Najnovije vesti !

[причалица]

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u...%8Dkoj%21.html

a moj brat u grčkoj....qq.

[причалица]

Švaleracija podstiče privredu!

Neverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije, a procenjuje se da je vrednost švalerskog tržišta u Srbiji čak oko 50 miliona evra godišnje.

Poznati srpski ekonomisti slažu se u oceni da švaleracija može da podstakne privredni rast u svakoj zemlji, pa i u Srbiji! Na performanse ekonomije pozitivno utiče to što neverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije obavljaju svoj posao. Takođe, „švalerske aktivnosti" bitno podstiču razvoj uslužnih delatnosti, kažu stručnjaci.

Najkonkretniji je ekonomista Miroslav Zdravković , koji procenjuje da je „švalersko tržište" u Srbiji vredno desetine miliona evra.

- Moja je procena da je ukupna vrednost švalerskog tržišta u Srbiji oko 50 miliona evra godišnje... Ta ljudska aktivnost izuzetno podsticajno deluje na prihode ugostiteljstva, hotelijerstva, potrošnju goriva, promet u radnjama sa luksuznom robom... - bio je kratak ali jasan Zdravković, koji nije želeo da se lično izjašnjava o tome kojoj on grupi muškaraca pripada.

Na drugoj strani, ekonomista Goran Nikolić priznaje da je ranije u „ludoj mladosti" varao svoje devojke, ali da sada nije takav.

- Znajući moje kolege i prijatelje, mogu da se složim sa tvrdnjom da su maltene svi muškarci skloni prevari... - kaže Nikolić, koji postavlja pitanje da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo ekonomski korisno za državu, i odmah odgovara:

- Ne treba nikako zanemariti ekonomske „zasluge" poligamije. Upravo je višeženstvo bilo značajan faktor kumuliranja neophodne količine znanja za industrijsku revoluciju. Naime, akumulacija znanja zavisi od broja ljudi angažovanih na intelektualnim aktivnostima. U davna vremena to su mogli biti samo bogataši, odnosno posednici zemlje, koji su sebi mogli da priušte luksuz da misle. Količina znanja je, dakle, mogla rasti samo sa porastom klase zemljovlasnika. Budući da je vladala poligamija, zemljovlasnici su imali više žena i samim tim i više dece, što je vodilo brzom rastu broja zemljovlasnika i potencijalnih intelektualaca, pa i ukupne količine znanja...

[misticlady]

[QUOTNeverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije, a procenjuje se da je vrednost švalerskog tržišta u Srbiji čak oko 50 miliona evra godišnje.

Poznati srpski ekonomisti slažu se u oceni da švaleracija može da podstakne privredni rast u svakoj zemlji, pa i u Srbiji! Na performanse ekonomije pozitivno utiče to što neverni muškarci rade ažurnije i kvalitetnije obavljaju svoj posao. Takođe, „švalerske aktivnosti" bitno podstiču razvoj uslužnih delatnosti, kažu stručnjaci.

Najkonkretniji je ekonomista Miroslav Zdravković , koji procenjuje da je „švalersko tržište" u Srbiji vredno desetine miliona evra.

- Moja je procena da je ukupna vrednost švalerskog tržišta u Srbiji oko 50 miliona evra godišnje... Ta ljudska aktivnost izuzetno podsticajno deluje na prihode ugostiteljstva, hotelijerstva, potrošnju goriva, promet u radnjama sa luksuznom robom... - bio je kratak ali jasan Zdravković, koji nije želeo da se lično izjašnjava o tome kojoj on grupi muškaraca pripada.E] [/QUOTE]

da li je muškarac uopšte

Na drugoj strani, ekonomista Goran Nikolić priznaje da je ranije u „ludoj mladosti" varao svoje devojke, ali da sada nije takav.

a vidi tek ovog što se utronjo:raz_114:

[G]

Милетић: Професионална војска до краја године



КРАЉЕВО – Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, рекао је данас током посете 98. авијацијској бази у Лађевцима да се Војска Србије налази на крају фазе трансформације која ће бити завршена професионализацијом до краја 2010. године.

„Војска Србије треба да буде много снажнији спољно-политички фактор наше земље, јер имамо изванредне услове да Скупштина Србије донесе одлуку за активније учешће наше војске у међународним мировним мисијама”, рекао је Милетић који је дошао у Лађевце поводом 2. августа - дан рода авијације.

Милетић је разговарао са припадницима 98. авијацијској бази у Лађевцима након чега је први пут летео на борбеном авиону Галеб Г-4. „Ово је био начин на који сам хтео да искажем поверење у технику којом располажемо, али пре свега у људе које имамо, у пилоте, техничаре и Ваздухопловни завод. Дивим се напорима које ови људи исказују у очувању оперативних способности својих јединица у условима у којима радим”, рекао је Милетић.

Начелник Генералштаба је после данашњег лета добио и звање почасног пилота 98. авијацијске базе у Лађевцима чиме је, као дугогодишњи пилот, постао припадник њеног активног састава.
Танјуг
објављено: 30/07/2010 Извор: ПОЛИТИКА

[G]

Почела изградња аутопута Београд – Јужни Јадран

На изградњи дела трасе од Уба до Лајковца биће ангажовано око хиљаду радника, а рок за завршетак посла је 17 месеци.





Отварањем радова на деоници између Лајковца и Уба, јуче је и званично почела изградња аутопута Београд – Јужни Јадран. Припреме за изградњу 12,5 километара аутопута трајали су месец дана, а у наредних седам дана треба да почну главни радови на овој траси која подразумева изградњу петље код Лајковца и 12 мостова.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, на свечаности у селу Непричава рекао је да је први пут примењен нови начин финансирања, што извођаче радова обавезује да буду ефикаснији и бржи у реализацији посла.

Део пара од 73 милиона евра, колико кошта овај део аутопута, односно око 20 одсто је обезбеђено из буџета, а остатак финансирају извођачи радова – конзорцијум домаћих фирми, Предузеће за путеве „Београд”, београдски „Планум” и „Путеви Ужице”.

Радови на следеће две деонице, од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига, могли би, према Мркоњићевој најави да почну на пролеће.

– Доста страних банака је заинтересовано за финансирање, а најближи реализацији су турски извођачи и банке. Турске компаније су предложиле да радове финансира њихова влада, а да посао изводе компаније обе земље. То је добар модел, али влада мора да га преиспита и утврди шта је најповољније за нас – рекао је министар за инфраструктуру.

Он је рекао да је дугогодишњи сан Србије и Црне Горе о повезивању модерним аутопутем почео да се остварује и најавио да ће део до Чачка бити завршен у наредне четири године, а још толико времена ће, према његовој процени, бити потребно за изградњу аутопута до црногорске границе.

– Влада је овај пројекат уврстила у приоритете, јер ка њему гравитира око пет милиона становника Србије. Он је значајан због безбедности саобраћаја, али и због привредног развоја – рекао је Мркоњић.

Министар је подсетио да ће ова саобраћајница, као део будућег Коридора 11, који се простире од Барија до Темишвара, повезати Србију са околним земљама и то са четири које су већ чланице Европске уније и са пет које то још нису.

Милан Бојовић, директор „Путева” из Ужица је рекао да ће на изградњи аутопута од Уба до Лајковца бити ангажовано око хиљаду радника, а рок за завршетак посла је 17 месеци.

– Траса може брзо да буде завршена, али кључ овог пројекта су објекти, који чине више од 60 одсто посла. Остало је да се на још три километра уради експропријација и да се издају још неке дозволе за петљу. У Непричави ће бити и укрштање будуће обилазнице око Лајковца са петљом за укључење магистралног пута Ваљево–Београд на аутопут – објаснио је Бојовић.

М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Ново предузеће „Аутопутeви Србије”

Милутин Мркоњић је најавио да ће предузеће „Аутопутеви Србије” почети с радом 1. септембра. То ће, како је рекао, бити потпуно самостално предузеће које ће се бавити изградњом коридора 10 и 11.

