Najnovije vesti !

[причалица]

valjda ćemo i taj dan dočekati....da se više završe ludnice na mostovima.

[G]

Nerešeno u sudnici

Ekskluzivno - Prava drama na glasanju pred MSP u Hagu gde se lomi odluka o sudbini Kosova. Prvi rezultat bio 8:7, konačan 7:7. Sudija Ovada nije želeo da iskoristi ”zlatni glas



U PALATI mira u Hagu pri sastavljanju mišljenja o Kosovu, prema izvorima ”Novosti”, odvijao se pravi triler. Ono što je najvažnije, posle svih prevrata, stižu pozitivni signali da konačan savet ide naruku Beogradu.

Iz izvora bliskih pravnim timovima i diplomatama u Hagu, saznajemo da je na preliminarnom glasanju petnaestorke, rezultat bio 8:7 u korist stavova koje zastupa Srbija. Tada se izjašnjavao i kineski sudija koji je u međuvremenu otišao u penziju. Drugi krug glasanja, prošao je bez kineskog arbitra, pa je ishod bio nerešen: 7:7! U tom momentu, predsednik Suda, Japanac, Hisaši Ovada, tvrde naši izvori, nije hteo da iskoristi pravo ”zlatnog glasa”, jer je u preliminarnom odmeravanju bio u manjini, dakle protiv Srbije! Paradoksalno, jer da je ponovo glasao njegov glas bi presudio za Prištinu.

Beograd je, međutim, posle prvog kruga osigurao prednost dužeg daha jer se tada određivalo na kojoj strani je većinsko mišljenje i na osnovu toga je izabrano dvoje sudija koje je, uz predsednika, stavljalo savet na papir. Tekst je, tako, dobio obrise pozitivne po Srbiju. Ipak, posle konačnog glasanja došlo se na ”pata karte”, pa je usledilo izjašnjavanje sudija o svakom paragrafu pojedinačno. Unutar haške palate ostala je tajna kakvi su tu kompromisi pravljeni. To će se znati 22. jula!

Na kraju, nepoznanica je i koje su se sudije kako izjasnile, ali, prema rečima naših sagovornika, čudan pečat procesu daje informacija da su neke sudije iz zemalja koje nisu priznale Kosovo većale protivno interesima Srbije, i obrnuto!

SRBIJA ČEKA JESEN, PRIŠTINA KORISTI LETO

TAJMING objavljivanja saveta Suda Srbiji nimalo ne odgovara, s obzirom na to da je njen sledeći potez podnošenje rezolucije Generalnoj skupštini UN, kojom će se tražiti nastavak pregovora o svim otvorenim pitanjima, od kojih je status - ključno. Letnja, umrtvljena diplomatska sezona nije pogodna za pokretanje te inicijative, pa će ona ostati za septembar. Na drugoj strani, to ostavlja manevarski prostor za novi ”cunami” priznavanja, koji se u diplomatskim krugovima već naslućuje. Beograd će, zato, morati da igra na dva fronta kako septembar ne bi sačekao na kolenima: da sprečava priznavanja i lobira za većinu u GS UN.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI

[G]

"Sandžak se neće zapaliti"

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike: Zaprepašćen sam porukama Zukorlića. Nema dublje krize. Sem Tadića, Dačića i Dinkića, drugi se malo pitaju.

"ZAPREPASTILE su me poslednje poruke Muamera Zukorlića! Mislio sam da će zapaljiva retorika koja je korišćena tokom kampanje za izbore nacionalnih saveta da prestane kad prođe glasanje. Prevario sam se.
Ovo je za ”Novosti” izjavio Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, posle vatrenog govora muftije Muamera Zukorlića, koji je osuo paljbu po državnom vrhu Srbije."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...-nece-zapaliti

[G]

Rasprava o Zakonu o saobracaju, JS povukao dva amandmana

Poslanici Skupštne Srbije raspravljali su danas o Predlogu izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja, istakavši važnost njegovog poboljšanja, dok je van skupštinske sale pažnju privukla odluka poslanika JS da povuku dva amandmana na izmene i dopune Zakona o Ageniciji za borbu protiv korupcije, a održano je i nekoliko sednica odbora.



Parlamentarci su se složili da će izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja doprineti poboljšanju bezbednosti u saobraćaju, dok su predstavnici opozicije ukazali da se zamenom kazne zatvora novčanom kaznom izjednačavaju siromašni sa onima koji imaju novca i mogu bez problema da plate kaznu i nastave da voze.


Minisitar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je poslanicima obrazlagao predložene izmene, kazao je da “uvođenje instituta da neko može da plati kaznu ne znači i ukidanje svega onoga što iza toga sledi”, objasnivši da će odredba glasiti “ili 15 dana zatvora ili toliko ili toliko dinara”, kao i zaštitne mere osam meseci zabrane upravljanja motornim vozilom i 14 kaznenih poena.


Dačić je dodao i da je od početka primene Zakona o bezbednosti saobraćaja značajno smanjen broj stradanja na putevima Srbije.


Poslanici JS povući će dva amandmana koje su podneli na izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, izjavio je danas predsednik te stranke Dragan Marković, ističući da JS ne dovodi u pitanje opstanak vlade niti ruši vlast.


Poslanici JS su amandmanima tražili da funkcioneri koji obavljaju više javnih funkcija, na njima ostanu do isteka roka na koji su izabrani ili postavljeni, a izmene i dopune tog zakona su na dnevnom redu četvrte vanredne sednice Skupštine Srbije, koja je počela 13. jula.


