MSP: Deklaracija ne krši norme b92 donosi:
http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=447202
![]()

MSP: Deklaracija ne krši norme b92 donosi:
http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=447202
![]()
Poslednje uređivanje od G : 26-07-2010 at 05:10

четвртак, 22. јул 2010, 18:29 -> 18:45
Србија никада неће признати КоÑово
ПредÑедник Ð‘Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¢Ð°Ð´Ð¸Ñ› изјавио, поÑле одлуке Међународног Ñуда правде, да Србија никада неће признати једноÑтрано проглашену незавиÑноÑÑ‚ КоÑова. Одлука тешка за Србију, Ñуд је избегао да Ñе изјаÑни о ÑуштинÑком питању, оцењује Тадић.
Одлука Међународног Ñуда правде је "тешка за Србију", изјавио предÑедник Ð‘Ð¾Ñ€Ð¸Ñ Ð¢Ð°Ð´Ð¸Ñ› и додао да Србија никада неће признати незавиÑноÑÑ‚ КоÑова и да ће иÑкључиво политичким ÑредÑтвима наÑтавити да брани Ñвој територијалР½Ð¸ интегритет.
Тадић је иÑтакао
Суд је избегао да Ñе изјаÑни о ÑуштинÑком питању и препуÑтио да Ñе о томе и о Ñвим политичким импликацијам ° раÑправља у највишем органу УÐ", рекао је Тадић на конференцијРза новинаре поводом објављивања Ñаветодавног мишљења Међународног Ñуда правде.
Тадић је најавио је да ће у наредним данима Ñви државни органи анализирати одлуку Међународног Ñуда правде, а да ће за викенд изаÑланици однети његову личну поруку шефовима 55 држава.
Међународни Ñуд правде у Хагу утврдио је да једноÑтраним проглашењем незавиÑноÑти КоÑова ниÑу прекршени међународно право, резолуција 1244, ни међународни правни поредак на КоÑову.
МСП је утврдио да међународно право у начелу не забрањује једноÑтране декларације о незавиÑноÑти, не улазећи у питање да ли такве декларације производе државноÑÑ‚.
Izvor: Sajt RTS http://www.rts.rs/page/stories/ci/st...%B2%D0%BE.html

Verujete li mu vi? Ja bih da on i državno rukovodstvo polože račune narodu na izborima.

МСП избегао ÑуштинÑко питање
Међународни Ñуд правде избегао да Ñе изјаÑни о ÑуштинÑком питању - да ли Ñу коÑовÑки Ðлбанци имали право на покушај ÑецеÑије од Србије, рекао Вук Јеремић. Мишљење МСП-а охрабрује разне ÑецеÑиониÑти чке покрете широм Ñвета, Ñаопштио Г17. Одлука јако тешка и ÑудбоноÑно лоша, оценио ТомиÑлав Ðиколић.
МиниÑтар Ñпољних поÑлова Србије Вук Јеремић изјавио је, поÑле изношења Ñаветодавног мишљења Међународног Ñуда правде, да ће Србија наÑтавити Ñа принципијелн ом политиком и мирном политичком борбом за очување Ñвог територијалР½Ð¾Ð³ интегритета и ÑуверенитетР."МеђународнРÑуд правде је одлучио да Ñе Ñамо у техничком ÑмиÑлу изјаÑни о декларацији о незавиÑноÑти коÑовÑких Ðлбанаца и практично тиме избегао да Ñе изјаÑни о ÑуштинÑком питању - да ли Ñу они имали право на покушај ÑецеÑије од Србије", изјавио је миниÑтар иноÑтраних поÑлова Србије Вук Јеремић.
СудÑко мишљење ће, према његовим речима, уÑкоро бити проÑлеђено Генералној Ñкупштини Уједињених нација која ће дати политички закључак о том проблему.
"Следећи корак у овом процеÑу је раÑправа у Генералној Ñкупштини која ће Ñе одржати у Ñептембру у Њујорку и ја Ñам уверен да ће приликом изјашњавања бити потврђена иÑправноÑÑ‚ политике Србије", рекао је Јеремић новинарима поÑле Ñаопштавања мишљења Ñуда да декларација о незавиÑноÑти КоÑова не крши међународно право.
Јеремић је поручио да Ñе политика Србије не мења.
"То је мирољубива политика која Ñе заÑнива на принципима међународног права, а Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñƒ Ñудници ниÑмо чули да ли је неко имао право на отцепљење. Таква дебата је политичка дебата и она ће очигледно тек да Ñе води у Генералној Ñкупштини", наглаÑио је Јеремић.
"Тешки дани Ñу пред нама и велика иÑкушења, али то није први пут. Од преÑудне је важноÑти да Ñе очувају мир и ÑтабилноÑÑ‚ Ñвуда на територији покрајине, као и да наши грађани не наÑедају ни на какве провокације уколико их буде, упозорио је Јеремић.
Такође, према његовим речима, од преÑудне важноÑти је и да Ñе задржи ÑталоженоÑÑ‚, упорноÑÑ‚ и одлучноÑÑ‚ и да, како је рекао, у наÑтавку "ове борбе оÑтанемо јединÑтвени".
Шеф ÑрпÑке дипломатије је иÑтакао да не очекује промену најважнијих актера на међународној Ñцени, као ни промену Ñтава најважнијих држава поÑле оваквог мишљења Ñуда.
ПотпредÑедни ца Г17 Ð¿Ð»ÑƒÑ Ð¡ÑƒÐ·Ð°Ð½Ð° Грубјешић изјавила је да је мишљење Међународног Ñуда правде још један у низу преÑедана у међународном праву и да ће имати поÑледице по међународни поредак, јер охрабрује разне ÑецеÑиониÑти чке покрете широм Ñвета.
Грубјешић је оценила да је за Србију овакво мишљење МСП-а Ñамо део процеÑа дипломатÑке, правне и политчке борбе за очување ÑуверенитетРи територијалР½Ð¾Ð³ интегритета.
"Крајњи циљ треба да буде отварање преговора о ÑтатуÑу који би требало да доведу до иÑторијÑког Ñпоразума ÑрпÑког и албанÑког народа", оценила је ГрубјешићевР.
Ðиколић: Тешка и ÑудбоноÑно лоша одлука
Лидер СрпÑке напредне Ñтранке ТомиÑлав Ðиколић оценио је да је одлука Ñуда "јако тешка и ÑудбоноÑно лоша" по Србију.
Ðиколић је рекао да је та одлука донета под изговором да Ñу тумачени Ñамо неки акти, а да МСП није уопште раÑправљао о праву на отцепљење од Ñуверене државе.
"Изречено је... И Ñада треба да размиÑлимо шта ћемо даље", рекао је Ðиколић и позвао људе који одлучују о Ñудбини земље на разговоре о Ñледећим корацима.
Према његовој оцени, требало би да Ñе Ñазове Ñедница парламента да би Ñе раÑправљало о документу који би био прихватљив за већину поÑланика, а не да Ñе поÑланици ÑаÑтају без "икаквог плана и циља".
"Да Ñе најпре ÑаÑтанемо пред очима јавноÑти ми, од чијег мишљења завиÑи како ће Србија да иде даље. Да покушамо да уÑтановимо јединÑтвени текÑÑ‚ и да онда Скупштина раÑправља о том текÑту. Да будемо убедјени да иза тог текÑта Ñтоји огромна већина у Скупштини, а не преглаÑавање или различити интереÑи", рекао је Ðиколић.
СÐ*С: МСП погазио међународно право
ПотпредÑедни к СрпÑке радикалне Ñтранке Драган Тодоровић оценио је да је Међународни Ñуд правде у Хагу Ñвојом одлуком "жеÑтоко" погазио међународно право и иÑтакао да проглашење незавиÑноÑти КоÑова нема упориште у међународном праву.
"ПодÑетио бих колико пута до Ñада је СÐ*С упозоравао колико преÑуда МСП може бити врло проблематичРа по Србију. ИÑкрено говорећи, ниÑам очекивао да ће овако у МСП жеÑтоко бити погажено међународно право и Повеља УÐ", рекао је Тодоровић новинарима у Скупштини Србије.
Тодоровић је рекао да Србија, поÑле одлуке МСП-а, не Ñме да улази у било какве разговоре и преговоре који би на било који начин довели у питање ÑÑ‚Ð°Ñ‚ÑƒÑ ÐšÐ¾Ñова, одноÑно ÑÑ‚Ð°Ñ‚ÑƒÑ Ð¡Ñ€Ð±Ð¸Ñ˜Ðµ и да треба да одбије да пише резолуцију за УРÑа ЕУ и да инÑиÑтира иÑкључиво на Ð*езолуцији 1244 Савета безбедноÑти УÐ.
Према његовим речима, радикали ће већ Ñутра тражити заказивање Ñеднице Скупштине Србије и изричито тражити од Владе Србије да затражи Ñедницу Савета безбедноÑти УÐ, да откаже МиÑију ЕулекÑ, да Ñе УÐМИК врати на КоÑово и да инÑиÑтира на Ð*езолуцији 1244 Савета безбедноÑти УРо КоÑову.
ПредÑедник ЈединÑтвене Србије Драган Марковић изјавио је да би Скупштина Србије, поÑле негативне одлуке МСП-а, требало да уÑвоји резолуцију која ће дати овлашћења предÑеднику Србије БориÑу Тадићу да предÑтавља државу када је у питању КоÑово.
"У овом тренутку Србија има највеће поверење у БориÑа Тадића. Он је предÑедник Србије и он треба да наÑтави преговоре тамо где је Ñтао. То неће за Ð½Ð°Ñ Ð±Ð¸Ñ‚Ð¸ крај. Ðе можемо да прихватимо да ће КоÑово оÑтати незавиÑно", рекао је Марковић.
Марковић је рекао да је Ñигуран да у овом тренутку и у наредном периоду Ð*езолуција 1244 не може да Ñе промени на штету Србије јер, како је навео, без конÑензуÑа Ñвих чланица Савета безбедноÑти УРне може да Ñе промени и очигледно је да Ð*уÑија неће прихватити нешто
што је штетно за Србију.
Шеф поÑланичке групе ПУПС Момо Чолаковић рекао је да је разочаран преÑудом и додао да Србија мора наÑтавити борбу за очување КоÑова и интегритета Србије и инÑиÑтирати на тражењу заједничког решења у преговорима.
"МиÑлим да ће државни органи, предÑедник државе и Влада Србије, предузети одговарајуће мере, пре Ñвега захтев за раÑправом Савета безбедноÑти Уједињених нација у вези Ñа тим", рекао је Чолаковић.
СПО: Уважити мишљење Ñуда
Лидер СрпÑког покрета обнове рекао је да "Ñаветодавно мишљење Међународног Ñуда правде у Хагу морамо да примимо Ñа уважавањем".
"Став Суда да Ñу људÑка и национална права изнад Ñваке влаÑти и ÑуверенитетРÑнажан је оÑлонац и нашем захтеву да Срби и ÑрпÑко наÑлеђе на целом КоÑову буду ÑуштинÑки заштићени, уз гаранције ЕвропÑке уније и Савета безбедноÑти ЕУ", наводи Ñе у пиÑаној изјави Драшковића.
"У Ñарадњи Ñа ЕУ и међународном заједницом, а не у Ñукобу Ñа њима и Ñа влаÑтима у Приштини, могуће је да ÑрпÑки народ Ñа КоÑова буде економÑки, културно и духовно повезан Ñа Србијом", наглаÑио је Драшковић.
"Ðашу државну Ñтратегију морамо да подредимо овим реалним циљевима", Ñматра Драшковић, јер Ñамо такав пут води ка помирењу Срба и Ðлбанаца и европеизациј и региона.
ПредÑедник Либерално-демократÑке партије Чедомир Јовановић рекао је да мишљење Ñуда обавезује Србију на промене, али да то није пораз нити Србије, нити ÑрпÑког народа.
"ПреÑуда Међународног Ñуда Ñтавља тачку на континуитет погрешне политике која је опÑтајала Ñувише дуго, али није пораз нашег народа, нити Србије", навео је Јовановић у пиÑаној изјави доÑтављеној медијима.
Држава, додао је, "мора бити ÑпоÑобна да на новим вредноÑтима и бољим идејама изгради Ñебе тако да ће бити могуће реално поверовати у другачије везе КоÑова и Србије".
Међународни Ñуд правде у Хагу утврдио је да једноÑтрана декларација о незавиÑноÑти КоÑова није повредила међународно право, зато што то право не Ñадржи забрану таквих декларација, Ñаопштио је предÑедник Ñуда ХиÑаши Овада.
Izvor: Sajt RTS http://www.rts.rs/page/stories/ci/st...%9A%D0%B5.html