–Начин његовог финансирања биће решен у наредних десетак дана – рекао је Мркоњић.
објављено: 30/07/2010 Извор :ПОЛИТИКА

[G]

Нестала свака друга мала фирма

Нестала свака друга мала фирма

Гашење 42 одсто београдских малих предузећа у протеклих годину дана, што је четвороструко више у односу на главне градове у окружењу, Мирослав Чучковић, члан градског већа објашњава смањењем тражње и падом куповне моћи становништва. Он признаје да престоничке занатлије и мали предузетници плаћају високе намете због којих је већина ставила катанац на радње. Ипак ове године, каже он, не могу се надати смањењу такси. Они који наставе пословање дажбине ће моћи да измире на шест рата без камате.

– Покренуо сам на градском већу ту тему јер живим у Обреновцу и обраћали су ми се многи власници предузећа. Један печаторезац који има киоск од осам квадрата плаћао је фирмарину 20.000 динара годишње, а сада треба да плати 30.000 динара квартално. То значи да ће му тај намет, који износи 120.000 динара, бити шест пута већи на годишњем нивоу – наводи Чучковић и објашњава да је то последица новог зонирања.

Он предлаже да се од идуће године таксе не одређују линеарно већ да се у обзир узму биланси пословања, односно промет предузећа, као што је предложила Унија послодаваца Србије. Јер високе таксе, које привредници не могу да плате, не доносе корист никоме, па ни градском буџету.

– Привредници од идуће године могу да рачунају на враћање таксе на истицање на фирме на прошлогодишњи ниво. Они који су раније плаћали 20.000 динара за истицање фирме на пример, а испостави се да су добро радили, њима ће та такса бити увећана за коју хиљаду динара. Власник радње која је имала лош промет плаћаће мање од 20.000 динара – каже члан градског већа Београда.

Од најављеног увођења седамнаесте таксе – накнаде за расвету, Чучковић каже да неће бити ништа. И без ње намети су изузетно високи, кажу привредници. Власник агенције за промет некретнина у Улици српских владара само за две таксе – накнаду за уређење земљишта и истицање фирме – треба да плати 900.000 динара.

Гашење великог броја малих предузећа у Београду према речима Александра Стевановића, сарадника Центра за слободно тржиште, резултат је преласка привреде у сиву зону пословања. Тамо их каже, нико не контролише, а и казне су ниске, пошто државу интересују само они који легално привређују.

Да би избегли свакодневне посете инспекција које их контролишу да ли су заборавили да плате ПДВ и које им избију из џепа 20.000 динара ако се радник спотакне о праг, једноставније им је да побегну у сиву зону. Други због високих намета, гасе фирме у Београду и отварају их у неразвијеним општинама где су јефтинији. У престоници потом отворе само заступништво, а и не морају. Зашто би плаћали фирмарину 150.000 динара, када она у унутрашњости кошта 5.000 динара, на пример. Привредници нису овце да их шишају, а да не добију ништа од државе за узврат – сматра Стевановић.

Драган Триван, председник Заједнице општих удружења привредника Привредне коморе Београда, не слаже се да привредници гасе предузећа ради преласка у сиву економију. Јер је за многе делатности такво пословање неизводљиво. Осим тога он сумња у податак Уније послодаваца Србије према коме је у главном граду угашено 42 одсто предузећа у протеклих годину дана. Тај проценат према његовом мишљењу је мањи, али потврђује да су комуналне таксе високе и да су један од разлога нестанка малих предузећа.

М. Авакумовић – Д. Мучибабић
објављено: 30/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Tražnja za evrom raste iz dana u dan
Nepoverenje u dinar nikad veće

Tražnja za evrom poslednjih nedelja nikad nije bila veća, a to je uticalo da dinar pada na niske grane. Od novog guvernera Dejana Šoškića, koji je najavio da će osim inflacije i vraćanje poverenja u domaću valutu biti prioritetni zadatak, mnogo se očekuje. Ipak, bankari kažu da će za stabilizaciju kursa biti potrebno vreme.

Pred novim guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem veliki je izazov - kako da inflacija bude u planiranim okvirima (za ovu godinu ona je predviđena na šest plus minus dva odsto), a da ujedno zauzda kurs. Sudeći po njegovoj jučerašnjoj izjavi da je pred NBS pored osnovnog cilja održavanja stabilnosti cena važno i vraćanja poverenja u domaću valutu, očigledno je da je svestan onoga sa čime će se suočiti.


Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“, kaže za „Blic“ da ima očekivanja da će kurs biti stabilniji u narednom periodu.


- Razlog za taj stav upravo je u najavi novog guvernera koji je najavio da će se za razliku od prošlog, boriti ne samo za stabilnost cena već i za stabilnost kursa - ističe Carić.


Trenutno, nažalost, ništa nije na strani domaće valute. Izvor „Blica“ iz jedne od vodećih banaka kaže da sada nije sezona kada bi dinar počeo da slabi, a upravo to se dešava, tako da nikome u bankarskom sektoru nije jasno šta se dešava.



- Stepen nepoverenja u dinar je velik. I banke i privreda i građani su na strani tražnje za devizama. Slabo ko veruje u dinar i, što je najcrnje, svi misle da će i dalje da slabi. Taj psihološki efekat je izuzetno jak, mada nema toliko razloga za to - kaže naš izvor.


Poslednjih dana veću tražnju za devizama imale su kompanije iz energetskog sektora i sektora građevine, saznaje „Blic“.


Na pitanje šta je to još poguralo tražnju za evrima proteklih dana, pa su intervencije centralne banke bile velike, Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke“, objašnjava da je više razloga za to. Sve se može svesti na tri


uzroka - ekonomski, politički i tehnički. Naravno, psihološki je već prisutan.
- Nedovoljno likvidno tržište, smanjena ponuda deviza iz komercijalnih izvora, mimo intervencija Narodne banke, uticalo je na debalans, odnosno u pravcu pada vrednosti dinara. Na to treba dodati uvek kratkotrajno dejstvo političkih faktora, kao što su odluka Međunarodnog suda u Hagu, skupštinska zasedanja i rezolucije, imenovanje guvernera i slično. Postoji i tehnički faktor - što je niža likvidnost tržišta, to su širi kupoprodajni rasponi na međubankarskom tržištu - objašnjava za „Blic“ Miladinovski.


Niko ne može da da odgovor kada će biti zaustavljeno slabljenje dinara. To je, kako kaže naša sagovornica, pitanje vremena koje je potrebno kako bi se uravnotežila ponuda i tražnja za devizama i to bez preterane intervencije NBS. A centralna banka proteklih dana, ali i od početka godine baš je prodavala devize na međubankarskom deviznom tržištu.


- To stvara potrebu za redefinisanjem privrednog modela u pravcu jačanja izvoza i privlačenja inostranih investicija. Time će se obezbediti ponuda deviza na tržištu. Uz paralelan proces deevroizacije i pravilne primene instrumenata za zaštitu od kursnog rizika. Tako bi se sa jedne strane smanjio pritisak na kurs, zbog otplate deviznih i indeksiranih kredita, a s druge strane minimizovao kursni rizik koji se posebno oseća u slučaju kratkoročnih oscilacija kursa - ističe Sonja Miladinovski.


Ali, deevroizacija ili, slobodno rečeno, oslobađanje zavisnosti i privrede i građana, odnosno finansijskih tokova u Srbiji od evra jeste proces za koji je potrebno vreme.


- Jedan od ciljeva deevorizacije je vraćanje poverenja u domaću valutu. Onda kada budemo videli da dinarska štednja raste, da se još više povećava obim čisto dinarskih kredita, kao i da se oni nude na još duže rokove, znaćemo da smo na dobrom putu kad je reč o poverenju u dinar - ukazuje Miladinovski.