Dačić, predsednik socijalista, koji su sa JS u koaliciji i imaju zajedničku poslaničku grupu, izjavio je tim povodom da je lider JS sa pravom ljut na način na koji se komentariše njegovo podnošenje amandmana, dodavši da SPS nije učestvovala u njihovom pisanju.


Danas je održana i prva sednica Radne grupe za izradu predloga zakona radi stvaranja formalno-pravnih uslova za postupanje nadležnih organa po prijavama o nestanku novorođene dece iz porodilišta.



Za predsedavajućeg te grupe izabrana je Maja Videnović (DS), a za zamenika predsedavajućeg Paja Momčilov (SRS).


Održana je i sednica Odbora za zdravlje i porodicu, koji je ocenio da Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici radi po propisanim protokolima, ali da ima kadrovskih i tehničkih problema.

Izvor : BLIC

[G]

Zaustavljeno isticanje nafte

Posle skoro četiri meseca, zaustavljeno isticanje nafte u vode Meksičkog zaliva. Prema najgrubljim proračunima, od aprila isteklo između 92 i 182 miliona galona nafte.
"Britiš petroleum" objavio je da je posle skoro četiri meseca, zaustavljeno isticanje nafte u vode Meksičkog zaliva.



Potpredsednik BP Kent Vels izjavio je na konferenciji za štampu u Nju Orleansu da je isticanje nafte iz bušotine, koja se nalazi na 1,5 kilometara dubine, prestalo u četvrtak u 14.25 po lokalnom vremenu.

Curenje nafte započelo je posle eksplozije na platformi ispred obala Luizijane 20. aprila, u kojoj je poginulo 11 radnika, što se kasnije pretvorilo u najveću ekološku katastrofu u istoriji SAD.

Posle nekoliko neuspelih pokušaja, stručnjaci "Britiš petroleum"-a su, koristeći robota podmornicu, uspeli 4. juna da na otvor iz koga je isticala nafta stave pokopac i curenje stave pod kontrolu, iako ne i da ga u potpunosti zaustave.

"Britiš petroleum" je u subotu počeo zamenu starog poklopca novim "čepom", koji bolje naleže na otvor.

Iako je ovo nesumnjivo uspeh inženjera BP-a, to još nije konačno rešenje krize, za šta će biti potrebno potrebno načiniti još dve bušotine u istom naftnom izvoru, da bi se smanjio pritisak na upravo postavljeni "čep". Očekuje se da ta operacija bude završena u avgustu.

Vladine procene su da je iz bušotine dnevno isticalo 1,5 do 2,5 milona galona dnevno, odnosno da je od aprila, prema najgrubljim proračunima, isteklo između 92 i 182 miliona galona nafte.

Izvor : Sajt RTS

[G]

Zukorlić hoće da vlada Sandžakom

Muftija Muamer Zukorlić, čija je lista pobedila na izborima za Bošnjački nacionalni savet, želi da bude nepriskosnoveni lider Sandžaka i objedini funkcije verskog i političkog lidera Bošnjaka u Srbiji. Zbog toga radikalizuje svoje zahteve i diže tenzije, tvrde upućeni u stanje u Novom Pazaru.



Poruke muftije Muamera Zukorlića o tome da „će cela zgrada goreti ako većinski stanari žele da zapale jedan stan“ posao su za policiju a ne za političko posredovanje, tvrde za „Blic“ članovi Vlade koji su tražili da ostanu anonimni. Međutim, analitičari smatraju da se čeka odlučan ali mudar potez Vlade.


- Ovo je posao za policiju i postaje ne političko nego bezbednosno pitanje. Zukorlić na Sandžak pokušava da primeni „kosovski scenario“, ali to nije ista situacija i nije ista vlast - kažu za „Blic“ u Vladi.


Zukorlić ne može da računa na podršku Turske, jer je pre posete premijera Tajipa Erdogana Pazaru, sa muftijom razgovarano o tome da može da računa na mesto verskog poglavara ukoliko se odrekne pozicije političkog lidera, što on nije prihvatio. S druge strane, nema ni podršku SAD i članica Evropske unije.


Deklaracija koju su u sredu u Novom Pazaru usvojili pripadnici Muslimana - Bošnjaka lojalnih muftiji Muameru Zukorliću predstavlja očekivanu radikalizaciju stanja u toj oblasti i vreme je za mudro i odlučno političko delovanje demokratske vlasti u Srbiji, smatraju analitičari. Islamolog Darko Tanasković kaže da je „očigledno da Zukorliću odgovara eskalacija napetosti koju stalnim provokacijama sračunato podstiče kako bi se potvrdio kao jedini legitimni bošnjački predvodnik u Srbiji“. Najnovijom deklaracijom Zukorlić je svima uputio poruku da se s njim ubuduće mora računati kao s neprikosnovenim političkim, a ne samo verskim vođom Bošnjaka i jedinim ovlašćenim tumačem njihovih interesa, rekao je on. On je primetio i da je Zukorlić „po ko zna koji put krajnje neprimerenim tonom progovorio o Beogradu i Srbiji, gotovo ultimativno, prozivajući i upozoravajući nosioce najviših državnih funkcija da se ne igraju Sandžakom“. Istoričar Čeda Antić kaže da je ovo što se sada dešava u Srbiji „radikalizacija koju smo morali da očekujemo jer smo mnoge očigledne procese zanemarili i donekle smo sve to dozvolili“. Antić je Tanjugu rekao da je ovo „trenutak kada nema nazad“ i kada najpre treba stvoriti ozbiljan pritisak javnosti na vlast, s obzirom na to da više nije reč o raspadu Jugoslavije već „o mogućnosti ukidanja srpske države“. Profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić smatra da „neumerene izjave“ muftije Zukorlića svakako ne doprinose uspostavljanju dobrih odnosa između bošnjačke nacionalne zajednice i drugih građana koji žive u Srbiji, ali da su većina Bošnjaka lojalni građani koji u potpunosti učestvuju u srpskom političkom životu i dele sudbinu svih građana Srbije.


