Najnovije vesti !

[G]

Сенке под контролом

Проширена овлашћења руске безбедносне службе подстакла расправе широм света: да ли се Русија враћа старој пракси свеобухватне контроле.





Проширена овлашћења руске безбедносно-обавештајне службе, од минулог четвртка на снази, подстакла су расправе широм света, превасходно на Западу: да ли се Русија враћа старој пракси свеобухватне контроле?

Епоха у којој су сенке, агенти КГБ-а, даноноћно надзирали по њиховој оцени сумњива лица припадају прошлости. Наравно. Ипак, потписом председника Дмитрија Медведева на акт о изменама закона о овлашћењима Федералне службе безбедности (ФСБ) и Кодекса о административним прекршајима, руски безбедносни апарат од овог викенда располаже далеко ефективнијим методима дејства. Дефиниција ефективности подразумева, нажалост, и могућност злоупотребе у широком спектру. Закључак се намеће анализом законског регулатива „о превентивном дејству безбедносних снага“. Њиме се опуномоћују агенти ФСБ-а да на основу оперативних сазнања званично упозоравају особе о недопустивости њихових активности – оних делатности које би могле да створе услове за извршење кривичног дела.

Да ли је реч о повратку пракси привођења на „информативне разговоре“, хапшења без судског налога, притварања без унапред одређене границе трајања притвора?

Западни медији већ оплакују будуће жртве – припаднике невладиних организација, такозване дисиденте и, у начелу, (прозападно) демократски настројене Русе. У европским обавештајним круговима, међутим, цитирано законско овлашћење се вреднује као компромисно решење, односно и као додир у свиленим рукавицама: „Москва намерава да претњом, и укором, замени досадашњу праксу репресалија, истиче извор у Европској обавештајној централи. Непристрасни посматрачи из „бранше“ тврде, такође, да је један од битних мотива и превентивно дејство на агенте страних сила: комуникацијом ове врсте са потенцијалним шпијунима – по оној, знамо ко си, бежи док те ноге носе – требало би да се избегну спектакуларна хапшења, затезање међународних односа...

Професор политичких наука на Универзитету Инзбрук (у Аустрији) Герхард Мангот један је од најистакнутијих познавалаца руске политичке (и обавештајне) позорнице у ЕУ. У низу додатних, саветничких и експертских функција, члан бројних спољнополитичких и безбедносних органа Аустрије, Немачке и ЕУ, професор Мангот тврди да су сенке у двоструком смислу под контролом. Са једне стране, то су лица које ФСБ прати – и њихове сенке. Са друге стране, то су верне сенке осумњичених – агенти ФСБ-а: „Првобитно, законом је предвиђено овлашћење да се сумњива лица задрже до петнаест дана у затвору, без судског налога.“ Та одредба је измењена – без судског налога нема привођења, чак и ако осумњичени не послушају „савете“ агената безбедносне службе“.

На папиру, наравно, остаје важећа одредба, да лица која не прихвате „савете“ безбедносних служби могу бити осуђена, у смислу превенције, на затворске казне до петнаест дана, односно и на новчану глобу у износу од, прерачунато, 1.250 евра.

Колико ће се руски ФСБ придржавати одредаба, остаје да се види. Пре свега зато што, у суштини, рад обавештајних служби представља мешавину између законски оправданих делатности и илегалних, насилних операција. Овај последњи аспект тек је недавно дошао до изражаја – али у САД: амерички агенти су у либеријској Монровији, у мају ове године, киднаповали руског приватног пилота Константина Јарошенка, осумњиченог за шверц дроге. После дводневног мучења, Јарошенко је потписао унапред срочено признање и илегално је пребачен из Африке у Америку – у затвор суда у Њујорку.

Милош Казимировић

Извор : Политика

[G]

Нема новца за нове покрајинске надлежности

Војводина до сада преузела само неколико од 154 надлежности и чека доношење закона о имовини који би требало да убрза тај процес.





Од 154 нове надлежности предвиђене Статутом и Законом о утврђивању надлежности Војводине, покрајина је до сада преузела само неколико. Највиши покрајински функционери, међутим, различито оцењују значај онога што је до сада остварено.

Први човек покрајинског парламента Шандор Егереши сматра да је урађено изузетно мало.

– Сем Фрушке горе и завода, покрајини је дато на управљање још педесетак инспекцијских филијала, а основана је и Развојна банка Војводине. Не желим да верујем да не постоји политичка воља да се тај посао спроведе до краја, како и закон налаже. Инсистираћу да републичка и покрајинска влада о томе сачине споразум с прецизном динамиком. Покрајинска администрација је у потпуности спремна да преузме те нове послове под условом да буду финансирани из централе – нагласио је Егереши.

Члан покрајинске владе из Демократске странке Драгослав Петровић, међутим, каже да преношење надлежности иде сасвим у складу са реалним проценама.

– То значи да нису били у праву ни они који су мислили да то може да се обави за неколико недеља, али ни они који су сматрали да је то посао који никада неће бити реализован. До сада смо преузели комплетан радни састав од неколико стотина људи у Фрушкој гори и Заводу за заштиту природе, формирали управљачке структуре, пренета су средства и почело се са инвестицијама у тој области. Националном парку је обезбеђено 50 милиона динара за хитну санацију више десетина експлоатисаних копова минералних сировина који су деценијама запуштени – каже Петровић.

Првобитне процене представника војвођанске власти након усвајања Статута и Закона о утврђивању надлежности Војводине биле су да ће читав процес бити завршен до краја ове године. Како се ово показало претерано оптимистичним, садашња очекивања су да би се то могло догодити до краја следеће године или до краја мандата садашње власти. Наравно, како кажу, уколико за то буде обезбеђен новац, који би требало да обезбеди доношење закона о имовини и изворним приходима покрајине.

Прве одлуке о преузимању надлежности војвођански парламент донео је 17. фебруара ове године и њима је покрајина преузела оснивачка права над управљањем Националним парком Фрушка гора, који је постао јавно предузеће. Тада је основан и Покрајински завода за заштиту природе.

Драгослав Петровић сада тврди да је тај завод „постао главни партнер покрајинској администрацији у реализацији стратегије водоснабдевања и изградње малих и средњих електричних централа”. Он наглашава да ће ове две институције у будућности много допринети развоју привреде, екологије и туризма у Војводини, што је, како каже, „много значајније од пребројавања колико је још надлежности преостало да се преузме”.

– Одговорно тврдим да нема никаквих неспоразума и да са обе стране постоји воља да се овај посао оконча. Процес је дуг, али очекујем да ћемо до краја идуће године моћи да кажемо да је посао у потпуности реализован – објашњава Петровић.

Он истиче да би у том послу Војводини требало да „помогне” усвајање закона о имовини и о начину финансирања. Приликом усвајања Статута Војводине и закона о надлежностима ова два најосетљивија питања „прескочена су” и остављена за касније, а реч је заправо о законима који се не тичу само покрајине, већ и локалних самоуправа које такође очекују да им се врати имовина. По мишљењу многих без тога нема ни истинске децентрализације земље, али се на усвајање овог закона ипак чека више од годину дана. Министарство финансија је још у октобру 2008. године представило Нацрт закона о јавној својини којим би се вратила имовина покрајини и локалним самоуправама, а влада га ни до данас није усвојила упркос најавама премијера да би се то могло догодити крајем марта ове године. С друге стране, у Скупштини Србије постоји предлог тог закона који је поднео Г17 плус о чему се такође не расправља. Министар економије и лидер Г17 плус Млађан Динкић недавно је најавио да та странка неће подржати почетак првог јесењег заседања парламента ако на дневном реду не буде тај закон, јер је, како је рекао, потпуно нејасно због чега је он још у фиоци.

А. П. – Г. Н.
објављено: 04/08/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Povodom obeležavanja 15-godišnjice zločina Predsednk Tadić primio članove porodica nestalih i poginulih u Oluji

Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se danas, povodom petnaestogodišnjice akcije Oluja, sa predstavnicima Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj i tom prilikom naglasio da se taj zločin nikada ne sme zaboraviti.



Tadić je, kako se navodi u saopštenju pres-službe predsednika Srbije, rekao da posle 15 godina treba gledati u budućnost i sa Hrvatskom rešavati probleme sa kojima se suočava većina porodica u procesu povratka.


"Ti problemi su vraćanje stanarskih prava, obnova imovine, neisplaćene penzije, konvalidacija radnog staža, kao i problemi u procesu stambenog zbrinjavanja, nemogućnost otkupa dobijenih stanova i problemi vezani za dobijanje državljanstva i za ekonomsku održivost povratka", naglasio je predsednik, koji će sutra u crkvi Svetog Marka u Beogradu prisustvovati parastosu ubijenima u akciji Oluja.


