Najnovije vesti !

[marabu]

Izvor: ALO / petak 24.09.2010




Raseljeni Turci uskoro će dobiti svoj grad u Srbiji, nedaleko od Tutina ...


NOVI ISTANBUL NA PEŠTERU !


Srbija će u narednih nekoliko godina dobiti pravi pravcati turski grad! Kako „Alo!“ saznaje, u okviru planirane industrijske zone na Pešterskoj visoravni, u opštini Tutin, turska i srpska vlada planiraju da nastane do 20.000 ljudi, pretežno naših državljana turskog porekla, izbeglica sa Kosova i onih koji će se u sklopu readmisije iz evropskih država vratiti u Srbiju!


- Posao prostornog planiranja i projektovanja budućeg „malog Istanbula“ poveren je Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje (Juginus). Za sada se sve drži u tajnosti, zbog reakcija javnosti, tvrdi odlično obavešteni izvor „Alo!“
Da je tako, uverili smo se juče kada smo pozvali Juginus. Naime, zaposlena osoba koja se nije predstavila uveravala je našeg novinara da je sve to najobičnija „patka“.
- To nije tačno. Institut ne radi ništa u području Peštera. Ne znam odakle vam ta informacija.

Međutim, za razliku od Juginusa, u opštini Tutin uopšte ne kriju da se planira izgradnja naselja u blizini sela Leskova.
- To je istina. Pre neki dan su tim povodom ovde bili i ambasador Turske Ali Riza Čolak i ministar u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin, potvrdio je za „Alo!“ neimenovani službenik opštine Tutin.
Priču o izgradnji turskog grada na Pešteru potvrđuje i činjenica da u naselju koje je najbliže predviđenoj industrijskoj zoni, a koja bi, barem po najavama, trebalo da zaposli nekoliko hiljada radnika, živi samo 335 ljudi.
- U toku je izrada planske dokumentacije i urbanističkog plana područja, pošto usred ničega prave grad - tvrdi izvor „Alo!“.
Kao što je to slučaj i sa industrijskom zonom na Pešteru, glavni finansijer celokupnog kompleksa je turska vlada, koja će samo u prvoj fazi izgradnje investirati 30 miliona dolara. Iako niko još uvek ne može sa sigurnošću da potvrdi kakav vid industrije je planiran u blizini granice sa Crnom Gorom, u Tutinu pretpostavljaju da se radi o agrarnoj i prehrambenoj. Naručilac projekta stambenog naselja kod pešterskog sela Leskova je, prema našem izvoru, Vlada Srbije.
Pored Juginusa, odgovore na pitanja u vezi sa budućim naseljem u blizini sela Leskova juče nismo dobili ni iz kabineta predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića, niti od konzularnih predstavnika Turske. Kako nam je rečeno u ambasadi, do ponedeljka niko neće moći da odgovori na naša pitanja.

VRAĆA SE 150.000 ljudi !

U narednom periodu u Srbiju iz 29 evropskih zemalja će biti vraćeno do 150.000 osoba, prema osnovu sporazuma o readmisiji. Većina osoba koje će se vratiti na osnovu ovog sporazuma su albanske, romske i turske nacionalnosti.
Pored toga, Srbija je zemlja sa najviše izbeglica u Evropi, jer ovde trenutno živi 86.000 izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica iz svih republika bivše SFRJ.

ČETIRI VELIKA PROJEKTA !

Prilikom nedavnih poseta Novom Pazaru, ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu i premijer te države Taib Erdogan obećali su veliku pomoć Sandžaku, posebno oko izgradnje magistralnog puta Novi Pazar - Sjenica, regionalnog kraka Novi Pazar - Tutin i industrijske zone u Leskovi kod Tutina. Pored toga, deo trase budućeg autoputa Beograd-Jadran trebalo bi da prođe preko Peštera. Za izvođenje radova, vrednih više od milijardu evra, zainteresovano je nekoliko turskih kompanija.

***

[G]

Ubio se pilot koji učestvovao u bombardovanju Srbije

Izvor : Vesti - Svet | SrbijaNet |

Američki borbeni pilot Harold F. Huč Majers koji je učestvovao u NATO bombardovanju 1999., prošle nedelje je izvršio samoubistvo pucnjem u slepoočnicu, preneli su mediji.
Potpukovnik Majers, jedan od heroja NATO-a, je posle operacije ’Milosrdni anđeo’ osim brojnih odličja, dobio i posttraumatski stresni sindrom i zapao u tešku depresiju koja je kulminirala 12. septembra.



Majers se zbog svoh psihičkog stanja prenzionisao pre nekoliko meseci, a prema rečima njegove žene Elizabet, nije mogao da se oslobodi osećaja krivice.

„Sanjao je ljude kako gore od bombi... Čuo je njihovu vrisku, jauke... Pokušavali smo da ga smirimo pričajući mu da su to samo snovi, da on kao pilot ne može da vidi šta je bomba pogodila i da sigurno nije bilo tako kako je sanjao, ali je on stalno pričao da zna da je sve to istina. Sanjao je decu, starce, raskomadana tela... Najgore je bilo kada nije mogao da se probudi i pored takvih snova. To mu je očigledno došlo glave,“ ispričala je Elibazet Majers medijima, dodavši da uprkos tome nije slutila da će njen muž sebi oduzeti život.
„Proveli smo predivan dan zajedno, bili smo na ručku, uživali... Ali je on ćutao više nego obično. Takav je bio stalno poslednjih nekoliko godina... A kada smo došli kući, ovde u Santa Barbari izvukao je iz fioke pištolj i rekao: „Izvini, ne mogu više da izdržim“, a onda ispalio hitac u slepoočnicu,“ kaže udovica.
Pokojni pilot učestvovao je u brojnim bombardovanjima u svetu. Osim Srbije, radio je na ’neutralisanju srpskih pretnji’ u Bosni i Hercegovini, kao i u nekoliko misija u Iraku i Avganistanu.

[misticlady]

BEOGRAD 26. 09. 2010
PRESS

INTERVJU NEDELJE... SLOBODAN HOMEN, DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE
Čestitka za 5. oktobar: Miloševići ostaju bez vile
Sud mora da okonča postupak protiv Marka i Mirjane po hitnom postupku. Oduzimanje vile je zadovoljenje pravde. Odmotava se klupko oko Šarića, skupljamo dokaze protiv mnogih direktora i funkcionera u nekoliko država

S obzirom na to da Mirjana i Marko nisu dostupni, verujem da bi sud u hitnom postupku trebalo da okonča parnicu oko vile u Užičkoj 34. I takva odluka bi predstavljala zadovoljenje pravde, imajući u vidu da je ta vila kupljena za nekoliko stotina nemačkih maraka, kaže ekskluzivno za Press nedelje državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
- On otkriva da je tužilaštvo došlo do imena ljudi iz političkih, državnih i javnih struktura najrazličitijih nivoa koji su bili povezani sa Šarićem i da se traže dokazi da oni budu procesuirani. Nije dovoljno saznanje o povezanosti sa klanom bez dokaza da su zajedno radili i bogatili se.
- Specijalni tužilac je rekao da je obavljen samo deo finansijske istrage. Ona se vodi i dalje, a sa obzirom na to da je ključno Šarićevo preduzeće "Municipijum S", očekujem da će se otkriti veliki broj preduzeća i povezanih osoba, što će predstavljati osnov za proširenje krivičnog postupka protiv svih njih - kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

[G]

Partijama opraštaju lažne izveštaje
Za kampanju stranke troše milione evra
M. Maleš | 28. 09. 2010. - 00:02h | Foto: B. Puljević |Izvor : BLIC

Velika politička stranka u Srbiji za predizbornu kampanju potroši i do deset miliona evra, otkriva za “Blic” Đorđe Vuković, programski direktor Cesida. Poznato je da su stranke samo u prethodnoj predizbornoj kampanji prijavile Republičkoj izbornoj komisiji da su potrošile višestruko manje sume novca. Međutim, autori novog zakona o političkim partijama pravdavaju stranke tvrdeći da su do sada, limitirane nerealnim zakonskim normama, bile „primorane da lažiraju finansijske izveštaje”.



- Prijavljivali su uglavnom ono što dobiju od javnih sredstava, oko 90 odsto, i ponešto od privatnih izvora – ističe Vuković.


Novim zakonom će, kako kažu, ovaj proces biti mnogo transparentniji i precizniji jer su, uz nezavisne kontrolore, uvedeni i daleko realniji propisi prema kojima fizička lica mogu da daju donacije strankama u visini do 7.000 evra, a firme do 70.000 evra. Uz to, broj donatora nije ograničen.


Prema novom predlogu zakona koji treba da bude usvojen na prvoj redovnoj sednici Skupštine Srbije, strankama više neće moći da novčano pomažu firme koje nisu izmirile dugove prema državi, firme koje u ime države obavljaju delatnosti od javnog značaja, kao i one koje se bave organizacijom igara na sreću i akciznom robom. Ograničavaju se i nastupi stranačkih aktivista u televizijskim terminima i korišćenje bilborda.


Međutim, postavlja se pitanje da li će strankama donošenjem novog zakona biti oprošteno to što do sada nisu prijavile svoje najveće donatore, niti snosile odgovornost zbog nepotpunih finansijskih izveštaja. Naime, poznato je da su sve veće parlamentarne stranke trebalo da prekršajno odgovaraju jer nisu imale pokriće za potrošen novac, a prekoračile su sumu koja je maksimalno dozvoljena u preizbornoj kampanji. Propisane kazne za ovakav prekršaj su do milion dinara za pravna, a do 50.000 dinara za fizička lica, ali i pored tako niskih kazni, nijedan prekršajni postupak do sada nije pokrenut. Prema zakonu, svako ko prekorači sumu maksimalno dozvoljenu za kampanju kažnjava se i dužan je da plati dvostruki iznos od prekoračenja.


Vuković kaže da “sada treba zaboraviti” i “okrenuti list” jer samim tim što je kontrolu finansiranja stranaka preuzela Agencija za borbu protiv korupcije kao nezavisno telo, možemo da očekujemo da će ta kontrola, a samim tim pokretanje prekršajnih postupaka, ubuduće biti daleko efikasniji od one koju su do sada obavljale RIK i Odbor za finansije Skupštine Srbije sastavljeni od članova političkih stranaka.


