Najnovije vesti !

[G]

Od 1. septembra višak 200 nastavnika

Na osnovu uputstava za formiranje odeljenja prvog i petog razreda, od 1. septembra broj neraspoređenih nastavnika u Srbiji će se povećati, tako da se očekuje da za još oko 200 prosvetara neće biti posla, nezvanično saznaje „Blic” u Ministarstvu prosvete.



Međutim, oni će nastaviti da primaju platu sve dok se ne obezbedi novac za otpremnine. Drugih radikalnijih rezova neće biti, čime se sprovođenje dugo najavljivane racionalizacije u prosveti prolongira bar za još godinu dana.


Uputstvom koje su škole dobile prošle godine o tome koliko učenika mora biti u odeljenju prvog i petog razreda zatvoreno je oko 550 odeljenja, a oko 300 nastavnika ostalo je neraspoređeno. Ove godine odeljenja su formirana na isti način, tako da se očekuje da će broj prosvetara za koje neće biti posla porasti na 500, ističu u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.


- Pošto nema socijalnog programa, neraspoređene kolege ne mogu biti otpuštene već primaju redovnu platu. Ovakvim načinom rada svi smo na gubitku. Država plaća ljude koji ne rade, a oni koji rade imaju male plate. Znamo da je naš obrazovni sistem glomazan i neracionalan i da imamo 4.601 odeljenje sa manje od 15 đaka, kao i 182 škole sa jednim do pet učenika. Izgleda da nedostaje volja da se ovo reši i usvoje kriterijumi za formiranje optimalne mreže škola, iako je taj posao morao da bude završen još pre šest meseci - kaže za „Blic” Miodrag Skrobonja, savetnik u Uniji sindikata prosvetnih radnika.


U Ministarstvu prosvete su potvrdili da neraspoređeni nastavnici ne mogu napustiti sistem obrazovanja bez otpremnine.


- Tražili smo od direktora škola, načelnika školskih uprava i predstavnika sindikata da naprave liste potreba i viškova zaposlenih u prosveti i da nam ih dostave zaključno sa 15. avgustom. Tek kada sve to obradimo imaćemo tačne podatke. Podsećamo da je određen broj nastavnika koji su 1. septembra prošle godine ostali neraspoređeni u aprilu uzeo otpremnine i otišao iz sistema - kažu u Ministarstvu prosvete.


Kriterijumi na osnovu kojih će opštine formirati mreže osnovnih škola i predškolskih ustanova biće usvojeni tek za mesec dana, iako je zakonski rok istekao pre šest meseci. Ipak, nadležni smatraju da kašnjenjem nisu usporili proces racionalizacije.


- Za mesec dana pred Vladom će se naći kriterijumi za formiranje mreže škola. Pošto oni to usvoje, opštine će imati rok od godinu dana da ih sprovedu u delo i naprave optimalnu mrežu na osnovu broja dece. Čak i da smo doneli kriterijume pre šest meseci, racionalizacija ne bi počela ove već sledeće školske godine. Dakle, 1. septembra neće biti većih promena, ali se one očekuju sledeće godine u ovo vreme - ističe Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete zadužen za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Besplatni udžbenici za prvi i drugi razred

Za oko 900.000 đaka osnovnih i srednjih škola u Srbiji nova školska godina počeće u sredu, 1. septembra, najavljeno je iz Ministarstva prosvete. U Ministarstvu podsećaju da su za oko 80.000 đaka prvog i otprilike isto toliko đaka drugog razreda obezbeđeni besplatni udžbenici. Nakon početka školske godine prvi odmor đaci će imati u novembru, kada će na kraćem jesenjem raspustu biti od 4. do 8. novembra, predviđeno je kalendarom školskih aktivnosti.

Višak oko 10.000 prosvetara

Sindikati tvrde da u prosveti postoji višak od oko 10.000 nastavnog i nenastavnog osoblja. Osnovni problem je što ne postoji socijalni program, jer bi nekoliko hiljada zaposlenih uz adekvatnu otpremninu napustilo sistem obrazovanja. Drugi problem je što lokalne samouprave ne žele da ugase isturena seoska odeljenja i to pravdaju time da će time ugasiti sela.

Izvor : Blic

[lider]

Biće vruće jesenas.
Ako ništa ne uradimo, mnogo smo glupi.
Onda treba da nam seu po glavi, da nas deru sa porezom, da otpuštaju i puste da ljudi gladuju.

Da sam samo znao zato sam hapšen onoliko pta....ni prstom ne bi mrdnuo.
Sad kad vratim film, bem li ga bilo mi bolje sa Slobom.
Razgalamimo se, uletimo u Vladu , napravim sranje i eto love.
Ovi ništa ne fermaju i samo viču ma vi ste naši.

[G]

I ja mislim kolega da će biti vruće. Ni mi iz privatnog sektora više nemamo kud...Statistika je očajna. Bilansi uspeha su više bilansi neuspeha. Realnost i svakodnevica su očajni...Cenim da je veliki bunt neizbežan. Gospoda iz vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske iako su sve tri grane pomešane i pod kontrolom jedne osobe i njegovih drugara sa basketa) na čelu Sa Borisom Tadićem bi trebala dobro razmisliti šta rade i dokle to mogu???

[G]

Razboliš se van svog grada i naplate ti lekarski pregled

Da nije bilo lekara koji je, svesno kršeći propise svoje bolnice, pregledao pacijenta i odredio terapiju, Beograđanin Zoran Eremić prošle sedmice iz kraljevačkog zdravstvenog centra otišao bi olakšan za oko hiljadu dinara. Toliko mu je rečeno da plati pregled, a to bi danima morao da potražuje u gradu u kome je nastanjen i u kome se vodi zdravstvena legitimacija njegovog sina kome je bila potrebna pomoć doktora.



- Nije se radilo o bogzna kakvom problemu. Sin je imao stomačne probleme i morali smo da ga odvedemo na pregled kod interniste. Ja sam vojno lice, a mali inače ima besplatno osiguranje, i supruga koja je bila sa njim bila je više nego iznenađena kada joj je rečeno da i pored uredno overene zdravstvene knjižice mora da plati oko 800 dinara za pregled interniste. Ne radi se o novcu, moje dete je meni najvažnije, ali nisam mogao da poverujem da u državi u kojoj se sve pare od zdravstvenog osiguranja slivaju u isti fond neko može da traži da se plati pregled - priča Eremić.


Po rečima ovog čoveka, lekar je ipak obavio pregled i prepisao terapiju iako oni to nisu platili.


Sudbinu da moraju da plate zdravstvenu uslugu, a posle čekaju refundaciju u svom gradu, iako imaju zdravstveno osiguranje, u Kraljevu će doživeti svako za koga se ne proceni da je hitan slučaj. Tako je odlučila ova zdravstvena ustanova. Razlog da uvedu ovu drastičnu meru, kažu kraljevački medicinari, jeste „pogrešna politika finansiranja zdravstva u Srbiji u kome se novac centrima deli paušalno“.


- Svi osiguranici imaju ista prava i mogu da se pregledaju pod istim uslovima u bilo kom gradu u Srbiji. Ukoliko je pacijent iz Beograda, a ide na pregled u Kraljevo, Novi Sad, Niš ili bilo koji drugi grad sa overenom zdravstvenom knjižicom, lekar je u obavezi da ga pregleda i ne sme ništa da naplati. Dečaku, koji je u Kraljevu otišao na pregled, lekari nisu smeli da naplate ovu zdravstvenu uslugu ako je knjižica bila overena - kaže za „Blic“ Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ona napominje da svaku naplatu na overenu knjižicu pacijenti mogu i treba da prijave Zavodu za zdravstveno osiguranje. Overena zdravstvena knjižica važi na teritoriji cele zemlje bez obzira iz kog grada dolazi osiguranik.

Izvor : Blic

[G]

Vučić: Bezobrazna hajka na SNS

Beograd -- Naprednjaci optužuju vlast i LDP za hajku na njihove članove, bivše sudije. U LDP-u kažu da naprednjaci peru svoju prošlost; DS: SNS-u smeta pravna država.



Srpska napredna stranka optužuje vlast i LDP za, kako kažu, bezobraznu hajku na njihove nove članove - nereizabrane sudije.