Osvrćući se na protekle izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koje žive u Srbiji, Dragišić je rekao da bi Vlada Srbije trebalo da „prizna faktičko stanje“, a ne da se postavlja navijački.


Zukorlić je zatražio od predsednika Srbije Borisa Tadića da razgovara sa, kako je rekao, legitimnim predstavnicima Bošnjaka o njihovom statusu. U Deklaraciji koju je u sredu usvojio Bošnjački nacionalni sabor stoji da su Bošnjaci konstitutivni narod koji žive u Srbiji, kao i da će biti obnovljeno Narodno vijeće Sandžaka, koje bi, po ugledu na Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS), trebalo da obezbedi regiju Sandžak sa administrativnom, političkom, kulturnom i svakom drugom autonomijom. ZAVNOS je formiran 20. novembra 1943. godine u Pljevljima, a sandžački Bošnjaci ovaj dan obeležavaju kao svoj nacionalni praznik, čuvajući, kako tvrde, uspomenu na jedan od najsvetlijih datuma u svojoj istoriji.


Svađa pomoćnika i sekretara nadležnih za manjine

Polemika iz publike pomoćnika ministra i državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Petra Antića i Marka Karadžića, obeležila je tribinu o situaciji u Sandžaku nakon izbora za Bošnjačko nacionalno veće. Za reč se javio pomoćnik ministra Petar Antić koji je negirao da se Ministarstvo ponašalo arbitrarno prilikom odluke da je za konstituisanje veća potrebno prisustvo dve trećine članova. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, koji je takođe bio u publici, rekao je da nije u tom učestvovao i ne može da razume objašnjenje, i ocenio da nije dobro da se pravila menjaju u sred igre, nakon čega je napustio konferenciju za novinare.

Izvor : BLIC

[G]

Мирослав Лазански
Како из ћорсокака


Проблем је у томе што Београд и Приштина имају, барем јавно, полазно становиште од којег тешко да могу да одступе

Добро је да нам из Хага саветодавно мишљење о косовској самопроглашеној независности није одаслато на Видовдан, памтило би се. Следеће недеље ионако многи парламентарци, политичари, па и новинари иду на годишње одморе. Верујем да ће и чланови Међународног суда правде у Хагу одмах по изрицању свог саветодавног мишљења отићи на одмор. У Хагу ће остати „Пера писар” да бележи реакције.

Хоће ли, дакле, и како ће судије успети да суптилно избегну директан избор између силе и права, хоће ли то, ипак, на крају бити пуко питање између моћи и слабости? Хоће ли то бити и политичко мишљење које се заснива на интересима, а мање на лекцијама из историје? Хоће ли нас то дефинитивно уверити да живимо у хобсовском свету хегемоније и силе, у милитаристичком политичком дискурсу геоекономских мотива?

Но, како год то мишљење да буде, европска историја је показала да се сукоби не могу решавати без анализе њихових узрока, и да се мир и безбедност не могу наметати силом. А залагање за правни поредак захтева, поред признавања свега тога, и политички компромис за његову заштиту. Јер, није довољно само изабрати мишљење.

Амерички и НАТО рат против СР Југославије 1999. године био је незаконит и према америчким и према међународним законима. Амерички Конгрес никада није гласао за такву одлуку, нити су УН икада усвојиле такву одлуку, Југославија није поседовала никакво оружје за масовно уништавање, ниједан југословенски војник, авион, или брод није прешао границе земље да би напао неку државу НАТО-a. „Преговори” у Рамбујеу нису били преговори, анекс Б тражио је потпуну НАТО окупацију целокупне југословенске територије.

Оно што је Приштина једнострано прогласила долетело је на крилима НАТО авиона. Поклоњено.

Но, како сада после свега изаћи из тог правно-политичко-стратешког америчко-албанско-српског ћорсокака? Је ли истина заиста у томе да су Албанци рекли и показали Американцима да би могли да са њима, Албанцима, у региону па и шире, имају великих проблема, док су Срби били конструктивни, мирољубиви и уздржани? Другим речима, да су Албанци показали „већи реметилачки капацитет” од Срба? Куда све то може да одведе?

Американци су пропустили да поводом Косова отворено покажу како цене достојанство српске државе. Прибежиште од етичког става моралности нашли су у крутом ставу ампутације дела српске државне територије. Очекивали су да ће бити довољно ако Србима дају довољно фармерки, довољно рок-музике и довољно Мекдоналдса. Погрешно. Срби нису учествовали у „хладном рату” да би завредели такав груб поступак.

