću za vaše dete, dakle, egzistencija... – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Aida Ćorović, borac za ljudska prava i predsednica NVO „Urban in“ iz Novog Pazara.


Aida Ćorović

– Takav primer lidera, oličen u liku i delu Sulejmana Ugljanina, imali smo u skorijoj prošlosti i još uvek smo, kao grad, „na šapama“ zbog samovolje, primitivizma i bezočnog čerupanja gradskog budžeta, zbog koga niko do danas nije odgovarao. S obzirom na to da su za takvo ponašanje izostale zakonske konsekvence, ta matrica se, očito, pokazala kao isplativa i stoga model koji drži vodu na ovom prostoru.


Kakve bi posledice moglo da proizvede mešanja religije i politike na zapaljivom tlu kao što je Sandžak?
– Smatram da je nedopustivo ovako brutalno, otvoreno i agresivno mešanje verskih zajednica u politički život i političko odlučivanje u jednoj sekularnoj državi. I ovde, zaista, mislim na sve verske zajednice, pre svih na SPC koja je, kao najveća, istovremeno i najodgovornija. Nije li, uostalom, i sam muftija Zukorlić, u nekom od javnih nastupa, svoje političko uplitanje pravdao i upoređivao sa delovanjem suviše eksponiranih vladika SPC-a, poput Amfilohija Radovića ili Artemija Radisavljevića. Verske zajednice treba i čak ću reći dužne su da učestvuju u javnom životu jedne zemlje, ali pitanja kojima se one bave moraju da ostanu u okviru onoga što je njihov domen delovanja – dakle, religija.


Ima li u Sandžaku uopšte političkog života mimo verskog?
– Naravno! Bilo bi u najmanju ruku bolesno da verujemo da nema političkog života mimo vere. Čak sam ubeđena da je mešanje religije u politički život određena vrsta mode ili, da budem preciznija, to je uobičajena pojava u tranzicijskim društvima.


Šta za jednog verskog poglavara poput Zukorlića, koji pretenduje i na političko liderstvo, znače rezultati izbora za Nacionalni savet Bošnjaka?
– Matematika, pa i ona izborna, egzaktna je i neumoljiva. Najpre, na posebnom biračkom spisku upisano je 96.656 Bošnjaka, što je znatno manja cifra od realne. Od te, dakle, umanjene cifre, na izbore za Nacionalni savet Bošnjaka izašlo je nešto više od 50 procenata, a za Bošnjačku kulturnu zajednicu, koju je predvodio muftija Zukorlić, glasalo je 48,40 odsto Bošnjaka. Najgrublje rečeno, od sto hiljada upisanih Bošnjaka izašla je polovina i od te polovine za BKZ glasalo je manje od polovine. Ako tome dodamo i pretpostavke da u Srbiji živi između 200 i 250 hiljada Bošnjaka, onda je jasno koliko malo ljudi je, zapravo glasalo, za BKZ. Ovde treba istaći da je ova lista imala višemesečnu, veoma aktivnu i na momente čak agresivnu kampanju, da su imali sve tri TV stanice u Novom Pazaru na raspolaganju, da su dobili podršku reis-ul-uleme Mustafe ef. Cerića iz Sarajeva i da je, na koncu, nosilac te liste bio jedan verski lider koji je, po mom mišljenju, za potrebe tih izbora zloupotrebio jednu tako značajnu instituciju kakva je Islamska zajednica, onda je izborni rezultat zaista debakl. Daću vam jednu moguću paralelu: pretpostavimo da Srbi na nekim imaginarnim izborima glasaju za listu koju predvodi patrijarh srpski. Sigurna sam da bi najmanje dve trećine Srba podržalo tu listu i da bi poverenje koje se iskazuje baš toj listi zapravo bilo poverenje iskazano patrijarhu.


Šta Srbija treba da očekuje od stranke Zukorlićevog šuraka?
– Dopada mi se kako ste koncipirali ovo pitanje i ono u mnogo čemu sadrži odgovor. Pomalo je tužno da ta stranka već unapred nema stvarnog lidera, da mu se, defakto, ne zna ime, nego da se on stavlja u kontekst rođačkog odnosa sa muftijom Zukorlićem. Mislim da je učinjena medveđa usluga jednom mladom i perspektivnom ekonomisti koji je mogao da uradi mnogo na polju međunarodne saradnje, a zatim da je zloupotrebljena jedna časna, novopazarska porodica. Ovako, on će biti neuspešna marioneta u rukama nekog ko sam ne može da bude politički lider, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što marioneta ipak može da bude samo marioneta. To, s druge strane, pokazuje da politika i političke igre i kombinatorike nisu jača strana muftije Zukorlića. Nepoznavanje političke teorije, s jedne, i ogromna ambicija i uspeh na jednom sasvim drugom polju, s druge strane, jesu loša kombinacija koja će, po mom mišljenju, Zukorlića odvesti u ćorsokak. Naravno, nije nemoguće da će ta stranka u početku imati solidan broj pristalica i da će retorika obojena demagogijom kojom se u dosadašnjim nastupima koristio muftija Zukorlić imati određenog odjeka kod ojađenih, osiromašenih i razočaranih građana, ali to će biti Pirova pobeda i trka na kratke staze.


Šta mogu da očekuju muslimani koji nisu članovi te stranke?
– Mislim da bi pravo pitanje na ovom mestu trebalo da glasi: „Šta mogu da očekuju budući članovi ove stranke, šta ona može da im ponudi?“ Kao i svaka politička stranka, i ova će biti određena interesna zona, kako za one koji čine njeno članstvo, tako i za one s kojima će se sklapati mogući savezi u cilju jačanja uticaja prema Beogradu. Izvesno je da će jedan broj biti razočarani članovi SDP-a, stranke Rasima Ljajića, koji su u najvećem broju slučajeva u ovu stranku ulazili isključivo iz ličnih interesa. Sa neispunjenim očekivanjima, koja su se najčešće odnosila na zaposlenja i funkcije u lokalnoj samoupravi, mnogi SDP-ovci će preći u novoosnovanu stranku, očekujući iste benefite, ali ako se ima u vidu da lokalnih izbora neće biti tako skoro, bojim se da će ti isti „preletači“ odlaziti tamo gde im se nudi bolji dil. Pored toga, muftija Zukorlić uveliko priča, što otvoreno, što u zavijenijoj formi, o mogućem partnerstvu sa SNS-om i Tomom Nikolićem i u tom smislu sam jako radoznala kako će reagovati Zukorlićeve pristalice koje su se poslednjih par godina posipale pepelom i kukale nad kostima mrtvih Srebreničana. A oni koji nisu ili neće biti članovi te stranke biće, kao i dosad, vezano za IZ ili BKZ, proglašavani izdajicama i lažnim Bošnjacima.