Šoškić: Okretanje izvozu, jačanje štednje i investicija
Dejan Šoškić, novi guverner Narodne banke Srbije, juče je u zgradi NBS u Ulici kralja Petra u Beogradu preuzeo dužnost od dosadašnjeg guvernera Radovana Jelašića. On je rekao da je ta institucija u mandatu njegovog prethodnika napredovala u kapacitetu, nezavisnosti i kompetencijama, izrazivši želju da se taj trend nastavi.
Šoškić je istakao da će NBS nastaviti saradnju sa državnim institucijama u realizaciji onog što je zacrtano kao najveći izazov, a to je „promena privredne strukture zemlje, okretanja izvozu, jačanje štednje i investicija“.
Jelašić je izrazio uverenje da će njegov naslednik obaviti odličan posao.



Evro skočio za 25 para
Dinar je posle jednodnevnog blagog oporavka nastavio da pada uprkos intervenciji Narodne banke koja je juče prodala 20 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Zvanični srednji kurs evra danas će iznositi 106,2256 dinara, što je za 25 para više nego juče kada je vredeo 105,9677 dinara. Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala milijardu i 647 miliona evra, uključujući i jučerašnju intervenciju.


Jelašić: I ko zna gde i ko zna kad
Radovan Jelašić je primopredaju dužnosti nazvao demokratskom, a saradnicima, novinarima i državnim institucijama zahvalio se na saradnji uz stihove poznate pesme: „I ko zna gde i ko zna kad“.

IZVOR : BLIC

[G]

Пет кандидата на једно место професионалног војника

Нудимо редовне плате, бенефиције, лечење у систему војног здравства и за породице припадника ВС, каже пуковник Стевица Карапанџин.





Војска Србије од 1. јануара прелази на професионални систем и имаће 13.000 војника, од укупно 30.000 припадника. Од тога, 11.000 чиниће професионалци оба пола ангажовани на конкурсима, уз 2.000 младића заинтересованих за добровољно служење војног рока. Од 1. јула у току је нови конкурс, где ће се попуњавати још 3.000 преосталих места, каже за „Политику” представник Генералштаба Војске Србије пуковник Стевица Карапанџин.

– Одзив је превазишао сва наша очекивања. Сада имамо већ око 8.000 професионалних војника. И прошле године смо имали неколико конкурса, на које се пријавило око 10.500 кандидата. Неће сви бити примљени по овом конкурсу, јер у процедури пријема већ имамо кандидате који су се јавили у мају ове године. Њих око 600 тренутно је на обуци и још толико их чека да буду упућени на обуку. Све у свему, биће потребно још око 1.800 људи, које ћемо примити после овог конкурса – додаје пуковник.

Оно што гарантује да ће Војска попунити још 3.000 места јесте досадашњи одзив. У просеку пет кандидата конкурише за једно место! При томе је проценат пријављених кандидата женског пола удвостручен, с прошлогодишњих 10 на 20 одсто, колико их се сада пријавило. Према речима нашег саговорника, код професионалних војника нема никакве разлика међу половима. Апсолутно равноправно конкуришу и третман је свуда исти и кад је у питању пријем и каснија професионална служба.

Општи услови за пријем су здравствена способност кандидата, да им раније није престао радни однос у државним органима због теже повреде дужности из радног односа, да нису осуђивани на казну затвора више од шест месеци, да нису старији од 30 година. И, наравно, да су држављани Републике Србије, али могу имати и двојно држављанство. Од посебних услова најбитније је да су служили војни рок са оружјем, што не важи једино за кандидате женског пола. Даље, да имају најмање средњу стручну спрему, осим за стрелце у пешадији и чуварску службу. У логистичким службама могу конкурисати лица која имају адекватну стручну спрему, која одговара служби и дужности за које се спрема. За возаче моторних возила могу конкурисати лица која имају Це категорију.

Кандидат који жели да постане професионалац подноси молбу јединици са којом жели да склопи уговор, а образац може наћи на пријавници сваке команде. Војник на служењу војног рока такође може постати професионалац, тако што подноси молбу свом претпостављеном старешини, у последњем месецу служења.

– Ми нудимо редовне плате, које у просеку износе око 30.000 динара. Професионални војник има право и на одређене неновчане бенефиције, али на накнаду путних трошкова за оне кандидате који не живе у месту службовања. Имају право на пензијско осигурање, али и на здравствено, које могу користити и чланови њихових породица, што подразумева и могућност лечења у систему војног здравства – објашњава Карапанџин.

Подофицирски кадар ће се у Војсци Србије попуњавати првенствено из категорије професионалних војника. Тако сваки професионални војник, у зависности од потреба службе и својих резултата рада, може из статуса професионалног војника на одређено време једног дана прећи у статус подофицира на неодређено време, уз додатно усавршавање. Сваки кандидат мора да прође одређену обуку, од четири до осам седмица, и само са кандидатима који успешно то заврше потписује се уговор. Око 10 одсто њих не успе у том циљу. Остали потписују уговор на три године и у оквиру три таква уговора могу да пређу у статус подофицира.

Радно време професионалног војника је осам сати дневно, 40 часова недељно. Може бити и дуже, али уз одговарајућу надокнаду. Професионални војник може бити ангажован у свим мисијама војске, и у земљи и у иностранству. Ако је, рецимо, војник ангажован на обезбеђивању административне линије према Космету, онда накнада може да износи и целу плату.

Б. Билбија

----------------------------------------------

Велико интересовање у Нишу, у Београду мало

– У Нишу и Новом Саду је одлично интересовање, док је у Београду мало мањи одзив. Неке јединице у Нишу обориле су све могуће рекорде, па тако у овом граду само на једном месту имамо 100 кандидата. Задовољни смо мултиетничношћу међу кандидатима, јер има заинтересованих међу свим националностима. У последње време је све више кандидата са вишим и високим образовањем – открива пуковник Карапанџин.
објављено: 31/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

„Еуротрансплант” хвали напредак у Србији

Пацијенти из Србије којима је неопходно пресађивање ових органа моћи ће да се оперишу у АКХ клиници

Грађани Србије којима су неопходне трансплантације срца и плућа од јесени ће моћи да се оперишу у аустријској АКХ клиници о трошку Републичког завода за здравствено осигурање. Бечка клиника је део мреже „Еуротранспланта”, институције која се на европском нивоу бави посредовањем у донацији органа. Правило ће бити такво да пацијенти који чекају пресађивање срца или плућа буду смештени у клиници у Тиршовој, а да се до Беча превезу санитетским авионом онда када се за њих нађе одговарајући орган.

Како је објаснио професор др Томица Милосављевић, министар здравља, у септембру ће доћи до званичне размене докумената између „Еуротранспланта” и Министарства здравља, да би се наша земља припремила за прелиминарно чланство у овој установи.

– Није нереално да постанемо чланови почетком 2011. године. Људи из „Еуротранспланта” су оценили помак у овој области. Нису очекивали, а ја сам знао да ће код нас трансплантације ићи узлазном путањом. „Близаначки споразум” ће бити потписан између Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и бечке АКХ клинике. Један уролог из Тиршове је три месеца био на усавршавању у бечкој болници – истакао је Милосављевић.

Прелиминарни уговор би значио да се на листи у Лајдену могу наћи и хитни пацијенти из Србије, односно деца, затим пацијенти који услед дуге анализе имају велики број антитела у крви или они случајеви у којима је дошло до отказивања јетре услед тровања.

Министар здравља каже да је веома важна подршка и помоћ медија, као и да акција за подршку програма трансплантације „Продужи живот” не би имала толики помак да није било подршке новинских кућа, пре свега листа „Политика”, РТС-а и агенције Бета.

– Направљени су кораци од седам миља у области пресађивања органа у Србији. Програм трансплантације је од јавног значаја, то сви морају да схвате – додао је министар здравља.

Значајна је чињеница да у Србији у протекле три године раст еброј пресађивања органа с преминулих особа, односно да се развија свест грађана о неопходности овакве врсте помоћи онима којима је то једини вид излечења, чиме се повећавају шансе за преживљавање пацијената.