Ključni mehanizam kontrole, prema Vukovićevim rečima, biće monitorig koji će 500 ljudi iz Agencije voditi o preizbornim aktivnostima svake stranke. Novac potrošen za te delatnosti, kako kaže, biće upoređen sa prikazanim u izveštajima stranaka. Međutim, na pitanje, da li će Agencija biti dovoljno moćna da prodre do najvećih finansijera stranaka ili će oni ubuduće biti još dublje sakriveni, niko ne može da odgovori. Vuković kaže da su novim zakonom “želeli da smanje uticaj finansijera na podnošljiv nivo”, ali da se zakon ne bavi pitanjima porekla imovine. Pored zatvorske kazne za nezakonito prikupljanje novca, odnosno prikrivanje izvora finansiranja, novi zakon predviđa novčane kazne do dva miliona dinara.


Više nema opravdanja
Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, rekao je da više neće biti opravdanja za kršenje zakona. „Agencija će sprovoditi oštru kontrolu. Obavljaćemo monitoring kampanja, a kontrola izveštaja više neće biti samo formalna”, tvrdi Stojiljković. Agencija će, prema njegovim rečima, moći neometano da pristupi dokumentaciji političkih subjekata radi kontrole, da angažuje stručnjake i institucije, a podatke će morati da dostave i banke, pravna i fizička lica koja finansiraju stranke ili su za njih obavili neku uslugu.

[G]

Koštunica: Nismo ubedili SNS da odustane od EU

Beta | 29. 09. 2010. - 14:39h | Foto: Fonet | Izvor : BLIC

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica naveo je danas da njegova stranka nije uspela da ubedi Srpsku naprednu stranku (SNS) da odustane od politike da Evropska unija nema alternativu.



"Očigledno je da se SNS pridružila trenutno vladajućoj politici da EU nema alternativu koja je već više od dve godine pogubna za državne i nacionalne interese, za srpsku privredu i time za sve građane", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta.



Predsednik DSS je naveo da će njegova stranka nastaviti dalje "svojim trećim putem", uverena da samo dosledna državotvorna politika i saradnja sa svim državama na ravnopravnoj osnovi može omogućiti stabilan razvoj države i oporavak privrede.



"Naš cilj je da gradimo Srbiju kao stabilnu državu s jakom privredom, kako ne bi zavisili ni od jednog stranog centra moći. Probali smo da ubedimo SNS da je put bez alternative slepi put i da vodi u propast. Samo slabe države bez vlastite volje mogu slediti politiku koja nema alternativu", ocenio je bivši premijer.



"Oporavak Srbije počeće kada se vratimo sa stranputice da EU nema alternativu i ponovo povedemo zemlju normalnim putem, što znači da nam interesi Srbije i njenih građana uvek budu na prvom mestu", dodao je Koštunica.



DSS i SNS razgovarali su prethodnih nedelja o bližoj saradnji u vezi s raspisivanjem vanrednih izbora, ali su se predstavnici tih opozicionih stranaka razišli u stavu prema EU.

[G]

Ukradeno oružje sa Novosadskog sajma
Beta | 01. 10. 2010. - 12:27h | Izvor : BLIC

Iz izlagačkog prostora Novosadskog sajma nepoznata osoba ukrala je još neutvrđenu količinu vatrenog oružja.

Portparolka policije Mileva Tomić kazala je da se krađa dogodila oko pet časova ujutro. Policija je do 11 sati vršila uviđaj u hali gde je izloženo oružje na 43. Međunarodnom sajmu lova i ribolova.
Nezvanično se pominje da je ukradeno oko 40 pištolja i još neko oružje, najviše sa štandova kragujevačke „Zastave“ i beogradskog preduzeća „Snajper“.
Kradljivac je tokom bekstva oružjem pretio radniku obezbeđenja Novosadskog sajma koji je pokušao da ga zaustavi.
Na štandu „Zastave“ novinarima je rečeno da su im ukradene 32 "kratke cevi", a među ukradenim oružjem je i pištolj čija je vrednost 8.500 evra.
Hala na Novosadskom sajmu u kojoj se održava 43. Međunarodni sajam lova i ribolova ponovo je u 11.00 otvorena za izlagače i posetioce.

Saopštenje policije povodom krađe očekuje se u toku dana.

[G]

Srednji kurs danas 106,37 dinara za evro
Tanjug | 01. 10. 2010. - 08:12h | Foto: D.Danilović |Izvor : BLIC

Dinar je danas prekinuo petodnevnu tendenciju pada vrednosti prema evru i posle intervencije centralne banke od 91,7 miliona evra na deviznom tržištu, ojačao za 16 para ili 0,15 odsto. Zvanični srednji kurs iznosi 106,3713 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.



Centralna banka je juče prodala 91,7 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine ukupno 2,031 milijardi evra, računajući i jučerašnju intervenciju, kako bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa i omogućila nesmetano funkcionisanje tržišta deviza.
U ovoj godini NBS je veću svotu na deviznom tržištu prodala jedino 26. maja - okruglo 100 miliona evra - kada je kurs ojačao za 30 para i iznosio 102,81 dinara za evro.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je evro vredeo 106,6367
dinara.

[G]

Od danas jednostavnija procedura za prijavu zaposlenih
Beta | 01. 10. 2010. - 12:52h |Izvor : BLIC

Poslodavci u Srbiji od danas će prijavljivati i odjavljivati zaposlene po jednostavnijoj proceduri, popunjavanjem jednog umesto dosadašnja tri obrasca.

Poslodavci su ranije dokumenta gotovo iste sadržine o obaveznom socijalnom osiguranju podnosili na tri šaltera - službama Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, a sada će popunjavanjem jednog obrasca ceo posao završiti na jednom šalteru.

Poslodavci mogu da odaberu da li će prijave podneti na šalterima filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Ustanova kojoj je predata prijava obavezna je da istog dana elektronski posledi podatke ostalim službama.
Jedinstvene obrasce poslodavci mogu preuzeti sa internet sajta Fonda www.pio.rs ili Zavoda za zdravstveno soiguranje www.rzzo.rs, a moguće
ih je kupiti i u knjižarama Službenog glasnika.
Jedinstvena prijava sadrži podatke o zaposlenom, poslodavcu i o osnovu osiguranja (penziono, zdravstveno i za nezaposlene).

Obrazac je isti za prijavu i promenu podataka ili odjavu zaposlenog.

[G]

Жена мало на руководећим местима у систему безбедности

Изузетак у односу на овај тренд представља правосуђе у коме оне чине више од две трећине запослених...



Највећи број жена у сектору безбедности обавља административне и аналитичке послове, а припадице лепшег пола тек однедавно имају могућност да обављају и оперативне послове, истакла је председница парламента Славица Ђукић Дејановић отварајући конференцију под називом „Род и реформа сектора безбедности у Републици Србији”, коју су организовали Београдски центар за безбедносну политику, Београдски фонд за политичку изузетност и Женевски центар за демократску контролу оружаних снага.

– Жена готово да и нема на руководећем и командном нивоу у оквиру институција сектора безбедности, али се активном едукацијом стварају услови да се таква ситуација промени – закључила је Славица Ђукић Дејановић.

Презентујући главне закључке извештаја „Род и реформа сектора безбедности у Србији” директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић истакла је да званични статистички подаци говоре да жена готово да нема на руководећем и командном нивоу у оквиру институција сектора безбедности које користе средства принуде (полиција, војска, царина). Изузетак у односу на овај тренд представља правосуђе, у коме жене чине више од две трећине запослених. Док мушкарци чине већину запослених у тужилаштву, у судству се на позицији судија налази више жена, нарочито у привредним, апелационим и прекршајним судовима, као и у Врховном касационом суду, а на челу Министарства правде такође се налази жена.

– Статистички подаци говоре о недовољној заступљености жена, како у оперативном, тако и у руководећем кадру. Међутим, ако узмемо у обзир да је масовнији прилив жена у униформисани полицијски састав започео тек 2002. године, морамо се сложити да је одређени помак у позитивном смислу већ направљен. Истински преокрет је започет тиме што су сва радна места у сектору безбедности постала доступна женама – истакао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Начелник Управе за стратегијско планирање Министарства одбране генерал мајор Божидар Форца истакао је да су жене заступљене у свим категоријама Војске Србије и додао да је сваки пети припадник Министарства одбране – женског пола. Бројке о присуству жена у систему одбране сведоче да жене у саставу Војске Србије у униформи партиципирају са 2,6 одсто, а 15 процената примљених кандидата у професионалну војну службу чине жене.

К. Ђорђевић

Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Зукорлићев БКЗ бојкотовао Џуџевића

Пропао још један покушај договора који би омогућио формирање Бошњачког националног већа...


Са промотивне кампање муфтије Зукорлића (Фото Танјуг)



Нови Пазар – Позиву носиоца Бошњачке листе Есада Џуџевића да се у Новом Пазару наставе разговори о формирању Бошњачког националног већа јуче су се одазвали само представници Бошњачког препорода, док се представници Бошњачке културне заједнице муфтије Муамера Зукорлића нису појавили.

Председник непризнатог БНВ-а, формираног од 17 већника БКЗ-а и двојице са листе Бошњачки препород, Мевлуд Дудић одбио је да учествује у овим разговорима.

„Џуџевић није компетентан да позива на некакве преговоре. Сваки предлог који од њега долази осуђен је на пропаст, јер су Џуџевић и његов шеф Сулејман Угљанин главни кривци за све што се у Санџаку догађа“, рекао је Дудић позивајући их да јасно кажу како је БНВ конституисан по закону и да одблокирају његов рад.

Носилац Бошњачке листе Есад Џуџевић сматра да је неопходан договор све три листе, јер ниједна није добила већину да сама формира БНВ: „Очигледно да представници БКЗ на то нису спремни, или им није стало“, поручио је Џуџевић.

Он је истакао да Бошњачка листа, чији су чланови углавном чинили састав досадашњег БНВ-а, и он лично као председник Извршног одбора тог већа имају посебну одговорност, јер је заустављена примена многих програма, односно остваривање националних права Бошњака у Србији.