Šta znači kada muftija kaže da su dve najveće sandžačke stranke pomirene, da su probeogradske?
– Poruka je, naravno, demagoška, licemerna i politički opravdana. Dakle, ukoliko više pljujemo političke suparnike, to smo mi bolji u sopstvenim i očima svojih članova. Što se mene tiče, dobra stranka, bila sandžačka ili ne, jeste ona koja se zalaže za poboljšanje ekonomske i socijalne situacije, ona koja se bori za dobrobit svih građana, a ne samo za interes svojih poslušnih članova, ona koja prepoznaje i uvažava potrebe posebno ranjivih grupa, one kojima obrazovanje nije poslednja stavka na spisku dosadnih obaveza, ona koja se bori sa korupcijom i zloupotrebama u sopstvenim redovima...


Da li su neka prava Bošnjaka zaista ugrožena ili su ugroženi svi koji žive u tom delu Srbije?
– Prava svih manjina se još uvek ne poštuju u svim aspektima i segmentima javnog života Srbije, pa se to odnosi i na Bošnjake. Ono što mene najviše brine u ovom trenutku jeste činjenica da je još uvek prisutan visok stepen etničke distance većinskog naroda u odnosu na sve manjine, posebno Rome, Albance i Bošnjake i što, nažalost, ova država ne radi ništa da te animozitete smanji. Naš obrazovni sistem je u tom smislu poguban, mediji i dalje šire govor mržnje, a problemi vezani za manjine zloupotrebljavaju se i poturaju kao dimne zavese koje treba da kamufliraju katastrofalnu socijalnu situaciju u našoj zemlji.


U čemu država greši u odnosu na Sandžak, a gde greše Zukorlić i njegovi simpatizeri?
– Najveća greška srpskih vlasti u odnosu na Sandžak je održavanje kontinuiteta ignorisanja problema na ovom prostoru ili, još gore, proizvodnja tih problema u cilju zamajavanja srpske javnosti i skretanja pažnje sa suštinskih problema. Takav odnos prema Sandžaku, nažalost, jeste kontinuitet, delimično iz vremena socijalističke Jugoslavije, ali je doveden do vrhunca tokom Miloševića, da bi se s ignorisanjem, zanemarivanjem i lažnim obećanjima nastavilo u poslednjih deset godina.


Koliko je opasna Zukorlićeva vatrena retorika?
– Opasna je utoliko što obnavlja retoriku devedesetih, što bez trunke morala zloupotrebljava siromaštvo i opravdano nezadovoljstvo građana Novog Pazara i Sandžaka, što huška Bošnjake na sopstvenu braću, prijatelje i komšije, što učestvuje u daljem ponižavanju i još većem siromašenju ovog prostora jer svojom retorikom rasteruje moguće ulagače i investitore, bez kojih nema oporavka ovog regiona. Zukorliću su puna usta grdnji upućenih na adresu vlasti u Beogradu, a radi sve ono što Beogradu u ovom trenutku odgovara i na taj način postaje saučesnik u ojađivanju Sandžaka. Optužbe da ova retorika može da izazove veće potrese u Srbiji su, uglavnom, neosnovane jer Bošnjaci nemaju, ni brojčano, ni politički, tu vrstu uticaja. Pored toga, konstelacija snaga, kako u regionu, ali i vezano za EU ne ide naruku bilo kakvim secesijama, oružanim sukobima ili sličnim rešenjima.



Sandžak je zaboravljen
Bavi li se iko u ovoj državi postizanjem i obezbeđivanjem normalnog života u Sandžaku?
– Izveštaj koji je Međunarodna krizna grupa radila pre nekoliko godina o Sandžaku zvao se „Sandžak, još uvek zaboravljen“. Nažalost, ja i dalje mogu da kažem da je ovaj prostor još uvek zaboravljen. Lokalni lideri se, kao i većina u ovoj zemlji, bave sobom i svojim interesima, kao i interesima svojih poslušnih članova. Ja imam punu svest o tome da je Srbija u katastrofalnom stanju, da je ekonomska situacija očajna, ali postoje neki delovi ove zemlje čiji su problemi prioritetniji i hitniji i čija nerešavanja mogu imati dalekosežnije konsekvence.

Izvor : BLIC

[G]

Istrage nestašica i poskupljenja u prodavnicama
Insajderi u borbi protiv kartela na tržištu hrane

Tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom je desetak kartela. Oni se zasnivaju na tajnim, nedozvoljenim sporazumima i dogovaranju o cenama i uslovima prodaje između prerađivača i trgovaca. Komisija za zaštitu konkurencije, prema tvrdnji njene predsednice Dijane Marković-Bajalović, ne samo da ima saznanja o delovanju kartela na prostoru Srbije, već vodi i istrage protiv njih.



Ona kaže da u cilju istrage ne može da navodi o kojim učesnicima i proizvodima je konkretno reč.
- Istrage vodimo na osnovu insajderskih informacija i ponuđenih dokaza protiv kartela u prehrambenoj industriji koji drže pod kontrolom gotovo sve najvažnije prehrambene proizvode - otkriva za „Blic” Bajalovićeva.
Kartele, prema njenom mišljenju, može suzbiti aktivnost komisije kojom rukovodi, ali pre svega veća konkurencija.
- Samo trojica prerađivača i trgovaca mnogo lakše će se dogovoriti nego ako ih imate tridesetoro. A nikome od njih, ni prerađivaču ni trgovcu ne odgovara slobodno formiranje cena - navodi naša sagovornica.
Kako kartel u ovoj industriji funkcioniše? Proizvođač kaže trgovcu kolike će biti cene u maloprodaji, na šta mu on odgovori da pristaje, ali ga i upozorava da ukoliko vidi da je nekome drugom dao nižu cenu neće imati pravo prodaje kod njega. Šema je takva da svi moraju da zarade. Oni koji u toj igri sasvim sigurno gube su potrošači i primarni proizvođači, primorani na pristanak na otkupnu cenu, upravo onu koju striktno diktira prerađivač.
Da li je među ovih desetak kartela i onaj koji kontroliše tržište ulja? Jesu li najveći proizvođači ovog proizvoda sklopili tajni dogovor o ujednačenim cenama, kao što je to tvrdilo Ministarstvo trgovine još prošle godine, zahtevajući od Komisije za zaštitu konkurencije da to ispita?
- Nismo mogli da pronađemo dokaz. Ali, to ne znači da eliminišemo mogućnost postojanja dogovora. Ukoliko kartel postoji interventan uvoz ulja po nižim cenama bi ga razbio i uticao trenutno na sniženje cena - kaže Bajalovićeva.