Милосављевић је за „Политику” објаснио да је 2008. године обављено десет такозваних кадаверичних трансплантација (пресађивања органа с преминулих особа), 2009. године извршене су 24 такве операције, а за првих пет месеци ове године обављено је 26 захвата.

Приликом недавне дводневне посете делегације Министарства здравља Немачке много пажње је посвећено разговорима о унапређењу процеса трансплантације органа, а било је речи и о развијању пројеката из области анестезије код деце и лечењу бола, као и стварању могућности да Београд постане образовни центар и за стручњаке из суседних земаља. Приликом разговора наше и немачке делегације најављено је да ће ове године знатна средства бити уложена у лабораторију за типизацију ткива у Институту за трансфузију крви, а да се много ради и на стварању мреже координатора трансплантације у здравственим установама.

Подсећамо да се трансплантације срца и плућа не обављају у нашим здравственим установама. Претпоставља се да на ново срце чека око 30 пацијената, а на плућа минимум петоро болесника.

Д. Давидов-Кесар
објављено: 31/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Историјски потпис за СХС железницу Мој коментар: Ово СХС ме тако неугодно подсећа на један неуспели државни пројекат после 1.св.рата

Заједничко железничко предузеће Словеније, Хрватске и Србије могло би свакој држави годишње да донесе по 50 милиона евра. – Србија и Словенија уложиће наредних година у модернизацију по пет милијарди евра.





„Видите колико је интересовање новинара за нову Југославију”, прокоментарисао је у шали министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић посећеност конференције на којој је потписана декларација Србије, Хрватске и Словеније, срочена на енглеском језику, о оснивању заједничког железничког предузећа.

Та компанија, која треба да почне да ради 1. септембра, омогућиће бржи транспорт робе на Коридору 10 и поједноставити граничне процедуре. Како ће се она звати још није одлучено, а новинарско питање да ли је прихватљиво име „Железнице Срба, Хрвата и Словенаца”, пропраћено је смехом. Министар Мркоњић је позвао новинаре да предложе ново име компаније.

Њено седиште биће у Словенији, будући да је та земља чланица Европске уније и има усаглашену регулативу са европском, али ће, како је објаснио Патрик Влачич, словеначки министар за промет, фирма имати по једног представника из све три земље. Он је рекао да ће предузеће бити профитабилно.

– Уколико се реализује план да роба из Љубљане за 35 до 40 сати уместо досадашњих 60 до 70 сати стигне до Истанбула и ако привучемо део возова с Коридора 4, свака држава ће годишње зарађивати по 50 милиона евра – процена је Милутина Мркоњића.

Он објашњава да тренутно Коридором 10 иде око 700 возова, док конкурентским Коридором 4 преко Мађарске иде око 7.000, односно око 90 одсто саобраћаја између Немачке и Турске.

Декларацијом, коју су потписали Милутин Мркоњић, Патрик Влачич, министар за промет Словеније, и Данијел Милета, државни секретар Министарства мора, саобраћаја и инфраструктуре Хрватске, три државе су се обавезале да ће радити на отклањању административних ограничења приликом превоза робе (царине, ветеринарских и фитосанитарних контрола) и путника преко граничних прелаза.

Мркоњић је као добро оценио што три земље раде на економским интеграцијама и додао да оснивање заједничке компаније показује да економски односи диктирају политичке односе. Влачич и Милета су оценили да се ради о историјском потпису.

Што се пруге тиче она је најлошија у Србији. Министар Мркоњић је рекао да се она мора модернизовати, за шта се припремају пројекти, али је нагласио да на појединим деловима (од Ниша до Димитровграда) није ни електрифицирана. Државни секретар у хрватском министарству рекао да је пруга на Коридору 10 у тој земљи беспрекорна и најбоља у земљи.

Словеначки министар Влачич каже да Словенија нема железничку инфраструктуру какву би желела и додао да у наредних пет година планирају да у модернизацију уложе од пет до осам милијарди евра.

Трагом ове вести, стручњаци овакав потез оцењују веома позитивним. Оснивањем заједничког предузећа приход „Железница Србија” од транспорта (који сада износи 45 милиона евра) биће удвостручен, каже за „Политику” Дејан Ласица, државни секретар у Министарству инфраструктуре задужен за железницу. Ефективан и конкурентан транспорт робе се, према његовим речима, може постићи у садашњим условима, када просечна брзина возова износи 55 километара на час. Уколико би се модернизовала железница, каже он, корист би била већа.

Михаило Малетин, бивши професор Грађевинског факултета на Катедри за путеве, аеродроме и железнице, овај корак оцењује као добар.

– Све што води ка томе да се железница дигне на виши ниво је похвално јер је српска железница у катастрофалном стању. Задовољан бих био када бисмо достигли ниво из 1939. године када је била у рангу европских – каже Малетин.

За европску лигу, односно двоколосечну пругу, и подизање брзине на 160 километара на час потребно је око 4, 6 милијарди евра улагања на српском делу Коридора 10.

И Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета, овај потез трију држава оцењује као добар и економски оправдан.

– Честитам владама ове три земље што су без велике помпе превазишле резервисаност према сарадњи и успеле да се за кратко време договоре о заједничком предузећу. Да сте ме пре две-три године питали да ли је ово могуће, рекао бих да је идеја добра и да је корисна за све, али да је њена реализација далека – каже Вујанић.

Он наглашава да је интерес Словеније, која истина има европску инфраструктуру и на чијим пругама возови развијају брзину од 120 километара на сат, да њена роба бар за 12 сати брже него до сада стигне до Истанбула. С друге стране, каже он, потписивањем заједничке декларације, Србија отвара пут за бржи проток робе и услуга ка Европској унији.

----------------------------------------------

Историја

„На територији заједничке државе укупна железничка мрежа износила је крајем 1918. године 8.962 километра. Од тога је било 92 одсто нормалног, а осам одсто уског колосека. Стање железничке мреже и возног парка у читавој држави било је катастрофално. Пруга Београд–Љубљана је после Првог светског рата представљала главну саобраћајницу у земљи и везу са западном Европом, па је због тога темељно реконструисана.

Та пруга је пре рата била локална, а потом је представљала битну међународну везу Европе са Азијом и Средоземљем. Дупли колосек на читавој прузи почео је да ради 1929. године изградњом на релацији Београд–Новска. На тај начин Београд, Загреб и Љубљана, три битна центра државе, били су везани са западном и северном Европом двоколосечном пругом”, наводи се у студији „Железнички саобраћај и модернизација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, аутора Драшка Петровића.

Маријана Авакумовић
објављено: 30/07/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[G]

Bez zadržavanja na graničnim prelazima
Zatišje pred navalu stranaca

Zadržavanje na svim graničnim prelazima juče je bilo do pola sata, a na naplatnim rampama između pet i deset minuta. Na najfrekventnijem graničnom prelazu Horgoš nema zadržavanja dužih od 15 minuta kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje.



U Auto-moto savezu Srbije (AMSS) kažu da povoljne vremenske prilike omogućavaju nesmetano obavljanje saobraćaja, po suvim kolovozima i uz dobru vidljivost.


- Zbog turističke sezone i smene turista, u narednim danima očekujemo veliki broj vozila na putevima koji vode ka Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i Mađarskoj - napominju u AMSS.


Od početka turističke sezone najduža čekanja na Horgošu zabeležena su vikendom zbog navale pre svega turskih državljana.


Na Horgošu su tokom radnih dana zadržavanja bila maksimalno pola sata, dok su subotom i nedeljom čekanja na carinski pregled trajala i nekoliko časova, najviše oko tri sata, saznajemo nezvanično.


Trenutno zatišje je zapravo početak ponovne bure, jer carinici od sutra očekuju prvu turu stranaca povratnika, zbog čega će situacija do kraja avgusta i prve polovine septembra biti slična početku sezone godišnjih odmora.


Carina raspolaže sa dovoljnim brojem zaposlenih i, prema nezvaničnim informacijama, „u dane najvećih špiceva i drugim situacijama kada su prelasci preko graničnog prelaza Horgoš najveći radi veći broj zaposlenih koji se povlače iz drugih smena“.