evo ovako oni razmisljaju
ZAGREB 22. 07. 2010
BETA
Hrvatski mediji: Mišjenje suda može pokrenuti nova priznanja
Vodeći hrvatski elektronski mediji i portali preneli su popodne vest da je Međunarodni sud pravde u Hagu doneo savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo
Zvaničnih reagovanja na ocenu Suda u Hagu još nema.
Hrvatska agencija Hina ocenjuje da bi mišljenje Suda moglo da utiče na to da još veći broj država prizna Kosovo, ali i na kosovsko približavanje članstvu u Ujedinjenim nacijama (UN).
U tekstu se takođe prenosi ocena agencije Rojters da bi mišljenje Međunarodnog suda pravde moglo da ima implikacije na separatističke pokrete širom sveta, ali i da je reč o "velikom udarcu za Srbiju".
Hrvatska radiotelevizija (HRT) ističe da je predsednik Srbije Boris Tadić ranije izrazio očekivanje da će mišljenje Suda u Hagu biti utemeljeno na osnovnim načelima međunarodnog prava, kao i da je Srbija spremna na svaku odluku.
Takođe se navodi da je Tadić rekao da će na odluku Suda Srbija reagovati na planiran, pravno utemeljen način i da će nastaviti mirnim diplomatskim i političkim sredstvima borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu.
HRT ističe da "Amerika najmlađoj državi na Balkanu jasno daje podršku" i podseća da su MMF i Svetska banka primile Kosovo u članstvo iako UN nije priznao nezavisnost".
Uz prenošenje vesti o odluci Međunarodnog suda u Hagu, hrvatski mediji podsećaju da je Hrvatska bila među državama koje su na Sudu iznele mišljenje da nezavisnost Kosova ne krši međunarodno pravo.
Večernji list u svom interent izdanju navodi da je - po velikom broju zemalja koje su učestvovale u postupku - i rasprava o legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova bila presedan, i dodaje da je pisana mišljenja dostavilo 36 država.

Kosovo kao primer za autonomiju Mađara u Transilvaniji
Kosovo može da bude primer za autonomiju Mađara u Transilvaniji nakon objavljenog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu da proglašenje nezavisnosti Kosovanije protivpravno.
Mađarski evroposlanik i potpredsednik Evropskog parlamenta Laslo Tokeš rekao je posle odluke MSP-a da, "ako je jedna tako mala pokrajina kao što je Kosovo osvojila autonomiju, ista stvar je moguća i za pokrajinu Sekuja".
Mađari iz dve transilvanske županije, gde su većina, sebe nazivaju Sekujima, prema istorijskoj tradiciji. Oni godinama traže autonomiju od rumunskih vlasti.
"Ako je potrebno, treba da izađemo na ulicu", rekao je Tokeš i dodao da je "Sekujima potreban katalonski model", ali da će se to teže izvesti sve dok je Demokratski savez Mađara (UDMR) u vladajućoj rumunskoj koaliciji.
"Ako je potrebno, treba da izađemo na ulicu", rekao je Tokeš i dodao da je "Sekujima potreban katalonski model", ali da će se to teže izvesti sve dok je Demokratski savez Mađara (UDMR) u vladajućoj rumunskoj koaliciji.
Predsednik UDMR-a i potpredsednik rumunske vlade Marko Bela je komentarišući izjavu Tokeša rekao da "sve dok se UDMR nalazi na vlasti, ne namerava da ostvari region na etničkim, već na ekonomskim kriterijumima".
Marko Bela je u drugim prilikama više puta zastupao ideju etničke autonomije Mađara u Transilvaniji.
Laslo Tokeš i Marko Bela su govorili na 21. izdanju Letnjeg univerziteta u Tušnadu, u Transilvaniji, gde se očekuje i dolazak mađarskog premijera Viktora Orbana, a najavljeno je i prisustvo predsednika Trajana Baseskua.
* Rumunija se nalazi među pet zemalja članica Evropske unije koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova
Izvor : BLIC
![]()
Poslednje uređivanje od G : 26-07-2010 at 05:07