Dijana Marković-Bajalović, Slobodan Milosavljević, Saša Dragin

Još 2009. godine Ministarstvo trgovine u ime države prvi put je podnelo zahtev za vođenje postupka protiv jednog kartela na tržištu Srbije. Od komisije je zahtevano pokretanje postupka protiv „Vitala” iz Vrbasa, „Sunca” iz Sombora (zajednički vlasnik „Invej”), „Dijamanta” iz Zrenjanina (u vlasništvu hrvatskog „Agrokora”) i „Banata” iz Nove Crnje zato što su u dva navrata, u junu i julu, istovremeno ukinuli rabat trgovcima za po 11 odsto i sporazumno utvrdili cene svojih proizvoda.
Još tada komisija je poručila da joj se iznošenjem u javnost ovakvih zahteva uskraćuje svaka mogućnost da dođe do dokaza jer svaki imalo inteligentan učesnik na tržištu prikriva dokaze nakon što biva upozoren na istragu. A postupak otkrivanja kartela trebalo bi da bude nalik krivičnom postupku, što podrazumeva čitav niz istražnih radnji sprovedenih u tajnosti.

- Osim toga, treba da znate gde su dokazi i, gde možete da ih pronađete - kaže Bajalovićeva.
A ti kartelski dogovori često su usmeni i po pravilu - tajni. Učesnici kartela ne objavljuju da li se i o čemu dogovaraju. A komunikacije se odvijaju na različite načine, putem mejlova, telefonom, a nije retka ni praksa održavanja zajedničkih sastanaka u udruženjima, privrednim komorama.


- Često imamo takva saznanja, ali postojanje kartela ne možemo da dokažemo jer nema i direktnih dokaza, bilo koje forme - kaže Bajalovićeva.
Zato je odnedavno primenjiv jedan izuzetno značajan član zakona koji pr*edviđa oslobađanje od kazne za učesnika kartela koji prvi prijavi postojanje takve vrste udruživanja i obezbedi dokaze. Komisija uz pomoć insajdera već vodi neke postupke, ali takav insajder nije se pojavio u slučaju uljara.
Milan Prostran, pre*dsednik Privredne komore, negira da se ovakva vrsta do*govora ikada vo*d*ila u Privrednoj komori. Ali on ne negira ujedno da na tržištu za svaku vrstu proizvoda ima svega nekoliko proizvođača, kao što je slučaj sa šećerom, uljem, mlekom.
- U okviru Privredne komore nismo održali nijedan sastanak o cenama, znamo da je zabranjeno dogovaranje o cenama. Do danas nisam video nijedno rešenje na osnovu argumenata. Bila su doneta dva i ona su oborena - navodi on.
On smatra da bi bilo opasno ako bi država suspendovala tržišnu ekonomiju, ali podržava njeno mesto u njoj sa ulogom čuvara njenog socijalnog karaktera.
- Kao i svaka druga, i naša država može interventno da uvozi proizvode i na taj način štiti cene - dodaje Prostran.

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, kaže za „Blic” da ima saznanja o dokazima o postojanju pojedinih kartela i smatra da bi u cilju eliminisanja njihovog delovanja trebalo transformisati robne rezerve u Agenciju za brzu intervenciju na tržištu. On čak poziva potrošače na bojkot svih proizvođača koji se ne ponašaju socijalno i moralno odgovorno, već brinu isključivo o sopstvenom profitu. Dragin naglašava da tu nije reč o retrogradnoj politici, već o načinu zaštite široke mreže potrošača koji je i te kako primenjen u razvijenim kapitalističkim zemljama.
Koren problema uočava u procesu privatizacije kada je došlo do toga da su pojedine grupacije kupile velike kompanije i tako došle do velikog dela ne samo tržišta Srbije, već i regiona u oblasti prerađivačke industrije.


- Jedan deo takvog kartelskog sporazuma smo onemogućili organizovanjem sistema javnih skladišta, gde poljoprivrednici mogu da lageruju svoju robu i na osnovu nje dobijaju kredite od banaka i čekaju najpovoljniji momenat za prodaju izbegavajući ucene otkupljivača. Trudimo se i da subvencije stignu pre pšenice kako bi ratari mogli da čekaju sa prodajom, kalkulišu i samim tim dobiju bolju cenu. To je način borbe protiv otkupljivačkog lobija - kaže Dragin.
Tri glavna kartela, prema mišljenju Dragina, drže pekarska industrija, uljare i mlekare. Na lokalnom nivou to su karteli u otkupu voća i mesa.
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je juče da će vlada preduzeti odgovarajuće mere u cilju sprečavanja manipulacije i obezbeđivanja redovnog, i po prihvatljivim cenama, snabdevanja građana svim osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

- Republička tržišna inspekcija već nekoliko dana na terenu proverava stanje zaliha i kod proizvođača i kod trgovaca, a nalazi inspekcije biće poznati najkasnije do utorka - istakao je Milosavljević.

Nema velikih konkurenata

Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede, kaže za „Blic” da je vidljiva kartelizacija i monopol nad proizvodima semena pšenice i distribucije đubriva. I da kartele drži zapravo država svojom carinskom politikom, kao i nemogućnošću da uspostavi pravnu državu koja bi sankcionisala takvo ponašanje.



- Sećam se kada sam ja podneo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije jer su najveće žitomlinske organizacije sele i dogovorile se o otkupnoj ceni pšenice, pa čak i svi direktori potpisali i poslali mi taj papir. Čak ni taj dokaz nije bio dovoljan komisiji da donese presudu da je bilo kartelskog dogovora - kaže on i objašnjava da je problem što mi nismo uspeli da privučemo dodatne velike igrače na ovom tržištu koji bi doneli tehnologiju koja bi spustila cene, napravili konkurenciju i time omogućili da budemo izvozno orijentisani (kao u sektoru šećera).