Članovi Udruženja nestalih i poginulih u Hrvatskoj su preneli predsedniku Tadiću da se ekshumacija tela poginulih odvija veoma sporo i upozorili da nije rešena sudbina više od 1.352 osobe koje nisu pokopane u masovnim grobnicama, od 2.100 onih koje se vode kao nestale.


Sastanku je prisustvovao predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović.

Hrvatska i Srbi iz Hrvatske obeležiće 15. godišnjicu oružane akcije hrvatske vojske i policije Oluja s pomešanim osećanjima - za državu to je oslobodilačka akcija, a za Srbe početak najvećeg posleratnog egzodusa.



Akcija Oluja bila je slavna oslobodilačka akcija na koju je Hrvatska imala pravo jer je bila napadnuta i bila žrtva Miloševićeve velikosrpske ideje, a veliki deo zemlje i okupiran", izjavila je u Vukovaru premijerka Jadranka Kosor koja će zajedno s najvišim državnim zvaničnicima 5. avgusta, na centralnoj svečanosti u Kninu, obeležiti Dan pobede i domovinske zahvalnosti.


Kosorova je danas uputila čestitku svim građanima Hrvatske u zemlji i inostranstvu uoči tog državnog praznika.
"Obeležavajući 5. avgusta godišnjicu vojno-policijske akcije Oluja, s ponosom se sećamo najsjajnije pobede hrvatske vojske nad politikom agresije i okupacije", navela je ona.


Taj praznik uvedan je kao podsećanje kad je Hrvatska vojska ušla u Knin kao prestonicu Republike Srpske Krajine i izvesila zastavu na tamošnju tvrđavu.



U Kninu se već priprema defile veterana kninskim ulicama, podizanje državne zastave na kninskoj tvrđavi, postrojavanje pred državnim vrhom na fudbalskom stadionu, letački slet ratnog vazduhoplovstva, besplatne porcije pasulja za građanstvo i večernji koncerti.


Program će biti sličan onima prijašnjih godina, a organizatori ističu i svojevrsnu novost da će se prirediti prijem za sve komandante i komandire jedinica koje su učestvovale u Oluji.


Srbi u Hrvatskoj će u pravoslavnim crkvama sutra držati parastose u pomen na preko 2.650 ljudi, vojnika i civila, koji su ubijeni tokom Oluje i sedmicama nakon te operacije, kako na području nekadašnjih UN sektora "Jug" (Dalmacija i Lika) i "Sever" (Kordun i Banija), tako i na području Republike Srpske kada su hrvatski avioni gađali kolone izbeglica.



Svoj sud o onom šta se dešavalo u Oluji daće Haški sud, sudeći trojici hrvatskih generala za tada počinjene ratne zločine.



"Više istina o oluji"

Oluja je nakon neuspelih pregovora u Ženevi počela u zoru 4. avgusta 1995, ofanzivom HV, specijalne policije MUP-a na Krajinu, uz sadejstvo Hrvatskog veća odbrane iz BiH, kao i Bihaćkog korpusa Armije BiH.

Preko 150.000 vojnika HV napadalo je brojno sedam puta slabije snage Srba.
Dok su u Dalmaciji i Lici Hrvati napredovali skoro bez borbe, zahvaljujući opštoj bežaniji koju su poveli krajinski čelni ljudi i oficiri, srpske snage na području Banije pružile su žestoki otpor.
Iako je Knin već 4. avgusta bio napušten, a 5. zauzet, mesta na Baniji zauzeta su tek 7. i 8. avgusta, nakon čega je sledila i predaja opkoljenog 51. kordunaškog korpusa krajiške vojske.
Dok su gubici na hrvatskoj strani bili 174 poginula, 1.100 ranjenih vojnika, tri zarobljena i 15 nestalih, ukupno 1.314, gubici Srpske vojske Krajine bili su najmanje 560 mrtvih vojnika, s tim da konačna cifra nije utvrđena kao ni za broj srpskih civila, jer Hrvatski helsinški odbor govori o najmanje 700 pobijenih i nestalih civila, dok izbegličke organizacije u Srbiji pominju cifru od najmanje 1.900 poginulih i nestalih Srba.
Više istina postoje i o egzodusu Srba, jer Hrvati ističu da su Srbi organizovano izbegli, dok Srbi, ali i pojedini hrvatski analitičari kažu da su Srbi naterani u bekstvo jer im je tako naređivano sa hrvatskih stanica koje su se ubacile na frekvencije stanica kojima je emitovanje bilo onemogućeno zbog uništavanja predajnika i releja.

Izvor :Blic

[G]

Državni vrh Hrvatske reagovao na Tadićevu izjavu

Najviši predstavnici Hrvatske izjavili su večeras da je vojno-policijska akcija "Oluja" bila legalna i legitimna akcija u kojoj je Hrvatska oslobodila svoju okupiranu teritoriju, reagujući tako na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je kazao da je "Oluja" zločin koji se nikad ne sme zaboraviti

"Akcija 'Oluja' legalna je i legitimna akcija u kojoj je Hrvatska oslobodila svoj okupirani teritorij. Branioci, učesnici 'Oluje', zaslužuju naše priznanje i poštovanje. Upravo zato, s ponosom i poštovanjem sećamo se te akcije. Naravno da se ne slažem s tezom da je zločin karakteristika Oluje", izjavio je hrvatski predsednik Ivo Josipović.

On je naglasio da je najvažnija karakteristika "Oluje" njen oslobodilački karakter, kao i to da je ona zaustavila teška stradanja Hrvatske.

"Hrvatska je bila izložena razaranjima, ubistvima, otimanju kulturnog i drugog blaga, ali se zalaže za otklanjanje svih posljedica rata i kažnjavanje zločina koji su se u njemu dogodili. Rešavanje otvorenih pitanja koje imamo sa Srbijom od interesa je i za Hrvatsku, i za Srbiju", rekao je Josipović.

Premijerka Jadranka Kosor je, takođe, rekla da je "Oluja" bila pravedna, oslobodilačka akcija.

"Osuđujemo bilo kakav pokušaj revizije istorijske istine o oslobodilačkoj akciji 'Oluja', koja je bila jedna od akcija kojom je oslobođen hrvatski teritorij, ali i akcija u kojoj je pobeđena politika Slobodana Miloševića. U ime budućnosti, vreme je da se svi oslobode nasleđa Slobodana Miloševića", rekla je Kosorova medijima.

Ona je kazala da je Hrvatska vlada "za isključivo okretanje prema budućnosti, uz podršku susedima na evropskom putu", ali da bi se to ostvarilo "nužno je poštovati istorijske istine koje se moraju uvažiti i zbog budućnosti i dobrih odnosa".

"U ime pravde i budućnosti, Hrvatska očekuje da konačno i Ratko Mladić stane pred lice pravde", rekla je Kosorova.

Predsednik Tadić se danas, povodom petnaestogodišnjice akcije "Oluja", sastao sa predstavnicima Udruženja porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj i tom prilikom kazao da se taj zločin nikada ne sme zaboraviti.

Na Tadićevu izjavu reagovalo je i Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske, koje je ocenilo da je ta izjava neprihvatljiva i neistinita, piše "Večernji list", pozivajući se na krugove bliske tom ministarstvu i najavljuje za sutra službeno saopštenje.

"Oluja je legitimna oslobodilačka akcija", ističu u tom ministarstvu i dodaju da se "na taj način poništava sve pozitivno što je u poslednjih nekoliko meseci postignuto između dve države".

izvor . PRESS

[G]

Broj poginulih na putevima manji za trećinu

Na putevima u Srbiji od početka godine poginulo je 320 ljudi, što je za 150 manje nego u istom periodu 2009! Broj povređenih smanjen sa 12.300 na 9.800.



Od početka godine u Srbiji je za trećinu manje poginulih u saobraćajnim nesrećama! Kako Press saznaje, za prvih sedam meseci na putevima u našoj zemlji poginulo je 320 ljudi, što je za 150 manje nego za isti period u 2009. godini!

Sagovornik Pressa iz saobraćajne policije kaže da je od donošenja novog zakona o bezbednosti u saobraćaju znatno smanjen broj poginulih u nesrećama.

- Novi zakon spasao je mnoge živote na putevima u Srbiji! Ranijih godina imali smo pravu katastrofu na našim drumovima. I sada je veliki broj poginulih, ali je gotovo za trećinu manji nego ranije. To znači da su kazneni poeni, pretnje zatvorskim i velikim novčanim kaznama ipak dali rezultate - kaže za Press sagovornik iz policije i dodaje:

- Od januara do jula 2009. godine na putevima u Srbiji poginulo je 470 ljudi, a u isto vreme ove godine 320! Takođe je znatno manji broj povređenih. U 2009. godini u periodu januar-jul bilo je 12.300 povređenih osoba, a ove godine 9.800! Vozači su mnogo oprezniji. Iako je kod vozača bilo manjeg opuštanja u poslednjih mesec dana, ipak treba biti zadovoljan. Saobraćajna policija će pojačati akcije tokom letnjih meseci.