Назим Нокић из Бошњачког препорода је рекао да је та листа прихватила да дође на разговоре јер се залаже за јединство Бошњака, а „БНВ ако хоће да се залаже за добробит свог народа мора да укључи већнике са све три листе“.

„Чак и да једна листа има апсолутну већину да сама формира БНВ, не би требало то да чини, јер би требало да су у том већу заступљени интереси свих Бошњака, без обзира за коју листу су гласали“, истиче Нокић.

Координатор Бошњачког препорода Сеадетин Мујезиновић истиче да БНВ није формиран, јер 7. јула нису ни верификовани мандати ниједног већника, па тако ни Хидајет Мустафић и Зехнија Булић, који су се прикључили БКЗ-у, немају тај статус, а и нису међу петорицом већника Препорода, па зато не могу да се прикључују и праве већину некој другој листи. Он је рекао да БКЗ хоће крађом туђих мандата да обезбеди себи већину. И он и остали учесници разговора у Београду у којима су учествовали и министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић и амбасадор ОЕБС-а позивају се на тврдњу Димитриоса Кипреоса да „БНВ није формиран“.

Џенгис Реџепагић је (Бошњачка листа) истакао да је „понижавајуће за Бошњаке, којих у Србији нема ни два посто, да не могу да се договоре око своје националне институције, него мора да се меша и држава и међународна заједница.

Представници Бошњачке листе и Бошњачког препорода су још једном позвали представнике БКЗ-а да се договоре о формирању БНВ-а у складу са резултатима јунских избора.

С. Бакрачевић
објављено: 02/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Разговор недеље: Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије
Не мора о свему да одлучује свих 15 судија

Без измене одредаба Устава нема могућности за сужавање надлежности суда. – У Уставном судује више од 7.000 уставних и других жалби. – Пред судом се налазе и захтеви за оцену Статута Војводине, Закона о црквама и верским заједницама, Закона о Агенцији за борбу против корупције, Закона о Високом савету судства, Закона о политичким странкама





Уставни суд је највиша инстанца сваке државе, па и наше. Овако како ради, у пракси, често му се у медијима приговара на спорости и неефикасности. Очигледно да нешто „не штима”.

Боса Ненадић, председница ове високе институције, и сама се прва огласила и изашла у јавност, са предлозима о промени и другачијем начину рада, али и нагласила да би се изменама закона побољшала ефикасност рада Уставног суда Србије. То је био повод за разговор са њом.

Изјавили сте да је неспоран став УСС да треба што пре приступити изменама нашег законодавства и у погледу надлежности суда. О каквим је изменама, конкретно, реч?

Становиште је суда да што пре треба усвојити нова законска решења која се односе на организацију, уређење суда, његово поступање и начин одлучивања, као и да треба изменити одредбе закона које се односе на надлежност суда. Најављене измене Закона о Уставном суду су прилика да се то учини. Уставни суд Србије један је од уставних судова у свету са најширим и најразноврснијим надлежностима. Поред типичних, суд је постао надлежан за бројне спорове који по свом карактеру и природи више приличе пословима које по Уставу врше други државни органи.

Осим што одлучује о сагласности закона и других општих аката са Уставом и међународним правом, суд оцењује и уставност и законитост уредаба и других републичких прописа, аката локалне самоуправе и територијалне аутономије, привредних друштава, политичких странака и удружења грађана, колективних уговора, решава најразличитије сукобе надлежности, одлучује о забрани рада политичких, синдикалних и верских организација и удружења. Надлежан је и за изборне спорове, утврђује да ли постоје повреде Устава од стране председника Републике, а поверена му је и претходна контрола закона, „пре њиховог проглашења”. Томе треба додати и поступање по уставним и другим жалбама, што је за само две године постала доминантна надлежност Уставног суда и претворила га у својеврсни жалбени суд.

С обзиром на уставни положај и улогу Уставног суда, његова надлежност може бити уређена само Уставом. Питање надлежности Уставног суда, по мом мишљењу, треба да буде ван домашаја законодавца. У супротном, законом би се могла мењати надлежност суда по мери политике, зависно од односа политичких снага.

Да ли су садашње надлежности УСС „преопширне” и шта са њима?

Без измене одредаба Устава нема могућности за сужавање наведених надлежности суда, осим у делу послова које је већ широкој уставној листи надлежности придодао законодавац, а које могу компетентно да обаве други органи, пре свега судови.

Пред Уставним судом је више од 7000 уставних и других жалби (око 1.500 су поднели неизабране судије и тужиоци). Готово трећина уставних жалби изјављена је и због повреде права на суђење у разумном року. Управо та надлежност је уведена Законом о Уставном суду. Уставном положају судске власти је примереније да се заштита права на суђење у разумном року примарно обезбеђује од стране виших – инстанционих судова или Врховног касационог суда. Тиме се не искључује могућност да се и због повреда овог права грађани у крајњем обрате и Уставном суду.

Компаративно искуство показује да је одлучивање о повреди овог права питање којим се превасходно бави сама судска власт. После искуства са неделотворном уставносудском заштитом овог права и под утицајем одлука Европског суда, пред којим је био велики број апликација због повреде овог права, и земље у региону су, примера ради Словенија и Хрватска, донеле посебне законе и та питања пренела у надлежност редовних судова.

Изнели сте и став да би у погледу организације и начина рада требало тражити нова решења! Која, конкретно?

Суд по важећим законским решењима о свим питањима одлучује у пленуму од 15 судија, што се у савременом уставном судовању не практикује. Да ли је сврсисходно и рационално да се комплетан састав Уставног суда, на седници изјашњава чак и о томе да ли поднесак упућен суду испуњава процесне претпоставке, да ли је на пример жалба уредна, благовремена, да ли је Уставни суд надлежан да поступа по тим поднесцима. То знатно успорава рад овог суда. Сматрам да нема уставних препрека да одлуке о појединим питањима суд може да доноси и у већима од осам чланова. Наравно, ако не би било једногласне одлуке у већу, одлучивало би се на седници Уставног суда. О типичним уставним споровима, одлучивало би се и даље на седници свих судија (оцени уставности и законитости, сагласности међународних уговора са Уставом, забранама рада, и др.).

Да ли би те измене ишле у прилог ефикасности и бољем функционисању?

Свакако. У противном, због обимних и разноврсних надлежности Уставног суда у окружењу, у амбијенту недовољног демократског потенцијала и неефикасности институција које се баве заштитом права, а пре свега судова, овај суд је постао један од најоптерећенијих органа, а због неадекватних законских решења у погледу начина рада и одлучивања – успорен у обављању својих основних функција.

Дешава се и да поједине институције, уместо да саме реше одређена питања из своје надлежности, предмете „пребацују” Уставном суду, што додатно затрпава али и крњи углед овог суда у јавности, која не разуме увек на прави начин оглашавање суда ненадлежним. Надаље, злоупотребљава се и право обраћања Уставном суду, па се од суда тражи да решава сукобе надлежности иако је законом јасно утврђена надлежност „органа у сукобу”.

Уставни суд је реално дошао у опасност не само да сам не поступа у разумном року, већ и да своје основне функције не остварује делотворно и ефикасно. Мислим да би Уставни суд требало да се бави само најсложенијим споровима уставног ранга, а због свега наведеног, он полако почиње да губи физиономију уставног чувара који само изузетно поступа и да се претвара у суд „дневне интервенције”.

Већ неколико пута упозоравате јавност да може доћи до „загушења” УСС?

Суд је већ сада у таквој ситуацији када су у питању уставне жалбе али бојим се да до тога може ускоро доћи и у домену нормативне контроле. Грађани с правом очекују да УСС благовремено и по реду приспећа одлучује о њиховим захтевима. Међутим, за велики број предмета у раду, због њиховог значаја и прописаних рокова, неопходно је хитно поступање суда. Такво поступање очекује се по жалбама судија и тужилаца али морам да нагласим да су пред УСС и друге уставне жалбе које због своје природе не трпе одлагање, јер су изјављене такође због престанка радног односа, ускраћивања одређених економских и социјалних права, заштите права деце и старих особа, лишења слободе, извршења судских одлука на које се чека деценијама, итд.

Али, пред УСС се налазе и захтеви за оцену Статута Војводине, Закона о утврђивању надлежности Војводине, Закона о црквама и верским заједницама, Закона о Агенцији за борбу против корупције, Закона о Високом савету судства, Закона о политичким странкама и десетине других закона, па и потврђених међународних уговора у домену социјалних права, који покрећу озбиљна уставноправна питања. Ништа мање нису значајне ни одлуке УСС по захтевима јавног тужиоца за забрану појединих навијачких група, „Националног строја”, „Образа” и организације „1389”. Отуда очекујем да ће судије известиоци ускоро изаћи са одговарајућим предлозима за даље поступање суда.

Судије Уставног суда биле су подељене по питању жалби неизабраних делилаца правде. Да ли је то разлог што се „споро” поступа по њима?

Како је реч о новој надлежности УСС, а у недостатку поступовних правила у закону, било је нужно све њене аспекте пажљиво и свестрано размотрити. За то је потребно време.

Иако је било различитих становишта о том питању, а што се види и из издвојених мишљења појединих судија, суд је у марту једногласно усвојио ставове да неизабране судије и тужиоци имају право жалбе, као и право на појединачне одлуке Високог савета судства (ВСС), односно Државног већа тужилаца (ДВТ) које садрже индивидуализоване разлоге за неизбор. Неспорно је да усвојени ставови УСС обавезују све његове судије.

У јавности се често наводи да је Уставни суд донео само једну одлуку по жалби неизабраног судије у случају Савељић, што је формалноправно тачно. Међутим, то је била својеврсна пилот одлука ширег домашаја, коју познаје и пракса суда у Стразбуру, а којом је суд јасно исказао став и у погледу осталих жалби, будући да се све жалбе неизабраних судија односе на једну те исту одлуку – такозвану збирну одлуку о престанку судијске дужности и да су у суштини засноване на истом или сличном чињеничном и правном стању. И ВСС је потом, доносећи појединачне одлуке навео да то чини уважавајући ставове Уставног суда изражене у поменутој одлуци.