Srbija: Geto jeftine radne snage
Najjeftinija cena struje u Evropi, sporazumi o slobodnoj trgovini sa značajnim tržištima, te povoljna poreska politika, finansijske olakšice i konkurentna radna snaga, samo su neki od razloga koji Srbiju u regionu kandiduju za poželjnu destinaciju za strani kapital.Srbija ima i povoljan geografski položaj i sve isporuke stižu za 24 sata do bilo koje lokacije u Evropi. Od februara ove godine primenjuje se i prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, što nam daje veliki izvozni potencijal. Tu su i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA i EFTA, sa Rusijom i Belorusijom, a u septembru stupa na snagu i ugovor sa Turskom. Od SAD smo dobili status najpovlašćenije nacije, što nam omogućava bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda, a pregovore o povoljnim carinama smo započeli i sa Iranom. Takođe, imamo upola manje troškove radne snage nego u drugim istočnoevropskim zemljama poput Češke, Mađarske i Poljske.
Upravo zbog povoljnih carina, ali i jeftine radne snage, mnoge evropske kompanije sve više sele svoje pogone iz zemalja novih članica EU. To što Srbija nije, i što u skorije vreme, prema procenama stručnjaka, neće ni biti deo EU, u neku ruku uverava da ćemo povoljne uslove poslovanja imati bar još nekoliko godina. Zbog slabe organizacije, ni sindikati nisu baš mnogo uticajni, što poslodavcima ostavlja još širi manevarski prostor.
Porez na dobit preduzeća u Srbiji je deset odsto i drugi je najniži u Evropi. U Crnoj Gori je devet odsto, u Mađarskoj 16, Sloveniji i Hrvatskoj 20, Rumuniji 24 odsto. Po stopi PDV-a od 18 odsto na nivou smo Makedonije i Crne Gore, ali smo bolji od Bugarske i Slovenije gde je ta stopa 20 odsto, i Hrvatske gde je 23 procenta.
„Strancima naruku ide i kurs evra. Sada svako ko izvozi robu ima osam dinara po evru više nego ranije, a blagi privredni rast u prvom kvartalu ove godine dugujemo pre svega većem izvozu. I radna snaga će biti još dugo jeftina. Za zarade u Srbiji se mnogo manje odvaja nego za plate u evropskim prestonicama“, kaže za „Novac“ ekonomista Milan Kovačević.
Jeftin rad i slobodna trgovina upravo su i bili razlog zašto je italijanska fabrika „Eksbut“ odlučila da preseli proizvodnju obuće iz Poljske u Srbiju. Ovaj primer će slediti i srodna kompanija „Kampana internacional“ koja će svoju proizvodnju preseliti direktno iz Italije. Slično razmišljaju i bliži susedi, pa je slovenački „Gorenje Tiki“ odlučio da preseli proizvodnju bojlera iz Ljubljane u Staru Pazovu, motivisan razlikom između stope PDV-a u Sloveniji od 20 odsto i u Srbiji od 18 odsto.
Da Srbija, kao najveća zemlja CEFTA regiona, ima prednosti u odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije, smatra i Srđan Lazović, šef korporativnih i regulatornih poslova za Srbiju i Crnu Goru u „Britiš-amerikan tobaku“.
„Pored regionalnog CEFTA sporazuma, ono što Srbiju čini jedinstvenom investicionom destinacijom jesu i drugi sporazumi o slobodnoj trgovini, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pored koga imamo i sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Belorusijom. Prednost Srbije je i u generalnoj makroekonomskoj stabilnosti i kvalifikovanoj radnoj snazi“, kaže Lazović za „Novac“.
S druge strane, problemi sa kojima se kao investitori suočavamo, kaže Lazović, ponekad se svode na nepredvidivost regulatornog ambijenta, netransparentnost zakonodavstva, kao i usporavanje koje prave niži slojevi državne administracije.
Srbija potencijalnim investitorima nudi i subvencije, a Vlada se na taj korak odlučila kako bi smanjila stopu nezaposlenosti koja je ove godine porasla na 19,2 odsto. Najveće subvencije, razumljivo, idu u paketu sa nerazvijenim krajevima, i to za investiranje u automobilsku i elektonsku industriju, kao i u informatičku tehnologiju. „Recept“ je preuzet od Slovačke, pa se iduće godine očekuje tri milijarde evra stranih investicija.
I Svilajnac će uskoro dobiti „Panasonik“, koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evropi baš u tom gradu, a nemačka kompanija „Falke“ već je započela izgradnju fabrike za proizvodnju čarapa u Leskovcu.
Radi stimulisanja stranih investitora, osim olakšica u vidu subvencija i poreskih ustupaka, neke od opština ustupaju i zemljište po simboličnoj ceni kako bi investicija bila na njihovoj teritoriji. Niš je prvi grad koji se dosetio da izda zemljište bez naknade.
A od pomenutih subvencija, za manje projekte, odnosno investicije od pola miliona evra i 10 novozaposlenih, postoji mogućnost subvencija po radnom mestu, i to od 2.000 do 10.000 evra. Za kapitalne projekte sa minimalnim ulaganjem od 50 miliona evra i 300 novih radnika, moguće je dobiti i do 20 odsto vrednosti cele investicije. Ovaj procenat raste na 25 za projekte od minimum 200 miliona evra i otvaranje 1.000 radnih mesta.
„Favorizuju se kapitalni projekti, pre svega proizvodnja, ruralni predeli, ali i bivši industrijski centri - Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar“, kaže za „Novac“ Aleksandar Miloradović iz Agencije za promociju izvoza SIEPA.
Od juna 2006. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je 47,3 miliona evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju. Tako je otvoreno 17.200 novih radnih mesta i realizovano više od 600 miliona evra investicija.
Za dolazak južnokorejske „Jure“ Vlada je uvela subvencije od 2.000 do 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto. „Jura“ je za tri miliona evra kupila propalu „Zastavu elektro“, u kojoj je već posle tri meseca počela da proizvodi instalacije za južnokorejske automobile koji se proizvode u Slovačkoj. Krajem leta će početi izgradnju nove fabrike u Nišu koja će zaposliti najmanje 1.500 ljudi.
I italijanskoj kompaniji „Magneti Mareli“ Srbija je osigurala subvencije od 10 miliona evra i omogućila da nova fabrika posluje u slobodnoj carinskoj zoni, kao i subvencije od 800 evra po svakom novozaposlenom radniku. Za otvaranje industrijskih pogona u Kragujevcu već je potpisan preliminarni dogovor, a ukupno će biti uloženo 60 miliona evra.
Slovenačkoj grupi od 400 kompanija, koje posluju u Srbiji, pridružila se i „Maksim
grupa“ iz Celja. „Maksim“ će u industrijskoj zoni u Inđiji otvoriti još jednu „Metal-Cinkaru“, što je druga takva fabrika u Srbiji.
Slovenija se, inače, nalazi na sedmom mestu na listi država po visini ulaganja, a na petom po broju preduzeća. Investicija najviše ima u bankarskom sektoru, osiguravajućim poslovima, trgovini, građevinarstvu i prehrambenoj industriji. S druge strane, ulaganja srpskih preduzeća u Sloveniju dostižu skromnih sto miliona dolara. Bilo je pokušaja većih ulaganja, ali se tamošnje tržište pokazalo kao prilično zatvoreno za kapital iz Srbije.
Šta investitorima najviše smeta u Srbiji
- Administrativne procedure
- Nepredvidiv poreski režim
- Loša saobraćajna povezanost
- Loši uslovi slobodne konkurencije na tržištu
- Nedovršena privatizacija
Za svoj regionalni centar Srbiju je izabrala i švedska „Ikea“ koja u narednih pet godina planira da izgradi pet trgovačkih centara, u koje će uložiti između 800 miliona i milijardu evra. Do 2015. godine planira da izgradi dva trgovačka centra u Beogradu, i po jedan u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Evropa kao daleka nada
Posle dve uzastopne decenije iskustva sa čitavim spektrom neispunjenih obećanja vlasti kroz koju je prodefilovala kompletna ovdašnja politička elita, građani Srbije su se u junskom istraživanju javnog mnjenja ubedljivom većinom izjasnili za ulazak u zajednicu evropskih država. Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?“, 65 odsto građana bi glasalo za ulazak, rezultat je istraživanja, a toliku većinsku podršku građana evropskoj ideji imala je pre pristupanja malo koja od sadašnjih članica Unije. Jedan od važnijih motiva za ovakvo izjašnjavanje mogla bi po svoj prilici biti i želja da se ravnopravno učestvuje na velikom tržištu rada, na kojem se može očekivati i veća zarada. Srbija je, po podacima zvaničnih državnih statističkih zavoda, ovo proleće završila kao zemlja sa najnižom prosečnom neto platom od svih državica nastalih iz SFRJ, nakon što ju je u maju „preskočila“ i Makedonija. Lepo je da se u Evropu može putovati, ali bi još lepše bilo moći u njoj raditi i zaraditi.
Nije trenutno ni u Evropi lako naći posao, ali svakoga ko je 10. jula ove godine tražio posao čekala je na mreži EURES (European Employment Services) rečenica „Danas vas čeka 890.219 oglasa za posao“. Ta se brojka, naravno, menja iz dana u dan, ali tu su redovno brojke od oko 900.000 oglasa. EURES je mreža koju koordinira Evropska komisija, a stvorena je kako bi olakšala slobodno kretanje radnika unutar evropskog ekonomskog prostora (EEP). Ova evropska berza rada objavljuje konkurse za slobodna radna mesta u 31 zemlji, 27 zemalja članica Evropske unije, kao i u Švajcarskoj, Norveškoj, Lihtenštajnu i na Islandu.
Evropljani su spremni i da se zbog posla presele u drugu zemlju, najviše Danci (51 odsto) i Mađari (47 odsto), ali nigde postotak nije ispod 30. Istovremeno, čak 34 odsto građana u EU trenutno smatra da ima više izgleda da pronađe posao u drugoj zemlji. Ali oni mogu da biraju, pa trenutno građani zemalja takozvanog jezgra Evropske unije (stare članice) priželjkuju poslove u „ležernijim“ zemljama poput Australije, Sjedinjenih Američkih Država ili Španije, a „novi“ Evropljani su više motivisani zaradom, pa ih većina želi u radno intenzivne zemlje poput Nemačke, Velike Britanije ili Austrije.
Poreske stope (u %)
Zemlja / Porez na zarade / Porez na dobit preduzeća
Srbija / 12 / 10
Bugarska / 12-24 / 10
Hrvatska / 15-45 / 20
Rumunija / 16 / 24
Mađarska / 36 / 16
Slovenija / 41 / 20
Izvor: BLIC