I dok oni tvrde da su im se sudije pridružile zbog političkih promena a ne posla, u LDP-u naprednjake optužuju za pranje političke prošlosti. Istovremeno, DS na optužbe reaguje porukom da "politikanstvo ne treba prenositi u institucije".

Kada je pravosuđe postalo politička tema?

Reforma koja je sprovedena po zakonu koji je dala Vlada, a usvojila Skupština, i dalje ne prestaje da bude političko poprište.

Nakon što su naprednjaci ponosno saopštili da je od 1 000 neizabranih sudija, 650 ušlo u Srpsku naprednu stranku, naišli su na oštre kritike stranaka vladajuće koalicije i LDP-a.

Bezobrazno, besprizorno i histerično - tako naprednjaci nazivaju poruke vlasti i LDP-a da je ulazak bivših sudija u njihovu stranku politizacija sudijske funkcije.

Zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić štiti svoje nove partijske kolege.

“Samo iz DS-a, kao član DS-a, SPS-a, ili ovih patrljastih i patuljastih ogranaka DS-a, kakav je LDP, možete da dobijete posao. Dakle, samo ako ste njihov član”, tvrdi on.

“A ovi ljudi su učlanjeni zato što hoće to da promene i oni se ne bave tim poslom, oni nisu sudije više. Ne znam da li me razumete, to su uglavnom danas advokati. Ljudi otišli u privatnike”, navodi Vučić.

Zamenik predsednika SNS-a smatra da je izveštavanje medija o reformi pravosuđa gore nego u vreme Ivana Markovića, nekadašnjeg funkcionera JUL-a, saveznog ministra za telekomunikacije.

Za to, kako kaže, najviše krivi RTS koji je režimski medij ali,kako kaže, u manjoj meri i B92. Na naše pitanje da li kao bivši ministar informisanja, u čije vreme su novinari bili drakonski kažnjavani, ima pravo da o tome sudi, Vučić odgovara da je za svoj loš rad snosio političke posledice.

“Za ono što sam loše radio, za to sam snosio političku odgovornost, pa nemojte sada da budem kriv za ono od pre 10 godina, o tome ste pričali već bezbroj puta”, poručio je Vučić i nastavio u nešto oštrijem tonu.

“Ma, nemam legitimitet, ali imam pravo da živim. Nemam legitimitet, ni legalitet, evo umreću pred vama ako ćete vi da budete srećniji zbog toga, i da možete da imate nešto da objavite. Ja sam mislio da je pitanje legitimiteta ono što narod kaže, a ne ono što Vi kažete”, rekao je Vučić novinarki TV B92.



LDP: Naprednjaci retrogradne snage

LDP od vlasti zahteva da se odredi prema reformi pravosuđa, a od Skupštine da utvrdi da su sudije prekršile osnovno načelo njihove funkcije - političku neutralnost.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović optužuje naprednjake da su retrogardne snage koje koriste i sudije i priliku koju im je za taj posao dala vlast.
“Kao će se te sudije ponašati ako se usvoje njihove žalbe koje se nalaze pred Ustavnim sudom? Onda će se oni zahvaliti Nikoliću i Vučiću, i vratiti svoje članske karte i postati nezavisni”, pita se Jovanović.

“Mislim da parlament tu mora da bude efikasan i nemilosrdan. Nema plata za one sudije koje su praktično prekršile prvo pravilo svoje profesije, a to je nepristrasnost i objektivnost, politička neutralnost”, podseća lider LDP-a.

Za Čedomira Jovanovića, Vučić je u poređenju sa Ivanom Markovićem samo pionir čija je biografija jasna.

“Osoba koja se obračunavala sa nevladinim organizacijama, sa nezavisnim medijima, koja nas je uvela u ratove”, kaže on.

Aleksandar Vučić traži TV duel sa ministarkom pravde Snežanom Malović i kao kadrove DS-a navodi republičkog tužioca zagorku Dolovac i Sonju Brkić, koja je, kako je rekao, iz Gradskog odbora DS-a Novog Sada stigla do Vrhovnog kasacionog suda.

DS: Napadi SNS-a nisu slučajni

Demokratska stranka optužila je danas SNS da je “stranka bez ideja i programa čije se delovanje zasniva na praznim optužbama, lažima i traženju krivaca za sopstvenu nesposobnost”.

“Krajnje je vreme da SNS objasni građanima zašto joj smeta pravna država u kojoj funkcioniše pravosuđe i zašto je bila za održanje starog i korumpiranog sudstva”, navodi se u saopštenju DS-a.

“Zašto ovoj stranci odgovara ono što niko u Srbiji ne zeli: da pravda ne bude dostižna, da sporovi traju beskonačno, a da kriminalci imaju spregu sa sudijama? Napadi SNS na pravosuđe u kojima sudije optužuje za partijsko pripadništvo imaju za cilj da relativizuju odluke tih sudova upravo kada oni donose najveće odluke za organizovani kriminal, privredni kriminal, navijačke grupe i to nije slučajno”, saopštila je Demokratska stranka.

A predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu i funkcioner DS-a Boško Ristić izjavio je da će reforma pravosuđa biti završena do kraja, uprkos, kako kaže, neargumentovanim kritikama i napadima na sudstvo, iza kojih, kako je ocenio, stoje politički motivi stranaka koje ne žele reforme.



A predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu i funkcioner DS-a Boško Ristić izjavio je da će reforma pravosuđa biti završena do kraja, uprkos, kako kaže, neargumentovanim kritikama i napadima na sudstvo, iza kojih, kako je ocenio, stoje politički motivi stranaka koje ne žele reforme.
"Sasvim je razumljiva zabrinutost zbog napada i političkih pritisaka na sudstvo i na to se najoštrije mora reagovati. Iza toga ne stoje argumentovane kritike, već politički motivi nekih stranaka koje ne žele reforme", naveo je Ristić u pisanoj izjavi.
On je dodao da treba utvrditi čime su ti napadi motivisani i zašto se javljaju upravo kada reforma počinje da daje rezultate, ali da reforma i pored toga neće biti zaustavljena i da će biti sprovedena do kraja.

"U sistemu podele vlasti svako treba da radi svoj posao, a političke i politikantske debate ne treba prenositi u institucije", napomenuo je Ristić.

On je naveo da će se u tom smislu Odbor baviti reformom pravosuđa samo u okvirima svojih nadležnosti, imajući u vidu da je to pre svega u nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Izvor : Blic

[G]

Država nemilice troši svoj „štek“ Izvor: Danas i b92




Beograd -- Vlada Srbije u poslednje četiri godine uspela je da iz plusa od čak 195 milijardi dinara pređe u minus od nešto više od 30 milijardi dinara.

Trošila je rezerve koje ima u NBS i komercijalnim bankama i uzimala kredite kako bi pokrila sve budžetske rupe nastale neracionalnom javnom potrošnjom.

Najviši nivo depozita kojima je država raspolagala u bankama bio je u avgustu 2006. kada je u NBS imala 199 milijardi dinara i još 31 milijardu u komercijalnim.

Od tada ta suma se polako, ali sigurno topi i do juna 2010. depoziti kod centralne banke su gotovo prepolovljeni (108 milijardi dinara), a u ostalim bankama su povećani za tek dve milijarde (33,3 milijarde dinara), pokazuju podaci centralne banka.

S druge strane, dok se zaduživanje države kod Narodne banke u istom periodu smanjilo sa 14,4 milijarde dinara na 1,3 milijarde, dotle je dug prema komercijalnim bankama povećan sa 20,8 milijardi dinara na čak 171,3 milijarde dinara.

Posebno izraženo slabljenje pozicije države kod banaka primetno je od početka ekonomske krize u drugoj polovini 2008. U oktobru te godine država i dalje bila u plusu od 123 milijarde dinara, ali je zbog poznatih okolnosti morala da potroši više od 150 milijardi. U tom periodu zaduženost kod komercijalnih banaka povećana je sa 17,8 na već pomenutih 170 milijardi dinara.

Situacija se ne popravlja ni u ovoj godini.

Kako bi popunila budžetsku rupu država je tokom juna povukla čak sedam milijardi dinara deviznih depozita kod Narodne banke Srbije, čime je njihov ukupan nivo smanjila sa 56 na 49 milijardi za samo mesec dana (poseduje i 59 milijardi dinara depozita kod NBS i još 33 milijarde kod komercijalnih banaka).