Наглашавам да је УСС, одмах по пријему сваке од 238 појединачних одлука ВСС, затражио од подносиоца да обавести суд да ли остаје при жалби и да се изјасни о разлозима неизбора које је у одлуци навео ВСС. Уставни суд је такође прибавио, односно затражио од ВСС записнике и другу документацију о спровођењу поступка избора судија.

Коначно, прошле седмице Уставни суд је усвојио ставове о начину одржавања расправе у тим предметима. Све расправе ћу, без одлагања, заказивати одмах по пријему предлога судије известиоца.

О. Милановић
објављено: 03/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Srpsko tužilaštvo ispituje ko je sve stajao iza pobune „beretki”
Konačno istraga političke pozadine ubistva Đinđića

Tamara Spaić | 06. 10. 2010. - 00:02h | Izvor : BLIC

Republičko tužilaštvo otvorilo je nedavno istragu o pobuni „crvenih beretki” koja bi konačno mogla da dovede do razjašnjavanja političke pozadine ne samo pobune policijske jedinice čiji su pripadnici ubili premijera Srbije Zorana Đinđića, već i političke pozadine ubistva, saznaje „Blic” iz izvora bliskih vrhu tužilaštva. Istraga bi konačno mogla da stavi tačku na čuvenu priču o „šestom oktobru”, odnosno o propuštenim šansama od 2000. do danas.



Devet godina nakon što je naoružana specijalna jedinica tajne srpske policije blokirala autoput i tri godine nakon što je specijalni tužilac dao obećanje Srđi Popoviću, advokatu porodice Đinđić, da će biti otvorena istraga o inspiratorima i nalogodavcima oružane pobune 2001. godine, počelo je ispitivanje lica koja su učestvovala i onih koji su pomagali pobunu „crvenih beretki”.


- Istraga će, nadamo se, dovesti do sprege politike i političara i organizatora oružane pobune koja je bila uvod u atentat na Đinđića i pokušaj da se ponište sve promene koje su počele 5. oktobra. Tužilaštvo i policija treba ozbiljno da ispitaju pobunu koju očigledno niko nije hteo da spreči. Jasno je da tadašnja ocena Vojislava Koštunice o štrajku u „radnim odelima” ne može biti objašnjenje - kaže za „Blic” izvor blizak tužilaštvu i odbija da iznosi detalje o tome ko je na spisku za saslušavanje u cilju uspeha istrage.


Istraga oružane pobune jedinice koja je bila „srce tame” Miloševićeve tajne policije nikada nije pokrenuta jer su DSS i njegov lider i predsednik savezne države Vojislav Koštunica, pod kojim je bila vojska, tada to branili floskulama o „pravu na štrajk u radnim odelima”. Malo ko se danas usuđuje da glasno ospori da je to bio praktično državni udar. To što su organizatori i inspiratori pobune JSO ostali nekažnjeni i zaštićeni uticajnim političarima otvorilo je vrata atentatu na premijera samo godinu i po dana kasnije, 12. marta 2003. godine.


Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen ne želi da za „Blic” komentariše otvaranje istrage o pobuni „crvenih beretki”, ali naglašava da je, „ako već pričamo o 6. oktobru, najveći promašaj bio potcenjivanje snage i institucionalne moći režima Slobodana Miloševića i ostavljanje kadrova u vrhu Vojske, policije i njihovih tajnih službi”.


- Iz ove pozicije i posle iskustva rada u Ministarstvu pravde jasno mi je da je nemoguće da tadašnje službe nisu znale da se sprema atentat na Đinđića i da informacije nisu prosledile tadašnjem vrhu vlasti. Ispitivanje političke pozadine nije samo istraga šta je neko uradio, već i onoga šta je mogao da uradi a nije - kaže Homen za „Blic”.


Advokat porodice Đinđić Srđa Popović kaže za „Blic” da je istragu o pobuni „crvenih beretki” trebalo otvoriti odmah nakon atentata na premijera, tokom vanrednog stanja i policijske akcije „Sablja”, ali dodaje i da to nije bilo moguće jer je Vlada Zorana Živkovića u tom trenutku bila slaba, a predsednik SRJ Vojislav Koštunica imao zaštitu stranih ambasadora.


- Bilo je jasno ko je stajao i ko je podržao pobunu JSO i to je trebalo odmah istražiti i utvrditi koji su bili motivi DSS i da li su bili svesni da će pobuna dovesti do atentata ili su samo uživali u tome da sapliću vlast. Istraga bi mogla da rasplete mnoge stvari, počev od toga zašto je DSS opstruirao suđenje, pa do toga zašto su se u izbornim kampanjama međusobno pomagali Koštunica i kriminalci iz zemunskog klana. Specijalno tužilaštvo se do sada nije usudilo da pokrene istragu o pobuni „crvenih beretki” i stalno su se izgovarali na to da će istorija to razrešiti. Tužilaštvo bez jakog političkog signala da se u to uđe ne bi samo pokrenulo istragu - kaže Popović za „Blic”.


Kako „Blic” saznaje, istraga je pokrenuta ovih dana, pred desetogodišnjicu demokratskih promena, a koliko se ozbiljno istražuje ovog puta, posle brojnih neispunjenih obećanja i najava da će pobuna biti istražena, biće jasno ako uskoro vidimo vest da je podignuta optužnica.



POBUNA „CRVENIH BERETKI”

9. novembar 2001. pre podne - Braću blizance Predraga i Nenada Banovića (41), koje u to vreme tražio Haški sud, u Obrenovcu hapse pripadnici JSO, među kojima je i Zvezdan Jovanović.

9-10. novembar 2001. - Tokom noći pripadnici JSO prvo blokiraju sopstveni centar u Kuli i novinarima dele saopštenje sa zahtevima Vladi da donese Zakon o saradnji sa Hagom i da smeni ministra policije Dušana Mihajlovića.

10. novembra 2001. - Načelnik DB Goran Petrović izjavljuje povodom pobune JSO da pripadnici jedinice imaju “emocionalne probleme”.

11. novembar 2001. - pripadnici JSO blokiraju na jedan sat put Novi Sad - Subotica u blizini Vrbasa

12. novembar 2001. - Bazu JSO u Kuli obilazi premijer Zoran Đinđić, a s njim je i Čedomir Jovanović, potpredsednik DS. Odvojeno dolazi i Zoran Mijatović, zamenik šefa DB.

13. novembar 2001. - “Crvene beretke” se u dvadesetak borbenih vozila punih oružja pojavljuju u Beogradu, kod “Sava centra” i delimično blokiraju autoput. Tog dana Ulemek, tada već bivši komandant JSO, izjavljuje da podržava svoje kolege iz jedinice.

14. novembar 2001. pre podne - Dušan Mihajlović i Čedomir Jovanović odlaze u Kulu na pregovore. Mihajlović saopštava da je njegova ostavka “na raspolaganju”.

14. novembar 2001. posle podne - Premijer Đinđić saopštava odluku Vlade da prihvati ostavke šefa DB Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića i kritikuje ih da su izgubili kontrolu nad službom i da su “morali da znaju šta se dešava”. Vlada odlučila da JSO umesto u DB bude pod kontrolom MUP-a.
15. novembar 2001. - Andrija Savić imenovan za načelnika DB, a za zamenika Milorad Bracanović, koji je bio saradnik Ulemeka u JSO. Bracanović na toj funkciji ostaje sve do februara 2003.

3. jula 2005. - Srđa Popović, pravni zastupnik Ružice Đinđić, podnosi zahtev specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću da proširi optužnicu protiv Ulemeka za pobunu.

21. jun 2007. - Specijalni tužilac Slobodan Radovanović najavio da će pokrenuti istragu o pobuni. Istraga do danas nije pokrenuta.

[G]

Sukobi policije i demonstranata
10. oktobar 2010. | 10:59 -> 11:37 | Izvor: B92, Tanjug

Beograd -- U širem centru Beograda sukobi policije i demonstranata, protivnika "Parade ponosa". Na Slaviji bačen suzavac. U Tiršovoj ulici policajac lakše povređen.



Policija i žandarmerija uspeli su oko 11 sati, pred početak "Parade ponosa", da uspostave javni red i mir u centru Beograda, a dve osobe su privedene.

U Tiršovoj ulici demonstranti su kamenicama gađali oko 30 policajaca. Jedan policajac lakše je povređen, a policija se povlačila niz Tiršovu ulicu.

Policija i Žandarmerija u potpunosti kontrolišu javni red i mir na gradskim ulicama na kojima je prethodno došlo do sporadičnih incidenata, rečeno je u MUP-u.

Pripadnici žandarmerije priveli su dvojicu mladića iz grupa koje su kod Doma Narodne skupštine i Glavne pošte kamenicama i plastičnim flašama gađali policijske kordone

Pre toga, dok je u parku "Manjež" u centru Beograda trajalo okupljanje učesnika "Parade ponosa", na tri gradska punkta - Slavija, Glavna pošta u takovskoj i u ulici Kralja Milana - nekoliko stotina protivnika održavanja te manifestacije pokušalo je da probije policijske kordone.

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura rekla je da je jedan policajac lakše povređen na Trgu Nikole Pašića i da je ekipa Hitne pomoći izašla na teren gde je povređenom policajcu pružena pomoć.

Kod Doma narodne skupštine protivnici parade na trenutak su probili kordon policije, ali su se povukli nakon što je, iz pravca Predsedništva, policiji pritekla u pomoć Žandarmerija.

Demonstranti, koje je Žandarmerija potiskivala ka Svetogorskoj ulici, pripadnike policije su gađali kamenjem i ciglama. Potisnutu grupu su stalno zamenjivale manje grupe ekstremista iz pravca Tašmajdanskog parka i Kosovske. Oni su obučeni u dukserice i nose kapuljače na glavi.

Prethodno je oko 200 protivnika Parade ponosa praznim flašama i konzervama gađala policijski kordon između Doma Narodne skupštine i zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu.

Njih su pripadnici policije i Žandarmerije, bez upotrebe sile, potisnuli ka Vlajkovićevoj ulici nakon čega su se izgrednici smirili.