Спремна одлука о укидању војног рока
Од 1. јануара 2011. године ВС ће годишње примати до 2.000 младића на добровољно служење војске.
Министарство одбране припремило је Нацрт одлуке о обустави служења војног рока који ће бити достављен Народној скупштини Србије, по коме ће децембарска класа бити последња која ће бити упућена на одслужење, док ће 1. јануара 2011. године бити уведено добровољно служење војног рока. Од тог датума у војску ће ићи само они који то желе, док ће остали имати само симболичну војну обавезу – мораће да буду уведени у војну евиденцију када напуне 18 година, чиме улазе у резервни састав који ће бити активиран само у случају тешког угрожавања безбедности земље.
– Добровољно служење војног рока трајаће између три месеца, колико траје основна обука, и шест месеци, колико данас траје војни рок. Коначну одлуку о томе доноси министар одбране, на предлог начелника Генералштаба – каже за „Политику” пуковник Драгосав Лацковић, начелник Управе за обавезе одбране Министарства одбране.
Војска неће само апеловати на патриотизам и традицију, већ ће заинтересованим младићима понудити и низ практичних користи – сертификат о оспособљености за руковање ватреним оружјем на основу којег би могли имати предност при запошљавању у МУП-у Србије или службама за физичко-техничко обезбеђење, полагање возачког испита, добијање информатичких лиценци… Истовремено, ови младићи ће стећи увид у војнички живот, па ће они који желе моћи да заснују радни однос као професионални војници.
Војска Србије имаће систематизованих око 2.000 места за војнике на добровољном служењу војног рока. Ови регрути биће упућивани на служење у две годишње класе – мартовској и септембарској. Нацрт одлуке о обустави служења војног рока један је од најважнијих докумената који је до сада припремио радни тим за професионализацију војске којим руководи др Зоран Јефтић, државни секретар у Министарству одбране. Он је и на челу владине радне групе за подршку професионализације војске у којој су представници Министарства одбране, МУП-а, Министарства правде, Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике.
М. Галовић
Извор : ПОЛИТИКА објављено: 24/07/2010
Претучен новинар Теофил Панчић
http://www.politika.rs/rubrike/Hroni...Pancic.sr.html
![]()
Poslednje uređivanje od G : 26-07-2010 at 05:14
где Ñи пошла Ñ ÐºÑ€Ð¼ÐµÑ™Ð¸Ð²Ðµ очи