Državi je pre juna bilo potrebno čak pet meseci kako bi povukla sedam milijardi dinara deviznih depozita, što govori o tome da je došlo do oštrog pada prihoda. Ovako veliko zahvatanje u devizne depozite pokazatelj je i toga da Vladina strategija po kojoj je će budžet puniti emisijom državnih zapisa nikako ne nalazi potvrdu u praksi, zbog čega postoji opasnost da država te devizne depozite i potroši, odnosno da dođe u situaciju da znatno poveća javni dug. Naime, ako bi se trošenje depozita nastavilo ovim tempom, država bi za samo sedam meseci ostala bez njih.

Koliko vlast sada lako poseže za ovim rezervnim novcem i koliko se zadužuje vidi se i iz toga što je razlika između depozita i kredita koje država ima kod komercijalnih banaka u junu iznosila čak 138 milijadi dinara u korist kredita, što je skok od čak 106 milijardi dinara u odnosu na isti mesec pre godinu dana.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ističe da je upotreba deviznih depozita znak da dinamika prihoda nije u skladu sa planom, u kojoj situaciji je normalno da država na ovaj način pokuša da podmiri troškove. Međutim, Fabris napominje, da uprkos tome što država ima još dosta prostora za zaduživanje, tempo rasta novih dugova može biti problem.

"Posledice sadašnjeg zaduživanja ćemo osetiti u budućnosti. Država može još dugo da se zadužuje, pošto smo daleko od toga da nam javni dug bude na nivou od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je granica dozvoljenog, ali je činjenica da se zaduživanje ubrzava, što bi mogao da bude problem", naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zbog toga bi morala ili da se ojača srpska privreda, kako bismo ubuduće imali veće prihode, ili da se smanjuju rashodi.

To što se sa racionalizacijom još nije daleko odmaklo, Fabris objašnjava time što takvi postupci uvek nekoga pogađaju, odnosno što se time gube birači, „ali osim ako ne dođe do većeg privrednog rasta, to će biti nužno“.

Slično njemu i saradnik Instituta za trzišna istraživanja Saša Đogović kaže da posezanje za deviznim depozitima i za kreditima znači da postoji nedovoljan priliv sredstava u budžet, zbog čega država na ovaj način pokušava da popuni te budžetske praznine. Prema njegovim rečima, to što se iznos povučenih depozita povećava ukazuje na to da budžetska rupa sve više raste.

"To je dokaz i da smo daleko od izlaska iz krize jer domaća privreda nije u stanju da obezbedi dovoljne prihode državi, a jasno je i da nema masivnijih investicija ili da su one tek u začetku. Sama činjenica da država uzima kredite ili povlači depozite da bi popunila budžetsku rupu nije sporna, ako postoji vizija o tome kako obezbediti realne izvore finansiranja za ubuduće, a ne da se samo još više zadužujemo", upozorava Đogović.

[G]

Većina kredita sa deviznom klauzulom
Marković: Veliki rizik za devizne dužnike

Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković izjavio je danas u Novom Sadu da je većina kredita koje su uzimali država, preduzeća i sami građani u devizama ili s deviznom klauzulom, što u sadašnjoj privrednoj situaciji predstavlja veliki rizik.



"To nije dobro jer negativno utiče na finansijsku stabilnost u zemlji i poslovanje privrednih subjekata", dodao je on tokom razgovora s predstavnicima banaka i kompanija u Filijali NBS.
Prema njegovom mišljenju najbolji način zaštite od deviznih rizika je zaduživanje u dinarima, što je preporučio i firmama i građanima.
Marković smatra da je dinar u Srbiji prilično potcenjen i da se evro kao valuta koristi u obračunima u 70, pa čak i 80 odsto slučajeva. Zbog toga će, kako je rekao, jedan od glavnih zadataka NBS u narednom periodu biti povratak dinara u platni promet.

"Više od 70 odsto zajmova preduzeća su u devizama ili s deviznom klauzulom, a i 40 procenata depozita su u evrima, ili nekoj drugoj stranoj valuti. Da bi dinar ponovo postao dominantno sredstvo plaćanja potrebno je izgraditi tri stuba", rekao je viceguverner.




Ta tri stuba su očuvanje makroekonomske stabilnosti, dalje širenje tržišta dinarskih obveznica i jačanje zaštite od deviznog rizika, kazao je.
"Država trenutno 90 odsto prihoda ostvaruje u dinarima, a pre krize čak 97,5 procenata njenih dugova bio je u devizama. Taj odnos se postepeno menja izdavanjem dinarskih obveznica, koje sada pokrivaju 15 odsto državnog duga", rekao je Marković.

[misticlady]

Kfor: KPS čuva samo četiri manastira


Blic - Pre sat i 7 minuta

Kfor navodi da je odluku o predaji na čuvanje KPS-u doneo samo za četiri manastira, ali ne i za Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju, Devič i Svete Arhangele.

Kako se navodi, odluka o predaji doneta je za manastire Gračanica, Budisavci, Gorioč i Zočište. Odluku je doneo NATO na osnovu dobre bezbednosne situacije na Kosovu.

Posle predaje ovlašćenja za obezbeđivanje spomenika Kosovskim junacima u Gazimestanu, manastir Gračanica je prvo mesto čije će obezbeđivanje preuzeti Kosovska policija.

Za ostala tri manastira još nije određeno tačno vreme prenošenja obezbeđenja, kaže se u saopštenju.

Za sada nema odluke da se ovlašćenja u obezbeđivanju manastira Visoki Dečani, Pećke patrijaršije, manastira Svetih Arhangela i Devič prenesu na Policiju Kosova.

Ističući da Kfor neće preduzeti nikakve ishitrene korake, u saopštenju se ističe da je SPC na Kosovu obaveštavana tokom čitavog procesa odlučivanja.

Predstavnici SPC su se izjasnili protiv prenošenja ovlašćenja za obezbeđivanje manastira Gračanica na Policiju Kosova.

Tanjug

[misticlady]

Preminuo bivši predsednik Italije Frančesko Kosiga


Blic - Pre 35 minuta

Bivši italijanski predsedniki premijer Frančesko Kosiga preminuo je danas u bolnici u Rimu u 82. godini života, javile su agencije.

Kosiga, doživotni italijanski senator, nedavno je hospitalizovan zbog respiratornih problema, a umro je pošto mu se stanje tokom noći naglo pogoršalo, saopštio je portparol rimske bolnice.

Kosiga je tokom 50-ogodišnje političke karijere bio i premijer i ministar unutrašnjih poslova Italije, prenela je agencija Rojters.

Bio je vodeća figura italijanske Demohrišćanske partije (DC) koja je vodila zemlju u najvećem delu posleratnog perioda.

Kosiga je vršio dužnost ministra unutrašnjih poslova kada su Crvene brigade kidnapovale i ubile tadašnjeg partijskog lidera i bivšeg premijera Italije Alda Mora, 1978. godine, a pošto je njegovo telo pronađeno, podneo je ostavku.

Rođen je na Sardiniji i bio je najmlađi predsednik Italije - funkciju je obavljao od 1985. do 1992. godine.

Tanjug

[G]

Novi cenovnici hrane i pića stigli u prodavnice
Sve životne namirnice poskupljuju do 1. septembra

Talas poskupljenja koji je počeo 1. avgusta biće nastavljen sve do septembra, a na listi novih cenovnika nalaze se skoro sve vrste prehrambenih proizvoda i kućnih potrepština. Od brašna, hleba i peciva, preko mesa i mesnih prerađevina, ulja, pirinča, supa, gotovih jela i ostale konzervirane hrane, kafe, vode, sokova, alkoholnih pića, pa sve do kućne hemije.



Tokom prvih petnaest dana avgusta u maloprodajnim objektima korigovane su cene svih vrsta osnovnih životnih namirnica. Ulje „dijamant” po litru je poskupelo za 11 odsto, šećer za pet odsto, svinjsko meso za 10 do 15 odsto, juneće meso za pet, dok su cene mleka i mlečnih proizvoda u zavisnosti od vrste korigovane za dva do 10 odsto. Pored ovih namirnica, istovremeno su skočile i cene sokova i alkoholnih pića za oko 10 odsto, zatim soli, papirne galanterije, sredstava za ličnu higijenu, pojedini proizvodi iz asortimana kućne hemije.