U centralnom delu grada, sutuacija je pod policijskom kontrolom, a nezadovoljna grupa ekstremista, koja se povlačila ka Trgu Nikole Pašića, povremeno je ciglama i kamenicama gađala policijske kordone.

U parku ispred zgrade Predsedništva takođe su prisutne jake policijske snage, a centar grada povremeno nadleće helikopter Ministarstva unutrašnjih poslova.

Do sukoba izgrednika sa policijom došlo je i na centralnom beogradskom tgrgu Slavija oko 10 sati kada je stotinak protivnika održavanja Parade ponosa nasrnula kamenicama i ciglama na policiju koja je intervenisala potisnuvši ih ka ulici Svetog Save.

[G]

Парада завршена, низ озбиљних инцидената у центру Београда

"Парада поноса" протекла и завршена мирно. По завршетку параде почели жестоки окршаји полиције и противника параде на Тргу Николе Пашића, код храма Светог Саве, у Земуну, а најжешће је било на Теразијама. Каменицама и молотовљевим коктелима нападнуто седиште ДС у Крунској улици чији је један део запаљен. Један теже и преко 70 повређених полицајаца и двадесетак повређених цивила. МУП: преко 100 ухапшених. Велика материјална штета, уништена возила ГСБ, демонстранти пљачкали продавнице у Кнез Михаиловој.




Друштво
Парада завршена, низ озбиљних инцидената у центру Београда

"Парада поноса" протекла и завршена мирно. По завршетку параде почели жестоки окршаји полиције и противника параде на Тргу Николе Пашића, код храма Светог Саве, у Земуну, а најжешће је било на Теразијама. Каменицама и молотовљевим коктелима нападнуто седиште ДС у Крунској улици чији је један део запаљен. Један теже и преко 70 повређених полицајаца и двадесетак повређених цивила. МУП: преко 100 ухапшених. Велика материјална штета, уништена возила ГСБ, демонстранти пљачкали продавнице у Кнез Михаиловој.
Борна кола и жандармерија потискују противнике параде поноса са Теразија ка Кнез Михаиловој улици, Београд, 10.10.2010. око 13.00 часова (фото АФП)

„Парада поноса” у којој је учествовало више од 1.000 припадника геј и лезбијских покрета завршена је у београдском Парку „Мањеж”, у присуству министра за људска и мањинска права Светозара Чиплића, представника ДС и ЛДП-а, невладиних иницијатива и Европске уније.

Скуп је отворио шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер који је казао да је ово дан који се чекао девет година.

Дежер је пре почетка скупа новинарима изјавио да је реч о веома важној манифестацији и подсетио да Србија има добро законодавство у погледу заштите људских права, и права на верско и сексулано опредељење.

„Битно је да људи могу да живе са тим правима и вредностима”, рекао је Дежер и истакао да је Парада поноса значајна и као показатељ да друштво одбацује насиље.

У парку „Мањеж” непосредно пред почетак Параде поноса окупили су се учесници, активисти, представници политичког живота Србије и међународних организација и институција.

Десило се више сукоба противника Параде поноса и полиције у ширем центру Београда, у којима је према незваницним проценама извештаца више десетина особа повређено, међу њима и више полицајаца, а више десетина демонстраната је приведено.

На Теразијама су око 12.15 демонстранти који су ту стајали, скандирали и довикивали увреде, почели да бацају на полицију камење, петарде, „топовске ударе”... Извештач Бете јавио је да је више полицајаца погођено каменом у главу.

Хулигани су потиснути до почетка Кнез Михајлове, а кордон полиције стоји на Теразијама. Према полицајцима све време лете каменице, саобраћајни знаци, канте за ђубре... На осталим локацијама око 12.40 било је напето, али без већих сукоба.

Сукоби су почели око 10.00 на Славији, потом на Теразијама, где су први пут камењем нападнути полицајци. Хулигани су се прегруписали испред Дома скупштине Србије и потом у Булевару краља Александра где се десио први већи сукоб.

На кордон интервентне бригаде полетеле су крупне каменице, флаше, запаљено је више контејнера, а демонстранте је успела да потисне жадармерија која је интервенисалва око 11.30.

Око поднева су се хулигани разишли да би се 20 минута касније појавили у Крунској, где су каменицама засули седиште Демократске странке и полицију која је обезбеђивала зграду.

Убрзо је стигло полицијско појачање која је интервенисала. На месту сукоба осећа се снажан непријатан мирис и види се црни дим из мање зграде у дворишту у коме су просторије ДС-а.

Хулигани су из Крунске потиснути у правцу Каленићеве пијаце.

Студио Б је јавио да су у Мекензијевој, у близини Славије, демонстранти гурнули тролејбус низ улицу и да је возило ударило у бандеру. Сукобе на свим локацијама су, поред новинара, из непосредне близине пратили и радознали грађани.

Лидер ЛДП- а Чедомир Јовановић, рекао је да је ово један од најнесрећнијих дана у његовом животу истичући да никада није прошао кроз Београд који је тако празан и под кордонима полиције.

Јовановић је додао да је дошао као човек који жели да живи у Србији у коме су разлике међу људима саме по себи део начина живота, који нас чини само другачијим, а а не противницима.

Према његовим речима, најмање су криви они који данас у хордама по улицама хватају учеснике параде, већ је криво друштво које нема институције способне за давање оног одговора који је Србији данас потребан.

„Овако се не иде у Европу” рекао је Јовановић.

Сукоби са полицијом код Скупштине и Зеленог венца

Противници Параде поноса гађали су жандармерију каменицама на Тргу Николе Пашића, јавља репортер ФоНета са лица места.

Они су дошли до Трга Николе Пашића и почели каменицама да гађају жандармерију, која је покушала да их потисне од зграде Дома Народне скупштине Србије.

Из правца Скупштине града Београда пристигле су нове снаге жандармерије које су противнике Параде поноса успеле да задрже на углу Таковске улице и Кнеза Милоша.

На аутобуској станици на Зеленом венцу дошло је до сукоба противника Параде поноса и полиције.

Група изгредника гађала је каменицама полицију, која је била расппоређена у два кордона.

Изгредници су скандирали „краљевина Србија, идите на Косово”.

Полиција је почела да потискује групу изгредника ка Бранковом мосту.

Полиција развози учеснике скупа

Полиција је почела појединачно да развози учеснике данашње Параде поноса са скупа у Студентском културном центру.

Како су јавили извештачи агенције Бета, колона полицијских возила почела је да по локацијама развози учеснике скупа.

У нередима 90 повређених и причињена материјална штета

У нередима које су у Београду изазвали противници одржавања Параде поноса, на чијој мети су били углавном припадници МУП-а, повређено је више око 90 особа, а у центру града је причињена материјална штета на више објеката.

У сукобима је повређено 80 полицајаца и десетак цивила, а два полицајца су задобила теже повреде, речено је Танјугу у МУП-у.

У Ургентном центру указана је током пре поднева помоћ за 57 повређених, међу њима 50 полицајаца, а око 14 часова на пријемном одељењу лекарску помоћ чекало је десетак припадника МУП-а, који се углавном жале на повреде екстремитета и главе које су задобили од каменица.

Лекарске екипе су добро организоване и на самом улазу дочекују друге повређене у нередима.

Возила Хитне помоћи пристижу у Ургентни центар на десетак минута са новим повређеним особама.

Нападнуте просторије ДС у Крунској улици

Противници Параде поноса напали су негде после 12 часова каменицама и молотовљевим коктелима зграду у Крунској улици у којој се налази седиште Демократске странке. На снимцима Студија Б види се пожар који је захватио двориште и гаражу зграде у којој по речима портпарола ДС Јелене Триван има запослених. Ватрогасци интервенишу, повређених нема.

Министар одбране Драган Шутановац је за Студио Б овим поводом изјавио - "Ово нема више никакве везе са "парадом поноса" ово су изливи мржње какви нису виђени на улицама Београда".

Шутановац: Незапамћен излив мржње

Министар одбране Србије Драган Шутановац означио је данас напад изгредника на седиште Демократске странке као незапамћен излив мржње, који нема никакве везе са Парадом поноса.

Шутановац је оценио да то није био атак на зграду, већ на животе људи и захвалио полицији и ватрогасцима на правовременој и пожртвованој интервенцији.

Он је, у изјави Студију Б, изразио очекивање да ће правосудни органи правовремено открити и процесуирати актере овог инцидента и „сместити их тамо где им је место”.

Чиплић: Важан дан за слободу у Србији

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић изјавио је обраћајући се учесницима Параде поноса да је данашњи дан важан за слободу у Србији и да сви грађани имају право да искажу своју слободу.

„Овде смо да бисмо показали да не постоји ниједан проблем због којег било који грађанин Србије не може да буде слободан и искаже своју слободу”, рекао је Чиплић који је дочекан звиждуцима и негодовањем дела присутних учесника параде.

Обраћајући се окупљенима шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је да је на Параду поноса дошао као грађанин и као званичник да пружи подршку борби за људска права и на право на различитост.

„Чуо сам за протесте противника параде и моја порука је да је најбитније да све прође без проблема и сукоба”, рекао је Дежер новинарима окупљеним у парку Мањеж.

Зорић: Тражићемо најстрожије казне за све изгреднике

Тужилаштво и полиција ће, поред већ ухапшених особа, идентификовати сва лица која су правила нереде и нападала полицајце и грађане у Београду, изјавио је данас Танјугу портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић и поручио да „нико није јачи од државе”.

„Видео камере су забележиле све критичне догађаје и видео снимци насиља ће бити коришћени као доказ у кривичном поступку које ће Тужилаштво иницирати”, нагласио је Зорић у изјави Танјугу и истакао да ће Тужилаштво сигурно тражити најстрожије казне.

Он је подсетио да је за напад на овлашћено службено лице, као и вршење нереда на јавном скупу, пооштреном казненом политиком запрећена казна затвора до осам година.

„Тужилаштво има уставну и законску обавезу да заштити све грађане Србије”, казао је Зорић, истичући да ће правни поредак Републике Србије, спокојство грађана и јавни ред и мир бити заштићени.