Guverner ne sme da popušta Vladi i tajkunima
Stabilnost cena na tržištu, ujednačen kurs dinara, predvidiv ekonomski okvir za Srbiju. Bio ili ne to krupan zalogaj za novog guvernera NBS Dejana Šoškića, to su njegovi prioritetni zadaci. Uz to, on će morati da odoli pritisku uvozničkog lobija, njegovim snažnim zahtevima za brze, dnevne intervencije. Kada se tome doda i pritisak iz sfere politike, može se reći da će u odbrani nezavisnosti NBS, novi guverner u rukama imati šišteći ekspres lonac, nabijen parom do vrha, na koji će morati da motri s oba oka i to konstantno kako ne bi eksplodirao.
- Najveći izazovi novog guvernera vezani su za reč nezavisnost - kaže Goran Pitić, prvi čovek "Sosijete ženeral banke".
Ta reč odnosi se, kako objašnjava, na institucionalnu nezavisnost NBS, ličnu nezavisnost guvernera i operativnu nezavisnost, koja podrazumeva profesionalno vođenje politike na dnevnom nivou. Iako je borba protiv inflacije po statutu njen glavni problem - nezavisnost NBS i odolevanje pritiscima, kako Pitić prognozira, biće najvažnija tema.
Goran Pitić
- U odnosu na nezavisnost, sudiće se i o politici NBS - insistira on.
Pred guvernerom će biti, procenjuje, i zadaci adekvatnog praćenja rada banaka u vreme krize, bolja koordinacija u radu sa Vladom, određivanje prema uvođenju evra. A na operativnom nivou izazov će predstavljati izbor instrumenata koje će guverner koristiti u borbi protiv inflacije.
Kurs dinara biće ključno pitanje i u zahtevima uvozničkog lobija. Kako će se Šoškić postaviti prema njima, Pitić čita kroz njegove dosadašnje izjave da je prethodna politika u osnovi bila ispravna, a to je kontrolisano plivajući kurs u kojem NBS ne bi trebalo da dozvoli preterane oscilacije. Za Miroslava Miletića, generalnog direktora "Bambi Banata", najveći izazov pred guvernerom je kurs.
- To je nešto što već treću godinu privrednike dovodi u situaciju da ne mogu da planiraju ni na godinu dana, a kamoli srednjoročno. Važno je da kurs bude realan i predvidiv - kaže Miletić.
Na pitanje da li će novi guverner biti pod pokušajima raznoraznih lobija da drži dinar kako njima odgovara, kaže da je jedini način vođenja monetarne politike nepotpadanje pod uticaj, bilo izvozničkog ili uvozničkog lobija.
- Ipak, ono što privredu možda više brine od kursa je nelikvidnost - upozorava Miletić.
Dragan Đurić
Dragan Đurić, vlasnik "Zekstra grupe", kaže da bi prvi i osnovni zadatak novog guvernera morao biti stabilan dinar. Smatra da je buduća strategija novog guvernera prema domaćoj valuti presudna za privredu.
- Nužno je i da se odupre političkim pritiscima - dodaje Đurić.
On kaže da bi u strategiji prema kursu trebalo promeniti dosadašnju politiku i žešće braniti nacionalnu valutu.
Miloš Bugarin
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, međutim, veruje da novi guverner neće biti izložen pritisku Vlade ili stranaka, kao niti izvozničkog ili ma kog drugog lobija.
- Iracionalno i apsurdno bi bilo i razgovarati da NBS i guverner budu instrument bilo koje političke partije ili lobija - dodaje on.
Izbalansiran odnos realnih mogućnosti i potreba, to je ono što očekuje, kako ne bi bio ugrožen tekući deficit platnog bilansa. On smatra da će primarni zadaci guvernera biti efikasniji i predvidiv okvir kursa dinara i preventivna intervencija NBS, a ne posledična, kako bi efekti bili što kvalitetniji, a udari na pad dinara što manji.
Ubeđen je da će kurs dinara zadržati stabilnost do kraja godine. To uverenje zasniva na analizi poslednjih nekoliko nedelja koje su donele olakšavajući izostanak dramatičnog pada dinara. Stabilan kurs, međutim, veruje, neće zavisiti isključivo od guvernera jer na njega će imati uticaj sveukupan oporavak proizvodnje.
- Već prvi kvartal 2010. godine ukazuje na rast PDV od 0,6 do jedan odsto u prerađivačkoj industriji, saobraćaju, telekomunikacijama. Nadam se da će i ostale privredne grane, građevinska industrija, pre svega, sa novim paketom mera doživeti oporavak, što će doprineti realno stabilizaciji na među bankarskom deviznom tržištu. Oporavak privrede pospešuje stabilizaciju kursa dinara i nadam se da ćemo se zadržati u inflatornom okviru šest, plus, minus dva odsto, a samim tim i cenovnu stabilnost koja je najavljena - kaže Bugarin.
Bugarin smatra da je zadatak guvernera, kad je oporavak privrede u pitanju, da obrati pažnju na podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća koja proizvode za izvoz. Smatra da treba pomoći njihov oporavak snižavanjem kamatne stope kada je u pitanju sektor komercijalnih banaka kako bi se ti krediti za razvoj privrede više koristili i bili dostupni.
- Naravno, to nije samo zadatak guvernera, već izvršne i monetarne vlasti u Srbiji - kaže Bugarin.
Skupština Srbije će u sredu, kako je najavljeno, glasati o novom guverneru, kao i o novom predsedniku Saveta NBS.
Uticaj stranaka na Savet NBS
Odbor za finansije trebalo bi da prihvati ostavku dosadašnjeg predsednika Saveta Narodne banke Srbije, a što je bio Dejan Šoškić, kandidat za prvog čoveka NBS. Istovremeno sa potvrđivanjem ostavke, neophodno je da Odbor predloži i novog predsednika Saveta NBS. Kao najozbiljniji kandidat za tu funkciju pominje se Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta i član ekonomskog tima premijera.
Do sada su se više puta mogla čuti upozorenja ekonomista da bi Savet NBS, koji će biti izabran po novom zakonu, bio u situaciji da donosi političke odluke. Razlog za takvu tvrdnju je taj što po novom zakonu Savet predlaže režim kursa dinara, a očekivanja su da će članove Saveta birati političke partije, pa bi članovi po prirodi stvari morali da štite političke interese.
Savet, prema novom Zakonu o NBS, čine pet članova, uključujući i predsednika, a bira ga Skupština na predlog Odbora za finansije. Članovi se biraju na šest godina, s pravom ponovnog izbora. Savet između ostalog utvrđuje režim kursa dinara, a na predlog Izvršnog odbora uz saglasnost Vlade.
Dosadašnji članovi Saveta ostaju na toj funkciji dok im ne istekne mandat, tako da neće biti potrebe da se biraju novi.
Dinar slabiji 24 pare
Dinar će danas nastaviti da pada prema evru i to za 24 pare ili 0,23 odsto i zabeležiće novu rekordno nisku vrednost prema zajedničkoj valuti EU, jer će zvanični srednji kurs iznositi 105,3492 dinara za evro, saopštila je centralna banka. NBS u petak nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.
Jelašić: I ja sam bio pod pritiscima
Guverner u ostavci Radovan Jelašić je kandidatu za novog guvernera Dejanu Šoškiću poručio da nastoji da i on centralnoj banci da svoj pečat i da unapredi rad te institucije, a uveren je da će on svojom stručnošću i profesionalnošću to uspeti, kao i da se izbori sa neizbežnim pritiscima.
Radovan Jelašić
„I ja sam bio pod pritiscima, ali ne jakim”, rekao je Jelašić i dodao da je retko bio viđen na prijemima, a nikad na tajnim večerama i sastancima. Njegovo osnovno načelo bilo je, kako je rekao, principijelnost, makar to nekad bilo na nečiju štetu. „Pritisaka na guvernera će biti i ubuduće jer ne vidim da će se ubrzo poboljšati makroekonomska situacija, a i Vlada ulazi u drugo poluvreme i pripreme za izbore kad se mogu očekivati otpori nepopularnim monetarnim merama”, rekao je Jelašić za Betu.
On je ukazao na to da životni standard građana ne zavisi od kretanja kursa, već inflacije koja je za sada pod kontrolom, i da postoji opasnost da odmrzavanje plata i penzija pre aprila 2011. godine dovede do porasta cena.
U cilju nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta NBS ima mogućnost, kako je naveo, da od deviznih rezervi, koje sada iznose 10,2 milijarde evra, po programu sa MMF-om do kraja godine „potroši” više i od milijardu evra. Jelašić je građanima, kao zaštitu od nepovoljnih kretanja deviznog kursa, preporučio da se zadužuju u dinarima.
„NBS je možda mogla da bude agresivnija, kao i da zabrani zaduživanje u švajcarskim francima, ali bankari, političari i javnost bi bili protiv nas”, rekao je Jelašić.
On je dodao da posle primopredaje dužnosti novom guverneru, u narednih šest meseci ne može da radi u finansijskom sektoru Srbije, zbog čega će mu novo radno mesto biti u inostranstvu.
IZVOR: BLIC


Војска Србије уводи активну резерву
Они који желе да се одазивају на војне позиве потписаће уговор, имаће плату и могућност да иду у мировне мисије
Припадници Војске Србије на недавној вежби код Беле Цркве (Фото Војска Србије)
Времена у којима су војни позивари обилазили резервисте на њиховим кућним адресама и уручивали им позиве за вежбу, на које су се једни одазивали док су други показивали вишегодишњу истрајност у избегавању ове војне обавезе, дефинитивно су прошлост. Радни тим Министарства одбране за професинализацију Војске припремио је Нацрт уредбе о активној резерви по коме ће у складу с потребама војске ангажовати пре свега они који то желе, а своју добру вољу претходно овере уговором. Сви остали војни обвезници биће у такозваној пасивној резерви, биће у симболичном контакту с војском и позиваће се само у случају велике угрожености државе.
– Циљ увођења активне резерве је да војска има на располагању додатне људске ресурсе за поуздану и ефикасну попуну својих редова, и то мотивисаним и оспособљеним кадром. Отворени смо за све кандидате, али не желимо да ово постане социјална категорија, некакав облик збрињавања оних који немају друге могућности. Наша намера је да у активну резерву ангажујемо успешне у својим професијама, па и јавне личности, чиме би она добила и известан престиж у друштву – објашњава пуковник Драгосав Лацковић, начелник Управе за обавезе одбране Министарства одбране.
Подразумева се да заинтересовани за ову службу мора да има одслужен војни рок са оружјем, а осим општих услова (здравствена способност, да се не води кривични поступак и сл.) кандидат при првом ангажовању не сме бити старији од 40 (за војника и подофицира), односно 50 година (за официра). За време ангажовања овим војним обвезницима мирују права и обавезе из радног односа код послодавца. Министарство одбране жели да створи услове да послодавци немају ни динара губитка због свог запосленог који служи у активној резерви.
Припадници активне резерве за време ангажовања имаће право на плату, зависно од чина, једнаку оној коју примају професионални војници, подофицири и официри. Постоји могућност да, ако је реч о незапосленим особама, добијају и извесну надокнаду за сваки месец док траје уговор и када нису ангажовани у војсци. Ови резервисти током извршавања задатака имаће статус војног лица а тиме и право на бесплатну здравствену заштиту на терет Министарства одбране.
– Активна резерва ангажоваће се на задацима редовне годишње обуке, одржавања оперативне и функционалне способности и других задатака. За многе ће посебно атрактивна бити могућност одласка у мировне мисије и то на добровољној основи. Као и цела војска, биће на располагању за подршку цивилним органима власти – каже пуковник Лацковић.
Поменути нацрт уредбе предвиђа да се припадник активне резерве може годишње ангажовати на обучавању до 45 дана, на припремама за мисије и задатке до три месеца а у мировним мисијама до шест месеци. За пријем у активну резерву расписаће се јавни конкурс, који ће бити пропраћен и медијском и маркетиншком кампањом, оспособљавање кандидата трајало би до 45 дана после кога би се добијао сертификат о оспособљености за службу у активној резерви.
М. Галовић
Извор : ПОЛИТИКА објављено: 26/07/2010