Za državljane Srbije koji žele da izbegnu gužve najbolje bi bilo da na put ne kreću vikendom, a ako su na to primorani, granicu mogu preći i na Kelebiji gde gotovo nikada nema gužvi jer prelaz nije frekventan. Ukoliko putuju samo u Mađarsku, putnicima sa srpskim i mađarskim pasošem na raspolaganju su i dva manja prelaza Bajmok i Đala.


Većina Subotičana već je upoznata sa situacijom tokom leta na svim graničnim prelazima sa Republikom Mađarskom, zbog čega vikendom „idu na Đalu, a ostalim danima u vreme špica preko Kelebije“.


- Nedavno sam prešla granični prelaz Horgoš sa ukupnim zadržavanjem na obe carine od oko 40 minuta iako je bio vikend. Često putujem i znam da se situacija menja iz časa u čas zbog čega ponekad idem na Kelebiju ili Đalu. Carinici su ažurni, ali sam stekla utisak da je ove godine više putnika na svim prelazima - kaže Danijela P. iz Subotice.

Izvor : BLIC

[G]

Izvoznici poručuju novom guverneru
Slab dinar nikome ne odgovara

Teza da jak evro pogoduje izvoznicima u Srbiji, koja se poslednjih nedelja sa slabljenjem dinara sve više čuje, ne može se primiti zdravo za gotovo. Koliko god da ostvaruju prihode u valuti EU prodajom robe u inostranstvu, kompanije u Srbiji ovde imaju proizvodnju, tako da svako slabljenje dinara neminovno utiče i na neplanirani rast troškova, čime se umanjuje dobit. Stabilnost kursa, poručuju, ključna je kako bi svi bili na dobitku - i država i privrednici i građani.



Slab dinar je pretnja za poslovanje svima: Vaso Lekić i Miroslav Miletić; Jačanje izvoza ključna strategija: Guverner Dejan Šoškić

Velika su očekivanja od novog guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji je i rekao da će nastaviti saradnju sa državnim institucijama u ostvarenju onog što je zacrtano kao najveći izazov - promena privredne strukture zemlje, okretanje izvozu, jačanje štednje i investicija. Da li, međutim, ovakvo klizanje domaće valute odgovara onima koji prodaju svoje proizvode sa oznakom "Made in Serbia"?


Odgovor na ovo pitanje možda najbolje ilustruje konstatacija Miroslava Miletića, generalnog direktora "Bambi Banata", kompanije čija je jedna trećina proizvodnje namenjena prodaji u inostranstvu:


- Godinu smo počeli sa većom proizvodnjom, izvanrednom ponudom i prodajom, a i pored toga ulazimo u zonu pesimizma, jer će na kraju godine, zbog kursa, sve dobro što smo radili biti obezvređeno u finansijskom smislu.


Činjenica je da je jak evro blagodetan za izvoz, ali tek na kraju proizvodnog i prodajnog lanca, kada izvoznici naplate prodatu robu. Međutim, proizvodnja i fabrike su u Srbiji, pa i troškovi - za sirovine, radnu snagu, energente...


Dva su razloga, kaže Miletić, zašto ovakva situacija sa kursom ne pogoduje čak ni izvoznicima. Slabljenje dinara je pretnja za poslovanje svima.


- U prvoj polovini godine govorili smo o povećanju naše proizvodnje i prodaje, a bojim se da će se u drugoj polovini čuti mnogo pesimističnije izjave. Sada ne možemo da procenimo koliki će biti negativni efekti na naš poslovni rezultat, a biće ih. Činjenica je da je "Bambi Banat" bez obzira na značajne rezultate u izvozu, strategiju bazirao da bude lider na domaćem tržištu, a kupovna moć građana je u padu - ističe Miletić.


Sa padom životnog standarda građana i posledicama po prodaju u Srbiji suočava se i "Fudlend", preduzeće koje se bavi preradom voća i povrća, a proizvodni pogon ima na Kopaoniku. Odatle izvoze u SAD, Rusiju, Švedsku, Francusku, Nemačku.


- Sirovinu kupujemo i zadužujemo se u evrima, robu prodajemo preko cele godine. Problem je što životni standard građana Srbije opada, pa time i kupovna moć. Zbog rasta evra, ne možemo a da ne korigujemo cene, što opet biva obesmišljeno, jer ljudi ionako sve manje kupuju, pošto nemaju novca. I tako u krug - kaže Vaso Lekić, direktor "Fudlenda".


Izvoznici su sve više zavisni od uvoza. To je slučaj, između ostalog, i sa konditorskom industrijom koja uvozi sirovine koje se prodaju na berzi.
- Imamo problem sa cenama osnovnih sirovina koje smo do juče nabavljali na domaćim tržištima po stabilnim cenama, brašno, šećer, mleko u prahu i biljne masti… - ukazuje Miroslav Miletić.


Isto tvrdi i Rodoljub Drašković, direktor "Svislajon Takova", takođe velikog izvoznika, a koji ističe da ono što je privrednicima potrebno to je stabilna valuta i stabilne cene domaćih inputa - sirovine, ambalaže i repromaterijala.


- Sa jačanjem evra rastu i naše cene inputa, a to povećava neminovno cenu naših proizvoda, a onda nas čini manje konkurentnim - objašnjava Drašković.


Statistika pokazuje da je rastu srpskog izvoza u prvih šest meseci najviše doprinelo povećanje isporuka proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.


U strukturi izvoza po nameni, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju koji čine gotovo 66 odsto ukupnog izvoza, a sledi roba za široku potrošnju sa udelom od gotovo 26 odsto. Vaso Lekić smatra da teško da bi bilo koji izvoznik postajao jak, a da nije prvo razvio svoj brend u Srbiji. Većina kredita koje privrednici uzimaju kako bi obezbedili rast, ali i izvoz, indeksirani su u evrima, pa sa svakim jačanjem raste i iznos u dinarima koji treba da vrate.


- Za poslovanje jedino je dobra stabilna valuta ili i da bude fluktuacija, ali predvidivih. U protivnom, jačanjem evra mi dobijamo na izvozu, ali u Srbiji, gde nam je proizvodnja, zbog kursa gubimo. Kad smo se već odlučili za proizvodnju, i to dugoročnu, jedino što nam pogoduje je stabilan kurs - poručuje Lekić.


To potvrđuje i Rodoljub Drašković - stabilan kurs je imperativ i to na duži rok, kako bi kompanije mogli da se naprave i ostvare biznis planove i da sprovode adekvatnu cenovnu politiku. Ipak, sudeći po trendu koji domaća valuta ima, kaže da je vrlo moguće da će do oktobra evro vredeti 110 dinara.


Jasno je, kaže Nikola Pavličić, predsednik kompanije "Tarket Sintelon", velikog izvoznika podnih obloga, da je slab dinar ogledalo slabe ekonomije.


- Sigurno je da jači evro deluje u dva pravca, na smanjenje uvoza, a pogoduje izvoznicima. Ali, ako želite veći izvoz, ne možete držati fiksni kurs koji brani dužnike - kaže Nikola Pavličić.



Kome odgovara slab dinar
- onima koji prihode imaju vezane za evro
- deviznim štedišama
- banke koje depozite zasnivaju na pozajmicama iz inostranstva
- izvozu, ali samo delimično
- menjačnicama


Kome odgovara jak dinar
- uvoznicima, delimično
- svima koji primaju plate u dinarima
- zaduženima u kreditima indeksiranim u stranim valutama
- dinarskim štedišama
- bankama sa „domaćom” štednjom



Efekti tek na duži rok
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da efekti jačanja evra po izvoz neće moći odmah da se osete. Najbrže će se odraziti na izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i turističkih usluga. "Kod drugih industrijskih proizvoda proći će puno vremena. Prethodnih godina, zbog precenjene domaće valute, dešavalo se da su ugašene neke fabrike izvoznici, kao što je slučaj sa fabrikom sijalica 'Nikola Tesla' u Pančevu, a proći će više godina da se pojavi nova. Male efekte imaće možda proizvodi niže faze prerade, a najmanje kompleksni proizvodi, mašine, koje su u proteklom periodu najviše bile pogođene uvozom i nerealnim valutnim kursom", kaže Kovačević.