„Нови албански простор”, термин који се у Тирани и Приштини користи од 1999. године, економско, политичко, културно, саобраћајно повезивање Косова и Албаније, потпуна интеграција, о којој сада наравно нико неће отворено да говори, поставиће врло брзо и питање територијалног повезивања с Албанцима у Црној Гори и у Македонији. А то је потенцијално ново „буре барута” на Балкану. Нека о томе размишљају они у Вашингтону.

Дијалог између Срба и Албанаца није ни започео. Две нације, две културе, два језика, исти животни простор. И наслеђе неповерења и крвавих сукоба. Како то све превладати? Да би се кренуло напред прво је потребна заједничка визија тог простора, заједнички став о крајњем исходу. Са Запада се Београду и Приштини сугерише да се крене од обичних свакодневних питања и проблема – од струје, воде и саобраћаја. Историја „замрзнутих” сукоба показује да та метода никада није била успешна. Да се прво бавите комуналијама, а после ћемо о држави, то нигде у свету није успело. Уједињене нације на Кипру покушавају да примене ту методу већ 35 година, али без резултата.

Наиме, кад би постојао заједнички српско-албански став да ништа није договорено све док не буде договорено, онда би дијалог о свим осталим стварима – вода, струја, повратак избеглица, саобраћај – био далеко лакше изводљив. И све би то било много брже да обе стране поштују осећајност оне друге стране. Ако постоји заједнички став о крајњем исходу, условљен општим споразумом о свим нерешеним питањима, онда ће и претресање тешких и компликованих проблема бити олакшано.

Проблем је у томе што Београд и Приштина имају, барем јавно, полазно становиште од којег тешко да могу да одступе. И што, највероватније, ниједна страна не очекује да се она друга страна одрекне својих виталних интереса.

За решење ће бити потребно време, много јавне, а још више тајне дипломатије.
Мирослав Лазански


Извор: ПОЛИТИКА објављено: 17/07/2010

[G]

Александар Алексејев, директор Одељења за Балкан у руском МСП-у
Русија подржава Србију

Притисци су потпуно извесни и веома предвидљиви, каже руски дипломата





Директор руског Одељења за Балкан у руском министарству спољних послова Александар Алексејев каже за „Политику” да је још прерано да се разговара о томе како може да изгледа предлог резолуције коју би евентуално поднела српска страна у Генералној скупштини Уједињених нација, али наглашава да је „Русија спремна да пружи сву могућу подршку својим српским пријатељима”.

Како процењујете шансе Србије да се у Генералној скупштини УН усвоји резолуција иза које би стајала српска страна и земље које не признају независност Косова и Метохије?

Надам се да ће све бити у реду. Ја нисам директно задужен за УН и због тога не могу сасвим прецизно да знам шта се тренутно догађа тамо. Али амбасадор у УН Виталиј Чуркин је јасно рекао да се став Русије није променио о питању Косова.

Земље које подржавају независност Косова такође се спремају да поднесу свој предлог резолуције. Очекујете ли велике притиске у политичкој борби тим поводом?

Да ли је могућност притисака изненађење за Србију? Притисци су потпуно извесни и веома предвидљиви.

Како ви схватате поруке из западних престоница да ће веома пажљиво пратити реакцију Србије на пресуду Суда правде у Хагу? Какве последице то може да изазове по Србију и како би требало да се понаша па да избегне такав тон?

Што се тиче потеза Србије у односу на Косово можемо заиста бити сигурни да се Србија налази у центру светске пажње. Мислим да у Београду знају много боље каква реакција може да уследи према њима.

Очекујете ли да би српска резолуција у УН значила конфронтацију са САД и европским земљама?

Косово и наши односи са Србијом су питања која за Русију имају велики значај. Ја могу о тим релацијама да причам само из визуре Москве. О томе шта може да се дешава у Београду, мислим да су наши српски пријатељи и колеге много боље информисани него ми.

Како процењујете однос снага у Генералној скупштини УН?

До сада већина држава чланица УН и држава које могу да учествују у раду скупштине нису прихватиле независност Косова.

Да ли очекујете да ће се то променити до септембра?

Надам се да неће.

Б. Митриновић
Извор : ПОЛИТИКА објављено: 17/07/2010

[причалица]

Tadić: Odnosi Srbije i Hrvatske temelj stabilnosti JI Evrope


http://www.blic.rs/Vesti/Politika/19...zbi-za-genocid

[G]

"Mišković prodaje sve i napušta posao u Srbiji"

"Miroslav Mišković ne prodaje samo "Delta Maksi" već želi da belgijskoj kompaniji "Delez" proda što veći deo "Delta holdinga", nakon čega bi svoje poslovanje postepeno izmestio iz Srbije, saznaje "Blic" od izvora upoznatih sa tokom pregovora srpskog bogataša i Belgijanaca."

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/1...posao-u-Srbiji

[G]

"Tadić, Dačić i Dinkić sednu za sto samo posle svađe"

"Vladajuća koalicija funkcioniše kao „konfederacija tri nezavisna člana koji se jedan drugom ne mešaju u posao, uz nekoliko malih stranaka koje su dopisni, pridruženi članovi“, slikovito za „Blic“ opisuje jedan od stranačkih lidera. Tek kad iskrsne neka svađa, uglavnom zbog para, sastanu se tri glavna aktera Boris Tadić, Ivica Dačić i Mlađan Dinkić i izglade situaciju. Mnoge važne državne odluke donete su pod pritiskom ucena."