I taman kada su građani pomislili da poskupljenja više neće biti, proizvođači su trgovcima dostavili nove cenovnike, po kojima su se zbog rasta cena pšenice i brašna prvi na listi povećanja cena našli hleb i peciva. Tako je aranđelovačka mlinsko-pekarska industrija „Pobeda”, koja hlebom i pecivom snabdeva i objekte u Mladenovcu, Topoli i Lazarevcu, prekjuče cene specijalnih vrsta hleba i peciva korigovala u proseku za 10 do 12 odsto, dok su stare cene za sada zadržali samo belom hlebu „šumadinac” koji košta 35, i polubelom hlebu koji staje 30 dinara po vekni. Međutim, ako je suditi po najavi pekara, i te cene će uskoro biti korigovane.


Pored Aranđelovčana, skuplji hleb od juče kupuju i Beograđani. Najveći proizvođači, Beogradska pekarska industrija i pekara „Klas”, cene svojih proizvoda korigovale su za oko 15 odsto, pa za njihov hleb „sava” od 500 grama, koji je i najprodavaniji, umesto 38 sada treba izdvojiti 44 dinara. Direktor „Klasa” Šahid Nuri izjavio je da je to preduzeće bilo prinuđeno da poveća cene hleba jer su im dobavljači povećali cene brašna za oko 80 odsto.


- Povećanje cene hleba, na koje se „Klas” odlučio, procentualno je mnogo manje od povećanja cene brašna. A ukoliko se poskupljenje brašna nastavi, pekari će biti prinuđeni da još podignu cene hleba - rekao je Nuri.


Iz kragujevačkog „Žitoprodukta” poručuju da oni neće povećavati cenu hleba, ali da razmatraju mogućnost povećanja cene peciva, dok predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović ističe da korekcije cena u niškim privatnim pekarama zavise od ishoda razgovora sa Ministarstvom trgovine o uslovima preuzimanja žita iz Robnih rezervi.


Osim u Nišu, hleb po staroj ceni juče se prodavao i u Novom Sadu i u Kikindi. A ohrabrujuće vesti za potrošače stigle su i iz kompanije „Delta Maksi”, iz koje je saopšteno da će se uprkos traženom poskupljenju od strane proizvođača, četiri najprodavanije vrste hleba u svim njihovim objektima do daljeg prodavati po staroj ceni. To su hleb „sava” proizvođača BPI i hleb „maksi” pekare „Pudarci”, koji koštaju 38 dinara po vekni, i narodni hleb ova dva proizvođača, koji košta 28,5 dinara.


- Naša kompanija će iz sopstvenih resursa obezbediti da stare cene „sava”, „maksi” i narodnog hleba ostanu na snazi barem do kraja godine - kaže za „Blic” Dejan Jeremić, generalni direktor „Delta Maksi grupe”.


I dok se pekari i trgovci dovijaju kako da očuvaju cene hleba na što nižem nivou, Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, ocenjuje da je na osnovu kretanja cena pšenice na berzi i rasta cena brašna, realno očekivati da u narednom periodu cena vekne hleba skoči na 50 do 60 dinara.


A da su cene brašna u stalnom rastu pokazuju novi cenovnici koji su dostavljeni trgovcima, po kojima će 20. avgusta njegova cena biti korigovana za 20, a potom 26. avgusta za dodatnih 10 odsto.


Od ostalih životnih namirnica, na spisku za poskupljenje su ulja kompanije „Invej” „vital” i „sunce”, koji će zbog ukidanja akcijskog rabata trgovcima poskupeti za četiri odsto, ali i sveže meso. Žika Stevanović iz kragujevačke klanice „Budućnost” kaže da je zbog rasta cena tovljenika njegova klanica cene svežeg svinjskog mesa juče ponovo korigovala za 10 do 15 odsto.


- A sličan potez povukle su i ostale mesare, što znači da je od prošle nedelje svinjetina poskupela za 20 do 30 odsto. I to će verovatno biti poslednje poskupljenje svinjetine u narednih 20 dana, budući da su cene tovljenika počele da se stabilizuju. To, međutim, nije slučaj sa junadi, čija je cena u otkupu dosegla 1,7 evra po kilogramu i verovatno će ići na 1,8 evra. A to znači da, pored nedavne korekcije od pet odsto, u maloprodaji narednih dana treba očekivati još jedno poskupljenje junećeg mesa i to u visini od tri do pet odsto. Samim tim u narednih mesec dana biće korigovane i mesne prerađevine za najmanje pet odsto - kaže Stevanović.


I to nije sve. U maloprodaji 23. avgusta na snagu stupa cenovnik kompanije „Grand prom”, po kome će cene kafe biti uvećane za pet do 15 odsto. A do kraja avgusta ili najkasnije početkom septembra poskupeće i voda „knjaz Miloš”, sokovi „fruvita”, riblje konzerve „rio mare”, konzervirana hrana, pirinač, margarini, praškovi i deterdženti proizvođača „Rekit benkizer” i „Prokter i Gembl”, slatkiši...
Razlozi za ova poskupljenja su pad dinara i rast cena sirovina.


- Zbog rasta cena sirovina, nove cene „Svislajon Takova” počeće da se primenjuju 1. septembra. Čokoladirani proizvodi u proseku će poskupeti za pet odsto, gotova jela za četiri, sokovi za dva, supe za dva i po odsto, keks za šest, a alkoholna pića kao što su „viljamovka” i „votka” poskupeće za pet odsto. Cene eurokrema, džemova i marmelada ostaju iste, dok će cene eurodezerta biti snižene za 20 do 25 odsto - kaže za „Blic” Miroslav Jovičić, generalni direktor „Takova”.


Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je bilo realno očekivati da će se slabljenje vrednosti dinara na kraju odraziti i na cene u maloprodaji.


- Polovina cena se u Srbiji slobodno formira, i svako od proizvođača ima pravo da napravi računicu sa kojim cenama će izaći na tržište. A tržište na kraju nagradi one koji nisu preterali ili kazni one koji jesu. Jer džaba poskupljenje ako robu nemate kome da prodate - kaže Stevanović.

Garderoba skuplja za najmanje 10 odsto
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik modne kuće „Modus”, kaže za „Blic” da će na osnovu rasta troškova proizvodnje i povećanja kursa evra, cene novih kolekcija za jesen-zimu domaćih tekstilaca u odnosu na prošlu godinu biti uvećane za najmanje 10 odsto.

Jeftinija tehnika
Zbog nedavne odluke Vlade o sniženju iznosa eko-taksi za 10 do 50 odsto, u prodavnicama tehničke robe početkom septembra očekuje se pad cena bele tehnike i tehničkih uređaja.
- Još na lageru imamo robu koju smo carinili po staroj uredbi o eko-taksama. A primena novih taksa, pa samim i niže cene bele tehnike, najverovatnije će u maloprodaji startovati početkom septembra. Naravno pod uslovom da kurs ostane na sadašnjem nivou - kaže Zdravko Đuranović iz kompanije „SamSun”.

Šta će poskupeti
Brašno 30%
Hleb 10-15%
Juneće meso 3-5%
Mesne prerađevine od 5%
Ulje 4%
Kafa 5-15%
Keks 6%
Čokolade 5%
Alkoholna pića 5%
Sokovi od 2%
Supe 2,5%
Gotova jela 4%


Izvor : BLIC

[G]

NOVI PAZAR 19. 08. 2010

IZVOR : PRESS

Zapalili zastavu Srbije


Smeta im državna zastava... Direktor škole Minur Šabotić pokazije mesto gde je stajala zastava Srbije koju su vandali spalili

Trojica maskiranih vandala skinula su i zapalila državnu zastavu Srbije sa jarbola novopazarske osnovne škole „Desanka Maksimović". Na istom jarbolu nalazi se i bošnjačka zastava, ali ona nije ni dirnuta! Posle nedavnog kamenovanja autobusa „Niš ekspresa", paljenje srpske zastave je još jedan nacionalistički incident u Novom Pazaru.
Direktor Osnovne škole „Desanka Maksimović" Minur Šabotić kaže za Press da su vandali koji su zapali zastavu snimljeni sigurnosnom video-kamerom i da je snimak prosleđen policiji.