- Ulje, mleko, brašno… sve je to u rukama lokalnih biznismena povezanih sa politikom koji održavaju status kvo i ne dozvoljavaju da im dođu veliki igrači na razne načine. To je njihov najveći zajednički interes - napominje Živkov.

Izvor : BLIC

[G]

Malo zamazivanja očiju i marketnške kampanje skretanja pažnje javnosti tu i tamo sa glavnog problema je specijalitet vlasti u Soraba ... Srećom bar ljudi od satire i humora donekle uspeju da dočaraju situaciju. Marko Somborac iz Blica se odlično snalazi u okvirima zadatih varijacija na temu...Bravo bravisimo !

[QueenOfClubs]

Drama u Novom Pazaru: Zukorlić priziva RAT!!!

Muftija Zukorlić sa svojim pristalicama bukvalno drži Novi Pazar u opsadnom stanju, u subotu napali policajce i optužili ih da su „četnici koljači"
Muftija Muamer Zukorlić i njegovi sledbenici poslednjim incidentima i zapaljivim izjavama bukvalno prizivaju rat u Raškoj oblasti! Pristalice Zukorlićeve Islamske zajednice u Srbiji u subotu su, zbog spora oko gradnje lokalnog vrtića, napali policajce i držali u blokadi ceo Novi Pazar i sve važnije puteve! Na sve to, Sead Šaćirović, najbliži saradnik muftije Zukorlića, otvoreno je pripadnike MUP-a optužio za zločine!?!
- Vi ste klali po Bosni, vi koljete po Kosovu, vi hoćete to i ovde da radite. Upamtite da to ne možete ovde da radite! Moja glava može da ode, ali vi ovaj narod ne možete da ubijete nikad. To upamtite, gospodo četnici! Upamtite što vam kažem, ja Sead efendija - poručio je ostrašćeni Šaćirović policajcima tokom protesta.
Kako je juče objavljeno, veći sukobi u Novom Pazaru sprečeni su tek kada su Čedomir Jovanović (pogledajte okvir) i ministar policije Ivica Dačić zamolili Zukorlića da povuče ljude sa ulica!?!
Treba ga ignorisati?!
Na žestoke pretnje i raspirivanje međunacionalne mržnje vlast nije konkretno odgovorila! Ministar Dačić kaže da nije nadležan!?
- Policija ne želi da se meša i rešava politička i verska pitanje, već samo da sačuva javni red i mir - rekao je juče Dačić za Press.
Ministar za rad i socijalnu politiku i lider SDPS Rasim Ljajić tvrdi da iza incidenata ne stoji nikakva „velika priča".
- Apsolutno sam siguran da Zukorlić nema podršku spolja. Niko njega ne podržava osim Mustafe Cerića (reis ul ulema Islamske zajednice u BiH). Ovde je reč isključivo o kampanji koja se bazira na stvaranju krize. Krajnji cilj im je osvajanje lokalne vlasti, što je nemoguće, jer niko od nas neće sa Zukorlićem... Ovakvih incidenata biće sve do narednih izbora, jer Zukoroliću najviše odgovoraju krize - kaže Ljajić. Prema njegovom rečima, najbolja taktika bi bila da se mediji ne bave Zukorlićem, a da država investira.
- Država ne može da ga kontroliše, ali može da pravi nove puteve i škole i da investira u Sandžak. Time se kod ljudi jača osećaj pripadnosti - smatra Ljajić. On, međutim, odbacuje prigovore da su on i Sulejman Ugljanin odgovorni za stanje u tom Raškoj oblasti.
- Ovo je najmanje naša stvar, ovo je pitanje funkcionisanja države - uverava Ljajić.
I poslanik Ugljaninove „Bošnjačke liste" Esad Džudžević kaže da Zukorliću „odgovara haos".
- Zukorlić pokušava od sebe da napravi žrtvu i to mu ne treba dozvoliti... - kaže Džudžević.
U Pazaru mirno
Funkcioner SNS Marko Đurić kaže da situacija u Pazaru ne sme da se otrgne kontroli.
- Srbija nije ničija prćija, ni predstavnika režima, ni bilo koje verske zajednice. Niko ne sme biti mimo Ustava - rekao je Đurić.
Sasvim je zanimljivo da juče niko od funkcionera vladajuće koalicije, osim Dačića i Ljajića, nije želeo da govori za Press o ovom pitanju.
Inače, dan nakon protesta u Novom Pazaru je bilo mirno.
Jovanović: Pretilo je krvoproliće
Lider LDP Čedomir Jovanović ocenio je da je protest pristalica Zukorlića je signal da u Pazaru „ništa ne valja".
- Sandžakom ne vlada ni muftija, ni predsednik Tadić, već beda koja je rezultat nečije nesposobnosti, svakako ne verske, i to treba da se reši - smatra Jovanović. On je kazao da je posredovao između Dačića i Zukorlića nakon što su mu članovi OO LDP u Novom Pazaru rekli da će „doći do krvoprolića".
- Svi smo imali više sreće nego pameti. Subota je bila zaista kritičan dan, a time se bavila Žandarmerija. Nije to problem za Žandarmeriju, jer preko puta nje nisu stajali narko-klanovi ili navijači sa stadiona, već novopazarska sirotinja...
Zukorlić priželjkuje hajku protiv sebe
Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović ocenjuje da država o ovom trenutku ne bi trebalo da krene u hajku protiv Zukorlića, jer je to samo u njegovom interesu.
- Taj problem nije od juče, a poslednjih meseci je ponovo aktiviran u cilju pritisaka na Srbiju zbog Kosova. Međutim, država ne treba da krene u hajku protiv Zukorlića i da igra njegovu igru, jer će ga to samo ojačati - kaže Vukadinović za Press. Prema njegovim rečima, vlast treba da „staloženo reaguje".
- Suština je da sa Zukorlićem ne treba pregovarati i praviti trule kompromise, jer je takva politika i dovela da ovakve situacije... - smatra Vukadinović.


Извор: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/132169/Drama+u+Novom+Pazaru%3A+Zukorli%C4%87+priziva+RAT! !!.html

[G]

General Miletić: Stanje bezbednosti u Srbiji stabilno

Tanjug | 07. 09. 2010. - 16:08h izmena vesti 18:29h | Foto: Beta |Izvor : BLIC

Trećeg dana od protesta sledbenika muftije Muamera Zukorlića u Novom Pazaru zbog gradnje obdaništa na spornom placu, koji svojataju Gradska uprava i Islamska zajednica u Srbiji, procena je da je bezbednosno stanje u državi stabilno i da bi otvoreni dijalog koristio razrešenju mnogih otvorenih pitanja.