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/19...o-posle-svadje

[G]

"Nema para u budžetu za veće plate i penzije"

"Ekonomisti upozoravaju zaposlene u javnom sektoru i penzionere da se ne nadaju odmrzavanju plata i penzija do kraja godine, iako je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, najavio da će upravo to tražiti od MMF-a sledećeg meseca. Za to, kako smatraju, u državnom budžetu jednostavno nema novca."

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/1...late-i-penzije

[G]

Жене на златној средини

Напредак жена у освајању места на политичкој сцени постоји, али да ли је трик у томе да се освајају позиције које губе на важности



После 2000. године бележи се непрекидни пораст броја жена у политици, што је охрабрујуће, јер је у претходној деценији вишестраначја мало жена учествовало у одлучивању. Жена је 21,2 одсто на месту одборника скупштина општина и градова, у парламенту их је 22,4 а само 4,2 одсто је на месту председника општина и градоначелника.

У влади министара жена је 18,5 одсто, на месту државних секретара их је 22,7 а помоћника министара је чак 42,6 одсто жена. Међу судијама у судовима жена је 70,8 одсто запослених иако статистика каже да жене чине 44 одсто запослених у Србији ово би се могло назвати женским занимањем. Ипак, разлика у заради је око 16 одсто на штету жена.

Жене су власнице само 29,7 одсто непокретности и 30,5 одсто предузећа, због чега не могу добијати кредите за бизнис. Међу директорима фирми има 20,8 одсто жена, а на челу управних одбора их је 14,3 одсто.

Драгана Петровић, секретар Савета за родну равноправност Републике Србије, каже да се ситуација поправља. „Партије су се тргле, женске организације вршиле су притисак, а држава је спроводила мере. Томе је помогао и Закон о равноправности полова усвојен у децембру, али и законска квота од 30 одсто за кандидатуру на изборима мање заступљеног пола, која је у скандинавским земљама и у Шпанији достигла 40 одсто. Ако гледамо земље у окружењу ми смо први по броју жена у парламенту и влади, а ако гледамо Европу и свет онда смо златна средина. Дакле, не можемо да кажемо да смо задовољни, али се ситуација побољшава. Не можемо све читати на основу статистике, али се може рећи да је у време партитократије мало места за жене. С друге стране, ни мушкарци нису увек против тога да жене улазе у политику. Али, док су бланко оставке на снази ни оне не могу бити слободне да се боре за своја права ако то није на линији странке.”




Жена је знатно мање у извршној власти. Наша саговорница каже да је занимљиво да како се спушта хијерархија тако се повећава број жена на положајима. На пример, као помоћнице министра скоро су изједначене с мушкарцима. У судовима је ситуација другачија, могло би се рећи да су феминизирани. Али, за то постоји узрочно последична веза, јер је у време када је судство деградирано већина мушкараца прелазила у адвокатуру.

Право питање за Драгану Петровић је да ли жене равноправно учествују у доношењу одлука. „Улазак жена у парламент је за сваку похвалу, али да ли је то место где се доносе одлуке? Жене и нису заинтересоване за политику уколико немају осећај да могу да одлучују и да то није прљава игра. Оне су оптерећене породицом и приватним обавезама. Ако паралелно граде каријеру и имају породицу долази до замора материјала. Код нас жене морају да жртвују приватан живот ако желе каријеру. Зато се мора радити на промени стереотипа и менталитета, јер закон не регулише ко ће после ручка да пере судове. Велике пароле у политици не решавају основна питања живота.”

Саговорница „Политике” свесна је да постојећи „нормативни оптимизам” није праћен истраживањима којима би се прикупили подаци о примени закона, али и то ће се мењати набоље.

И. Анојчић
Извор Политика објављено: 19/07/2010

[G]

Црни дани за НАТО

САД и амерички војни савезници имали су у првих шест месеци ове године најтеже војне губитке од интервенције 2001, а спирала смрти и даље јача.


У Авганистану спирала смрти је у драматичном узлету: и међу војницима и међу цивилима. Од почетка године САД и амерички војни савезници – у мисији ИСАФ под командом НАТО-а – имали су драматичне губитке. Према незваничним подацима погинуло је више од 360 страних војника различите националности.

Само у јуну страдала су 102 војника, што је најцрњи месец од почетка војне интервенције против талибана 2001. године. Готово половина убијених војника стигли су у Авганистан из Сједињених Америчких Држава. Црни „низ”, судећи по новинским вестима, наставља се и овог месеца: 10. јул – убијено шест америчких војника, 14. јул – погинуло осам америчких војника...

Када се овоме дода и податак да је од јануара до јуна у Авганистану живот изгубило 1.074 цивила сасвим је јасно да насиље више нико не може да контролише.

Чак и снажна светска армада: 150.000 војника под комадом НАТО-а су немоћни. Непријатељ такође трпи губитке, али се не предаје. Удара и снажно и болно.

У години која је означена као преломна за коначно успостављање мира и демократије, у Авганистану насиље је узело толико маха да се већ отворено говори како је земља утонула у хаос из којег нема излаза.

И док се на „невидљивом” фронту броје мртви, порази на политичком и дипломатском плану мање су видљиви, што, међутим, не значи да су и мање болни.

Авганистански председник Хамид Карзаи и његов режим готово да више нису сигурни господари ни у Кабулу. Сви досадашњи покушаји националног помирења завршавали су се неуспехом, а ова тема, како се очекује, биће и прва тачка дневног реда међународне конференције о Авганистану заказане за 20. јул у главног граду Кабулу.