Majice na glavama

- Kamere su u toku noći između utorka i srede oko 23.20 zabeležile kako u školu ulaze trojica mladića koji su preko glava nosili majice. Oni su u zgradu ušli preko krova, razbivši vrata na krovnom izlazu. Prvo su iz škole izneli tri stolice i sedeli na krovu, a onda su preko krova sišli na terasu, gde su sa jarbola uzeli državnu zastavu i zapalili je na krovu - kaže direktor Šabotić pokazujući mesto gde je stajala srpska zastava.

On dodaje da je zbog nasilnog upada u školu policija napravila uviđaj, a tek kasnije su primetili da na jarbolu nedostaje srpske zastava. Kasnije je utvrđeno da je ona skinuta i zapaljena na krovu zgrade. Direktor kaže da je ovoj obrazovnoj ustanovi naneta velika šteta, ne samo materijalna, jer je paljenjem zastave „ukaljan ugled, koji je ova škola godinama sticala".

To nije prvi upad u ovu školu. Prema rečima zaposlenih, pre pet dana u ovoj školi isečeni su kablovi video-nadzora koji se nalaze na ulazu u direktorovu kancelariju.

- Ti vandali očigledno dobro poznaju školu jer su znali koje kablove treba da preseku i gde se oni nalaze. Kancelariju direktora nisu obili, jer su znali da bi se tada oglasio alarm. Verujemo da ovaj prvi napad ima veze sa incidentom kada je zapaljena zastava. Tokom prvog upada huligani su obijali ormane po učionicama, a potom harali i po trpezariji škole gde su pili sokove koje su pronašli - kažu u školi.

Ministar policije Ivica Dačić povodom ovog incidenta izjavio je da „oni koji su zapalili srpsku zastavu moraju biti uhapšeni i kažnjeni".

- Svi građani Srbije, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, obavezni su da poštuju državne simbole zemlje u kojoj žive. Pored toga što očekujem da se u ovom slučaju počinioci pronađu i kazne, isto tako očekujem i da političke strukture u tom kraju osude taj čin - dodaje Dačić.

Osuda stranaka

Portparol DS Jelena Trivan oštro je osudila ovaj incident i poručila da svi koji žive u Sandžaku moraju odgovorno da postupaju i da ne raspiruju tenzije. Potpredsednik G17 Plus Suzana Grubješić kaže da ovakvi incidenti neće doneti ništa dobro i da ne doprinose dobrim odnosima u multinacionalnoj sredini kakva je Novi Pazar.



Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma se nada da paljenje zastave nije „militantna poruka muftije Zukorlića i njegovih sledbenika", već da se radi o pojedinačnim slučajevima. Portparol DSS Petar Petković upozorava da je u pitanju udar na državu Srbiju!

- Taj događaj najoštrije osuđujemo. To je udar na srpsku državu, budući da je zastava ustavni simbol postojanja i suverenosti jedne države - kaže Petković.


Uhapšeni svi osumnjičeni za spaljivanje zastave Srbije

Novopazarska policija uhapsila je svu trojicu osumnjičenih da su zapalili zastavu Srbije na Osnovnoj školi "Desanka Maksimović" u Novom Pazaru.
Uhapšeni su Enes K. (18), Almir L. (19) i Ferid S. (19), svi iz Novog Pazara.

Oni se sumnjiče da su provalili u školu i spalili zastavu Srbije.
Pored nje je bila bošnjačka zastava, ali ona nije oštećena, kao ni školski inventar.
Sandžački odbor za ljudska prava ocenio je danas da se zbog ponavljanja incidenata u Novom Pazaru "naziru uznemirujuće tendencije".
Novopazarska policija je nedavno privela nekoliko mladića osumnjičenih da su kamenom razbili prednje vetrobransko staklo na autobusu Niš ekspresa koji je iz Igala vozio za Niš.
Sandžački odbor za ljudska prava je ocenio da se u analizi incidenata "bez zamajavanja javnosti i zapaljive retorike" mora sagledati koren problema.
"Bez obzira iz kojih struktura ona (zapaljiva retorika) dolazila i koliko opravdana bila, permanentno insistiranje na podeljenosti i netrpeljivosti uvek dovodi do situacije u kojoj niko ne dobija", navodi se u saopštenju Odbora.
Odbor je pozvao sve lokalne institucije i organe u Novom Pazaru da problemima priđu s punom odgovornošću, da se "ne takmiče u prebacivanju krivice i konačno počnu sa vađenjem ovog prostora iz dubina crnih hronika".

[lider]

Neka pale, kad neće da dozvole policiji da ih opegla.
Nevalja im Srbija?
Ma marš iz Srbije.

[G]

BEOGRAD 21. 08. 2010

Izvor : PRESS

Plate rastu od januara 2011.


U Vladi Srbije postigli kompromis da od MMF-a traže da se zarade u javnom sektoru ipak odmrznu pre aprila naredne godine, kako je ranije dogovoreno.


Složili se... Na sednici Vlade Srbije Dačić i ministri SPS-a su podržali Dinkićeve predloge

Vlada Srbije postigla je dogovor da pred delegaciju Međunarodnog monetarnog fonda izađe sa predlogom da se plate u javnom sektoru odmrznu od januara, umesto od aprila sledeće godine, saznaje Press! Većina ministara uverena je da će se sa tim složiti i MMF.

Prethodnih dana ministri su izneli različita mišljenja o odmrzavanju plata. Prvo je Dinkić rekao da će MMF-u predložiti odmrzavanje plata već od oktobra ove godine. Na to su reagovali premijer Cvetković, zatim guverner Šoškić, a konačno i ministarka finansija Diana Dragutinović. Oprečna mišljenja, međutim, „zamrznuta" su pre dva dana posle sednice Vlade, kada je i postignut kompromis.

Socijalisti uz Dinkića

- Na sednici nije bilo svađe među ministrima oko odmrzavanja plata, iako je Mlađan Dinkić bio za to da se odmrznu od oktobra, a Dragutinovićeva i većina ministara da se sačeka april, odnosno da se pridržavamo dogovora sa MMF-om. Neočekivano, uz Dinkića su bili i ministri Socijalističke partije Srbije - kaže izvor Pressa u Vladi.

Isti izvor navodi i da je Dinkić od početka znao da će predlog o povećanju plata već u oktobru teško proći, i da je u stvari ciljao januar.

Ministri, međutim, nijednog trenutka nisu osporavali nameru Dinkića da MMF-u predloži da se deo ušteđenog novca iz budžeta podeli penzionerima sa manjim primanjima od 30.000 dinara.

- Deficit će sigurno biti manji od projektovanog. Ako to bude u iznosu od 20 milijardi, dogovor je da se najveći deo tog novca uloži u investicije, privredu i pomoć socijalnim kategorijama stanovništva - kaže Pressov izvor.
Premijer Srbije Mirko Cvetković potvrdio je juče da se budžet Srbije trenutno puni mnogo bolje nego početkom godine i da će se sa misijom MMF-a razgovarati o tome na koji način bi mogao da bude upotrebljen taj novac.

- Ovi razgovori neće imati nikakvu dozu tenzije, već ćemo ići na to da vidimo, ako se pojavi neki višak, kako bi mogao da se upotrebi - rekao je Cvetković.

Kasu bi, kako se spekuliše, mogao da napuni i obećani ruski kredit od 160 miliona evra.

Saglasni o penzionerima

Ministar rada Rasim Ljajić, koji će takođe razgovarati sa predstavnicima MMF-a, rekao je za Press da je loše kada članovi Vlade izlaze u javnost sa različitim predlozima.

- Zato smo na Vladi razgovarali o tome i dogovorili se da pre svega ekonomski deo Vlade sedne, stavi sve ekonomske pokazatelje na sto i da se nakon toga donese ekonomska odluka - kaže Ljajić.

Ministri su se lako usaglasili i oko pomoći penzionerima. Tako će oko 700.000 penzionera sa primanjima ispod 30.000 dinara dobiti po 5.000 dinara, naravno, ukoliko se sa tim saglasi i MMF.

Nije višak, nego manjak

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da se novac, ako ga ima, mora uložiti u privredu.
- Bio bih srećan da se zaista radi o slobodnim budžetskim parama, koje su nastale zahvaljujući privrednoj aktivnosti. Međutim, radi se samo o manjem deficitu od projektovanog. Takođe, ne znamo kakva će biti druga polovina godine - navodi Bugarin.