Miletić: Događaji u Novom Pazaru ne mogu ugroziti stabilnost države

Nepriznato Bošnjačko nacionalno veće, koje je formirao muftija Zukorlić uz pomoć dvojice većnika sa liste Bošnjačkog preporoda početkom jula, zatražilo je juče od Evropske unije upućivanje međunarodne posmatračke misije u Sandžak.

Zukorlić je Tanjugu rekao da je to bio odgovor na ignorisanje njihovog poziva na dijalog sa državom.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić izjavio je da je stanje bezbednosti u Srbiji stabilno, i da nedavni događaji u Novom Pazaru ne mogu ugroziti stabilnost države.
Miletić je rekao da to što se desilo u Novom Pazaru u subotu samo upozorava da problemi treba da budu rešeni "na način na koji mi želimo da ih rešavamo". On je dodao da se događaji u Novom Pazaru ne mogu ni preceniti, ali ni potceniti.


Zukorlić: Nemam ništa protiv da u pregovaračkom timu budu Ugljanin i Ljajić

Uprkos pozivu međunarodnim posmatračima da dođu u Sandžak, Zukorlić i dalje očekuje poziv "legitimnim predstavnicima" Bošnjaka Sandžaka na razgovor s predstavnicima vlasti, a ne isključuje ni mogućnost dogovora o učešću sve tri liste u Bošnjačkom nacionalnom veću, ali, kako je rekao, isključivo u kontekstu dogovora o važnim verskim i nacionalnim pitanjima na nivou države
Muftija je poručio da su predstavnici Bošnjaka u Sandžaku otvoreni za razgovor o svim "otvorenim pitanjima". On, kaže, da nema ništa protiv da u vladinom pregovaračkom timu budu i ministri Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić.


Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Svetozar Čiplić izjavio je da je njegovo ministarstvo pokušalo da doprinese kontituisanju nacionalnog saveta Bošnjaka i da je otvoren za razgovor sa Zukorlićem, ali da se muftija na tim razgovorima ne bi pojavio.On je rekao da je Ministarstvo u kontaktu sa listom Bošnjačka kulturna zajednica, i da su toku su dogovori o tome da nova konstitutivna sednica mora da uvaži činjenice da Nacionalni savet ne može unapred da pripadne nekome, ni samo jednoj listi, nego da u njemu mora da bude izražena volja sve tri liste, rekao je Čiplić.


Čiplić: Zukorlić se ne bi pojavio na razgovorima

Lider Demohišćanske stranke Srbije, advokat Vladan Batić pozvao je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i nadležno tužilaštvo da preduzmu hitne mere protiv glavnog muftije Muamera Zukorlića, kako već sutra "ne bi bilo kasno".


Batić: Može doći do sukoba sa nesagledivim posledicama

Batić tvrdi da u dosadasnjim Zukorlićevim radnjama postoji više elemenata krivičnih dela raspirivanja nacionalne i verske mržnje i razdora, izazivanja opšte opasnosti i raznih drugih, pa je vreme da pravna država odmah reaguje.
"Muamer Zukorlić upustio se u opasnu avanturu u kojoj se već zvecka oružjem, što se može pretvoriti u sukob velikih razmera sa nesagledivim posledicama", naveo je on.

Radić: U Sandžaku je ugrožena bezbednost
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je danas da je na području Sandžaka ugrožena bezbenost i da bi s muftijom Muamerom Zukorlićem trebalo pregovarati uz "pokazivanje oštrog autoriteta" predstavnika vlasti.


Radić: Vlast treba da pokaže autoritet

Radić je, u izjavi Tanjugu, rekao da nije teško razumeti da se veštački stvorenom krizom u Sandžaku došlo do internacionalizacije problema.
"To je vrlo operativno oruđe vrlo jednostavan i predvidljiv način i jeste problem u tome što polazi od procene slabosti srpske države", naveo je on.
Radić smatra da je "dugoročno Zukorlić dobro promislio šta radi", kao i to koliko je uzak manevarski prostor za Srbiju
"Inicijativa je u njegovim rukama, kao i stvaranje poremećaja stabilnosti. Onoga trenutka kada je bezbednost ugrožena, najava, pa i samo razmišljanje o internacionalizaciji, treba ozbiljno shvatiti da je formiran i bezbednosni scenario provokacija koje bi trebao da dovedu do stvaranja slike za priču o krizi", objasnio je Radić.
Nakon subotnjih protesta Zukorlićevih sledbenika zbog, kako tvrde, otimanja vakufske imovine od lokalne samouprave, nepriznatno Bošnjačko nacionalno veće, koje je formirano pod okriljem muftije, pozvalo je međunarodne posmatrače u Sandžak.


Dragišić: Situacija veoma složena

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić je ocenio da je muftijin poziv EU da pošalje međunarodne posmatrače u Sandžak "opasan politički trik", kome ne treba nasedati.
Dragišić je rekao da je "situacija u Sandžaku veoma složena" i da bi država trebalo da bude dovoljno mudra, da sa Zukorlićem i njegovim sledbenicima otvori dijalog o svim realnim pitanjima, s tim što bi prethodno utvrdila koji su to konretno problemi "koje oni vide, a ne vidi ih ostatak muslimana Bošnjaka u Srbiji".

[G]

MUFTIJA MUHAMED JUSUFSPAHIĆ: Muslimani slobodni u domovini Srbiji

Autor: J. T.


Beograd - Muftija srbijanski Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić poručio je povodom završetka ramazanskog posta i početka Ramazanskog bajrama da su muslimani „Bogu zahvalni što ramazane i bajrame svoje u miru i slobodi doživljavaju, što u svojoj domovini Srbiji slobodno žive i svoju veru islam slobodno ispovedaju“. On je bajram namaz (bajramsku molitvu) u beogradskoj Bajrakli džamiji najavio za danas u šest sati i 47 minuta.



Lejla Alomerović, direktor Kulturnog društva IZS „Gajret“, najavila je da će se povodom Ramazanskog bajrama danas u centru Kragujevca, u petak u Beogradu, Šapcu i Malom Zvorniku, a u subotu u Novom Sadu, održati „Bajramske sofre“ u ulici otvorenog srca. Bajramska sofra u Beogradu biće postavljena ispred Bajrakli džamije.