У предвечерје конференције Карзаи, готово очајнички, покушава да повуче неки добар потез и покаже: домаћој јавности, противницима, али и међународној заједници, како је помирење у Авганистану ипак могуће. На том послу добио је америчку подршку па Карзаи и Вашингтон сада заједно убеђују Уједињене нације да 50 угледнијих талибана прецртају с листе терориста.

На поменутом списку светске организације је 137 имена, а медији у САД извештавају да је амерички изасланик за Авганистан Ричард Холбрук о томе већ преговарао са званичницима УН. Очекује се да информација буде званично обелодањена на конференцији у Кабулу и упућена као помирљив сигнал најтврђим исламистима.

Предстојећа међународна конференција у авганистанској престоници (очекује се долазак већег броја шефова дипломатија) неће имати донаторски печат, тврде у европским престоницама. Поред приче о националном помирењу и успостављању мира – што је услов за повлачење страних трупа из Авганистана – највише ће бити речи о борби против корупције, криминала и опијумске „индустрије”.

Досадашња искуства, међутим, упозоравају да су досадашњи међународни скупови посвећени Авганистану давали скромне резултате па таква судбина, највероватније, чека и конференцију у Кабулу. Неке спектакуларне резултате је, уосталом, тешко и очекивати у ситуацији када земљу притиска „хиљаду проблема”. Овакав утисак никако није претеран, што потврђује и један упечатљив разговор новинара немачког недељника „Цајт” и једног сељака на истоку Авганистана.

„То није влада”, одговорио је Шер Али на питање шта мисли режиму у Кабулу. „Они ништа не раде да би нам помогли.” Попут најпрецизнијег политичког аналитичара разочарани и огорчени авганистански сељак је закључио: „Ма, талибани су били бољи, Руси још бољи.” А реч је, да подсетимо, о најтврђим исламским екстремистима (талибани) и страним освајачима (Руси) против којих је Запад, у име демократије, водио и медијске и оружане ратове.

Жарко Ракић

Извор Политика објављено: 19/07/2010

[G]

Državni neprijatelj

Komentar dana - Đoko Kesić



Da li je Tomica Milosavljević, naš ministar zdravlja, krunski dokaz da država Srbija ne postoji, ili da je u rasulu i da je još na nivou rodovske političke intresne zajednice?

Ako bi o svemu ovom sudili pisci čitulja po novinama, porodice koje je unesrećilo ovo vreme i osiromašeni uranijum, večiti ministar zdravlja bi već odavno okopavao kupus u Padinskoj skeli.

Ministar Milosavljević, čovek sa urođenim grčem krivice na licu, osoba krštena deminutivom, u ministarskoj biografiji ima dug spisak ozbiljnih profesionalnih grehova i neoprostive krivice. Zaboravimo to da su u jatu Mirka Cvetkovića sve njegove "guske" labudovi, on nikad nikog neće smeniti.

Ako ministar sa deminutivom odgovara za svoj resor, površno sećanje kaže da je Natalija Tešić iz Beograda umrla od meningitisa, greškom lekara. Zbog ekstremne lekarske greške umrla je mala Teodora Jovanović iz Valjeva. Svojom greškom i svakako uz zdušan greh ministarstva, u zatvoru se nalazi bivši gradski sekretar zdravstva Vlada Šubarević. Da bi iskazao beskrajno poštovanje svojim kolegama, ministar je zbog skoro bezazlene intervencije operisan u inostranstvu, a ne u Srbiji. Usledile su odvratne priče sa Onkološke klinike u Beogradu, pa sad još i iz Instituta za onkologiju i radiologiju u Sremskoj Kamenici, gde je, kako tvrde novine, na stotine pacijenata nepravilno zračeno...

Mnogi će ovom spisku dodati važnu ulogu našeg ministarstva u svetskoj prevari zvanoj svinjski grip, gde je naš ministar ozbiljno zadužio Svetsku zdravstvenu organizaciju i farmaceutsku industriju. Taj uzajamni interes je, kažu, toliko značajan da bi se lako moglo dogoditi da Tomica dobije nameštenje u svetskoj zdravstvenoj organizaciji?! Da li iz tih razloga "Torlak" ove godine nije proizveo domaću vakcinu protiv svinjskog gripa?

Iz svega pomenutog mogli bismo doneti pogrešan zaključak da je ministar zdravlja državni neprijatelj broj 1. Nije. Kriv je sistem, krivi smo mi, jer prihvatamo da vlast na stručna mesta postavlja stranačke poslušnike. Srbija je interesna rodovska zajednica u vlasništvu vladajuće koalicije. Tako će na jedno direktorsko mesto uskoro biti postavljen čovek koji teško može da izbroji koliki mu je dnevni džeparac, a upravljaće ustanovom čiji je godišnji obrt veći od tri milijarde evra. Prepoznajte, sa kojom idejom!

Đoko Kesić

Izvor: Press

[G]

Brojne afere ne mogu ništa ministru Tomici milosavljeviću.

Šta još treba da se desi da podnese ostavku?

U izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju navodi se ...

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/v...e+ostavku.html


"Mnogobrojne afere u srpskom zdravstvu izgleda uopšte ne potresaju dugogodišnjeg ministra Tomicu Milosavljevića, koji i ne pomišlja da podnese ostavku. Visokog funkcionera G17 na takav potez izgleda neće naterati ni afera sa izveštajem Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u kome se navodi da se na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici obolelima od raka zrače i zdravi organi ."