МУП: Стабилизација стања на улицама Београда

После вишечасовних инцидената и сукоба противника Параде поноса и изгредника са полицијом и жандармеријом, ситуација у Београду се стабилизује, речено је Танјугу у МУП-у Србије нешто после 15 часова.

Око 15 сати улице у самом центру Београда и на Студентском тргу су празне, без изгредника.

Полиција, како се наводи, обезбеђује све значајније објекте у граду, укључујући и амбасаде Холандије, Француске, Словеније и Аустрије.

Репортери Танјуга су јавили да мање групе хулигана понегде још дивљају, разбијени су излози две продавнице спортске опреме, „Ђак” на Теразијама и „Нике” у Палати Албаније из којих хулигани износе робу.

На коловозима и тротоарима је пуно камења, флаша, конзерви, разбијених жардињера, као и разлупаних аутобуских стајалишта.
Извор : Агенције, Политика Online
објављено: 10/10/2010

[G]

Ђилас: Неко је ово организовао





БЕОГРАД – Градоначелник Београда Драган Ђилас изјавио је данас, поводом нереда у главном граду, да хулигани користе сваку прилику да уништавају, што после плаћају Београђани.

Напомињући да је његов став о Паради поноса познат, Ђилас је констатовао да права припадника ЛБГТ заједнице, после данашње манифестације, неће бити већа, већ да ће, напротив, само хомофобичност бити већа.

Имали смо срећу да ни један живот није изгубљен, а штета која је по првим проценама већа од милион евра ће бити надокађена, рекао је Ђилас.

Неко је организовано да се полиција развлачи на 10 места по граду, указао је Ђилас и напоменуо да овог пута све не би смело да се заврши на прекршајним пријавама.
ФоНет
објављено: 10.10.2010. Извир : ПОЛИТИКА

[G]

Hilari Klinton danas u Beogradu
12. oktobar 2010. | 07:19 -> 10:13 | Izvor: B92

Beograd -- Državna sekretarka SAD Hilari Klinton stiže popodne u posetu Srbiji. Glavne teme razgovora biće koraci na evropskom putu Srbije i dijalog Beograda i Prištine.


Hilari Klinton danas u Beogradu (Beta, arhiv)
Ona u Beograd dolazi nakon posete BiH, a sastaće se u Palati Srbije najpre s predsednikom Borisom Tadićem a posle će im se pridružiti članovi državnih delegacija.

Sudeći po izjavama iz Vašingtona, američka državna sekretarka će državnom vrhu preneti snažnu podršku procesu evrointegracija Srbije.

Do posete dolazi u trenutku kada se očekuje početak pregovora Beograda i Prištine, kako bi se pronašla rešenja za pitanja koja, kako kaže Hilari Klinton, nije jednostavno rešiti.

"Evropska unija i SAD su spremne da pomognu i olakšaju situaciju, da podrže i privole strane da se međusobno dogovore. Ali, na posletku, to zavisi od lidera i naroda koji će morati da pronađu rešenja za svoju budućnost“, rekla je ona.

O značaju posete

Analitičari smatraju da je poseta Hilari Klinton Beogradu veoma važna, ali različito gledaju na domete posete.

I dok Kurt Volker sa Univerziteta "Džons Hopkins" smatra da poseta verovatno neće doneti neke neposredne rezultate, američki predstavnik na međunarodnim pregovorima Beograda i Prištine 2007. Frenk Vizner kaže da bi u međuvremenu Priština i Beograd trebalo u da izlaze jedno drugom u susret.

"Nadam se, međutim, da ćete videti rešenost SAD, Evrope, lidera Kosova i Srbije, da zajedno rade na dugoročnim rešenjima, da rade na poboljšanju ekonomije, da bi ljudima bilo bolje, da rade na evropskim integracijama, da rešavaju praktične probleme“, izjavio je Volker.

"To bi trebalo da bude cilj dve strane kada se zaista sastanu. Američka strana bi trebalo da usredsredi pažnju na podsticanje Kosova i Srbije da se približe i trebalo bi da bude u središtu pomoći kojoj bi trebalo da teži Evropska unija kada nastavi razgovore o učlanjenju dve države u Evropsjku uniju“, kaže Vizner.

Španski ambasador u Srbiji Injigo de Palasio Espanja kaže da razgovori Beograda i Prištine treba da počnu uskoro, ali da ih ne treba požurivati.

Espanja ocenjuje da je poseta Hilari Klinton od izuzetnog značaja.

"Nadam se da će poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton Beogradu biti odlična prilika za Srbiju da jasno izrazi svoju spremnost za dijalog i pošalje odgovarajuće poruke koje mogu biti podeljene sa vlastima u Prištini u pogledu što skorijeg otpočinjanja tog procesa“, kaže on.

"Međutim, smatram da moramo uzeti u obzir stanje na terenu i dijalog ne bi trebalo požurivati ukoliko je situacija na terenu nepovoljna", dodaje Espanja.

Svi sastanci održavaće se u Palati Srbija, a američka državna sekretarka će se, osim sa predsednikom i premijerom, sastati i sa ministrima Božodarom Đelićem, Ivicom Dačićem i Mlađanom Dinkićem, kao i sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem, i ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Posle posete Beogradu, Klintonova će se uputiti u Prištinu.

Policija spremna

Policija najavljuje da je spremna za prvi stepen bezbednosti povodom popodnevnog dolaska američke državne sekretarke Hilari Klinton u Beograd.

Očekuje se da će ulice biti sukcesivno zatvarane kao i prilikom prošlogodišnje posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena.

"Poseta državnog sekretara Hilari Klinton je takođe sa bezbednosnog aspekta prvorazredni događaj i ja baš zato i kažem - istovremeno odmah po završetku ovog jednog bezbednosno interesantne akcije i događaja mi sada već imamo od noćas pripreme za operativno izvođenje akcije dočeka i obezbeđivanja državnog sekretara SAD-a Hilari Klinton“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i dodao da će biti anažovan veliki broj policajaca.

Pre nego što doputuje u Beograd, američka državna sekretarka imaće niz sastanaka u Sarajevu, gde je doputovala u ponedeljak kasno uveče.

[G]

Otkriti organizatore nasilnika na meču u Đenovi
Vođa huligana jurišao i na Ambasadu SAD u Beogradu
V. Z. Cvijić - M. Maleš - A. Ž. Adžić | 14. 10. 2010. - 00:02h |Izvor : BLIC

Protiv Ivana Bogdanova (30), koji je uhapšen u Đenovi kao jedan od predvodnika huligana, u Srbiji su podnošene krivične prijave zbog napada na policajce, nanošenja povreda i preprodaje droge, a sumnjiči se i kao jedan od predvodnika napada na Ambasadu SAD, saznaje „Blic“.



Bogdanov, prema podacima istražnih organa, jedan je od vođa ekstremne navijačke grupe Crvene zvezde „Ultras bojs“ i pripadnik „Pokreta 1389“. U krivičnim prijavama je zavedeno da je Bogdanov, koji je po obrazovanju drvni tehničar, nezaposlen ili da radi povremeno kao pripadnik obezbeđenja, ali se ne navodi u kojoj firmi. On je, prema navodima iz krivične prijave 13. juna 2006. prvo udarao drvenom gredom maloletnog navijača Partizana u Ulici Zdravka Čelara u Beogradu, a zatim se sukobio sa policajcima koji su videli šta radi i koji su ga uhapsili. Prijava je podneta i kada je 2. jula 2006. sa još sedmoricom navijača u Ulici dr Milutina Ivkovića napao grupu navijača Maribora, koje su zatim jurili automobilima. Bogdanov je uhapšen 28. marta 2005, kada je kod njega pronađeno 11 grama marihuane, ali se branio da je to za ličnu upotrebu.
Bogdanov je prošlog oktobra označen kao jedan od vođa ekstremne grupe Zvezdinih navijača „Ultras bojs“ čiju zabranu traži Republičko tužilaštvo. Pored njega, kao vođe te grupe označeni su Marko Vučković, Veljko Stajić, Marko Mitrović i Miroslav Janković.

Bogdanov, prema podacima istražnih organa, jedan je od vođa ekstremne navijačke grupe Crvene zvezde „Ultras bojs“ i pripadnik „Pokreta 1389“. U krivičnim prijavama je zavedeno da je Bogdanov, koji je po obrazovanju drvni tehničar, nezaposlen ili da radi povremeno kao pripadnik obezbeđenja, ali se ne navodi u kojoj firmi. On je, prema navodima iz krivične prijave 13. juna 2006. prvo udarao drvenom gredom maloletnog navijača Partizana u Ulici Zdravka Čelara u Beogradu, a zatim se sukobio sa policajcima koji su videli šta radi i koji su ga uhapsili. Prijava je podneta i kada je 2. jula 2006. sa još sedmoricom navijača u Ulici dr Milutina Ivkovića napao grupu navijača Maribora, koje su zatim jurili automobilima. Bogdanov je uhapšen 28. marta 2005, kada je kod njega pronađeno 11 grama marihuane, ali se branio da je to za ličnu upotrebu.


Bogdanov je prošlog oktobra označen kao jedan od vođa ekstremne grupe Zvezdinih navijača „Ultras bojs“ čiju zabranu traži Republičko tužilaštvo. Pored njega, kao vođe te grupe označeni su Marko Vučković, Veljko Stajić, Marko Mitrović i Miroslav Janković.


„Branilac“ Kosova
Huligani ispred ambasade SAD u Beogradu

Policija ga je hapsila i do sada protiv njega podnela pet krivičnih prijava, između ostalog - zbog napada na policajca, trgovine drogom, krađa. Protiv njega je podneto i nekoliko prekršajnih prijava, između ostalog i zbog držanja opasnih životinja bez dozvole.


- On nije baš nešto poštovan među navijačima. Poznat je po tome što se, iako ima 30 godina, stalno penje na ogradu i viče. Na mnogim snimcima navijača crveno-belih koji se penju na ograde upravo je on - kaže sagovornik „Blica“ upoznat sa dešavanjima unutar navijačkih grupa.