Press je došao i do kompletnih podataka i za period od prvih šest meseci 2010. godine. U tom periodu poginulo je 249 ljudi, dok je od januara do juna 2009. poginula 371 osoba. U tom periodu bio je smanjen i ukupan broj saobraćajnih nezgoda, broj nesreća s povređenim i poginulim, kao i broj povređenih.

- U periodu januar-jun 2010. godine dogodilo se 21.076 saobraćajnih nesreća, od toga 5.723 sa povređenim i poginulim. Povređeno je 7.766, a poginulo 249 osoba. U prvih šest meseci 2009. godine bila je 31.221 nesreća, od toga 7.166 sa povređenim i poginulim. Povređeno je 9.685, a poginula je 371 osoba - kaže naš izvor iz policije.Izvor Pressa iz MUP-a kaže da su pijani vozači i dalje najveći problem.

- I pored zaprećenih zatvorskih kazni i dalje ima mnogo vozača koji pijani sedaju za volan - kažu naši sagovornici.

Kako Press saznaje, jedan od novih akcija policije biće i angažovanje tzv. vozila presretača i u većim gradovima u Srbiji!

- Već duže vreme naša specijalno opremljena vozila krstare autoputevima kroz Srbiju, ali i Ibarskom magistralom. Narednih dana, presretači će „juriti" nesavesne vozače i po Beogradu. Oni će snimati vozače koji prolaze kroz crveno svetlo, voze žutom trakom i razvijaju velike brzine po gradskim ulicama. Ove patrole neće zaustavljati vozače, već će snimke kao dokazni materijal slati sudijama za prekršaje - kaže naš sagovornik.

Izvor : PRESS

[misticlady]

Zeri: 9. septembar je poslednji rok za zajednički stav EU o KiM


Međunarodni Radio Srbija - Pre 14 minuta


EU je odredila 9. septembar kao poslednji rok za postizanje saglasnosti svih 27 zemalja članica o predlogu rezolucije šefa diplomatije Ketrin Ešton o Kosovu, rekli su diplomatski izvori za prištinski dnevnik "Zeri". Ti izvori su naveli da će narednih dana Brisel sačekati eventualni finalni dogovor svih zemalja članica, kako bi se znalo da li će EU imati jedinstven stav o Kosovu na sednici Generalne skupštine UN. Pozitivan odgovor svih zemalja omogućio bi Uniji da u Njujorku zauzme jedinstveni stav, rekli su diplomatski izvori i naveli da je Španija najveća prepreka postizanju potpunog konsenzusa EU o Kosovu.

[misticlady]

Štiner: Nemačka želi Srbiju u EU


Tanjug - Pre 18 minuta


BERLIN - Nemačka želi Srbiju u Evropskoj uniji, tvrdi portparol nemačkih liberala i ekspert za Jugoistočnu Evropu Rajner Štiner, navodeći istovremeno da njegova stranka smatra nepotrebnom raspravu o Kosovu pred Generalnom skupštinom UN. Štiner je naglasio da je zvanični Berlin priznao Kosovo i da zato ne vidi da postoje otvorena pitanja koja bi trebalo da se razjašnjavaju u UN.

[misticlady]

Imovina vodecih srpskih tajkuna ravna trećini BDP -a Srbije


13:54 BEOGRAD, 7. avgusta (Tanjug) - Bogatstvo nekolicine vodećih srpskih tajkuna, prema nezvaničnim procenama, iznosi 31,5 milijardi evra, što je bezmalo trećina prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

Domaći i regionalni mediji su ove sedmice preneli da je ubedljivo nabogatiji srpski tajkun trenutno Milan Janković, alijas Filip Cepter, sa procenjenom vrednošću imovine od četiri milijarde evra.
Nekadašnji, kratkotrajni, potpredsednik srpske vlade, a kasnije "biznismen u naglom usponu" - Miroslav Mišković - raspolaže imovinom koja se procenjuje na oko dve milijarde evra, dok se za još jednog, sada odbeglog, srpskog tajkuna - Bogoljuba Karića - tvrdi da je "težak" oko milijardu evra.
Visoko kotiraju, na listi najvećih srpskih bogataša, takođe i Petar Matić sa 700 miliona evra, na koliko se procenjuje i imovina " glavnog bosa duvanskog šverca na prostoru Balkana" Stanka Subotića - Caneta.
U društvu najimućnijih su, pored njih, i Milan Beko, "kralj šećera" Miodrag Kostić - Kole, zatim vlasnik više velikih domaćih poljoprivredno - prehrambenih preduzeća Predrag Ranković - Peconi, čije bogastvo se ceni na 300 do 500 miliona evra, kao i nekoličina drugih, nešto "siromašnijih" tajkuna.
Navedena grupa vodećih srpskih tajkuna, koja je svoje početno bogatstvo stekla u prošloj i uglavnom uvećala u ovoj deceniji, predstavlja, ustvari, tipičan obrazac "uspešnih poslovnih ljudi", kakvi su u toku protekle dve decenje "nicali" ne samo u našoj, već i u svim drugim takozvanim tranzicionim zemljama, nakon njihovog naglog prelaska sa dirigovane socijalističke na tržišnu privredu.
Kada se, u slučaju imovine naših tajkuna, podvede crta" i sve "sabere i oduzme" proizilazi da samo desetak takvih bogataša sada raspolaže kapitalom u vrednosti od oko 30 procenata BDP - a Srbije 2009. Reč je, doduše o nezvaničnim podacima.
U Rusiji, čiji je BDP prošle godine procenjen na više od dva biliona (hiljade milijardi) dolara, imovina stotinak najbogatijih ljudi - za koje domaća javnost uvereno tvrdi da su kapital stekli isključivo na osnovu "pljačkaške privatizacije početkom devedestih godina" - takođe obuhvata oko trećine vrednosti prošlogodišnjeg ruskog BDP -a, a slično je i u većini drugih istočnoevroskih zemalja.
U vodećim zapadnim zemljama, uključjući i SAD, Japan i druge svetske ekonomske sile, udeo imovine najvećih bogataša u BDP - u njihovih država je osetno manji i dostiže, uglavnom, od pet do sedam odsto.
Ukoliko se izuzme Cepter, koji je svoj prvobitni biznis ostvario u Švajcarskoj i nekim drugim zapadnoevropskim zemljama, proizvodeći i prodajući kvalitetno posuđe i neku drugu robu, svi ostali srpski tajkuni su karijeru uglavnom napravili na domaćem terenu, uz tesnu saradnju, a često i nesebičnu pomoć, lokalnih političkih moćnika.
Karić je, na primer, godinama važio za "poverljivog biznismena Slobodana Miloševića", dok se poslovni uspon Miškovića takođe usko vezuje za nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugslavije.
Smatra se, na primer, da je Karić iskoristio svoje političke veze u vrhu vlasti za razvoj biznisa još u vreme postojanja bivše SFRJ, ali je pravi procvat usledio nakon sloma nekadašnje SFRJ, posebno u vreme razarajuće hiperinflacije u Srbiji i nakon što je uz direktnu asistenciju vrha političke vlasti (S. Miloševića) osnovao veoma lukrativno preduzeće mobilne telefonije i tako osigurao ogroman prihod i zaradu.
Mišković je kao "uspešan direktor" kruševačkog preduzeća "Župa" došao na mesto potpredsednika sropske vlade 1990, ali se na toj funkciji zadržao svega šest meseci, da bi, sa partnerima, osnovao svoj prvi trgovinski lanac, koji je do kraja Miloševićeve ere (5. oktobra 2000), prilično ojačao i, kasnije, prerastao u pravu poslovnu imperiju, u okviru "krovne" kompanije "Delta".
Mnogi su očekivali "sumrak" domaćih tajkuna nakon petooktobarskih promena u Srbiji, ali se pokazalo da su oni spremno dočekali novo doba i lako se, nakon što su neki od njih poput Karića platili takozvani porez na ekstra-profit, uklopili u ekonomsko - pravni model stvoren u post - Miloševićevoj Srbiji.
Tako je, na primer, Kostić dobio najpre gazdovanja u tri "propale" domaće šećerane za sumu od "okruglo" devet evra i već prve godine u tim firmama ostvario popriličnu dobit.
Ostali naši tajkuni su takođe dobro prolazili u "otvorenoj tržišnoj utakmici" kupujući "levo" i "desno" velika i mala preduzeća, placeve i ogromne komplekse obradivog zemljišta ili atraktivnog poslovnog prostora u Beogradu i drugim lokacijama širom Srbije, ne retko po drastično nižim cenama od tržišnih.
Mnoge od takvih "prihvatizacija" su osporene, neke su i sudski poništene, a u poslednje vreme se "rešavaju" i na drugačiji način.
Hapšenje bivšeg vlasnika Meridijen banke Tomislava Djorđevića ostavlja nadu da "dobitnike tranzicije", dakako nelegalne, neće mimoići pravda