Državni zvaničnici čestitali su juče praznik vernicima islamske veroispovesti. Ramazanski bajram, čija proslava danas počinje širom islamskog sveta, slavi se kao praznik prestanka posta. Noć pred početak praznika provodi se u molitvi, pokajanju, traženju oprosta i potpunoj odanosti Alahu. Posle obavezne molitve u džamiji, familije se na Ramazanski bajram okupljaju, obilaze se roditelji i posećuju groblja.

Kome treba maharadža

- Povodom zahteva da se internacionalizuje pitanje Sandžaka, muftija Muhamed Jusufspahić (na fotografiji levo) izjavio je juče da „Sandžaku, Srbiji i Evropi ne treba maharadža - neko ko iz vere želi da se meša u politiku i da ima potpunu kontrolu nad svima“, kako je nazvao glavnog muftiju IZ u Srbiji Muamera Zukorlića. Jusufspahić tvrdi da muslimani u Srbiji slobodno žive, ali da stanje nije idealno, zbog čega je pozvao „ljude iz liberalnog Beograda i Srbije“, posebno Čedomira Jovanovića i Vesnu Pešić, da pomognu muslimanima Beograda da što pre dobiju muslimansko groblje i islamski centar.

- Nije Srbija u Novom Pazaru zatvorila zlatni simbol islama Altun Alem džamiju. To je uradio maharadža Zukorlić. Njega pozivamo da bude hodža i da se priključi IZS, jer svako može da se pokaje - rekao je Jusufspahić.

Izvor : Danas http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/...news_id=198918

[G]

Kakvo će biti tržište posle liberalizacije
Država mora da spreči monopol NIS-a od 2011.

Kada 1. januara 2011. godine bude otvoreno tržište naftnih derivata, benzin bi u maloprodaji odmah mogao da pojeftini za 10 odsto, odnosno desetak dinara. Ipak, kako će tržište od nove godine izgledati u najmanju ruku je neizvesno, tvrde upućeni.


U Naftnoj industriji Srbije kažu da su im potrošači na prvom mestu

Privatni naftaši žele da sklope trogodišnji ugovor sa Naftnom industrijom Srbije po kome će derivate kupovati samo od ove kompanije. Drugima, koji budu rešili da ga uvoze od stranaca, ograničenje će predstavljati nedostatak odgovarajuće infrastrukture za skladištenje goriva. Zbog svega ovoga čini se da će neka vrsta monopola biti nastavljena i posle 2011. godine. Jer NIS i mali privatnici zajedno imaju skoro hiljadu pumpi, od nešto više od 1.200 koliko ih je ukupno u Srbiji!

Jedina vest koja može da ohrabri jeste činjenica da će ove dve strane, kada i ako zaključe pomenuti sporazum, morati da to prijave Komisiji za zaštitu konkurencije kako bi ga ona odobrila. Dijana Marković-Bajalović, predsednica komisije, u izjavi za „Blic“ kaže da sve zavisi od toga da li bi taj sporazum uticao ograničavajuće na konkurenciju.


- To bismo onda razmotrili. Ali ne bih se sada izjašnjavala jer ne znam detalje i ne znam da li oni stvarno zajedno zauzimaju 80 odsto tržišta. Ipak, komisija bi bila nadležna da takav ugovor odobri ili ne odobri - ističe Marković-Bajalović.


Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata uvedena je kako bi se NIS zaštitio od konkurencije, odnosno kako bi rafinerije u Pančevu i Novom Sadu dobile na vremenu da se modernizuju i počnu da proizvode goriva evropskih standarda. Zvanično prestaje da važi 1. januara 2011. godine.


Kako će tržište da izgleda posle toga zavisi od toga kod koga će se snabdevati domaći naftaši. U Udruženju vlasnika privatnih benzinskih stanica pregovaraju sa NIS-om o dugoročnoj saradnji i ukoliko dobiju povoljnu cenu, sklopiće ugovor da kupuju samo od njih. Iako privatnici na to imaju pravo, ovakav potez se već tumači kao odstupanje od pravila tržišne igre, pogotovu zato što privatni naftaši nemaju baš tako zanemarljiv udeo na tržištu. Kako tvrde, 38 odsto pumpi pripada njima.
Bora Takić iz ovog udruženja kaže da su razgovori sa NIS-om i Ministarstvom ekonomije već obavljeni protekle nedelje, a čeka se konkretna ponuda.


- Sa otvaranjem tržišta moguće su dve varijante. Jedna je da sa NIS-om napravimo dugogodišnji ugovor o saradnji, a druga je varijanta da idemo na saradnju sa strancima. Sada je formirana tripartitna komisija od naftaša, Vlade i NIS-a kako bismo našli rešenje i napravili saradnju od najmanje tri godine. Imali bismo i saradnju po principu franšiza. NIS bi nama dao brend, a mi njima pumpe - objašnjava Takić i dodaje da bi ishod pregovora trebalo da bude poznat što pre.


U Ministarstvu energetike ističu da je razgovora bilo ranije, kao i da privatnicima niko ne može da zabrani od koga će da kupuju gorivo kada se otvori tržište.


- Oni realno zauzimaju značajan deo tržišta, a žele da kupe derivate po povoljnim cenama. Dok sa druge strane NIS želi da što bolje plasira te derivate. Ukoliko ima nekih dogovora koji loše utiču na tržište, o tome treba da odluči Komisija za zaštitu konkurencije - kažu u ministarstvu.


U NIS-u navode da su im potrošači na prvom mestu i dodaju da im je cilj da obezbede visok kvalitet goriva prema evropskim standardima.


- NIS ima tekuće ugovore za isporuku goriva sa većinom privatnih naftnih kompanija u Srbiji i veruje da će i ubuduće imati takve ugovore, pošto će svojim klijentima ponuditi optimalni odnos cene i kvaliteta goriva - navode u NIS-u i dodaju da se za liberalizaciju pripremaju kroz modernizaciju rafinerijskog kompleksa, proizvodnju naftnih derivata usklađenih s evropskim standardima, širenje proizvodnje evrodizela i razvoj maloprodajne mreže.


Ipak, ne slažu se svi sa namerom privatnih naftaša. Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ a.d. kaže da oni mogu da se organizuju kako bi zajednički vršili nabavku derivata, ali da ne vidi razlog za to.