Bogdanov je, prema podacima istražnih organa, učestvovao u mnogim rušilačkim pohodima u Beogradu - prilikom samoproglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije 2004, ili protesta protiv hapšenja Radovana Karadžića 2008. Iste godine igrači Crvene zvezde, posle presude Urošu Mišiću, optuženom za pokušaj ubistva žandarma Nebojše Trajkovića, izašli su na teren u majicama na kojima je pisalo „Pravda za Uroša“ i pozdravili navijače. Sumnja se da je Bogdanov bio među onima koji su to tražili od igrača. Navijači Zvezde su na severnoj tribini razvili transparent „Lazoviću, stići će te pravda koju deliš“, upućena sudiji koji je osudio Mišića.


Peti oktobar
„Ultras bojse“, čiji je Bogdanov pripadnik, predvodi Marko Vučković, zvani Mare, koji je učestvovao u probijanju policijskog kordona ispred Savezne skupštine i demoliranju RTS-a 5. oktobra 2000. S obzirom na to da su bili na strani DOS-a, o „delijama“ se govorilo kao o nacionalnim herojima. Vučković je tada ispričao za novine kako je zajedno sa ostalim „delijama“, ekipom navijača Rada i nešto malo „grobara“, na znak jednog od lidera DOS-a „golim rukama poveo narod u proboj na zgradu Skupštine Srbije“ koja je potom opljačkana i zapaljena. Vučković je, međutim, tvrdio da su oni „samo razoružavali policajce i navlačili im majice ’Otpora’ kako bi ih zaštitili od linča“, kao i da su navodno pokušavali da spreče pljačku, ali ne i razbijanje RTS-a.


Među huliganima u Đenovi bio je i Marko Vučković (sa crnom kapuljačom)

- Porazbijali smo sve aparate koje su neki pokušali da iznesu. Bolje je da su neupotrebljivi. Što se tiče štitova, šlemova i pendreka, oduzetih od policije, nećemo ih vraćati. Biće nam to draga uspomena. Moram da zahvalim Čačanima na onom bageru, izvadili su stvar - govorio je tada Vučković.


Trenutno, u Srbiji ima između dve i po i tri hiljade ekstremnih navijača, koji su uvek u pripravnosti, sa maskama na licima, bejzbol palicama, pirotehničkim sredstvima, noževima i pištoljima čekaju komandu vođe.


Spisak navijačkih grupa za koje je zatražena zabrana

Grupa - vođa grupe
"Ultra bojs" Marko Vučković
"Belgrejd bojs" Velibor Dunjić
"Ultras" Vladimir Šavija
"Šedous" Goran Klještan
"Ikstrem bojs" Ljubiša Stević
"Čuvari časti" Aleksandar Vasić
"Brejn demidž" Dragan Đurđević
"Alkatraz" Nikola Dedović
"Ludaci - Padinska Skela" Dragan Ćurčić
"Anti Romi" Simić
"Saut femili" Alen Kostić
"Hed hanters" Branislav Penčić
"Iridučibili - NBG" Žarko Vidaković
"Junajted fors 1987" /

Nekadašnji glavni tužilac Srbije Slobodan Radovanović podneo je 16. oktobra 2009. na inicijativu Ministarstva pravde zahtev Ustavnom sudu za zabranu 14 navijačkih grupa Crvene zvezde, Partizana i Rada "zbog delovanja koje je usmereno ka nasilnom rušenju ustavnog poretka, kršenju zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanju rasne, nacionalne i verske mržnje". U zahtevu se navodi se da su grupe navijača Zvezde i Partizana upisane u registar udruženja građana, dok pristalice FK Rad, grupa "Junajted fors 1987" nije. Tužilac Radovanović je u zahtevu naveo da su ove grupe "postale privatne armije" koje služe za ubistva, sticanje dobiti krivičnim delima i sprečavanje privatizacije klubova.
- Oni uvek grupno, po principu vučjeg čopora, traže žrtve svojih razularenih strasti, mržnje i netrpeljivosti - navodi se u zahtevu.
Konstatuje se da ih se, i pored evidentne sportske, finansijske i političke štete koju su ove grupe pravile, klubovi nisu odricali, "već su ih podržavali, što predstavlja kriminalnu mrežu". V. Z. Cvijić



Prepoznat po tetovažama
Bogdanova su italijanski mediji označili kao vođu ekstremnih srpskih navijača u Đenovi. Uhapšen je oko tri sata, u blizini stadiona "Luiđi Feraris", dok se skrivao u unutrašnjosti jednog autobusa koji je trebalo da odveze navijače Srbije. Prepoznat je po tetovažama po telu, na levoj ruci "1389", jer su ga snimile kamere kada se popeo na ogradu stadiona. Takođe je bio prepoznatljiv po crnoj majici s aplikacijom mrtvačke glave. Bio je pritvoren u stanici policije odakle je prebačen je u zatvor Marasi u tom gradu.

[G]

BEOGRAD 14. 10. 2010

Izvor : Press

Profesori tezgare kao da su pevaljke

Predavači na državnim univerzitetima u Srbiji masovno gostuju na fakultetima u okruženju, najviše u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tarifa od 50 do 150 evra po času



Profesori sa državnih univerziteta u Srbiji masovno tezgare po Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde uzimaju visoke honorare koji ponegde idu i do 150 evra za čas, saznaje Press!

Najbolje prolaze predavači sa ekonomskih, političkih i pravnih nauka, koji zarađuju i po 2.000 evra mesečno! Međutim, dok njihovi profesori pečalbare po okruženju, naši studenti gube ono što im je zakonom garantovano - redovna predavanja i konsultacije.

Otimanje za časove

Redakciji Pressa obratili su se studenti sa jednog državnog fakulteta u Beogradu (ime i adresa poznati redakciji) koji tvrde da pojedini profesori zbog tezgi u okolnim zemljama izostaju sa predavanja i da ih često nema u kabinetima kada su termini za konsultacije.

- U univerzitetskim krugovima svi znaju da profesori sa Beogradskog, ali i sa drugih državnih univerziteta rado tezgare po bivšim jugoslovenskim republikama koje tek osnivaju svoje univerzitete i nedostaje im stručni kadar. Najbrojnije su tezge u RS i Crnoj Gori. Posla najviše ima za profesore sa državnih fakulteta koji predaju pravo, ekonomiju, političke nauke i jezike. Oni su angažovani na svim nivoima studija, od osnovnih do doktorskih. Na privatnom univerzitetu PIM u Banjaluci rade profesori sa Pravnog fakulteta u Beogradu, dok se za časove na bijeljinskoj „Sinergiji" otimaju ekonomski stručnjaci. Profesori sa FPN gostuju uglavnom na Univerzitetu „Mediteran" u Podgorici, gde tezge ima i veliki broj predavača sa Filološkog - otkriva sagovornik Pressa, dobro poznat u univerzitetskim krugovima, koji dodaje da profesorski honorari u inostranstvu iznose od 50 do 150 evra po času.

Dragica Anđelić, generalni sekretar prvog privatnog univerziteta u Crnoj Gori „Mediteran", potvrđuje za Press da su kod njih angažovana 33 profesora iz Srbije!

- Prinuđeni smo da angažujemo stručnjake sa strane, jer je našim profesorima koji rade na državnim fakultetima zabranjeno da rade na privatnim ustanovama - ističe Anđelićeva.
Prof. dr Petar Bunjak sa Filološkog fakulteta u Beogradu objašnjava za Press da na takve angažmane saglasnost daje Nastavno-naučno veće matičnog fakulteta.

- Ima kolega koje rade na drugim univerzitetima jednako kao i drugih kolega koje rade kod nas. Saglasnost na početku svake školske godine daje Nastavno-naučno veće i nije mi poznato da neko to radi bez saglasnosti, premda to ne mogu da garantujem - ističe prof. dr Bunjak.

Uz saglasnost

Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi za Press da oni već 15 godina imaju pravilnik koji profesorima zabranjuje dodatni rad na konkurentskim privatnim ustanovama u Srbiji, ali da se to ne odnosi na okruženje.

- Nekoliko profesora ima saglasnost za anganžman u RS i Crnoj Gori. Iskreno, vrlo sam blizu odluke da zabranim gostovanja profesora po drugim ustanovama. Zašto bih ja davao svoje najuglednije profesore da stvaraju imidž nekom drugom - ističe prof. dr Backović.

On kaže da je osnovni uslov da neki profesor sa Ekonomskog fakulteta dobije saglasnost za gostovanje na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi da besprekorno ispunjava obaveze na matičnom fakultetu.

- Redovno kontrolišemo da li su naši profesori u amfiteatrima kada imaju predavanja i u svojim kabinetima kada su termini za konsultacije - kaže on.

Najveći problem predstavlja činjenica da Srbija uopšte nema registar profesora iako je Ministarstvo prosvete trebalo da ga formira još 2005. godine.

Profesorska plata do 200.000 dinara!

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Tomislav Živanović, koji je član granskog sindikata „Nezavisnost", kaže za Press da univerzitetski profesori u Srbiji imaju plate između 65.000 i 200.000 dinara.

- Primanja su vrlo neujednačena, a najmanje zarade imaju profesori na poljoprivredi! Najveći problem predstavlja angažovanje profesora sa državnih fakulteta u privatnim ustanovama koje su nam konkurencija. Praksa je pokazala da ti profesori zbog većih zarada na kraju i odlaze kod privatnika - upozorava on.

V. NEDELJKOVIĆ

[G]

BEOGRAD 14. 10. 2010

Izvor : Press

Hilari zatražila kandidaturu!

Američka državna sekretarka najavila da će danas u Briselu tražiti nastavak evropskih integracija Srbije. U Beogradu sve vreme bila nasmejana i srdačna..


Srećna porodica... Hilari Klinton pozdravlja okupljene Albance ispred statue svog muža Bila u Prištini

Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da će zvaničnicima EU danas u Briselu jasno poručiti da treba da počne proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Ona je takav stav najavila još u utorak prilikom susreta sa predsednikom Borisom Tadićem i ostalim sagovornicima iz vrha srpske vlasti.