[misticlady]

MOSKVA - Širom Rusije, za poslednja 24 sata, buknulo je 290 novih šumskih požara, a situacija u Moskvi, koja se danima guši u dimu i dalje je teška, javili su danas ruski mediji. Koncentracija štetnih materija u glavnom gradu Rusije danas je premašila maksimalni dozvoljeni nivo šest i po puta, upozorili su stručnjaci državne službe za zaštitu prirodne sredine "Mosekomonitoring". Dim i zagađenje posledica su požara koji su u okolini Moskve zahvatili šume i tresetišta, a prema rečima stručnjaka, najveću opasnost po zdravlje ljudi sada predstavljaju čestice koje kad dospeju u pluća tu se nagomilavaju i mogu da ostave teške posledice. Dim i gar će pritiskati Moskovljane sve do utorka kada se očekuje da vetar promeni smer. Ipak, za sada se niko ne usuđuje da daje neke dugoročnije prognoze o poboljšanju situcije. "Mosekomonitorng" građanima preporučuje da tokom vikenda, ukoliko su u mogućnosti, odu iz Moskve u oblasti u kojima je ekološka situacija bolja, dok za one koji ostaju u gradu lekari preporučuju da vreme provode u zatvorenim prostorijama, u kojima će nivo vlage podoći tako što će raširiti mokre peškire i čaršave i slicno, da se češće turširaju i piju što više vode.
TANJUG, ANADOLIJA

[misticlady]

RAKIJA SA LIKOM ANTE PAVELIĆA

U hrvatskom selu Čavoglave, kod Drniša, rodnom mestu pevača Marka Perkovića Tompsona, održava se "alternativna" proslava godišnjice akcije "Oluja", a na štandovima se može kupiti i rakija sa likom Ante Pavelića.


Pošto je jutro proveo u Kninu, kroz Čavoglave je prošetao i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić u pratnji domaćina Marka Perkovića, javili su hrvatski mediji.

Na "alternativnoj" proslavi godišnjice "Oluje" poziralo se uz slike prvog hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana, ratnog ministra obrane Gojka Šuška, haškog optuženika Ante Gotovine i osuđenog generala Mirka Norca.

(Srna)

[misticlady]

Organizatori "proslave" u Čavoglavama: Deo medija iskrivljuje istinu za one koji ne žele Hrvatsku

Piše: I.Kri.
Objavljeno prije 35 minuta



ŠIBENSKO-kninska policija utvrdila je identitet dvije osobe koje su napale novinare HRT-a na "proslavi" Oluje u Čavoglavama.

Radi se o 24-godišnjem Vukovarcu i 28-godišnjem Dugopoljcu nad kojima se sada provodi kriminalističko istraživanje. Policija napominje kako će javnost o rezultatima toga kriminalističkog istraživanja pravovremeno obavijestiti.

Uhićene i tri osobe koje su imale ustaška obilježja

Uz te dvije osobe, policija je identificirala i još tri muškarca koji su nosili "obilježja zabranjena zakonskim propisima", odnosno ustaška obilježja. Protiv 39-godišnjaka i 37-godišnjaka iz Ogulina te 51-godišnjaka iz Popovače će policija podnijeti optužni prijedlog zbog osnovane sumnje da su prekršili Zakon o javnom okupljanju.

Policija tvrdi kako i dalje radi na identifikaciji izgrednika, a tijekom dana će izaći sa još konkretnijim podacima o rezultatima te istrage. Podsjetimo, na proslavi 15. godišnjice Oluje u četvrtak u Čavoglavama je kamenjem napadnuta ekipa HRT-a. Uz to su mnogi sudionici "proslave" imali ustaška obilježja, a na štandovima se mogla kupiti rakija s likom ustaškog poglavnika Ante Pavelića.

"Snimatelj HRT-a nam je pokazao srednji prst"

24-godišnji Vukovarac Josip Markanović tvrdi kako se sam prijavio policiji jer ne želi da policajci dolaze kući po njega. "Prijavio sam se jer me mediji predstavljaju kao kriminalca, kao da sam nekoga ubio. Za prekršaj sam spreman odgovarati i ne želim se skrivati", kazao je Markanović, piše Večernji list.

Njega se tereti da se snimatelju HRT-a unosio u lice i opsovao mu majku. "Bio sam u bijeloj majici bez ustaških obilježja. Nikada ih ne bih ni stavio na sebe. Upozorili smo ga da nas ne snima, pokazao nam je srednji prst i rekao da će snimati što želi", rekao je Markanović i potvrdio kako se policija pojavila oko sat i pol kasnije.

"Zlonamjerna izvješća dijela medija"

Danas su se priopćenjem javili i organizatori proslave u Čavoglavama koji smatraju kako su oni koji su došli "pokazali da Hrvati vole svoju Hrvatsku, da ne zaboravljaju njene stvoritelje i branitelje, da ih nose duboko u svojim srcima, ma kako bili veliki napori nekih, da ih prekrije zaborav".

No, u priopćenju koje je potpisao fra Ilija Mikulić stoji i kako se, na žalost, moraju osvrnuti i na "neka zlonamjerna izvješća dijela medija". "Dio medija namjerno i zločesto iskrivljuje sliku o ovom događaju, kao uostalom i o drugim zbivanjima u Hrvatskoj, po nalogu određenih centara moći koji žele drugu i drugačiju, odnosno nikakvu Hrvatsku", stoji u priopćenju organizatora.

"Zar nije znakovito da u njihovim izvješćima nema ni riječi, ni jedne slike s veličanstvenih događanja poput spektakularnog koncerta kojem je nazočilo više desetaka tisuća posjetitelja, nema ni jedne slike sa sportskih i drugih događanja u kojim je sudjelovalo na desetke javnih osoba,nema izjave čak ni izvješća o nazočnosti dva biskupa, mons. Ante Ivasa šibenskog biskupa, mons.Mile Bogovića gospićko-senjskog biskupa, velikog broja svećenika, branitelja, generala i drugih uglednika", dodaju organizatori i napominju da se nigdje ne iznosi podatak da se okupilo oko 100 tisuća ljudi.

Novinari sami isprovocirali incident

"Njihova namjera je jasna, obezvrijediti, iskompromitirati i ignorirati ovaj veličanstveni skup. Mi znamo i uvjereni smo u to, narod im više ne vjeruje", stoji u priopćenju organizatora te se pozivaju oni koji su bili na proslavi da u svojim sredinama narodu prenesu dojmove i istinu o tom događaju.

"To je najbolji put za demantiranje laži i objeda ovih plaćenika i tuđih poslušnika", pišu organizatori. Osvrnuli su se i na "'incident' koji se dogodio s ekipom HTV-a". "Ti novinari HTV-a za razliku od ostalih nisu se akreditirali,nisu se obratili Organizatoru,zatražili izjave, nisu snimali na mjestima gdje se održavao službeni program, već su odmah zašli po ugostiteljskim objektima na periferiji zbivanja tražeći nekakve kompromitirajuće momente", stoji u priopćenju te se dodaje kako novinari nisu pronašli "kompromitirajuće momente" pa su se sami potrudili isprovocirati "unoseći se ljudima u lice s kamerom iako su zamoljeni od tih posjetitelja da ih ne snimaju".

"Njihova imena nisu važna , oni ih nemaju, oni su samo broj, oni su ono što neki moćnici žele da postane hrvatski čovjek. Mi to nećemo i ne želimo, mi imamo svoj identitet, pripadamo svojoj obitelji, svom narodu i svom Bogu", zaključuje fra Ilija Mikulić

izvor INDEX Vijesti

[G]

NBS sprečava veliko jačanje dinara



Beograd -- Narodna banka Srbije kupila je 10 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila preveliko dnevno jačanje kursa dinara.

Dinar je u jednom danu uspeo da ojača za čak 70 para. Tako će vam za jedan evro u utorak trebati 105,11 dinara po srednjem zvaničnom kursu.

Ekonomisti smatraju ovaj potez centralne banke pozitivnim, jer kako kažu od prevelike dnevne oscilacije kursa, nemaju koristi ni građani ni privreda.