Evro 106,3524
Dinar će u ponedeljak oslabiti za 12 para. Tako će srednji kurs evra iznositi 106,3524 dinara, a što je za 0,1268 više nego što je danas.


Izvor : BLIC

[G]

Bez većih zastoja na putevima

1. avgust 2010. | 11:00 -> 16:20 | Izvor: B92 Beograd

Gužve na putevima u Srbiji zbog najveće smene turista u godini. Bez velikih zadržavanja na granicama i naplatnim rampama.



Prvi avgustovski vikend u Srbiji svake godine obeležen je gužvama na putevima kao i zastojima na graničnim prelazima.

Međutim, ove godine i pored velikog broja turista, nema većih zastoja na naplatnim rampama koje rade punim kapacitetima dok zadržavanja na graničnim prelazima uglavnom ne prelaze jedan čas.

Ekonomska kriza ostavila je izgleda i neke pozitivne posledice - letnje turističke gužve na srpskim putevima ove godine nisu velike kao što smo navikli.

Osim na graničnom prelazu Horgoš, gde su se vozila u pojedinim trenucima zadržavala i do dva sata, na ostalim ulazima i izlazima iz zemlje nema većih zadržavanja.

“Ne, nismo čekali dugo ali je put veoma loš. Asfalt nije napravljen kako treba na autoputu, sve od Slovenije, pa do ovde”, kaže jedan od putnika na prelazu Gradina između Srbije i Bugarske.

Da zadržavanja na graničnim prelazima budu što kraća trude se i u pograničnim službama - carini i policiji.

Ubrzanom kontrolom, granični prelaz Gradina dnevno pređe gotovo 50 hiljada putnika.

“Kad je na samom prelazu zadržavanje duže od dva časa, onda pristupamo minimumu granične kontrole gde se popušta sa kontorlom - utvrđujemo samo identitet putne isprave lica koje prelazi državnu granicu ili lične karte i verodostojnost tog dokumenta kojim putuje”, objašnjava komandir stanice na graničnom prelazu Gradina, Slaviša Igić.

“Razmenjujemo informacije i sa ostalim graničnim prelazima, primera radi sa Horgošem i Kelebijom, pa smo tako često obavešteni koja je frekvencija na našoj ulaznoj, odnosno na njihovoj izlaznoj strani”, kaže šef carinske ispostave Gradina, Vladimir Stojanović.

Za savet u izboru najboljeg mesta za prelaz granice najbolje je obratiti se Automotosavezu Srbije (AMSS).

“Na graničnim prelazima tokom vikenda beležili smo i višečasovna zadržavanja, međutim situacija se menja iz časa u čas”, kaže Artur Poletan iz AMSS-a.

“Vozačima savetujemo da kada se približavaju graničnim prelazima pozovu naš operativni centar kako bi dobili preciznu informaciju o trenutnim zadržavanjima kako bi ih eventualno uputili na alternativne granične prelaze”, poručuje on.

Osim graničnih prelaza, kritične tačke za zastoje su i naplatne rampe na autoputevima koje rade maksimalnim kapacitetima. Primetan je veći broj vozila na svim putevima u Srbiji.

O stanju na putevima u zemlji opširnije se možete informisati na našoj stranici Vreme.

Saobraćajna policija savetuje oprez

Glavni uzroci saobraćajnih nesreća na putevima u Srbiji su neprilagođena brzina i preticanje na mestima gde to nije dozvoljeno.

Kada su na putevima u Srbiji gužve, kao ovog vikenda, a kolovozi vlažni, postoje još veći uslovi da do saobrađajne nesreće dođe. Zato je veoma važno slušati savete saobraćajne policije.



Tehnička ispravnost vozila, blagovremeno planiranje i polazak na put, poštovanje propisa - pre svega onih koji se odnose na ograničenja brzine, preticanje, držanje odstojanja i nekonzumiranje alkohola - osnovni su saveti saobraćajne policije.

Za one koji ih se ipak ne pridržavaju, saobraćajci će primeniti novi metod kontrole, najavljuje glavni policijski inspektor dr Jovica Vasiljević.

“Mi ćemo vozilo isključivati na samim naplatnim rampama. Znači, prekršaj će biti otkriven tokom vožnje na određenoj deonici na Koridoru 10, a mi ćemo vozača isključiti i sankcionisati nakon naplatne rampe kako bismo povećali bezbednst saobraćaja”, poručuje on.

U saobraćajnoj policiji kažu da će nastaviti da pojačanim prisustvom i novim metodama kontrole povećavaju bezbednost saobraćaja kako bi se nastavio dobar trend smanjenja broja saobraćajnih nesreća kojih je za 30 posto manji nego u prvih sedam meseci prošle godine.

[G]

Uvažavajući predlog koleginice kojice tema je promenila ime u "Najnovije vesti".

[G]

Пуцају и док роне

Припадници 93. ронилачке чете, који су недавно из Гружанског језера извукли олупину „орла”, опремљени су руским подводним пушкама и пиштољима.





Нови Сад – После само два сата пловидбе Гружанским језером и претраге дна сонаром, посада чамца је, 4. јуна ове године око 20 часова, јасно видела контуре авиона – био је то „орао” кога је дан раније пилот, пошто није могао да извуче стајни трап, обрушио у језеро и безбедно се катапултирао. Место је обележено и сутрадан су рониоци сајле дизалице закачили за авион који је извучен на површину.

– Та акција је пример онога за шта је наша јединица способна. За мање од 48 часова ми смо рониоце и опрему превезли из Новог Сада у Крагујевац, претражили језеро и извукли олупину – каже мајор Митар Миловић, командир 93. ронилачке чете.

Ова јединствена јединица Војске Србије, која је смештена у бази Првог речног одреда у Новом Саду, још од 1945. године је центар речног роњења које је неупоредиво теже од оног у морским дубинама. Видљивост се мери центиметрима, ронилац једва да назире нешто испред маске – у најбољем случају до пола метра и то зими, када су реке бистрије. Струја је јака, тако да је кретање веома отежано, а и реке свашта носе па су дебла и други предмети стална опасност.

– Дубине су углавном релативно мале, али то ништа не олакшава имајући у виду поменуте ризике. У пролећном периоду, када вода надође, просечна дубина Дунава на средини корита је око 20 метара, али у Ђердапској клисури на појединим местима ова река је дубока и више од 100 метара. Занимљиво је да је Тиса, због јаче струје, тежа за роњење од Дунава – објашњава мајор Миловић.

Намене 93. ронилачке чете су потрага и спасавање када дође до несреће у којој су актери припадници војске, или до губитка војне технике на рекама. Пре неколико година приликом вежбе на Сави, код Шапца, потонула је амфибија при чему је погинуо један подофицир. Рониоци из ове јединице пронашли су тело и помогли при извлачењу возила. На располагању су и за противминске и противдиверзантске задатке, при чему се ови други редовно спроводе и у мирнодопским временима.

– Реч је о класичној безбедносној процедури: приликом посете високих страних делегација речној флотили, проверавамо да није нешто постављено испод бродова које обезбеђујемо док су гости на њима – каже мајор Миловић наглашавајући да је јединица, у складу са трећом мисијом ВС, увек на располагању цивилним структурама као што је то било и пре неколико година када је аутобус пао с моста у Тису.

Припадници 93. ронилачке чете недавно су опремљени и специјалним подводним оружјем, које је доскора било тајна а које подсећа на оно из филмова о Џејмсу Бонду. Реч је о аутоматским пушкама и пиштољима руске производње, који пуцају под водом с тим што муниција, уместо класичног зрна, има стрелице.