[G]

BEOGRAD 21. 08. 2010

Izvor : PRESS

Žestoka svađa muftije i ministra

Tražeći razloge za incidente u Novom Pazaru Zukorlić optužio Čiplića da diskriminiše Bošnjake, a ministar muftiju da prekraja izbornu volju Bošnjaka.



Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić i ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić nastavili su juče da optužuju jedan drugoga za brojne incidente u Sandžaku. Zukorlić je u izjavi za Press osudio kamenovanje autobusa i paljenje zastave Srbije u Novom Pazaru, ali tvrdi da je za to kriv Čiplić, koji „krši prava Bošnjaka". Ministar, s druge strane, kaže da muftija pokušava da prekroji izbornu volju Bošnjaka.

Zukorlić tvrdi da se incidenti u Novom Pazaru dešavaju zbog „diksriminatorskog akta ministra Čiplića, koji je sebi dao za pravo da isključivo za Bošnjake izmeni poslovnik o konstituisanju nacionalnog veća".

Muftija izmislio incidente

- Bošnjacima se na ovaj način šalje poruka da su za beogradski režim prihvatljivi isključivo prerušeni u poltrone, koji će zastupati interese beogradskih vlasti, a ne svoga naroda. Mi smo u više navrata pisali predsedniku Tadiću i javno ga pozivali na dijalog. Evo, to činimo ponovo, bez obzira na svu nepravdu koja je učinjena našem narodu. Ovi problemi se mogu prevazići u neposrednim razgovorima države i legitimnih predstavnika Bošnjaka - rekao je Zukorlić.

Muftija kaže da incidenti odgovaraju jedino „sandžačkim ministrima u Beogradu", za koje tvrdi da su izgubili podršku u narodu.Mi osuđujemo apsolutno svaki incident, sve nasrtaje na ljude, imovinu i simbole, ali isto tako zahtevamo da se svi nasrtaji jednako posmatraju. Ne može jedna kamenica biti teže zlodelo od kršenja ustavnih i zakonskih prava Bošnjaka. S druge strane, treba ispitati ko stoji iza ovih incidenata. U ovom trenutku ovakvi događaji idu u prilog samo sandžačkim ministrima u Beogradu, koji žele da skrenu pažnju sa svog izbornog poraza - izjavio je Zukorlić.

S druge strane, ministar Svetozar Čiplić kaže za Press da je upravo Zukorlić pokušao da „prekroji izbornu volju Bošnjaka".

- Kada su počele pripreme za izbore za savete nacionalnih manjina, gospodin Zukorlić je počeo da se interesuje za položaj Bošnjaka, što je bio prvi znak da će se uključiti u izbornu utakmicu. Nakon toga su počeli incidenti i to u trenutku kada je počeo upis u posebne biračke spiskove. Istovremeno je i Zukorlić pojačao govor o diskriminaciji Bošnjaka, navodeći pri tome primere koji nikome nisu bili poznati, koji jednostavno nisu registrovani. Napokon, nakon završenih izbora Zukorlić je pokušao da prekroji izbornu volju Bošnjaka i da sam formira nacionalni savet - objašnjava Čiplić.

Zukorlić neće daleko stići

On tvrdi da je muftijina namera bila da nacionalni savet iskoristi u političke svrhe.

- Prava Zukorlićeva namera je bila da uzurpira ustavom garantovana prava Bošnjaka na manjinsku samoupravu i nacionalni savet iskoristi kao telo koje će tražiti federalizaciju Srbije i konstitutivnost Bošnjaka. On hoće da nacionalni savet iskoristi kao političku stranku. Činjenica je da je njegova politička metodologija vezana za sukobe i pretnju, podelu i nepristajanje na razgovor. Poslednje tenzije su svakako izazvane takvim političkim nastupom, jer ne postoji nijedna mera državne vlasti koja bi ikoga diskriminisala, a posebno ne Bošnjake. Očigledno da je Zukorlić u svom političkom pozicioniranju spreman daleko da ode, no sasvim je sigurno da na ovaj način neće daleko stići - zaključio je Čiplić.

Odredba izbrisana, i dalje potrebne dve trećine!?

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava izbrisalo je juče spornu odredbu iz Poslovnika konstitutivne sednice Nacionalnog saveta Bošnjaka, ali je za konstituisanje tog tela i dalje potrebna verifikacija dve trećine mandata! Aniko Muškinja-Hajnrih, državni sekretar, kaže da je sada taj akt istovetan sa poslovnicima saveta ostalih nacionalnih manjina.

- Međutim, i posle brisanja sporne odredbe, stav 7, član 3, uslov je nepromenjen za verifikovanje mandata i konstituisanje saveta - kao što je to bio slučaj sa svim ostalim nacionalnim manjinama, potrebna je dvotrećinska većina - rekla je Muškinja-Hajnrih i dodala da će biti zakazana nova konstitutivna sednica.

[G]

Sve je skuplje iz dana u dan

27. avgust 2010. | 16:38 | Izvor: B92
Beograd -- Hleb, mleko, mlečni proizvodi, ulje, meso i mesne prerađevine. Osnovne životne namirnice poskupljuju iz dana u dan.



Dinar je, po zvaničnom srednjem kursu, na nivou od blizu 106 dinara za jedan evro. Najavljeno je i povećanje cena energenata, a onda, kako kažu poznavaoci prilika, i nova poskupljenja u prodavnicama.

Nivelacije cena su postale svakodnevna slika u Srbiji. Prvi sudar sa poskupljenjima čeka vas još od ranog jutra kada hoćete da kupite hleb i mleko ili ako pre posla svratite u pekaru za doručak.

Pored hleba poskupeli su mleko i mlečni proizvodi za 5 do 10 odsto sto je izazvalo i nestašicu u maloprodaji.

Ulje je sa 80 poskupelo na 110 dinara po liitru.

Cene mesa i mesnih prerađevina skaču svakodnevno i različite su u zavisnosti od prodavaca.

Tako, npr. kilogram svinjskog buta koji se do skora prodavao za 340 dinara sada u prodavnicama MAXI diskonta košta čak 475 dinara.

Zanimljivo je da kilogram jabuka u Maxi diskontima košta čak 129 dinara, a kilogram banana 104 dinara.



Ekonomisti kažu da nas pored rasta osnovnih životnih namirnica očekuje rast cena konfekcijskih proizvoda i energenata, što može da ugrozi gornju projektovanu stopu inflacije od 8 odsto.

“Svakako, ona konstatacija ministra za trgovinu da ćemo imati mirne cene predstavlja obmanu, pogotovu imajući u vidu najavu ministra Škundrića da bi moglo da dođe do povećanja cena gasa, a imajući u vidu i poskupljenje u avgustiu i ona koja nas očekuju u septembru”, kaže Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja.

On dodaje da “ne treba zanematriti i nepoznanicu oko toga da li će da dođe do povećanja cene goriva, što je velika verovatnoća da se i to desi”.

“Uz novo povećanje cena energenata i neizvesnosti oko cena kursa, ulazimo u jednu turbulentnu završnicu kada je reč o inflacionim tokovima u ovoj zemlji”, objašnjava Đogović.

Ekonomisti upozoravaju da veći skok cena tek sleduje ako dođe do povećanja energenata kao što su gas, struja i gorivo.

[G]

Sami plaćamo strane investicije

28. avgust 2010. | 16:30 | Izvor: B92

Beograd -- Podsticajima koje daje za poljoprivredu, Srbija se ne može baš pohvaliti, ali zato, kada je reč o uslovima koje nudi investitorima, u okruženju nam nema premca.



Osim niskih poreza i jeftine radne snage, onima koji žele da ulažu kod nas, po radnom mestu nudi se od 2. 000 do čak 10. 000 evra.

Prema ovim ciframa, ukupni podsticaji države u nekim slučajevima pokrivaju i polovinu ulaganja investitora. Nije loše u Srbiji biti investitor.

Osim što dobije besplatno zemljište, poreske olakšice, polovinu troškova kompletne investicije, često na kraju platimo mi. Računica na primeru korejske kompanije JURA koja u nišu pravi fabriku električnih kablova izgleda ovako.