Do višednevnog uzastponog jačanja domaće valute došlo je, prema rečima ekonomista zbog manjka priliva kapitala, ali i psiholoških faktora.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da potezi Narodne banke uvek idu u pravcu sprečavanja prevelikih oscilacija kursa, ali i onemogućavana špekulacija.

"Sada je konačno poslat signal nakon više godina da NBS neće dozvoliti da neko zaradi vrlo laku paru u vrlo kratkom vremenskom periodu. Što se tiče privrede i građana, šalje se dosta jak signal da neće biti izloženi prekomernim oscilacijama dinara u oba pravca", kaže on.

Ekonomista Goran Nikolić procenuje da u narednom periodu možemo očekivati stabilan kurs na sadašnjem nivou.

"Ovo je signal Narodne banke da ona smatra da je vrednost dinara od oko 106 dinara za evro takva da sa njom može da se održi planirani nivo inflacije u ovoj i u narednoj godini i da sa druge strane nije poželjno da dinar jača jer bi to moglo da ugrozi konkurentnost srpske privrede", objašnjava on.

Kupovina deviza samo je jedan u nizu mera NBS koje za cilj imaju stabilizaciju kursa. Centralna banka nedavno je povećala referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto kako bi sprečila prekomerno slabljenje dinara. Sadašnji kurs prema mišljenju stručnjaka trebalo bi da bude i podsticaj za izvoznike.

"Guverner je u prethodnih nedelju dana poslao, ovo mu je drugi jasan signal koji šalje tržištu i finansijskom sektoru. S jedne strane, sa rastom kamatne stope stavio je do znanja da je svaki dalji rast evra prema dinaru nešto što remeti ciljeve NBS, dok je, s druge strane, kupovinom evra sada stavio do znanja da neće dozvoliti spekulativno jačanje dinara", kaže Zdravković.

"Za izvoznike naravno da je dobro da imaju jedan stimulativniji kurs, ali istovremeno i jedan deo izvoznika želi stabilan kurs tako da čini mi se da dolazimo do stabilizacije kursa jer čini mi se da su upravo inflatorna očekivanja upravo ono što je nateralo NBS da interveniše i da spreči pre nekoliko dana da dinar pređe 107 dinara za evro. Sa druge strane, NBS smatra da dinar ne treba mnogo ni da jača jer to ugrožava konkurentnost i podstiče uvoz", smatra Nikolić.

Nikolić kaže da će kupovina deviza imati pozitivan efekat i na jačanje deviznih rezervi, ali ne u velikoj meri jer se radi o neznatnoj količini novca u odnosu na ukupne devizne rezerve.

Izvor : b92

[G]

Uvođenje viza zbog duplih fotelja?

Beograd -- Zbog prava na duple fotelje, koji je ozakonjen u Skupštini, građani Srbije bi mogli da izgube pravo na beli šengen, kaže Čedomir Čupič za „Blic“.



Gubitak prava na putovanje bez viza jedna je od mera kojima bi EU mogla da nas kazni zbog nepridržavanja standarda na koje smo se ugovorno obavezali, kaže on.

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije kaže da će Agencija početkom septembra predati USS na ocenu ustavnosti izmene Zakona kojima je ozakonjeno obavljanje više javnih funkcija.

Istovremeno, Agencija će, prema njegovim rečima, tražiti i od međunarodnih organizacija da reaguju povodom kršenja Ustava.

"Ustav Srbije zabranjuje obavljanje funkcija u zakonodavnim i izvršnim organima vlasti. Međunarodne organizacije kao što su Komisija Saveta Evrope za borbu protiv korupcije - GRECO, OEBS i Odeljenje UN za borbu protiv kriminala i korupcije, koje ćemo o ponašanju vlasti u Srbiji obavestiti, imaju mehanizme da je na to nateraju. Pogotovo što je borba protiv korupcije jedna od prioritetnih aktivnosti na koje smo se obavezali i prihvatili kao uslov za integracije sa EU", rekao je Čupić.

Agencija će, kako kaže, tražiti da Ustavni sud bude efikasan kao u martu kada je troje poslanika iz pokrajinske skupštine tražilo mišljenje o tome da li su u sukobu interesa.

On smatra da je slučaj sa duplim funkcijama "jasan", jer je u pitanju kršenje člana 6 i 101 Ustava i očekuje da će se Ustavni sud staviti na stranu ustavnosti, kao i u slučaju Zakona o informisanju.

Izvor : b92

[misticlady]

EKSKLUZIVNO... TAJNO SNIMANI RAZGOVORI BIVŠEG KOMANDANTA VOJSKE RS
(AUDIO) Ekskluzivno: Mladić ismevao Ćosića!
beograd 13.08.2010

Ratko Mladić snimio razgovor sa bivšim predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem koji je 1995. pokušavao da ga pomiri sa Radovanom Karadžićem, kako bi se Republika Srpska sačuvala od raspada

Press je došao do jednog od tajnih razgovora koje je bivši komandant Vojske RS i haški optuženik Ratko Mladić snimao tokom više od 10 godina. U pitanju je razgovor sa bivšim predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem koji ga je ubeđivao da se pomiri sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karađžićem I ovaj razgovor, kao i stotine drugih koji se nalaze na oko stotinu audio kaseta, predat je tužilaštvu Haškog tribunala.
Po svemu sudeći, Mladić je razgovor sa Ćosićem snimio u jesen 1995. kada je Radovan Karadžić zapravo smenio Mladića sa mesta komandanta Vojske RS, ali je general odbio da se povuče. Zbog ovog sukoba, koji je izbio odmah posle hrvatske akcije „Oluja", postojala je opasnost da se RS potpuno raspadne. U vreme ovog razgovora Ćosić nije bio predsednik SRJ.
Pošto je namerno snimao ovaj razgovor, Mladić na nekoliko mesta vrlo svesno i vešto provocira Ćosića kako bi sebe predstavio kao velikog zaštitnika Srba bez koga bi sve propalo. Press ovaj razgovor objavljuje integralno.

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX
Razgovor generala Ratka Mladića i Dobrice Ćosića
(Pre uključenja Mladić proverava da li diktafon dobro radi i govori u mikrofon „jen, dva, tri...")
Ćosić: Halo, halo?... Dobar dan, Dobrica Ćosić na telefonu.
Mladić: E, poštovanje moje! General Mladić ovde.
Ćosić: Dobar dan generale, kako ste? Je l' ste zdravi?
Mladić: Pa, eto, zdrav sam, a kako sam i sami znate!
Ćosić: Znam... Jeste li dobili moje pismo?
Mladić: Nisam dobio pismo, ali sam dobio obaveštenje da ćete me zvati. I evo, tačni ste ko švajcarski sat!
Ćosić: Pa, kako je to moguće da niste dobili moje pismo?...
Mladić: Ne znam po kome ste poslali...
Ćosić: Ovaj, Đogo, vaš oficir Đogo...
Mladić: A... Major Đogo! Nije još on mene video!
Ćosić: Ali, on je rekao meni da će pismo da stigne...
Mladić: Ja sam daleko, tamo na zapadu i verovatno nije mogao. I treba mu vremena da prođe kroz te silne kolone izbeglica...
Ćosić: On je meni rekao da će on na drugi način poslati... Ali, evo šta je moja molba. Moj apel, moja molba... Dajte da učinimo sve da spasemo ovaj narod...
Mladić: I ja se slažem s vama i mi činimo, Dobrice, sve što je u našoj moći, da spasemo i zaštitimo narod.
Ćosić: Ja znam da vi činite sve što možete i u to ne sumnjam, ali nešto sada moramo više da učinimo, moramo da se ujedinimo svi!
Mladić: Slažem se, i ja sam uvek za tu ideju.
Ćosić: Moramo, moramo, dragi Ratko, da se složimo svi! Svi, vi, Slobodan i Radovan morate se sada složiti, inače ćemo propasti ako se ne složimo!
Mladić: Ja sam uvek takvu ideju zastupao i ja sam za takvo opredeljenje. I ceo glavni štab podržava slogu srpskog naroda i svih rukovodstava.
Ćosić: Šta je, Ratko, smetnja da se sastanete vas dvojica (Mladić i Radovan Karadžić, prim. aut) i da se dogovorite! I još večeras da date izjavu narodu, da ste se usaglasili na apel, recimo, patrijarha Pavla i na apel celokupnog srpskog naroda. Ovde su ljudi očajni i, znajte, niko u ovom raskolu ne može da bude pobednik.
Mladić: Ja to znam. Gubićemo svi i gubi najviše narod! Ali, uzrok je taj Radovan! On treba da jednostrano, kao što je medije zloupotrebio i objavio svoju nezakonitu odluku, da je javno povuče pred medijima i onda možemo diskutovati o svim drugim pitanjima.
Ćosić: Da li može... Dobro, ta skupština je sinoć donela odluku... Da li možete pre toga vas dvojica da se sastanete i dogovorite o svemu, pa ćemo tu skupštinu likvidirati?
Mladić: Ne, nije to nadležnost Skupštine. On treba javno da povuče svoju nerazumnu odluku i dok to ne uradi nema šta sa mnom razgovarati!
Ćosić: A da li možete vas dvojica, da vi to njemu lično kažete?
Mladić: Ne! Ne mogu ja njemu lično! Rekao sam mu preko Biljane (Plavšić, bivše predsednice RS, prim. aut), i ja i moji saradnici. Od njega je traženo da to javno povuče, da stavi van snage te nerazumne odluke. I da zajedno sa Vojskom i rukovodstvom iz Srbije i Jugoslavije podmetne pleća u cilju odbrane naroda. On i dalje vrši neki svoj marketing i vrši ga sa grupom stranih i domaćih nekih novinara, neke svoje promocije vrši i zaluđuje narod. To će nas odvesti u propast još veću.