[G]

Našoj krizi kraj se ne nazire

Velike ekonomije lagano se oporavljaju od udara krize i to bi po pravilu trebalo da povuče i manje kao što je naša, ali se to, nažalost, neće desiti. Globalna kriza jenjava, ali u Srbiji ona ustupa mesto nagomilanim lokalnim problemima, i to sa punim efektima. Vodeći privrednici kažu da je u Srbiji kriza na neodređeno vreme, a da je sada daleko teže raditi nego prošle godine.



Ne mogu da naplate milione evra, pa sve češće svoj novac potražuju na sudovima, bezuspešno. Kažu da im mere Vlade nisu pomogle jer su zahvaljujući subvencionisanim kreditima, mogli samo da se uvuku u još veće dugove. Jednoglasno ocenjuju da su sve preduzete akcije izvršne vlasti promovisane kao pomoć privredi u krizi kratkoročne i ne rešavaju suštinske probleme zemlje. A to je ekonomija u kojoj nema proizvodnje, u koju su sve pristigle pare od privatizacije potrošene tek tako, bez ulaganja u infrastrukturu i izvoz.


- Ovo je na ivici izdržljivosti i, što je još gore, sledeće godine će nam biti još teže jer je kriza u Srbiji na neodređeno vreme i više nema veze sa globalnom. Živimo u zemlji gde su pare od privatizacije spiskane na plate i penzije umesto u nešto što će donositi novac u budućnosti. Pametnije zemlje su investirale u infrastrukturu, uradile bolne reforme javnog sektora, ali ne i mi - kaže Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna „Svislajon Takovo“.



Kako se posluje danas u odnosu na godinu dana ranije?
- Na naplatu se čeka oko 150 dana, ako se uopšte naplati. Preko noći u stečaj odlaze firme sa kojima smo do juče odlično poslovali, a to su naše propale pare - kaže Drašković.


Na probleme sa likvidnošću žali se i Rade Pribićević, korporativni direktor „Dunav hrana grupe“ i otkriva za „Blic“ da u ovom trenutku celokupna kompanija ima nenaplaćenih pet miliona evra.


- I to za samo poslednjih šest meseci. Negde pregovaramo, molimo, pretimo i pokrećemo tužbe, ali se sigurno od nekog dela na kraju moramo oprostiti. A do kraja godine će sigurno biti teže - kaže Pribićević.


On navodi da ga ne čudi što sve više kompanija propada jer je stvarnost daleko od mogućnosti za profitabilan biznis.



- Rastu cene sirovina, a ljudi kupuju samo ono što moraju. Mi onda gledamo da ne povećavamo cene dokle god je to moguće, ali se tako dogodi da na kraju firma posluje sa gubitkom - objašnjava Pribićević.


I on smatra da bi država trebalo da stavi tačku na dosadašnju ekonomsku politiku i lati se teškog posla. Njegove prognoze za sledeću godinu nešto su optimističnije, ali ne mnogo.


- Verujem da će dogodine ipak biti privrednog rasta, ali ne velikog. To nam ništa neće značiti na dugi rok. Naši problemi su stari i ništa bolje se neće živeti dok imamo ovoliki budžetski i spoljnotrgovinski deficit i korupciju. Kako se može poslovati u zemlji sa ovim nivoom nezaposlenosti i proizvodnje? - pita se Pribićević.


Pribićević preporučuje hitnu reformu javnog sektora i smanjenje državnog aparata, ali i izdataka za penzije.


S njim se slaže i Stevan Santo, savetnik direktora u subotičkom „Pioniru“, koji smatra da država ne može više da troši, a posebno ne kroz plate i penzije. Vladine mere, veruje, pomogle su da se lakše ode na letovanje, ali ne i da se profitabilnije posluje.


- Mi nismo uzimali nikakve subvencionisane kredite jer nam je to još jedno zaduživanje. U situaciji kada se teško prodaje a još teže naplaćuje, novi dug nije pametan izbor - smatra Santo.


Santo veruje da je država priču o globalnoj krizi iskoristila kao pokriće za svoj nerad.


- Za poboljšanje stanja u domaćoj ekonomiji, koja je u katastrofalnom stanju već godinama, nije urađeno ništa - ističe on.


Činjenica je da je od početka krize Vlada donela nekoliko programa za ublažavanje efekata svetske finansijske krize i oni se mahom odnose na subvencionisane kredite i za građane i za privredu.


Među robom koju građani mogu uzeti uz povoljne kamate jesu i kompjuteri, pa Veselina Jevrosimovića, direktora kompanije „Komtrejd“, pitamo da li je to i koliko olakšalo poslovanje.


- Ove godine se teže radi nego prošle i jedina olakšavajuća okolnost jeste to što znamo šta nas očekuje. Prošle godine je poslovanje profitabilne kompanije trebalo da prilagodimo sasvim neočekivanim uslovima. Sad je jasno da će kurs padati, baš kao i potražnja - kaže Jevrosimović i dodaje da njegova firma jeste osetila boljitak od subvencionisanih kredita, ali neznatno.
- Najmanja stavka u informatici jesu računari - ističe Jevrosimović.



Izvor: BLIC

[mare]

Dži, dosta više sa ovim vestima, ajde napolje na adu na bazen beži s foruma, dosta!

[G]

Skandal u Solunu: Pilot „Jata" bez dozvole za letenje!