I dok ekonomisti smatraju da se ovakvim modelom privlačenja investitora samo povećava javni dug, u ministarstvu ekonomije tvrde da se uložene pare jako brzo vrate.

Međutim, računica države je drugačija.

„Najskuplje je kada nemate posao. Zato je sada država usvojila takav program da pokrijemo deo troškova investitorima, samo da bi zaposlili naše građane, a to se višestruko vraća u veoma kratkom periodu. Ako vi date Juri 10 miliona evra da napravi fabriku u Nišu, a ona zaposli dve hiljade radnika, izračunate samo koliko iznosi godišnji fond zarada, izračunate koliko će izvesti robe, konkretno ova fabrika će u jednoj godini izvesti robe u vrednosti od 15 miliona... Vi za jednu godinu vratite više nego što ste uložili“, kaže Dinkić.

Stručnjaci za strana ulaganja smatraju da ovakav model privlačenja investitora nije dobar, jer je za investitore, posebno strane, veliki plus već to što je u Srbiji jeftina radna snaga.

„Oni su već vrlo jeftino planirali da izgrade tu fabriku, da zaposle ljude, dobili su stimulaciju od lokalne samouprave u vidu zemljišta i infrastrukture, nije uopšte bilo neophodno da im se pokloni još 7-8 miliona, a da se ne uzme da to bude akcionarski kapital, pa da se uzme određeni broj akcija. To bi bilo sasvim prirodno jer bi onda država učestvovala i u podeli profita“, kaže Mahmud Bušatlija, savetnik za strana ulaganja.

Ministar Dinkić, međutim, ne misli da je partnerski odnos sa investitorom isplativiji.



„Investitori ne žele da imaju administraciju koja im se meša u poslovne odluke. Svi oni koji dobro znaju ekonomiju mogu da kažu da je tržišno odlučivanje uvek najbolje“, smatra Dinkić.

Za svako novo otvoreno radno mesto država plaća od 2. 000 do čak 10. 000 evra, koliko može da dobije neko ko hoće da ulaže, recimo, u Zaječar.

U agenciji za strana ulaganja kažu da za bespovratan sredstva mogu da računaju svi koji ispune uslove konkursa, kao i da se novac isplaćuje u tranšama.

„Investitor je u obavezi da 6 meseci obaveštava Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza o dinamici realizacije projekta, a sva ta sredstva su obezbeđena bankarskim garancijama prvog reda koje smo mi u mogućnosti da aktiviramo na naš prvi pisani poziv“, objašnjava direktor Agencije za strana ulaganja Božidar Laganin.

I pored kontrole, loših ulaganja je bilo.

Britanska tekstilna kompanija “Alena” svojevremeno je dobila 3 miliona evra, za otvaranje 3.000 novih radnih mesta.

Projekat je propao, radnici nisu zaposleni a država je tek posle dve godine uspela da vrati uloženi novac.

Na isti način raskinut je ugovor i sa kiparskom firmom Zamber.

Investicija Jure: vredna 15 miliona evra

Plan: zapošljavanje 1.500 radnika

Država po svakom radnom mestu plaća 5.000 evra

Sve ove je polovina ukupne investicije.

[G]

Decenija koju su pojeli skakavci

a nešto više od mesec obeležićemo deceniju od demokratskih promena u Srbiji. Očekivanja su izneverena, poverenje izigrano, obećanja pogažena. Sistem koji je navodno srušen 5. oktobra nikada nije demontiran. Poluge vlasti su netaknute: država je partijska, tajne službe su van kontrole i u službi pojedinaca, javna preduzeća i dalje služe da se partije namiruju iz njih, a vrhuška se uglavnom bogati. I danas se sve zasniva na presudnom uticaju jedne ličnosti.



- Sistem nije u dovoljnoj meri demontiran jer je ostala partijska država, nije prekinuto ni bogaćenje preko države i državnih poslova, a oni koji su se obogatili u Miloševićevo vreme preko sumnjivih radnji, u „demokratskom“ su iskoristili to bogatstvo da korumpiraju vlast za svoje interese – kaže prof dr Radoslav Stojanović i dodaje da suštinska razlika u činjenici da je Milošević po svojoj prirodi bio diktator i zlikovac koji proganjao svoje protivnike i končano i ubijao, a da se tako nešto od Tadića ne može očekivati.


Repove starog sistema i danas vučemo, između ostalog, i zato što je Kosovo bilo i ostalo „nacionalni interes broj 1“ i savršeni paravan za skretanje pažnje sa suštinskih problema ovog društva. A oni nemaju veze sa visokom politikom, već veoma lošim životom - najmanje milion ljudi je siromašno, a verovatno ih je i mnogo više, 130.000 radi, a ne prima plate, barem 700.000 je bez posla…


- Miloševićevo vreme je bilo pakao svoje vrste, a današnje vreme je pakao drugačije kakvoće, mada posejan rukama Miloševićevih prijatelja i neprijatelja. Konstanta srpskog društva, koja svaki put iznenađuje novim dimenzijama je neprekidni rat koji država vodi protiv svog stanovništva; aparat i administracija u kojoj se „savetnici“ množe prostom deobom, razne agencije se multiplikuju, takse i porezi bujaju, partokratska podela kolača isključuje sve koji nisu nosioci neke partijske knjižice. Građani postoje radi državne administracije i, sa tim se valja suočiti, dobrobit građana nije ni u prvih pedeset prioriteta vlasti u Srbiji– kaže za naš list prof dr Nabojša Romčević, pisac i scenarista.


Sagovornici „Blica nedelje“ složni su u oceni da su ove „demokratske“ godine uglavnom protraćene. Između ostalog zato što smo u njima, umesto proizvodnih pogona dobili šoping molove, umesto stručnjaka partijske kadrove, umesto ministara poslušnike, umesto privrednika tajkune, umesto investicija razvlačenje državnog bogatstva... umesto države farsu.


- U odnosu na Miloševićevo vreme procvetali su mito i korupcija, povećana je administracija i birokratija za oko tri puta, a isto toliko je i spoljni dug narastao. Ugašena su mnoga preduzeća, čak i ona koja su imala tržišnu perspektivu, terana su u stečaj nevidljivim kabinetskim rukama, a onda ispod svake cene privatizovana zbog zemljišta, lokacija… Spoljnotrgovinski deficit je enormno rastao, stimulisali smo potrošnju javnu u ličnu determinisanu na tuđim izvorima finansiranja, ili, narodski rečeno, trošili smo i više nego sto smo zarađivali.



Infrastrukturni projekti su ostali na planovima i manjim zahvatima, ali su i dalje, kao i u ono vreme, 12 kilometara autoputa od Lajkovca razlog za slavlje –kaže ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Nesumnjivo je da je jedini način da se ovakav destruktivni sistem održi bilo uništavanje institucija zarad vladanja bez kontrole. Stručnjaci se slažu da u Srbiji danas ne postoji demokratska podela vlasti, kao i da u društvu u kome se kabinet predsednika pita za sve, nije moguće govoriti o nezavisnoj sudskoj ili parlamentarnoj vlasti.


Iz svih navedenih razloga, sagovornici „Blica nedelje“ jednoglasno potvrđuju da se Srbija za ovih deset godina nije približila obrisima demokratskog društva.


- Nećemo se približiti ni narednih 20 godina, jer ovde ne postoji pravna država i neće ni postojati sve dok ne uđemo u Evropsku uniju. A tamo nas ova vlast sigurno ne može odvesti niti ijedna druga. Nas mogu samo da „uzmu“, da na bismo ostali jedina rupa na ovom prostoru koja je van EU i van evropskih standarda – kaže prof dr Stojanović.


Uništena budućnost
U borbi da prežive dan, vlade Srbije ni u jednom trenutku nisu se bavile idejom budućnosti ove zemlje. Mislim da je školstvo savršen primer – verovatno se računa da će 2012. godine nastupiti kraj čovečanstva, pa nema smisla planirati za duže. Svako ko ne vidi u kako strašnom duhovnom stanju je naša omladina i ne zvoni na uzbunu, svako kome nije jasno da država nema ideju kakve ljude želimo u budućnosti, svako ko ne vidi da u Srbiji ne postoji nijedna dimenzija života osim novca...njemu je mnogo lepo - kaže prof. dr Romčević.