Ипак, неке ствари недостају: тешка ронилачка одела која би олакшала подводне радове, скутер с носилом за пружање брзе прве помоћи и евакуацију, подводни скутери за кретање кроз јаке речне струје а добродошли би и тренинзи на мору.

Војни рониоци једини у Србији имају најсавременији сонар и магнетометар америчке производње који се користе за трагање по речном или језерском дну. Сонар је тако осетљив да се на монитору јасно оцртавају тело утопљеника па чак и пиштољ одбачен у реку, а 93. ронилачка чета поседује и барокоморе – преносну у којој може да се пружи помоћ једном рониоцу кога у води задесе проблеми са плућима, као и велику, статичну, у којој има десет места.

– У овој већој, подизањем притиска ваздуха, могу се симулирати зарони до дубине од 110 метара па се користи и за специфичне ронилачке тренинге – објашњава Шериф Бајрами, заменик командира 93. ронилачке чете поручник фрегате.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

Јединствени у региону

Поручник фрегате Шериф Бајрами сматра да би ова јединица, уз мало ангажмана, могла добити и међународни значај. Ако је Хрватска добила регионални центар за подводну потрагу и спасавање на мору, нема разлога да база у Новом Саду не постане регионални центар за подводну потрагу и спасавање на рекама.
објављено: 02/08/2010 Извор : ПОЛИТИКА

[misticlady]

poručnik fregate ima baš lepo ime Šerif Bajrami...tek da se zna da sve čitam,s tvoga pera:raz_073:

[G]

Извор : Политика

Основа сваког плана за Косово – заштита Срба


Представници и власти и опозиције сагласни само у томе да је предлог о специјалном статусу за север Косова неприхватљив.





Србија сигурно неће ратовати за Косово, али га никада неће ни признати, а неће ни тужити ниједну земљу која га је признала, поручио је на седници парламента шеф државе Борис Тадић. Јавности је, тако, за сада познато за које путеве се Србија није одлучила, али шта ће тачно предузети у наредном периоду остаје под незваничном ознаком државне тајне.

Ако су конкретни кораци тајна, тајна су и очекивања од коначног решења. Државна стратегија се у овом тренутку своди на инсистирање Београда на новим преговорима о статуту који би за исход требало да има „компромисно решење у складу са Уставом Србије, које неће једнима дати све, а другима све одузети”. Шта то тачно значи, непознаница је чак и за првог потпредседника владе Ивицу Дачића који је и сам пред посланицима признао да не зна „које би то компромисно решење било прихватљиво”.

Оно које, судећи по изјавама и представника власти и највећег дела опозиције, сигурно није прихватљиво јесте оно што, као компромис ових дана, званично нуди Европска унија, а незванично и САД – чврсту аутономију или специјални статус за север Косова.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић за наш лист је одбацио ту идеју наглашавајући да специјални статус већ постоји и да је он установљен 1999. године. „Шта је онда ново што нуди ЕУ? Србија неће мењати своје за своје. Ми можемо само да разговарамо о статусу Косова, пошто је статус севера већ дефинисан”, каже он.

Сличне ставове износе и у опозицији. „Морамо водити рачуна, пре свега, о нашем уставном поретку и на широком консензусу утврђеној платформи да желимо да сачувамо државу у пуном суверенитету и у облику који је ова генерација политичара и грађана примила од претходних генерација”, каже Игор Мировић, члан Председништва Српске напредне странке. Потпредседник Демократске странке Србије Милош Јовановић истиче да је „неприхватљива било која опција која подразумева експлицитно или имплицитно признавање сецесије Косова”.

Либерално-демократска партија је, према речима Зорана Остојића, члана председништва те странке, уверена да је том делу Косова потребно више од класичне локалне самоуправе. „Ништа на Косову није уобичајено, па ни решења не могу бити књишка. Ипак, морамо да водимо рачуна да не живе сви Срби на северу Косова, они не смеју да буду жртве новог решења”, каже Остојић.

Од представника опозиције је лакше чути како они виде могуће решење косовског проблема – код неких то је већ оформљена стратегија и план деловања, код других, опет, само идеја. Али и међу представницима власти појединци знају како би даље.

Стојанка Петковић, народна посланица из Г17 плус, која живи на КиМ, каже да би компромисно решење „на основу њеног сазнања из народа КиМ”, значило да свуда тамо где је већинско српско становништво морају постојати јасне ингеренције и институције Србије, а заштита српске историјске и културне баштине мора бити приоритет.

„Опште је позната ствар да су сви политички субјекти на северном делу КиМ јединствени у ставу да север ни у сну неће да се интегрише у косовске институције. Стога треба озбиљно размислити у наредном периоду о отварању основног суда у Косовској Митровици, у коме би се судило по законодавству Србије, уз присуство и Еулекс судија и тужилаца”, рекла је Петковићева на скупштинској седници.

И у ДСС-у знају тачно шта би у наредном периоду предузели, наравно, да су они на власти. „Косово не може да се брани, а да приоритет владе буду евроинтеграције. Када се изађе из тог оквира, најпре треба да се обезбеди останак Срба на КиМ и то тако што би им се обезбедила чврста финансијска подршка и гарантовала безбедност”, каже Јовановић и додаје да за гарантовање безбедности постоје два модалитета, која за сада не жели да открива.

Осим тога, како објашњава, морамо да се окренемо себи и радимо на јачању Србије – економском, политичком, институционалном. До тада, али и док не дође до промене међународних околности које се, како каже, брзо мењају, важно је да косовски конфликт држимо замрзнутим.

Предлог о замрзнутом конфликту заговара и Игор Мировић, али, како каже, под условом да Србија и КиМ уђу заједно у ЕУ. Међусобни односи би остали замрзнути, наравно уз поштовање свих могућих права и много већу заштиту становништва на КиМ. „Пријем у унију и помак ка том пријему може да значи стабилизацију економских прилика и у централном и у северном делу Србије и на КиМ, што кроз известан број година (10, 15 година) може да доведе до мирнијег, рационалнијег и ефикаснијег тока преговора”, објашњава Мировић указујући да такво решење већ постоји у случају Кипра.

Г. Новаковић – Б. Баковић
објављено: 02/08/2010

[G]

ДОСИЈЕ: НАПАД НА ИРАН – РЕАЛНОСТ ИЛИ ЗАСТРАШИВАЊЕ
Израелско чишћење цеви

Експерти и медији у Израелу већ спекулишу о неколико сценарија по којем би израелски авиони бомбардовали иранска нуклеарна постројења.





Учестале претње иранског председника Махмуда Ахамдинежада о нестанка Израела са лица земље иде на руку онима који у Израелу тврде да ирански нуклерани програм мора бити обустављен војним средствима. Глас заговорника рата против Ирана све је гласнији, а протеклих недеља у и светски медији известили да се ова опција „вратила на сто” и администрације у Вашингтону.

Иако је и изасланик Ирана у Међународној агенцији за атомску енергију Али Асгар Солтаних пре неколико дана изјавио је да је Иран „потпуно спреман за преговоре о гориву за реактор у Техерану без било каквих услова”, ирански нуклеарни програм и даље је споран за западни свет, Израел, али и Русију. Ипак, јеврејска држава се осећа најугроженијом тако да се у Израелу већ спекулише о неколико више или мање могућа сценарија по којем би израелски авиони долетели до Ирана и бомбардовали нуклеарна постројења.

Први сценарио укључује да израелски борци Ф-15 прелете 1.600 километара преко Саудијске Арабије и стигну до Ирана и то једина опција која подразумева пролаз кроз ваздушни простор само једне земље. Други сценарио је лет од 1.600 километра преко Јордана са пуњењем горива у Ираку, што би подразумевало да Израел добије дозволу за коришћење ваздушног простора обе ове земље. Трећи сценарио је лет од 2.000 километра преко Јордана и Саудијске Арабије уз пуњење горива у близини границе саудијске краљевине са Кувајтом и Ираком.