Drugi razgovor: Ko će koga da zove

Ćosić: Halo?
Mladić: Izvolite, Dobrice.
Ćosić: Evo, javljam se. Ja sam sada razgovarao s Karadžićem.
Mladić: Dobro...
Ćosić: On mi je ovako rekao. Predložio je da se sastanete vi s njim danas u pet ili sutra u šest. On će doći kod vas na razgovor da se dogovorite o svemu. On je spreman da dođe kod vas u Glavni štab i da se sa vama o svemu dogovori šta treba da se radi.
Mladić: Dobro, onda možemo da se dogovorimo sutra u toku dana da se sastanemo.
Ćosić: Hoćete da mu to ja javim, ili vi?
Mladić: Vi mu javite pošto je išao preko vas. Sastaćemo se sutra, ali bez medijske pompe.
Ćosić: Nije medijska pompa, ali morate da se sastanete i da razgovarate kao ljudi, kao najodgovorniji ljudi koji odlučuju o sudbini tog naroda!
Mladić: Vi njemu javite, a mi ćemo se isto njemu javiti i dogovoriti sastanak.
Ćosić: Da se on vama javi za sutrašnji sastanak?
Mladić: Tako je!
Ćosić: Dobro i ja ću mu javiti... Odmah ću ga pokušati da ga dobijem da mu to javim, pa onda vi uspostavite... Potom neka vaša služba uspostavi vezu sa njim i neka to reši tehnički.
Mladić: Ima on s nama stalnu vezu, nije njemu problem nas da dobije.
Ćosić: Dobro, u redu.
Mladić: U redu, prijatno.

Advokati: Mladićevi snimci ne mogu da štete Srbima u Hagu
BEOGRAD - Advokati koji brane optužene Srbe u Haškom tribunalu smatraju da tajni snimci Ratka Mladića ne mogu da ugroze njihovu odbranu u Hagu. Branilac Radovana Karadžića Goran Petronijević kaže da oni još nisu uspeli da pregledaju 93 audio-kasete, 10 video-kaseta, dva CD-a i osam DVD-jeva sa razgovorima koje je snimio Mladić.
- Dok se ne utvrdi autentičnost zapisa i dok se zvanično ne uvedu kao dokazi, ne možemo da govorimo o tome da li bi oni mogli da štete ili pomognu optuženim Srbima u Hagu. Zato smo zatražili tronedeljnu pauzu kako bismo pregledali sve snimke - priča Petronijević.
Aleksandar Gajić, pravni savetnik Zdravka Tolimira, kaže da Mladićevi snimci ne mogu da utiče na suđenje njegovom klijentu, a slično poručuje i Igor Pantelić, advokat Stojana Župljanina.
- Odgovorno vam tvrdim da na tim kasetama nema nikakvih dokaza koji bi mogli da se upotrebe protiv Župljanina - kaže Pantelić.
Advokat Toma Fila kaže za Press da na Mladićevim kasetama ima i njegovih razgovora.
- U tim materijalima nalazi se i razgovor između mene i generala Mladića 1996. Ja sam u to vreme više puta odlazio kod njega, jer sam tada u Hagu branio pokojnog generala Đorđa Đukića. Postoji snimak kada je Mladić pita šta mislim o sudu i Hagu, a ja odgovaram da to nije dobar sud. Mladić je sve to snimao jer je hteo jednog dana da napiše knjigu - kaže Fila.
Ratko Mladić je od 1991. snimao sve razgovore koje je vodio sa vojnim i političkim vrhom Srbije i RS. Tajno je snimao razgovore sa Slobodanom Miloševićem, Dobricom Ćosićem, Radovanom Karadžićem, Jovicom Stanišićem, Mićom Stanišićem, Momčilom Perišićem, Zdravkom Tolimirom i drugima... (S. V.)

izvor Press

[misticlady]

BEOGRAD 13. 08. 2010
PRESS

Učlani se u stranku da ne dobiješ otkaz!

Prve pritužbe koje su stigle na adresu poverenice za ravnopravnost Nevene Petrušić potvrdile su javnu tajnu o uslovima zapošljavanja u Srbiji - da su partijska članska karta i urgencija iz stranačke centrale značajnije reference od diplome fakulteta za dobijanje ili zadržavanje nekog posla

Ne mogu ništa da tvrdim dok sve ne ispitamo... Nevena Petrušić
Poverenica Nevena Petrušić kaže za Press da je do sada dobila 21 pritužbu građana, a da se neke od njih odnose na diskriminaciju prilikom zapošljavanja, i to po političkoj i nacionalnoj pripadnosti.
Partijski ključ i u privatnim kompanijama
Osim zapošljavanja po partijskom ključu u javnom sektoru, stranke su počele da kadruju i po privatnim kompanijama! Naime, sve se češće može čuti da biznismeni koji su finansijeri pojedinih stranaka zapošljavaju baš njihove aktiviste, a takođe je činjenica i da privatni sektor traži političku zaštitu upravo uhlebljavanjem ljudi sa partijskom preporukom.
- Neću da generalizujem, jer je to suviše mali uzorak. Ali, tačno je da se neke od pritužbi odnose na diskriminaciju po političkoj osnovi. Međutim, ja ne mogu odmah da kažem da je to tako, dok se ne izvrše provere u skladu sa zakonom - kaže Petrušićeva.
Razne vrste diskriminacije
Ona nije htela da otkrije na koje stranke se građani najviše žale, niti koji im to poslovi nisu bili dostupni:
- Nemamo mi pritužbe da je nekome tražena partijska knjižica da bi negde dobio posao, ali nam se žale da je uslov za ostanak na radnom mestu, odnosno nedobijanje otkaza, članstvo u političkoj stranci. Mi proveramo da li je to tačno.
I na adrese drugih državnih organa, poput Kancelarije zaštitnika građanina, Vlade i Skupštine Srbije stižu slične predstavke. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da se proteklih godina njemu lično bez bilo kakvog zvaničnog obraćanja žalilo nekoliko osoba.
- Naravno, formalne prijave se podnose Inspektoratu za rad. Radnici su mi se žalili na najrazličitije moguće vrste diskriminacija - navodi Ljajić.
Stranke jednoglasne: Ma kakvi
Stranke vladajuće koalicije, ali i opozicije, svesne su da je ovaj problem i te kako prisutan, ali tvrde da baš one nikako ne učestvuju u takvim radnjama.
Portparol DS-a Jelena Trivan kaže da je ta stranka svesna da takva politička nekultura postoji.
- DS se bori protiv toga. Trebaće mnogo vremena da se svi sektori, pa i sektor zapošljavanja, oslobode političkog uticaja. Takvih pojava u DS nema - tvrdi Trivanka.
SNS: Brinemo za ljude iz stranke, ali znamo meru
Šansu da zloupotrebljavaju vlast i da zapošljavaju svoje kadrove imaju i stranke koje su opozicija na republičkom nivou, ali su vlast na nivou opština.
- To pre svega radi ova velika vlast na republičkom nivou. Ja sam protiv toga da se ljudi zapošljavaju ili otpuštaju zato što nisu iz ove ili one stranke. Dešava se da hoće da budu humani, pa ostave stare, a zaposle svoje, pa onda imamo preglomaznu administraciju. Mi u Zemunu i na Voždovcu nismo otpuštali zatečene kadrove, niti forsiramo svoje. Ne kažem da ne treba brinuti o ljudima iz stranke, ali neka mera mora da se zna - kaže funkcioner SNS-a Božidar Delić.
Potpredsednica G17 Plus Suzana Grubješić kaže da kriterijumi za zapošljavanje treba da budu stručnost i kompetentnost.
- Partijska pripadnost je nečija sloboda i pravo izbora i kao takva mora biti poštovana. Ne mogu da garantujem za svakog, ali znam da vrh naše stranke nikada nije tražio zapošljavanje naših ljudi, jer to je diskriminacija, protiv koje sam uvek bila - navodi Grubješićka.
I portparol SPS-a Đorđe Milićević tvrdi da SPS ne protežira stranačke kadrove.
- Što se tiče funkcija u javnim preduzećima i državnim ustanovama u kojima je prema koalicionom sporazumu dozvoljeno da postavljamo partijske kadrove, mi se trudimo da izaberemo dokazane stručnjake. Znači, bitni su njihovo znanje i dokazanost u poslu. To je dobro i za partiju i za državu, iako su naši članovi. Što se tiče klasičnog zapošljavanja, postoje zakoni koji definišu rad i zapošljavanje i tu nikakve protekcije za naše članove nema - kaže Milićević.