- To jeste u neku ruku produžavanje monopola. Tako bi privatnici eventualno mogli da postignu povoljnije cene, ali u suštini ne vidim razlog da se prave dugoročni ugovori, jer cena može često da se menja. Nećemo dozvoliti da bude kartela - ističe Atanacković.


Kako Atanacković dodaje, ako bi sve funkcionisalo po pravilima tržišta, cene bi se formirale na drugačijim osnovama od dosadašnjih, odnosno mogle bi da se menjaju dnevno.


- To znači da bi, po uzoru na evrodizel, i benzin odmah nakon otvaranja tržišta mogao da pojeftini za oko deset odsto. Ipak, videćemo kako će sve da izgleda. Manji privatnici bi mogli da imaju još jedno ograničenje u uvozu, jer nemaju odgovarajuće rezervoare koje od njih traži država, pa tu može da nastane problem - objašnjava Atanacković.


Ima i mišljenja da je ideja o ujedinjenju u jedno preduzeće teško izvodljiva. Aleksandar Mileusnić iz kompanije „Petrobar Avia“ ističe da je u ovom trenutku samo jedna stvar izvesna.


- Neizvesno je kako će izgledati tržište derivata posle 1. januara 2011. godine. Sve zavisi od ponašanja NIS-a. Ipak, gorivo će biti prodavano po onoj ceni koja bude bila u datom trenutku na svetskom tržištu uvećana za troškove transporta i odgovarajuću zaradu - navodi Mileusnić.


Ipak, tržište Srbije čine i veliki igrači, koji, čini se, sa nestrpljenjem očekuju liberalizaciju. U OMV-u, čiji je udeo kod nas 15 odsto, kažu da će ponuditi nove vrste goriva.


- Kada je cena u pitanju, ona se sastoji od više komponenti kao što su proizvođačka cena, akcize, dažbine, porezi, troškovi transporta i ostali troškovi - kažu u OMV-u.

Učešće na tržištu

NIS - 480 pumpi
Lukoil - 180 pumpi
OMV - 60 pumpi
MOL - 33 pumpi
Udruženje privatnika - oko 500 pumpi
Izvor: Sajtovi kompanija



Šta donosi slobodan uvoz

- niže cene
- veća konkurencija
- kvalitetnije gorivo
- češće promene cena

Izvor : BLIC

[G]

Bez skuplje struje do kraja godine, gas zavisi od tržišta

Cena struje u Srbiji neće se menjati do kraja ove godine, a korekcija cene gasa zavisiće od situacije na tržištu, rečeno je danas Tanjugu u Vladi Srbije.



U Vladi ističu da se do kraja godine neće razmatrati poskupljenje struje i dodaju da Vlada može uticati na cenu struje, jer je to energent koji se, za razliku od gasa, ne uvozi.


"Ne bismo ni da gas poskupljuje, ali je razlika u činjenici da se on uvozi. Cena gasa zavisi od tržišta, jer je to svetski berzanski proizvod. Ako gas bude poskupeo na tržištu to direktno utiče i na kretanje cene kod nas", kažu u Vladi Srbije.


Elektroprivreda Srbije (EPS) podnela je Agenciji za energetiku zahtev za drugo poskupljenje cene struje u ovoj godini. Struja je prethodno poskupela 1. marta i to u proseku za 10 odsto, a menadžment EPS-a ranije je najavio da će zatražiti drugo poskupljenje struje, koje neće biti veće od 10 odsto.


Javno preduzeće "Srbijagas" nije još podnelo zahtev za poskupljenje gasa Agenciji za energetiku, ali je generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio početkom ove nedelje da bi prema ekonomskoj računici gas trebalo da poskupi za 18,2 odsto.


On je rekao da traju dogovori u više ministarstva da li treba dozvoliti poskupljenje gasa, jer zbog težine situacije u Srbiji, ta odluka osim ekonomske ima i socijalnu i političku dimenziju.


"Zahtev `Srbijagasa` je spreman i svakog momenta može biti podnet, ali nećemo ga podnositi ukoliko ne budemo znali da će do tog poskupljenja doći," rekao je Bajatović.


"'Srbijagas' ne može da donosi sopstvene odluke, cena gasa je regulisana i ta odluka zavisi od Agencije za energetiku, koja potvrdjuje matematiku, a vlada se na predlog nadležnog ministarstva sa time saglašava ili ne,"objasnio je Bajatović.


Bajatović je naglasio i da će ukoliko ne bude poskupljenja minus u kasi "Srbijagasa" do kraja grejne sezone biti 150 miliona evra, samo po osnovu neadekvatne cene gasa, "pa se postavlja pitanje ko će tu razliku u ceni da plati, ako ne bude poskupljenja gasa".


Konačnu odluku o promeni cena struje i gasa donosi Vlada Srbije, koja se o tome izjašnjava posle mišljenja Agencije za energetiku o opravdanosti korekcije tih cene i zahteva javnih preduzeća za promenom cena tih energenata.

Izvor : BLIC

[G]

Одбијен захтев Харадинаја за привремено ослобађање

ХАГ – Хашки трибунал одбио је захтев бившег заповедника ОВК Рамуша Харадинаја да буде привремено ослобођен до почетка поновљеног суђења по оптужници за злочине над Србима, Ромима и Албанцима на Косову 1998. године.
У вечерас објављеној одлуци, претресно веће је закључило да „узнемиравање сведока остаје преовлађујуће на Косову” и да је током првог суђења владала „атмосфера без преседана раширеног и озбиљног узнемиравања сведока”.


Рамуш Харадинај Фотодокументација Политике

Веће је утврдило и да би медијска пажња коју би привукло пуштање на слободу Харадинаја само додатно допринела атмосфери у којој су сведоци застрашивани, док би присталице оптуженог могла охрабрити да сведоке узнемиравају.

Подсећајући да је делимично понављање суђења Харадинају наложено управо зато што су кључцни сведоци одбили да сведоче, што је прозроковало да правда не буде задовољена, претресно веће наглашава да ће у новом процесу положај сведока бити „високо осетљив”.

Истовремено, Трибунал је одбио и захтев трећеоптуженог Љаха Брахимаја за привремено пуштање на слободу из истих разлога.

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, апелационо веће Трибунала наложило је да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице.

Те тачке односе се на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998. године.

Тим тачкама, Харадинају и саоптуженим Баљају и Брахимају на терет су стављена убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања.

Апелационо веће прихватило је аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били „узнемиравани” и „застрашени”.