„Jatov" avion „ATR 72" na liniji Solun - Beograd juče nije poleteo sa Aerodroma „Makedonija" u Solunu zbog toga što je pilotu istekla međunarodna letačka dozvola, potvrđeno je Pressu u „Jat ervejzu".



Po rečima Maje Borović, portparolke „Jata", avion sa nekoliko desetina putnika, uglavnom srpskih turista koji su se vraćali sa letovanja u Grčkoj, trebalo je da sleti na Aerodorom „Nikola Tesla" još u 14.50 časova, a do zaključenja ovog broja, do kasnih večernjih sati, letilica nije dobila dozvolu za poletanje.

- Avion nije mogao da poleti iz Soluna jer naš pilot nije imao važeću dozvolu. Let je pomeren za nekoliko sati, dok ne pronađemo rešenje za ovaj problem. Iz Beograda je za Solun pošao naš drugi pilot. Očekujem da će putnici stići u Beograd pre ponoći - rekla nam je Maja Borović.

U Sindikatu pilota Srbije juče su bili šokirani informacijom iz Soluna.

- Ja sam zaprepašćen, prosto ne mogu da verujem da se tako nešto dogodilo. Takav slučaj ne pamtim u karijeri. Dozvole se obnavljaju na godinu dana , neverovatno je da kolega to nije uradio na vreme - rekao nam je Milan Jovanović, predsednik Sindikata pilota.

Izvor: PRESS

[G]

Декларација није нарушила међународно право Tekst u integralnoj formi prenesen sa sajta RTS

Председник Међународног суда правде Хисаши Овада саопштио је да декларација о једностраном проглашењу независности Косова није противна међународном праву јер га се ни не дотиче. За такво мишљење одлуку гласало 10 судија, четворица против.

Председник МСП Хисаши Овада саопштио је, читајући саветодавно мишљење тог суда о легалности једнострано проглашене независности Косова, да декларација којом је косовски парламент прогласио независност није у супротности са међународним правом, зато што међународно право не садржи забрану таквих декларација.


Вести
Србија Регион Свет Хроника Друштво Економија Култура Мерила времена Сервисне информације Гледаоци репортери Видео Нови грип

четвртак, 22. јул 2010, 14:55 -> 16:57
Декларација није нарушила међународно право

Председник Међународног суда правде Хисаши Овада саопштио је да декларација о једностраном проглашењу независности Косова није противна међународном праву јер га се ни не дотиче. За такво мишљење одлуку гласало 10 судија, четворица против.

Председник МСП Хисаши Овада саопштио је, читајући саветодавно мишљење тог суда о легалности једнострано проглашене независности Косова, да декларација којом је косовски парламент прогласио независност није у супротности са међународним правом, зато што међународно право не садржи забрану таквих декларација.
Међународни суд правде, Хаг, 22. јул 2010.

"Декларација о независности Косова није повредила међународног право, зато што то право не садржи забрану таквих декларација", рекао је Овада.

Суд је саопштио да није расправљао о праву на самоопредељење или праву на нужну сецесију, јавила је агенција Тањуг.

Такво мишљење МСП подржали су председник суда Овада, Абдул Корома (Сијера Леоне), Он Шокат Ал-Касоне (Јордан), Томас Бургентал (САД), Бруно Сима (Немачка), Рони Абрахам (Француска), Кенет Кит (Нови Зеланд), Абдулкави Јусуф (Сомалија), Кристофер Гринвуд (Велика Британија) и Бернардо Сепулведа Амор (Мексико).

Против су били потпредседник Суда Петер Томка из Словачке, Мухамед Бењуна (Мароко), Леонид Скотњиков (Русија) и Антонио Аугусто Канкадо Триндаде (Бразил). Кинез Ши Ђујонг није гласао због процедуралних питања.

Током првих пола часа излагања, судија Овада је објашњавао околности под којима је Генерална скупштина УН од Међународног суда правде затражила мишљење о легалности косовске независности, надлежност суда, као и широки спектар докумената који су судије узеле у обзир приликом доношења саветодавног мишљења.

"Не постоји никаква препрека око задатка који је од суда тражен. Генерална скупштина има легитимни интерес да добије одговор на ово питање, према томе суд сматра да не постоје уверљиви разлози да не да саветодавно мишљење у погледу питања које му је постављено", рекао је Овада.

Четрнаесточлано судско веће донело је мишљење на захтев Генералне скупштине УН, која је у октобру 2008. године подржала захтев Србије да се испита легалност косовске независности. Девет од 14 сталних судија МСП долази из држава које су признале независност Косова, укључујући и Оваду, а из процесних разлога изостало је гласање судије из Кине.

Процес доношења саветодавног мишљења о Косову већ је ушао у историју међународног права, јер се у расправу укључио рекордан број држава, 36, као и због чињенице да је активно учешће узела и Кина, која се, претходно, никада није појавила на неком процесу пред Међународним судом правде.

У Палати мира у Хагу је и министар спољних послова Србије Вук Јеремић, као и читав српски правни тим. Делегација Косова, коју предводи Скендер Хисени, присутна је под називом "аутор једностране декларације", пошто самопроглашена држава Косово није чланица УН.

Саветодавно мишљење није обавезујуће за државе, али ће, како су оценили стручњаци, имати велику правну, али и политичку и моралну тежину.

Косовски парламент једнострано је прогласио независност 17. фебурара 2007. године, што је, до сада, признало 69 од 192 држава чланица Уједињених нација.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/st...%B2%D0%BE.html