[misticlady]

BEOGRAD 13. 08. 2010
PRESS
SNS traži da se Tadić izvini „Gaspromu", u DS-u kažu da je ovaj poziv sraman

SNS je zatražio od predsednika Borisa Tadića da se izvini „Gaspromu" zbog izjava u vezi sa trasom gasovoda Južni tok
Zorana mihajlović i jelena trivian
- Ugled naše zemlje je narušen time što je predsednik Srbije u dogovoru sa bugarskim premijerom bez znanja „Gasproma" menjao ili pokušao da menja rutu međunarodnog gasovoda Južni tok. Tadić je potpisao Energetski sporazum između Srbije i Rusije i ako je nekada trebalo da se pregovara, to je trebalo tada uraditi - izjavila je Zorana Mihajlović-Milanović.
S druge strane, portparol DS-a Jelena Trivan kaže da je poziv maprednjaka da se predsednik izvini „Gaspromu" „sraman".
- Izjava je sramna ne samo zato što je lažna, već zato što je duboko protivna interesima naše zemlje. Reč je o najgrubljoj laži s obzirom da predsednik Tadić nije pregovarao, već razgovarao o nečemu što je legitimna tema. Energetska perjanica SNS (Zorana Mihajlović-Milanović, nekadašnja savetnica bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa) je neko ko je trovao javnost danima time da Srbija ne treba da sarađuje sa Rusijom, a danas se pojavljuje kao zaštitnik ruskih interesa. Izjava je još sramotnija, jer govori o tome kako SNS vidi državu i sa koliko digniteta bi je oni vodili - istakla je Trivan.
(AG.)

[G]

BEOGRAD 14. 08. 2010
Privatni snimci samo izuzetno mogu biti dokaz

Privatni snimci razgovora koje je komandant Vojske RS Ratko Mladić vodio sa brojnim sagovornicima, kao i snimci kontroverznog biznismena Stanka Subotića sa bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem izazvali su veliko interesovanje javnosti, ali i dilemu da li mogu biti korišćeni kao validan dokaz na sudu.



Profesori Pravnog fakulteta Milan Škulić i Goran Ilić ocenjuju da snimani telefonski razgovori mogu da se koriste u postupku samo pod posebnim uslovima, dok advokat Strahinja Kastratović tvrdi da se oni uopšte ne mogu koristiti.

Profesori kažu da u slučaju privatnog snimanja telefonskih razgovora sudska praksa u Srbiji nije ujednačena i naglašavaju da je neophodno proveriti autentičnost audio ili video snimka, odnosno da li je ubačena ili izbrisana neka rečenica.

- Treba razlikovati slučaj kada sudija naredi da se snimaju razgovori, u istrazi i procesima za neka krivična dela poput organizovanog kriminala. Međutim, mnogo je osetljivije pitanje kada je neka osoba privatno snimala neke razgovore. Tu praksa do sada nije bila ujednačena - kaže profesor Škulić, i dodaje:

- Poslednjim promenama Zakonika o krivičnom postupku uvedena su neka pravila kada snimci pod određenim uslovima mogu biti dokaz. Tu je u suštini uslov da se ne sme raditi o krivičnom delu, odnosno ako neko vrši krivično delo time što snima razgovore, onda tako nešto ne može biti dokaz.

On je rekao i da se u slučajevima Mladića i Subotića radi o privatnim snimcima i da generalno nema zabrane da se tako nešto koristi u krivičnom postupku.

Advokat Kastratović, s druge strane, tvrdi da razgovori snimljeni bez naloga suda nisu validni. On dodaje da razgovori u kojima se sagovornik „navodi ili navlači da nešto kaže" takođe nisu validni za dokazni postupak.

Izvor : PRESS

[G]

Srpski biznismeni apeluju
Biznismeni: Moramo sprečiti invaziju Hrvata!

Srpski privrednici traže da im država pomogne da kupuju domaća prehrambena preduzeća, a ne da kompletnu granu industrije prepusti hrvatskim tajkunima.

 

Opasan plan komšija... „Bananicu" i „Smoki" kupio Hrvat Emil Tedeski

Poznati srpski biznismeni upozoravaju da je poslednji trenutak da država stane iza njih i njihovih firmi kako Srbija ne bi pala u vazalni odnos prema državama u regionu, pre svih prema Hrvatskoj. Biznismeni apeluju na državu da im omogući iste uslove poslovanja kakve hrvatska država omogućava svojim ljudima. Oni traže da im Vlada da garancije kod stranih banaka kako bi mogli da uzmu kredite pod najpovoljnijim uslovima.

Kako je Press objavio juče, hrvatske kompanije su u saradnji sa svojom vladom napravile plan za potpuno preuzimanje srpske prehrambene industrije. Tako hrvatske kompanije „Agrokor" Ivice Todorića, „Atlantis grupa" Emila Tedeskog i „Kraš", koji vodi Nadan Vidošević, i ne kriju da im je cilj da kupe i „Jafu" iz Crvenke, „Karneks" iz Vrbasa, požarevački „Bambi", beogradski „Imlek"... Prvi korak ka ostvarivanju tog plana već je napravljen kad je „Atlantis grupa" 1. jula kupila „Drogu Kolinsku" za 382 miliona evra, u okviru koje posluju „Soko Štark", „Grand kafa" i „Palanački kiseljak".

Država da stane iza biznismena

Vlasnik kompanije „Svislajon Takovo" Rodoljub Drašković kaže da bi i on kupio „Jafu" kada bi imao iste uslove za kupovinu kao hrvatski biznismeni.

- Ako me pitate šta država treba da uradi da spreči invaziju stranih, u ovom slučaju hrvatskih firmi na srpsko tržište, ja im poručujem da prepišu recept upravo od Hrvata! Evo, na primer, i ja sam spremam da kupim „Jafu", ali pod istim uslovima pod kojim je hoće Hrvati. Moja država mora da stane iza mene, kao što Hrvatska stoji iza svojih ljudi. Spreman sam da kupim „Jafu", ali da je platim isto koliko bi je platio neki hrvatski biznismen - rekao je Drašković.


Nikolić: Država ima preča posla

Ekonomski analitičar Goran Nikolić smatra da država u ovom trenutku ima preča posla nego da pomaže srpskim privrednicima da kupuju domaće firme!

- Naravno da bih voleo da uspešna srpska preduzeća budu u vlasništvu naših privrednika, ali realno gledano, mi sada moramo da uradimo mnogo važnije stvari. I to je pre svega da spasemo postojeći biznis, da privučemo nove investitore, da uposlimo nezaposlene, sačuvamo radna mesta. Dakle, to o čemu vi pričate nije prioritet - kaže Nikolić.


Vlasnik i generalni direktor „Farmakoma" Miroslav Bogićević kaže da država Srbija „odmah mora da promeni strategiju prema svojim biznismenima".

- Država mora da stane iza nas biznismena, ali i iza svih uspešnih srpskih firmi! Mora da nam bude garant pred međunarodnim bankama kako bismo dobili najpovoljnije kredite. Oni to moraju da urade, u suprotnom naša privreda će uskoro biti u vazalnom odnosu prema drugim državama regiona. Ako bi meni država pomogla i stala iza mene, i ja bih se verovatno odlučio za kupovinu nekog preduzeća - izjavio je Bogićević za Press.

Vlasnik „Galeb grupe" Radoslav Veselinović dodaje da je država o ovim stvarima trebalo da misli mnogo ranije, ali da još nije kasno!