Путин се састао са протераним шпијунима
МОСКВА – Премијер Русије састао се са групом руских шпијуна, протераних из САД, међу којима је била и Ана Чапман о којој на Западу пишу као о „ руској Мата Хари”.
Путин се са обавештајцима састао у резиденцији председника Украјине и том приликом су, како је изјавио премијер, разговарали о животу и певали популарну песму „Од чега почиње домовина”.
Нису то било караоке, пратила нас је жива музика, објаснио је Путин новинарима.
Путин је потврдио да је међу обавештајцима била и Ана Чапман.
„Нема шта посебно коментирати. Ја сам већ рекао да је то резултат издаје, а издајници увек лоше завршавају, они завршавају или од алкохола или од дроге, у некој јарузи. Ево и недавно је један тако завршио живот. И не зна се због чега “.
Руски премијер, и сам бивши обавештајац, потврдио је да зна имена сваког од изајника, а на питање да ли ће они бити кажњени одговорио је да је питање некоректно.
„ То се не решава на прес конференцији. Они живе по својим законима и ти закони су добро познати свим специјалним службама „ - рекао је Путин.
На питање каква ће бити судбина протераних обавестајаца, Путин је рекао да ће они „ радити „. Сигуран сам да ће радити да добрим местима и да ће њихов живот бити интересантан и испуњен.
По његовим речима судбина тих људи је веома тешка, свакога од њих.
Представите само да, прво, треба да науће језик на нивоу свог материњег, да размишљају и говоре на њему, да извршавају оно што је записано у обавезама према домовини током многих година, не рачунајући на дипломатску заштиту, излажући се свакодневној опасности и себе и своје ближње који чак и не знају чиме се баве и за кога раде.
Бета
ИЗВОР : ПОЛИТИКА

Путеви у Војводини - Ñтање и перÑпективе
ÐОВИ СÐД -
Ðеквалитетно одржавање, Ñамим тим и дугогодишње пропадање путне мреже у Војводини, резултирало је тиме да ни половина путева не задовољава пропиÑане Ñтандарде.
...
Да Ñе Ñитуација помера на боље, доказао је Фонд за капитална улагања Војводине, који је за три и по године поÑтојања уложио нешто више од 21 милијарде динара у пројекте у облаÑти Ñаобраћаја и телекомуника †Ð¸Ñ˜Ð°.
ВредноÑÑ‚ путне мреже процењује Ñе на Ñкоро четири милијарде евра и за њено одржавање потребно је на годишњем нивоу издвојити чак 20.000 евра по километру пута, каже за Ð*адио-телевизију Војводине, генерални директор "Ð’Ð¾Ñ˜Ð²Ð¾Ð´Ð¸Ð½Ð°Ð¿ÑƒÑ Ð°" Марко Цигић.
Статутом је Војводини омогућено управљање Ñвим путевима, изузев путева првог реда и како Ñу нам рекли у покрајинÑком Ð¡ÐµÐºÑ€ÐµÑ‚Ð°Ñ€Ð¸Ñ˜Ð°Ñ Ñƒ за Ñаобраћај, доношењем Закона о имовини и путевима можемо очекивати боље резултате у одржавању путне мреже.
Фонд за капитална улагања интензивно ради и до Ñада је финанÑирао изградњу и обнову 1.400 километара ÑÐ°Ð¾Ð±Ñ€Ð°Ñ›Ð°Ñ˜Ð½Ð¸Ñ Ð° у Војводини, а од најзначајниј ¸Ñ… пројеката, портпарол поменутог Фонда, Ðебојша Маленковић издваја изградњу моÑтова "СремÑка Ð*ача" и на ТиÑи у Ðди, као и Жежељевог моÑта за чију је изградњу Покрајина обезбедила 20 милиона евра.
ИЗВОÐ* : Ð*ÐДИО ТЕЛЕВИЗИЈРВОЈВОДИÐЕ

КраÑић: Ðервоза у Трибуналу, ближи Ñе Ñептембар
БЕОГÐ*ÐД -
Функционер СрпÑке радикалне Ñтранке (СÐ*С) , изјавио је Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð´Ð° поÑтоје "Ñтрашни" ванÑудÑки притиÑци на тужилаштво у Хагу како би лидер радикала ВојиÑлав Шешељ што дуже оÑтао у притвору Трибунала.
"ПритиÑци Ñу Ñтрашни, то Ñе не крије, како би Шешељ што дуже оÑтао у Трибуналу без обзира на ÑтатуÑ, јер прљав поÑао Ñа Србијом још није готов", рекао је КраÑић на конференцијРза новинаре и додао "Шешељ Ñмета ÐÐТО-у, СÐД и ЕвропÑкој унији, али не и грађанима Србије".
Шеф правног тима за одбрану предÑедника СрпÑке радикалне Ñтранке (СÐ*С) ВојиÑлава Шешеља, изјавио је Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñƒ Земуну да Тужилаштво Хашког трибунала показује нервозу јер би у Ñептембру требало да буде размотрено да ли је у доÑадашњем поÑтупку уÑпело да, на оÑнову оптужнице, докаже кривицу вође СÐ*С.
Тужилаштво затражило да Ñе не оконча прва фаза претреÑа
КраÑић, виÑоки функционер СÐ*С и поÑланик у Скупштини Србије, је на конференцијРза новинаре рекао да је тужилаштво, затражило да Ñе не оконча прва фаза претреÑа и "великодушно" понудило два иÑледника, који би били ÑаÑлушани као Ñведоци у главном предмету против Шешеља за ратне злочине.
Шешељу Ñе Ñуди за злочине против човечноÑти и повреде ратних права и обичаја у ХрватÑкој, Војводини и БоÑни и Херцеговини од 1991. до 1993.
Тужилаштву је јаÑно да није уÑпело ништа да докаже током првог дела поÑтупка против Шешеља, јер по ком оÑнову би његови предÑтавницРбили Ñведоци када вероватно ниÑу били приÑутни на меÑту оружаних Ñукоба, ни на митинзима Шешеља, рекао је КраÑић.
КраÑић је навео да поÑтоји 35 изјава потенцијални Ñ… Ñведока да Ñу предÑтавницРтужилаштва вршили недозвољене притиÑке на Ñведоке и да је ПретреÑно веће предузело кораке да то утврди и што пре оконча тај поÑтупак.
Званичник СÐ*С је подÑетио да је Шешељ још 8. маја 2007. тражио од претреÑног већа да покретање поÑтупка за непоштовања Ñуда против Хилдегард Уерц-Ð*ецкоф, заменика тужиоца Данијела СакÑона и бивше главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте.
Оптужбе за непоштовање Ñуда
Шешељ је 21. јануара 2009. додатно оптужен за непоштовање Трибунала због обелодањивањР° имена и других личних детаља три Ñведока чији је идентитет, по налогу претреÑног већа, био заштићен од јавноÑти.
Шешељ је 24. јула оÑуђен на 15 меÑеци затвора због непоштовања Ñуда и та казна му је потврђена 19. маја 2010.
Вођа СÐ*С је 4. фебруара 2010. други пут оптужен због објављивања у књизи, података о 11 заштићених Ñведока.
ИЗВОÐ* : Ð*ÐДИО ТЕЛЕВИЗИЈРВОЈВОДИÐЕ