- Idem u Brisel i sastaću se sa zvaničnicima EU i njenim članicama. Jasno ću im reći šta smatram pravim putem, a to je da treba početi proces pridruživanja Srbije. Vlasti u Srbiji su privržene evropskoj integraciji i saradnji sa susedima kako bi se stabilizovao region i SAD će te napore Srbije podržati - rekla je Hilari Klinton za RTS.

Srdačno i sa Jeremićem

Da će se SAD založiti za ubrzavanje evropskih integracija Srbije moglo se zaključiti iz prekjučerašnjih srdačnih razgovora sa srpskim državnim vrhom.

Kako Press saznaje od izvora koji je učestvovao u razgovorima, Hilari Klinton nijednim potezom, čak ni indirektno, nije uslovljavala Srbiju.

- Bilo je očigledno da želi da ostavi što bolji utisak. Bukvalno je sve vreme bila nasmejana i ni na jednom sastanku nisu se mogle prepoznati neke skrivene namere, niti aluzije kojima bi nam se stavilo do znanja šta bi trebalo da radimo - objašnjava sagovornik Pressa.

Mada se očekivalo da će „najtvrđi" biti njen sastanak sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, ni tom prilikom nije bilo ni traga napetosti.
- Ceo sastanak je protekao u konstruktivnoj i pozitivnoj atmosferi, bez negativnih stvari ili bilo kakvih pritisaka. Kad je reč o EU, od Klintonove smo dobili podršku za dalje integracije, a naglasila je da će to u Briselu preneti evropskim partnerima. Kad je reč o Kosovu, jasno smo izneli svoje stavove. Usaglasili smo se da je neophodno izbegavati jednostrane poteze i da bi što pre trebalo započeti dijalog Beograda i Prištine - kaže naš sagovornik.

Stižu investicije u oružje

Posle Jeremića, državna sekretarka SAD sastala se sa delegacijom Ministarstva odbrane koju je predvodio Dragan Šutanovac. Prema rečima jednog od učesnika tog susreta, Klintonova je saradnju Srbije i SAD u oblasti odbrane ocenila kao „najbolju između dve zemlje".

- Ona je posebno istakla saradnju Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja kao najbolje od svih partnerstava koje američka garda ima u svetu. Na sastanku se razgovaralo o potencijalnoj saradnju u industriji oružja. Konstatovano je da Srbija ima tradicionalna tržišta na kojima prodaje oružje i da bi tu svoje mesto mogli da pronađu i američki investitori - kaže učesnik sastanka.

Osim političkih, tema posete Klintonove bila je i ekonomija, o čemu se uglavnom pričalo na sastanku sa delegacijom Vlade koju je predvodio premijer Mirko Cvetković.

Obišla „zlatnog Bila" u Prištini

Hilari Klinton je juče boravila u Prištini gde su je na ulicama dočekale hiljade razdraganih ljudi mašući američkim zastavama duž puta od aerodroma do centra grada i kroz Bulevar Bila Klintona. Njen automobil zaustavio se na gradskom trgu na kome se nalazi više od tri metra visoka zlatna statua njenog muža. Hilari je izašla, razgledala statuu, smejala se i pozirala fotoreporterima, mašući okupljenima.

- Divno je biti ovde - rekla je Hilari Klinton, zaronivši u masu sa kojom se rukovala, a zatim je iz male radnje ženske odeće sa njenim imenom „Hilari", dobila na poklon jaknu.
M. Marković

[G]

Policija utvrđuje otkud „delije” na utakmici reprezentacije
Zvezdini huligani u Đenovi rušili Karadžića
Tamara Marković-Subota - D. Šolaja | 15. 10. 2010. - 00:02h | Izvor : BLIC

Divljanje navijača u Đenovi bilo je usmereno protiv predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića, a ceo napad izveden je po nalogu vođa najekstremnijih navijačkih grupa Zvezde sa severa - tvrdi za “Blic” jedan od navijača Zvezde upućen u dešavanja u klubu.


Policija ispituje zbog čega su Delije putovale na utakmicu reprezentacije, kaže direktor srpske policije

On navodi ni da u klubu, a ni među navijačima nije tajna ko su te grupe i ko su njihove vođe.


- U pitanju su trojica-četvorica ljudi, koji kontrolišu sever i koji, zbog rizika da budu uhapšeni, nisu smeli da otputuju u Italiji. Oni su “scenaristi” dešavanja u Italiji - kaže naš izvor.


Direktor policije Milorad Veljović izjavio je sinoć da policija utvrđuje kako to da su se „delije” našle u Đenovi na utakmici između reprezentacija Srbije i Italije. „Proveravamo kako su se ‘delije’ našle u Đenovi na utakmici reprezentacije, jer se zna da to nije uobičajeno. Provera je u toku i, za sada, ništa više ne mogu da kažem”, rekao je Veljović.


Savet za nacionalnu bezbednost, koji je vodio predsednik Srbije Boris Tadić, zaključio je da huligani nisu snaga koja može ozbiljnije da ugrozi bezbednost države, kao i da njihovo divljanje nije pokušaj državnog udara, niti da je to snaga koja bi mogla da ga izvede u budućnosti, te da nije inspirisano van Srbije. Savet je odlučio da zadatak istražnih organa moraju biti otkrivanje i presecanje tokova novca prema tim grupama. Svi ti huligani nisu novost i protiv mnogih od njih postoje prijave po kojima se ne postupa, stoga Savet insistira da sud preduzme mere protiv svih koji su kršili zakon.


Predsednica Vrhovnog suda i Viskog saveta sudstva Nata Mesarović rekla je da će tražiti izveštaje o predmetima protiv huligana koji su dugo stajali pre sprovođenja reforme.


Dešavanja u Đenovi ministar Ivica Dačić je okarakterisao kao “kompot različitih uticaja”, od ekstremističkih grupacija, preko organizovanih kriminalnih grupa, i odnosa unutar fudbalske organizacije.


S druge strane, ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je juče da su incidenti na “Paradi ponosa” i na utakmici u Đenovi politički motivisane akcije, i izrazio nadu da će nadležni organi tačno utvrditi ko ih je i na koji način izveo.
Izvor “Blica” iz navijačkih krugova tvrdi da huligani nisu divljali u Đenovi da bi rušili Borisa Tadića ili sprečavali Srbiju da uđe u EU.


Tomislav Karadžić

- Jedini razlog je Tomislav Karadžić. Netrpeljivost između njega i Zvezdinih navijača sada je kulminirala. Karadžić je bio predsednik Partizana. Počeo je da se bavi privatizacijom klubova, godinama omalovažava Zvezdu. Navijači su iz Zvezde isterali jednog mnogo većeg biznismena nakon što se otkrilo da na “Marakani” planira izgradnju poslovno-stambenog centra. Karadžić je morao da bude svestan da se ponaša gore nego što se ponašao Arkan i da će navijači reagovati - kaže naš izvor.


On navodi i da se pre utakmice znalo da navijači planiraju da izvređaju golmana Vladimira Stojkovića, kome nisu oprostili prelazak iz Zvezde u Partizan, a u čemu ga je Karadžić podržao.


Sukob Karadžića i Zvezde, odnosno njenog direktora Vladana Lukića nije nova vest. Prvi incident između njih izbio je u martu, kada je predsednik FSS otkrio da mu je prvi čovek Zvezde preko telefona pretio zbog govora o ubrzanoj privatizaciji klubova, uz napomenu “da drži ruke dalje od Zvezde”. Sve je kulminiralo kada je umrlica sa imenom predsednika FSS zalepljena na vrata Saveza.

“Obraz” i “1389” nastali na Marakani
Sa severa “Marakane” je nastao i “Obraz” i “1389”. Oni potiču iz tog tvrdog jezgra navijača. I Ivan Bogdanov, koji je uhapšen kao vođa huligana u Đenovi, član je “1389” - kaže naš izvor.

Kupovali ulaznice na imena žena iz Čelareva

Fudbalski savez Srbije nije pre utakmice između Italije i Srbije u Đenovi dostavio MUP Srbije spisak navijača koji su kupili karte za utakmicu, iako je to zakonska obaveza, tvrdi za “Blic” izvor iz vrha policije. Karte su kupovane i na tuđa imena, pa čak i na imena starijih žena koje su drugim povodom bile u Italiji, utvrdio je MUP.


Hapšenja na graničnim prelazima: Horgoš

- Trenutno imamo autobus koji je ušao u Srbiju, u kome su porodični ljudi sa decom i starije gospođe iz okoline Čelareva, koji nisu bili na utakmici, a na čija su imena kupljene karte za utakmicu - kaže izvor “Blica” iz MUP. On navodi i da je bez obzira na nesaradnju sa FSS, policija imala podatke o određenom broju autobusa sa navijačima i da su ti podaci dostavljeni kolegama u Italiji.
Do juče u 14 sati u Srbiju se iz Đenove vratilo 529 navijača, od kojih 169 prolazi kroz krivičnu evidenciju.


- Na graničnim prelazima Batrovci i Horgoš privedeno je 19 osoba koje su prebačene u zatvore u Sremskoj Mitrovici i Kikindi - navodi naš izvor.


Među njima, policiji je najinteresantniji Aleksandar J. Izvor “Blica” navodi da se među uhapšenima nalazi i huligan koji je na stadionu u Đenovi šipkom razbio pleksiglas na tribini.


Juče se u Srbiju vratio i Nikola Arsić, koga je sud u Đenovi osudio na šest meseci uslovne kazne. On tvrdi da nije tačno da je bilo koga napao i da su ga karabinjeri tukli bez razloga.


U Italiji su uhapšeni Strahinja Tojagić, Vladimir Delić, Ivan Bogdanov, Danilo Janjić, Nikola Kličković, Goran Stanić i Nenad Radović. Ministar Ivica Dačić je izjavio da ne postoji dovoljno podataka o tome da su organizatori nereda u Beogradu i Italiji isti.

Italijanski mediji su objavili informaciju da je Bogdanov, najekstremniji izgrednik na prekinutoj utakmici u Đenovi, prebačen iz muškog u ženski deo zatvora “Marasi”, jer je u prvom odeljenju bio veliki broj Albanaca. Bogdanova, Janjića, Kličkovića i Jovetića danas izvode pred italijanskog tužioca.