- Trebalo je mnogo ranije da uradimo nešto po tom pitanju, jer su mnoga dobra preduzeća već u rukama stranaca. Ali mislim da još nije kasno da država nešto promeni. I ne samo da domaći privrednici kupuju domaće firme, već da nam pomogne da kupujemo i preduzeća u inostranstvu, ako za to postoji ekonomski interes. Mislim da ima dosta ljudi koji bi kupovali domaća preduzeća kada bi država stala iza njih. I ja bih kupio neko, i to samo iz razloga da ne ode u ruke stranim biznismenima - priča Veselinović.

Ekonomisti protiv privrednika

S druge strane, ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović kaže da uopšte nije bitno odakle je kupac ako on poštuje zakone Srbije.

- Kakve ima veze ko će da kupi neko preduzeće u Srbiji?! Može da ga kupi ko god hoće ako plaća porez, poštuje zakone, dobro posluje... Uopšte nije bitno koje je nacionalnosti kupac - kaže Stevanović.

Izvor : PRESS

[G]

Stranke tvrde da ih izdržavaju simpatizeri
Imena donatora najstrože čuvana tajna

U izveštajima o finansiranju za prošlu godinu većina parlamentarnih stranaka je, po običaju, kao donatore prikazala uglavnom članove i simpatizere svojih stranaka, kao i manje poznate firme. Neke stranke, poput G17 plus i LSV, dostavile su prazne obrasce, što bi trebalo da ukaže na to da većih priloga nije ni bilo, dok su radikali, koji su ostvarili najveći dobitak u 2009. godinu od 64 miliona dinara, prezentovali ime samo jednog donatora.


Teško je pokrenuti prekršajni postupak protiv neke stranke koja nije objavila finansijski izveštaj: Skupština Srbije

Iz izveštaja o donatorima političkih stranaka u prošloj godini, do kojih je došao „Blic“, može se zaključiti da su političke stranke ponovo iskoristile rupe u aktuelnom Zakonu o finansiranju političkih stranka, a pre svega zakonsku obavezu o prikazivanju samo onih donacija koje su veće od 6.000 dinara. Međutim, javna je tajna da najveći novac stranke i dalje dobijaju ispod žita i da se on vodi u takozvanim crnim knjigama. Zato finansijske izveštaje godinama rade iste knjigovodstvene kuće, pregledaju isti revizori i potpisuju isti stranački ljudi. I to oni koji su, po pravilu, najlojalniji šefu stranke.


Aktuelni zakon čak i ne propisuje rokove za predavanje izveštaja, a izveštaji često nisu celoviti, nego su konfuzni i teško se čitaju. Zbog svega toga, izuzetno je teško pokrenuti prekršajni postupak protiv neke stranke koja nije obavila ovu zakonsku obavezu.


Kada je reč o izveštajima o donatorima u 2009. godini, DS je prikazala da je dobila 14 miliona dinara od privatnih firmi, među kojima su sa najvećim prilozima izdvajaju „Direct Media“ Beograd i „DM marketing international“ Beograd, koji su stranci donirali po 4,5 miliona dinara. Uz to, demokrate su skupile blizu milion dinara od 52 fizička lica, uglavnom članova stranke.



Najveće donacije stranačkih funkcionera


- Jorgovanka tabaković 376.000 dinara
- Nenad popović 300.000 dinara
- Srđan Srećković 58.000 dinara

SNS je kao svoje donatore predstavila četiri privatne firme koje su je donirale sa 115.000 dinara. Među njima, najveći prilog od 40.000 izdvojila je „New Deal Str Experts D“ iz Rakovice. Blizu devet miliona naprednjaci su dobili od simpatizera i članova stranke. Jedan od najvećih - 376.000 dinara, izdvojila je Jorgovanka Tabaković, dok je Tomislav Nikolić dao 110.000 dinara.


DSS, koja je u gubitku od blizu pet miliona dinara, donirana je sa nešto više od milion dinara od privatnih firmi, među kojima ubedljivo dominira „Vibro beton galanterija“ d.o.o. iz Novog Sada sa prilogom od 720.000 dinara. Od fizičkih lica DSS je prikupila dva miliona dinara, a najveću donaciju od 300.000 dinara stranci je dao njen funkcioner Nenad Popović. Nova Srbija je predstavila da su je donirale svega dve firme, i to sa 53.000 dinara.


SPS, inače u gubitku od blizu osam miliona dinara, prikazala je da je donacije od pet miliona dinara koje je skupila devet privatnih preduzeća. Najveći prilog od 1,3 miliona dinara dao je „Marketing biznis sistem“ iz Beograda, a TV „Most“ iz Novog Sada svega 300.000 dinara. I Jedinstvena Srbija, koja je takođe u minusu od pet miliona dinara, dobila je priloge od 13 miliona dinara. Pomogle su je četiri privatne firme i sedam fizičkih lica. PUPS je, prema izveštaju, doniralo sedmoro članova sa svega 262.500 dinara.


Radikali koji su prošle godine ostvarili najveći finansijski dobitak od 64 miliona donirao je, prema ovom izveštaju, samo izvesni Mirčeta Iljo iz Smedereva sa 138.750 dinara.


U izveštaju LDP navodi se da su od fizičkih i pravnih lica u 2009. dobili svega 25.000 dinara, a od članarine 11.000 dinara. Međutim, LDP u svom izveštaju ne navodi od koga su dobili ove skromne priloge. Iznos od 3,3 miliona dinara SPO je, kako navode, dobio od fizičkih lica, uglavnom članova i simpatizera. Ministar za dijasporu Srđan Srećković priložio je stranci 58.000 dinara. SPO je od preduzeća dobila 952.000, a RIMIDAVL iz Beograda izdvojio je najviše - 565.000 dinara.


Ukupni prihodi od donacija Saveta vojvođanskih Mađara iznose blizu 19 miliona dinara, prikazano je u izveštaju ove stranke. Od priloga fizičkih lica prikupljeno je 2,5 miliona dinara. Oni se, kako je navedeno, odnose na obustave od zarade članovima SVM-a. Ostale donacije SVM su iz budžeta Vojvodine, Nacionalnog saveta Mađarske, budžeta gradova i opština u pokrajini, kao i dotacije Republike Srbije. LSV je prikazala praznu tabelu izveštaja o prilozima koji prelaze 6.000 dinara, što implicira da ih nije bilo.

Izvor : BLIC

[G]

Cvijanović: Problem s mlekom zbog privatizacije prehrambenog sektora

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je jutros da problem nestašica mleka ne može u ovom trenutku rešiti ni resorno ministarstvo, ni "Imlek", jer je nastao privatizacijom domaćeg prehrambenog sektora - mlekara, klanica, pivara, uljara.



Nekadašnji "reprolanac", koji je postojao od njive do tržišta, odnosno trpeze, funkcionisao je, uvažavajući sve cene ili učešće troškova u proizvodnji, od primarne do prerade, dorade i pakovanja, rekao je Cvijanović.


Sada su takvi "reprolanci" pokidani, tako da su odnosi izmedju primarnih proizvođača i prehrambene industrije na niskom nivou, rekao je Cvijanović za RTS.



Prema njegovim rečima, primarni proizvođači žele veću cenu svojih poljoprivrednih proizvoda, koju bi prehrambena industrija želela da snizi.



Nepotrebna privatizacija je stvorila monopol pogotovu kod respektabilnih proizvođača, a sa druge strane, ostao je veliki broj malih proizvođača koji nisu uspeli da izvrše diferencijaciju, jer proizvođač sa jednom ili pet ili 10 krava je neinteresantan za "Imlek", ali je interesantan za malu mlekaru, ocenio je Cvijanović.



Problem će biti mali proizvođači, jer će se veliki snaći i "Imlek", ipak, "mora da uvaži te velike", ali mali će ili propasti ili će morati da se interesno povežu sa manjom mlekarom ili da formiraju sami mlekaru, smatra Cvijanović.



Cvijanović je ocenio da su Ministarstvo poljoprivrede i ministar Saša Dragin "korektno nastupili" i da je tržišna oblast više u nadležnosti Ministarstva trgovine. Ministarstvo trgovine bi moglo da utiče na podsticaje za diferencijaciju gazdinstava, da ojačaju, da budu profitabilna i konkurentna u odnosu na najavu uvoza sirovog mleka iz drugih zemalja, smatra Cvijanović.

Na pitanje o poskupljenju ulja za 10 odsto, Cvijanović je odgovorio da je, kada je reč o privatizaciji uljara, Srbija bila značajan proizvođač suncokreta, a u poslednje vreme i soje.


Međutim, prema njegovim rečima, problem je u odnosu primarnih proizvođača i prerađivača i potrebno je uspostaviti "reprolance" koji će "deliti i dobro i zlo".
Cvijanović je ocenio da je i proizvodnju povrća potrebno "vratiti iz otvorenog polja u zatvoreni prostor da bi mogli da obezbedimo ustaljenu cenu".

Izvor : Blic