Proslava Dana ustanka u Hrvatskoj
Josipovića dočekali povicima „Bando crvena“
Ivu Josipovića, predsednika Hrvatske, juče su u Srbu, gde je došao da prisustvuje obeležavanju 69. godišnjice ustanka protiv fašizma u Hrvatskoj, dočekali demonstranti koji su nosili hrvatske zastave i transparente i izvikivali pogrdne parole.
Demonstranti, koji su stigli u Srb u nekoliko autobusa nešto pre podneva, pevali su nacionalističke pesme i izvikivali parole: „Ovo je Hrvatska“, „Bando crvena“, „Četnici“, „Vukovar“. Na transparentima koje su nosili demonstranti pisalo je: „Komunistički zločin nije antifašizam“, „Stop ponižavanju Hrvatske“, „Agresija na Hrvatsku nije građanski rat“.
U Srbu je organizovana svečanost povodom otvaranja obnovljenog spomenika palim borcima u Drugom svetskom ratu, koji je porušen nakon hrvatske akcije „Oluja“ 1995. godine. Skup u Srbu ove godine je pod pokroviteljstvom predsednika Hrvatskog sabora Luke Bebića, a glavni organizator je Srpsko narodno veće u saradnji sa Savezom antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske i opštinom Gračac.
Josipović je poručio okupljenim antifašistima da su „slobodu i demokratiju nosili partizani“. „Gledam vaša odličja iz Drugog svetskog rata koja danas nosite i tako treba, s ponosom ih stavite“, kazao je hrvatski predsednik učesnicima proslave koji su skandirali „Tito, Tito“. „Neki od vas nose i kape partizanke. To su lepe kape, one su poruke ljubavi i mira, poruke da više nikada ne bude zločina, genocida i rata. Hrvatska je demokratska zemlja u čijem je Ustavu upisan antifašizam“, dodao je on.
Skup je obezbeđivalo više stotina policajaca, interventne jedinice, a između demonstranata i zvaničnika postavljene su gvozdene šipke.
Nekoliko desničarskih stranaka i braniteljskih udruženja protive se obeležavanju godišnjice, smatrajući da je ona povezana sa velikosrpskom ideologijom.
Osim Josipovića, skupu u Srbu prisustvovali su Slobodan Uzelac, potpredsednik Vlade Hrvatske, Milorad Pupovac, kao predstavnik hrvatskog Sabora i predsednik SNV, kao i niz drugih zvaničnika.
Pupovac je podsetio da ustanak u Srbu nije prethodio ustaškom logoru Jadovnu, već je logor prethodio ustanku. „Mi smo obnovom ovog spomenika, koju je finansirala hrvatska vlada, kao i donatori iz Srbije, omogućili da se istorija konačno vrati kući. Ali dugo će trebati da ta istorija bude u svakoj učionici i u hrvatskim medijima“, naveo je Pupovac.
U bivšoj Jugoslaviji 27. jul se slavio kao Dan ustanka, odnosno sećanja na prvi oružani sukob sa okupatorima u Drugom svetskom ratu.
U Hrvatskoj dugo godina vlada otvorena rasprava oko ustanka u Srbu protiv okupatora jer određena grupa ljudi ovaj događaj smatra ustankom protiv fašizma, dok drugi smatraju da je to bio četnički ustanak.
Josipović: Skup marginalaca
Iz ureda Ive Josipovića kažu za „Blic“ da su demonstracije u Srbu organizovale marginalne partije i da nije bilo nikakvih incidenata. „Iako se predsednik ne slaže sa njihovim stavovima i ima drukčije viđenje istorije od njih, on smatra da je njihovo demokratsko pravo da izraze svoje mišljenje“, ističu u Josipovićevom kabinetu.
IZVOR : BLIC

Vanredna kontrola agencija
U proteklom periodu javnost je uznemirila situacija sa prevarenim srpskim turistima u Egiptu. Građani zato imaju mogućnost da se preko sajta www.superodmor.rs, ali i seriju tekstova u "Blicu" narednih dana informišu koji su koraci preduzeti da bi agencije povećale sigurnost svoje ponude. Tako će se građani koji planiraju letovanje, lakše opredeliti gde će uplatiti aranžman.
Turistička inspekcija je u drugoj polovini ovog meseca krenula u vanrednu kontrolu rada turističkih agencija. Kontrola se odnosi na polise osiguranja i uslove koji tu polisu prate. U slučaju utvrđivanja neodgovarajuće polise osiguranja, suprotne zakonu, biće pokretan postupak za oduzimanje licence turističkim agencijama i taj zahtev će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja kao drugostepeni organ po hitnom postupku rešavati i agencijama će biti oduzimane licence. Sajt www.superodmor.rs redovno će izveštavati koje su agencije izgubile licencu, a ovde se već sada može naći spisak agencija koje su do sada izgubile licencu.
Može se očekivati da će mnoge turističke agencije u Srbiji biti obavezne da Agenciji za privredne registre dostave nove polise osiguranja koje će maksimalno zaštititi putnike. Nove polise trebalo bi da pokrivaju štete nastale neispunjenjem
obaveza turističke agencije prema putnicima, kao i štete u slučaju da agencija ne izmiri troškove nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja.
Kontrole, koje je u drugom kvartalu ove godine obavila turistička inspekcija, pokazale su neke neuobičajene pojave kako u polisama osiguranja turističkih agencija, tako i u uslovima koje svako osiguravajuće društvo kao prilog toj polisi priprema.
Kako je nedavno predočio Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, u pojedinim polisama nalaze se odredbe prema kojima polise ne pokrivaju zahteve putnika za smanjenje cene, ukoliko su te usluge nepotpuno ili neuredno obavljene ili u slučaju gubitka licence.
Takođe se u nekim polisama kaže se i da osiguravač nije u obavezi plaćanja nadoknade iz osiguranja usled samovoljnog organizovanja smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja iz zemlje ili inostranstva, a bez saglasnosti osiguranika.
Sa ovim činjenicama je upoznat, prema rečima Petkovića, i direktor Asocijacije turističkih agencija (YUTA), koji je trebalo da ukaže svojim članicama na propuste. Svim turističkim agencijama upućeno je obaveštenje, u kome se kaže da je potrebno da svoje osiguranje usklade sa zakonom, te da je održan sastanak i sa predstavnicima Narodne banke Srbije, pošto je ona zadužena za kontrolu i nadzor nad radom osiguravajućih društava.
IZVOR : BLIC

Sud u Londonu odbio izručenje Ganića Srbiji
Sud za ekstradicije u Londonu odbio je danas da bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića, optuženog za ratni zločin nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, izruči Srbiji.
Sudija suda u Vestminsteru Timoti Vorkmen je u obrazloženju odluke rekao da postoje dokazi da bi suđenje u Srbiji bilo politički motivisano i istakao da mu nije predočen nijedan novi upečatljiv ili pouzdan dokaz za izručenje Ganića Srbiji.
"Ovaj proces je pokrenut i koristi se u političke svrhe", ocenio je Vorkmen.
"Pravda je konačno zadovoljena", izjavio je Ganić posle odluke suda, javlja AP.
"Proveo sam ovde pet mjeseci...Jedina osveta koju imam na umu je da se vratim u BiH i radim sa decom, obrazujem ih i pomognem im da postanu lideri. Istovremeno, spremni smo da otvorimo novo poglavlje u odnosima sa Srbijom", rekao je Ganić po izlasku iz sudnice.
"On je potpuno slobodan čovek. Zahtev je odbijen i Ganić je na putu za Sarajevo", rekao je član Ganićevog pravnog tima Damir Arnaut.
Nakon ove odluke suda, srpska strana ima pravo žalbe Višem sudu, pred kojim će se voditi potpuno nov postupak.
Predmet će sada biti prosleđen ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije, koji donosi odluku o ekstradiciji, a potvrđuje je Parlament Ujedinjenog kraljevstva.
Vukčević: Žalba Srbije na odluku suda u roku od 14 dana
Tužilac Srbije za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je u Londonu da će Tužilaštvo uložiti žalbu na odluku engleskog suda kojom je danas odbijen zahtev srpskog pravosuđa za izručenje člana nekadašnjeg, ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića Srbiji.
"Nismo zadovoljni tom odlukom, koju poštujemo, i uložićemo žalbu", rekao je Vukčević novinarima ispred suda u Londonu.
Vukčević je najavio da će žalbu na ovu sudsku odluku podneti u roku od 14 dana.
I Zamenik tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je danas da će to tužilaštvo uložiti žalbu na odluku engleskog suda kojom je danas odbijen zahtev srpskog pravosuđa za izručenje člana nekadašnjeg, ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića Srbiji.
"Poštujemo svaku odluku engleskog suda, ali postoji pravo žalbe višem sudu i mi ćemo to pravo iskoristiti. Nastojaćemo da dobijemo odgovore na pitanja koja muče porodice više od 60 žrtava", rekao je Vekarić agenciji Beta.
Sud je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o sprskom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.
Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 lica iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu 3. maja 1992. godine. Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u napadima 2. i 3. maja ubijena su 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok ih je 215 zarobljeno.
Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji. Protekla četiri meseca proveo je u kućnom pritvoru.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici. U tim napadima, 2. i 3. maja 1992. godine, poginula su 42 vojnika i oficira, 73 su ranjena, a 215 je zarobljeno.
IZVOR : BLIC