Izvor : Blic

[G]

Demokratija u Srbiji i dalje marginalna

Kada upoređujemo vlade danas, deset godina posle 5 oktobra, moraju se uočiti promene u odnosu na vreme Slobodana Miloševića.

Prvo, ne može se govoriti o diktaturi i autokratiji, jer se do sada izmenilo nekoliko vlada i vladajućih koalicija i pre je u pitanju nesigurnost kuda postoktobaraske vlasti vode Srbiju; i drugo, na vlasti se smenjuju partije različitih orijentacija i ne može se govoriti o homogenoj politici, niti o jednopartijskoj vlasti. Ali nisu se izmenile neke bitne karakteristike u strukturi i mehanizmima vladanja: i dalje postoji nedemokratska podela vlasti – jer formalna podela ne obezbeđuje nezavisnost zakonodavne i sudske vlasti od izvršne vlasti, koja i dalje ima dominantnu ulogu. Partijski pluralizam nije izmenio karakter “partijske države”, već je samo po feudalnom ustrojstvu podelio sektore vlasti prema partijskom principu. Ono što karakteriše rukovođenje u nedemokratskoj državi je “vladanje” – odnos koji državno rukovodstvo uspostavlja sa građanima koji je jednosmeran, jer se o svemu odlučuje odozgo, nema stvarne komunikacije sa građanima i oni se ne podstiču na građansku participaciju. Partijska retorika i realna politika vladajućih koalicija su u raskoraku. Dosadašnje vlasti nisu shvatile razliku između autoritarnog vladanja, koje tretira građane kao poslušne podanike, i demokratskog upravljanja, gde se nužno uspostavlja komunikacija između rukovodećih struktura i građana. Postoktobarske vlade nisu shvatile da se bez izgradnje civilnog društva ne može razviti demokratija, a demokratski elementi današnjeg društva su marginalni u Srbiji i posle deset godina od rušenja starog režima. Na pitanje zašto se održavaju autoritarna struktura i mehanizmi vladanja u postoktobarskoj Srbiji, može se kratko odgovoriti: zato što se celokupno dosadašnje istorijsko iskustvo i bivše Jugoslavije i srpske države temeljilo na autoritarnim principima, i to nije bila samo spoljna košulja koju bi lako mogli skinuti, već nasleđeno unutrašnje tkivo i mentalitet, ne samo državnih institucija, već i njihovih stanovnika. Znači, treba menjati i sebe same (i rukovodstvo i građane) da bismo neometano krčili puteve ka demokratiji.

Izvor : Blic

[G]

Tadić najavio još razgovora o Rezoluciji
Delegacija Srbije putuje u Brisel

Posle razgovora u Užicu sa predstavnicima Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske o saobraćajnim i energetskim projektima, Tadić je novinarima rekao da primedbe na Rezolucije Srbije o Kosovu nisu stigle iz institucija EU, već iz ministarstava inostranih poslova pojedinih zemalja.


Tadić i Dodik pred novinarima u Užicu


On je iskazao spremnost Srbije da razgovara sa partnerima iz EU o tom pitanju i dodao da je Rezolucija Srbije o Kosovu kompromisna i da štiti legitimne nacionalne interese države. „Građani Srbije dobro znaju da pitanje Kosova i Metohije ne možemo rešiti samo sa Kinom, Rusijom, Brazilom i Indijom, kojima smo zahvalni, već to pitanje moramo rešavati i u dogovoru sa najvećim zemljama EU i SAD“, precizirao je Tadić.



Narednih dana srpski zvaničnici razgovaraće i u Briselu i Vašingtonu o tome da li je moguće postići kompromis o tekstu rezolucije, najavio je Tadić. „Radićemo fleksibilno, ali postoje granice preko kojih ne možemo da pređemo“, rekao je Tadić i dodao da od njega, kao predsednika, niko nikada nije tražio da Srbija prizna nezavisnost Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU. „Nije tačno da nikoga nismo konsultovali pre podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN)“, napomenuo je Tadić. Pre podnošenja rezolucije, objasnio je Tadić, dobili smo informaciju da se Albanci spremaju da podnesu svoju rezoluciju i morali smo da ih predupredimo. „Srbija nikada neće priznati Kosovo. To je crvena linija preko koje nećemo preći“, precizirao je Tadić u izjavi novinarima u Užicu, i dodao da je o tome obavestio lidere zapadnih zemalja. „To sam preneo Vesterveleu, i Klintonovoj, i Sarkoziju i Merkelovoj i to kažem svima“, istakao je predsednik Srbije. On je ocenio da je podneta rezolucija kompromisna, napominjući da ona štiti nacionalne interese Srbije.



Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer RS Milorad Dodik ocenili su da je odsustvo jasnog stava Bosne i Hercegovine prema integritetu Srbije i rezoluciji o Kosovu opasno i kontraproduktivno. Dodik je, osvrćući se na činjenicu da BiH nije saopštila kako će se izjasniti o rezoluciji Srbije o Kosovu na Generalnoj skupštini UN, rekao da je odnos Sarajeva prema tom pitanju konfuzan, potpuno neodgovoran i politički neodrživ „kao što je i sama BiH“. On je rekao da je na sednici Predsedništva BiH pre dva dana srpski predstavnik Nebojša Radmanovihc tražio da se dogovori podrška rezolucija Srbije u skladu s činjenicom da BiH nije priznala Kosovo.





Obnova graničnog prelaza Kotroman
Na graničnom prelazu Kotroman između Srbije i Bosne i Hercegovine juče je počela izgradnja objekata za carinsku i policijsku službu, a radove finansira Vlada Srbije. Početku radova su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik.



Sastanak sa privrednicima
Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik sastali su se juče pre podne u Užicu sa privrednicima i predstavnicima vlasti iz Srbije i Republike Srpske. Sastanku su prisustvovali srpski ministri rudarstva i energetike Petar Škundrić, trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, i ministri Vlade Republike Srpske Aleksandar Džombić, za finansije, Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i rudarstva, Nedeljko Čubrilović za saobraćaj i veze i Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma.


Predsednici Dodik i Tadić doveli ćiru u Višegrad


(Tanjug) - Građani Višegrada u Republici Srpskoj su ovacijama dočekali predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera RS Milorada Dodika koji su otvorili prugu uskog koloseka Mokra Gora - Višegrad.



U taj grad na Drini voz „ćiro“ je stigao prvi put posle 32 godine. Tadić je tom prilikom istakao da značaj ove pruge nije samo simbolički i izrazio nadu da će kao i sa one strane Drine pruga doprineti razvoju turizma i otvaranju radnih mesta. Predsednik Srbije je istakao da ima mnogo zajedničkih projekata sa njegovim „drugom Miletom Dodikom“, koji povezuju ljude sa ove i one strane Drine. „Tako će biti dok obavljamo naše mandate i ne samo zbog specijalnih veza“, dodao je on. Tadiću se, kako je rekao, posebno dopalo što na vozu piše JŽ - što je skraćena nekadašnjih jugoslovenskih železnica. „To nas vraća u stara sećanja i tome se radujem“, rekao je Tadić. Premijer RS je istakao da se političari mere po tome šta ostave iza sebe, a da Tadić i on ostavljaju značajne projekte. Prema njegovim rečima, u obnovu te uske pruge uloženo 12 miliona konvertibilnih maraka (oko šest miliona evra). Dodik je obećao građanima Višegrada i da će za pet do deset godina biti otvoren zajednički projekat autoput od Užica do Višegrada, koji će se kasnije razdvajati u dva kraka prema Romaniji i Trebinju.


Tadićev i Dodikov govor često je prekidan aplauzima, a više od 1.000 ljudi koji su se okupili da dočekaju ćiru, posebno su bili oduševljeni Dodikovim rečima: „Prvi put je ovde predsednik Srbije i prvi put je ovde Boris Tadić“. Predsednik Srbije i premijer RS dobili su i poklone - velike slike voza ćire, koje je Dodik prokomentarisao: „evo i ja imam ćiru“.

Izvor : BLIC

[причалица]

ne znam da li je za baš ovu temu, ali:

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/v...vi%C4%87a.html

tada se proslavljaju i sveti mučenici romanovi, 17. jula....samo su mu pred Bogom dobro učinili.