На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову указало је и судско веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али не и да је доказана кривица Харадинаја и Баљаја.

Првостепеном пресудом, изреценом поцетком априла 2008. године, Харадинај и другооптузени Баљај ослобођени су кривице по свих 37 тачака оптузнице за злоцине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Децана 1998.

Трећеоптужени Брахимај осуден је на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у логору ОВК у селу Јабланица.

Харадинај је, по оптужници, 1998-99. био вођа ОВК у околини Дечана, Баљај је командовао специјалном јединицом „Црни орлови', а Брахимај је био члан главног штаба ОВК и заповедник притвора за заробљенике.

Суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008. године. Тужиоци су пред судско веће током процеса извело 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда.

Харадинај се добровољно предао Трибуналу 9. марта 2005, непосредно пошто је поднео оставку на дужност премијера Косова. Истог дана у Хаг су из Приштине пребачени и Баљај и Брахимај. У првом појављивању пред судијама, сва тројица су одбацили кривицу.

Трибунал је на привремену слободу до почетка суђења Харадинаја пустио 9. јуна 2005, а касније му је, на захтев одбране и упркос противљењу тужилаштва, дозволио да у ограниченој мери јавно наступа на Косову као лидер Алијансе за будућност Косова.
Бета
објављено: 10/09/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Vojvodina traži pravo na svoju imovinu
Neće obaveze bez para

Iako su vojvođanski čelnici krejem prošle godine optimistično najavljivali da će za prenos 153 nadležnosti sa Republike na pokrajinu biti dovoljno šest meseci, ovaj proces ide znatno sporije pa više niko ne krije da je Statut Vojvodine zapeo u praksi. Vojvođani krivicu svaljuju na republičku vlast koja im je odmah ponudila više od dve trećine nadležnosti, ali ne, kako kažu, i sredstva, pa je pokrajina pod svoje okrilje kompletno preuzela samo tri nadležnosti, neke inspekciske sližbe i osnovala Razvojnu banku Vojvodine.


Beograd se pita za svaki dinar: Tadić i Pajtić

- Do sada je prenet deo nadležnosti, poput zaštite životne sredine, gazdovanja Navionalnim parkom “Fruška gora” ili preuzimanja dela inspekcijskih službi- objašnjava za „Blic“ Dragoslav Petrović, vojvođanski sekretar za nauku i tehnološki razvoj i funkcioner DS.


Petrović naglašava da ima i dosta mistifikacija oko prebacivanja novca za finansiranje novih nadležnosti iz republičkog u pokrajinski budžet, što je uslov za prenošenje nadležnosti :


-Problema, naravno, ima, ali su oni vezani isključivo za nevolje sa punjenjem budžeta zbog ekonomske krize- kaže Petrović i dodaje da je, kako sada stvari stoje, kraj 2011. godine realan rok da se na vojvođansku administraciju prenesu sve nadležnosti, predviđene pokrajinskim Statutom, odnosno republičkim zakonom koji reguliše tu oblast.


Stoga nastavlja Petrović:


- Nijednu nadležnost ne preuzimamo dok se ne obezbede i odgovarajuća sredstva za sprovođenje tih nadležnosti. Dešava se da novac ne stiže iz republičkog budžeta u naš, ali nema nesporazuma oko toga šta treba preneti. Jer budžet Srbije je sačinjen tako da se jasno vidi šta treba da ide Vojvodini. Prema tome, ako za neke nadležnosti ne budu obezbeđena sredstva ili pokrajina ne obezbedi kadar za obavljanje tih obaveza, mi to ne preuzimamo, a za ono što je preuzeto, pare su obezbeđene - objasnio je Petrović


U vladajućoj koaliciji, različito tumače ovaj usporen proces. Predsednik pokrajinskog paralemnta Šandor Egereši (SVM) i lider LSV Nenad Čanak razlog vide u tome što republička vlada nije do kraja marta usvojila zakone o finasiranju i imovini.


Prema Egerešijevoj oceni , ova proces odvija se veoma sporo jer republička vlast nije obezbedila finansijska sredstva za tu namenu.


-Neophodno je da Skupština Srbije što pre usvoji zakone o javnoj svojini kako bi bilo precizirano šta pripada pokrajini, a šta lokalnim organima vlasti i zakon o finasiranju. Prema Ustavu, republika je dužna da za poverene nadležnosti obezbedi i sredstva. Tako je, uprkos prelasku 80 ekoloških i poljoprivrednih inspektora u vojvođanske ruke, republika i dalje dužna da za njihove godišnje zarade obezbeđuje 134 miliona dinaraa ona to teško da ne čini- kaže Egereši.


Upravo zbog još nedefinisanih imovinskih finansijskih obaveza, pokrajini neće da preuzme nadležnost nad gotovo 1.700 kilometara puteva drugog državnog reda. U održavanje putne infrastrukture, “Srbijaputevi” su prošle godine, u prvih 10 meseci, iz republičkog budžeta utrošili 814 miliona dinara, što znači da bi u ovoj godini, za istu namenu pokrajinska administracija da je prihvatila preuzimanje trebala da obezbedi oko milijardu dinara iz budžeta pokrajine.


- Nemamo mogućnosti da iz svog budžeta to finansiramo, pa ne možemo da preuzmemo nešto za šta nemamo novca - kaže Egereši navodeći da će puteve do daljeg održavati Republika.


Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodna poslanica Aleksandra Jerkov kaže da „prenos nadležnosti ide prilično sporo, ali ono što je mnogo veći problem je to što prenos ne prate finansije“.



Šta se iz republičkog budžeta transferiše

Budžet Vojvodine prema Ustava Srbije (člnan184) iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet republike. Tri odsto od ovih sedam obavezno se koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Pored ovih postoje i transferna sredstva. Tako je u predlogu republičkog budžeta za narednu godinu navedeno da se “sredstva za pokriće izdataka budžeta Vojvodine obezbeđuju iz dela prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade, u visini od 18 odsto od iznosa ostvarenog na teritoriji pokrajine, iz dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, u visini od 42,7 odsto takođe od iznosa ostvarenog na teritoriji AP i iz transfera iz budžeta Republike Srbije”.
Radi se o transferima za nove poverene poslove u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine; namenskim transferima za zaposlene u obrazovanju na teritoriji pokrajine i za finansiranje dela programa u oblasti kulture, kao i transferima jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i namenski kapitalni transferi za projekte koje utvrdi Vlada.

Izvor : BLIC