Руски судија био против изјашњавања о сецесији Косова
Расправљајући о томе да ли ће сузити питање које му је стигло из Генералне скупштине УН и изјашњавати се искључиво о самој декларацији којом су косовски Албанци прогласили независност или ће се бавити и њиховим правом на сецесију, што је тражила Србија, судије Међународног суда правде су већином гласова, међу којима је био и глас руског судије Леонида Скотњикова, донели одлуку да се изјасне само о акту декларације, сазнаје „Политике” из извора блиских суду у Хагу.
Судија Скотњиков је најпре тражио да суд уопште не одговара на питање јер га је упутила Генерална скупштина, а не Савет безбедности. Међутим, кад је одбијен тај његов захтев, њему није сметало да се суд одреди само о правној ваљаности косовске декларације и да се не улази дубље у питање сецесије. Овакав његов став везује се за однос који Русија има према Јужној Осетији и Абхазији које су прогласиле независност од Грузије што је Русија прва подржала. Наиме, из Европе је прошле године поручено да нека територија нема право на отцепљење без сагласности матичне државе и да случај Косова није довео до промене међународног права.
Судија Скотњиков је рекао да декларације нису саме по себи забрањене са чим су сагласни сви стручњаци за међународно право, а што признају и чланови нашег правног тима. Међутим, неке од тих декларација су биле успешне неке нису, а Суд правде се није упуштао у разматрање до чега доводе успешне декларације што је била суштина питања.
Занимљиво је, међутим, да се руском судији најоштрије успротивио колега из Немачке Бруно Сима. Али не зато што је подржавао став Србије већ зато што је сматрао да суд мора да се бави питањем права Албанаца на сецесију, јер је заступао став да Косово има право на сецесију због масовног кршења људских права. У крајњем изјашњавању, када се гласало да ли је декларацијом прекршено међународно право, немачки и руски судија су променили позиције и Скотњиков је подржао став Србије, а Сима је гласао против става Београда. И судије из Мексика и Сомалије, Бернардо Сепулведа Амор и Абдулкави Јусуф, били су против сужавања питања само на декларацију. Тако су од десет судија који су на крају гласали против Србије, њих тројица били за то да се одговори на суштину питања, онако како је то Србија и тражила.
Судија из Сомалије је иначе сматрао да је прекршен уставни оквир за Косово, на чему је Србија инсистирала. Наш правни тим је током јавне расправе тврдио да је уставни оквир у ствари административни режим УН и да не представља део међународног права него права покрајине па је требало да декларацију поништи специјални представник генералног секретара УН на Косову Ханс Хекеруп.
Србија је иначе током јавне расправе објаснила на шта је мислила постављајући питање суду да се изјасни да ли је декларација у складу са међународним правом управо да би предупредила мишљење о самом правном акту. Том приликом наши заступници су говорећи на тему обима и значења питања рекли да не мисле на акт него на однос који он ствара.
Ј. Церовина
Извор : ПОЛИТИКА објављено: 28/07/2010

ЕУ без јединственог става о Косову
Шпинделегер: Проследити Европској комисији захтев Србије за чланство у ЕУ
Брисел – Министри спољних послова држава Европске уније јуче у Бриселу, према очекивањима, нису имали јединствен став о Косову после изношења мишљења Међународног суда правде о легалности једногласног проглашења независности Приштине, али су се министри појединачно огласили изјавама. Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини рекао је при доласку на јучерашње заседање да „Европа треба да пошаље Србији позитивну поруку”.
Михаел Шпинделегер, министар спољних послова Аустрије, оценио је да је „за Србију важнода створимо перспективу за конкретан напредак према ЕУ”. Тај конкретан корак јесте да европски министри једногласно одлуче да проследе захтев Србије за чланство у ЕУ Европској комисији и од ње затраже мишљење о спремности Србије да постане кандидат за чланство. Шеф аустријске дипломатије предвидео је да би министри могли о томе да се изјасне „на јесен”. Прослеђивање захтева за чланство неке државе комисији може да буде техничка одлука, али у случају Србије очигледно је да има политичку димензију.
Фратини је такође подржао идеју да се захтев Србије проследи ЕК и оценио да ЕУ „не може Србији додавати нове предуслове за чланство, као што је признавање Косова. Ни неке државе ЕУ нису признале независност, па су пуноправне чланице ЕУ”. Фратини је закључио да би „Србија и Косово сада требало да отпочну искрен и јасан дијалог о свему, осим о статусу”, као и да би „ЕУ требало да пошаље позитивну поруку Србији, убрзавајући процес прослеђивања њеног захтева за чланство из Савета ЕУ у ЕК”. Он није желео да се изјашњава да ли би државе ЕУ које нису признале Косово требало да то учине, али је оценио да је „ситуација сада много јаснија”.
Судећи према јучерашњим изјавама шефова дипломатије Шпаније и Кипра, њих мишљење МСП-а о легалности косовске независности није поколебало у ставу да Косово није независна држава. „Верујемо да све што утиче на територијални интегритет једне земље мора да се уреди кроз преговоре и разговоре, а не кроз једностране декларације о независности. Дакле наш став остаје непромењен”, изјавио је Маркос Кипријану, шеф кипарске дипломатије. Он се претходних дана састао са немачким колегом Гвидом Вестервелеом који је сугерисао да је време да Кипар призна независност Косова, јер је то „јединствен” и непоновљив случај. Спекулише се да ће се под притиском да признају Косово наћи и преостале четири државе ЕУ, а посебно Грчка која је у великим финансијским тешкоћама, али и Шпанија. Шпански министар спољних послова Мигел Ангел Моратинос кратко је рекао: „Нећемо да признамо Косово, то је наш став”.
Током званичног дела министарског заседања одлучено је да Брисел одмах започне приступне преговоре о чланству Исланда у ЕУ. Иако је Рејкјавику наизглед потпуно отворен пут ка чланству у ЕУ, уз рекордно кратке преговоре (од 12 до 18 месеци) које предвиђају упућени, највећи разлог за забринутост може бити недовољно велика подршка грађана Исланда ступању у ЕУ. Такође, Исланд мора да рачуна на враћање дугова Холандији и Великој Британији, који су настали с пропадањем интернет штедње њихових грађана у банкама на Исланду.
Позивајући се на декларацију из јуна Савет министара ЕУ усвојио је јуче закључке којима је поздравио усвајање Резолуције 1229 СБ УН којом се уводе рестриктивне мере против Ирана. Савет је усвојио и пратеће трговинске санкције према Ирану којима је подржао Резолуцију УН. У закључку је наведено да се санкције односе на трговину, саобраћај, финансијске услуге, као и замрзавање имовине и неиздавање виза за путовање.
----------------------------------------------
Ештон за разговоре Београда и Приштине
Од нашег сталног дописника
Брисел, 26. јула – Сматрам да је мишљење Међународног суда правде о Косову веома јасно. Оно што сам понудила Приштини и Београду јесте да њихова будућност лежи у Европској унији и да је потребан дијалог између њих о томе како се померити напред у будућност, рекла је Кетрин Ештон, шеф Европске дипломатске службе данас после првог дана министарског заседања Савета ЕУ у Бриселу, одговарајући на питање новинара да ли су нови разговори о статусу Косова опција коју ЕУ разматра.
Она је потврдила да је разговарала са председником Србије Борисом Тадићем, као и са Хашимом Тачијем и да је понудила помоћ у дијалогу. „Та понуда је на столу. Надам се да ће они да иступе и започну разговоре, а као што сам рекла мој циљ је да препознамо будућност за обоје у Европској унији. Треба да разговарамо о томе како напред”, казала је Ештон и понудила помоћ у успостављању дијалога између Београда и Приштине. Она је рекла да је Савет ЕУ данас разматрао само мишљење МСП-а и да се није бавио другим темама важним за Србију.
----------------------------------------------
Званично успостављена Европска дипломатска служба
Савет министара ЕУ усвојио је јуче одлуку о оснивању Европске дипломатске службе са Кетрин Ештон на челу и одобрио почетак рада и начин функционисања ове нове службе у оквиру Европске уније. Ештон је изјавила да је „одушевљена што је у кратком року од неколико месеци од изношења предлога дошло до реализације”. Она је оценила да „сада може да се иде напред у 21. век уз модерну, ефикасну и изразито европску” дипломатску службу какву предвиђа Лисабонски споразум.
Владимир Јокановић
----------------------------------------------
Изасланик председника Тадића обратио се министрима ЕУ
Брисел – Специјални изасланик председника Србије Бориса Тадића изнео је јуче у Бриселу министрима спољних послова Европске уније ставове Србије о решавању косовског питања после мишљења Међународног суда правде у Хагу, рекао је новинарима шеф италијанске дипломатије Франко Фратини.
Према његовим речима изнети ставови су „помирљиви” и изгледа да отварају могућност за преговоре Београда и Приштине.
Специјални изасланик који се обратио министрима у Бриселу један је од изасланика који су упућени у 55 земаља света како би председницима и премијерима тих држава предали поруку председника Србије.
Танјуг
ИЗВОР : ПОЛИТИКА
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0