Према четвртом сценарију, израелски авиони би летели 1.800 километара преко Сирије до Турске где би у близини турско-ирачко-иранске границе напунили гориво и наставили ка Ирану. Узимајући у обзир актуелне затегнуте односе између Јерусалима и Анкаре, ово је мало могућа опција. И најмање могућа опција је да израелски авиони најкраћом маршутом од 1.500 километара прелете Сирију и Ирак на путу до иранских постројења.

Уколико би дошло до рата, Израел би на Иран кренуо ловцима-бомбардерима Ф-15 који би носили сателитски навођене бомбе (EGBU-24 Paveway 3) са бојном главом (BLU-109/B)која моће да пробије 2,38 метара бетона. Њихове мете највероватније би била и постројења као што су електрана за обогаћивање уранијума у Натанцу, потом Техерански нуклеарни истраживачки центар, Есфахански нуклеарни технолшки центар, постројења у Бушехру, Амараку, Карају, као и према појединим информацијама ново место за обогаћивање уранијума које је изграђено унутар једне планине у близини града Кома.

Оно што забрињава аналитичаре је сигурни одговор Иранаца који би балистичком ракетом „шахаб-3” могли да гађају целу територију Израела. Премда је Израел пре неколико дана потписао са САД споразум о оспособљавању балистичког штита „Ероу-3”, који би требало да на већим висинама обара ракете уперене ка јеврејској држави, овај систем ће бити у функцији тек између 2012. и 2013. године. Систем заједнички производе израелска ваздушно-космичка индустрија и америчка фирма „Боинг”, на шта је утрошено милијарду долара од 1988. године. Ипак, Израел усавршава систем ракетне одбране „Ајрон дом” (Гвоздена купола), који је пре свега усмерен за одбрану од ракета малог домета које Хамас и Хезболах испаљују ка Израелу.

Ирански министар одбране и бригадни генерал Ахмад Вахиди упозорио је недавно Израел да ће „сваки незаконити акт агресије од стране Израела бити окидач за почетак његовог уништења”. Ирански председник Махмуд Ахмадинежад је, пак, у интервјуу за државну телевизију Прес рекао да Иран очекује да ће САД извести војни напад на најмање две државе на Блиском истоку у наредна три месеца, не прецизирајући да ли мисли да ће Иран бити нападнут. Осим тога, Ахмадинежад је рекао да Иран има „врло прецизне информације да су Американци сковали план, према којем воде психолошки рат против Ирана”.

У Израелу се о нападу на Иран прича још од пролећа 2008. године, када се спекулисало да тадашњи премијер Ехуд Олмерт разматра обу акцију. Подсетимо, Израел је 1981. године бомбардовао и уништио је једини нуклеарни реактор у Ираку, а 2007. је бомбардовао једну локацију у Сирији због сумње да се ту налази нуклеарни реактор.

Званичници актуелне десничарске владе у Јерусалиму отворено кажу да је Израел унапредио војну способност која би могла да буде коришћена против непријатеља у Гази, Либану, Сирији или Ирану. Међутим, постоји неколико теорија зашто се Израел устручава од такве акције.

Једна теорија се заснива на томе да Израелци желе да што више унапреде своје војне капацитете, како офанзивне, тако и одбрамбене, будући да би напад изазвао одговор Ирана, али и Хезболаха у Либану. Друга теорија се заснива на томе да израелски планери наводно сматрају да напади не би били успешни, међутим то није у сагласју са изражени страхом јеврејске државе од иранске нуклеарне претње.

Према трећој теорији, напад спречавају унутрашња политичка превирања јер премијер Нетанијаху наводно заговара напад, али не жели да га нареди без сагласја са министром одбране Ехудом Бараком, председником Шимоном Пересом, начелником Генералштаба Габијем Ашкеназијем и шефом Мосада Меиром Даганом. Наводно само Барак подржава напад, али је занимљиво и то што Ашкеназију и Дагану у наредних неколико месеци истичу мандати тако да ће бити од пресудног значаја видети кога ће израелски премијер изабрати да их замени.

Осим тога, аналитичари сматрају да су Израелци опрезни и да се не догоди ситуацију из Суецког рата 1956. године када Ајзенхауерова администрација није подржала војну операцију Британаца, Француза и Израелаца. Садашња администрација Барака Обаме није искључила војну интервенцију, али засад Израел нема подршку за самостални напад.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Потрага за ратним пријатељима

Осим САД, уколико Израел заиста намерава да крене у ратну акцију против Ирана неопходни су му логистички ратни пријатељи будући да је поприлично удаљен од иранске територије. У том контексту се и тумачи недавно објављена информација да је шеф израелске обавештајне агенције Мосад Меир Даган посетио Саудијску Арабију, при чему су разговори били су усредсређени на Иран и развој његовог нуклеарног програма. Портал „Ворлднет дејли”, објавио је ову вест позивајући се на арапске изворе, док су израелски медији претходно објављивали низ извештаја о томе да је појачана сарадња између Јерусалима и Ријада, између осталог, и у области одбране, конкретно војна сарадња у случају израелског напада на иранска нуклеарна постројења.

Да Даганова посета није дипломатско убеђивање разрађивање детаља успостављене израелско-саудијске сарадње сведочи и то да је још пре више од два месеца у току војне вежбе саудијске војне снаге прекинуле операције својих ваздушних одбрамбених система на неколико сати. Ову активност Саудијаца, лондонски „Тајмс” је протумачио као пробу војних планова за евентуалну потребу да израелски борбени авиони лете кроз саудијски ваздушни простор на путу ка Ирану. Штавише, ирански и поједини арапски медији известили су да су израелски авиони и хеликоптери чак и слетели у Саудијској Арабији да би тамо наводно „разместили опрему”.

Док „Тајмсови” амерички извори тврде да су Саудијци дозволили Израелу прелете преко севера своје територије, Ријад демантује те наводе а саудијско Министарство спољних послова саопштава да краљевство „никад никоме неће дозволити да користи саудијску територију за напада на друге земље”. „То се нарочито односи на окупаторски режим Израела са којима Саудијска Арабије нема односе”, додаје се у саопштењу.

Осим тога, прошлог месеца је амбасадор Уједињених Арапских Емирата у Вашингтону Јусуф ал-Отајба оценио да је нуклеарно оружје у рукама Иранаца озбиљније од израелског напада јер се нуклеарни Иран не може толерисати. Ова изјава је одмах у Израелу протумачена као знак да земље Залива деле са израелску забринутост око иранског нуклеарног програма. Амбасадор УАЕ је потом у чланку у „Вашингтон тајмсу” отворено заговарао амерички напад на Иран.

Н. Радичевић
објављено: 02/08/2010 Извор : Политика

[G]

Vladajuća koalicija sve češće krši Ustav! Zakone kroje po meri funkcionera.

Kad Evropska komisija u oktobru bude pisala izveštaj o napretku Srbije ka EU, pred njom će se naći izveštaji o najmanje četiri zakona i jednoj uredbi koje je vladajuća većina u Skupštini donela ili promenila kršeći Ustav Srbije i mnoštvo protesta profesionalnih udruženja, nevladinih institucija i zaštitnika građana zbog kršenja zakona, Ustava i evropskih pravila.



Vladajuća koalicija ređa za sobom drastične primere neosetljivosti na javni protest i gazi po odlukama i upozorenjima nevladinih institucija koje je sama osnovala kada se obavezala na veću kontrolu svoje vlasti. Poslednji primer usvajanja amandmana na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji će funkcionerima omogućiti da zadrže više funkcija, iako su u sukobu interesa, predstavlja samo jedan u nizu bahatih postupaka, za samo nekoliko meseci. Domaća javnost je ponižena, a institucije kontrole potpuno obezvređene. Pomoć se očekuje od Ustavnog suda, koji je vlast takođe pokušala da iskoristi za svoje interese zadržavanja višestrukih funkcionerskih plata, ali pre svega od institucija Saveta Evrope i Evropske unije.


- Usvajanje amandmana o duplim funkcijama ruši jedan od temelja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, a koliko sam upoznat sa srpskim Ustavom, ovaj amandman je protiv ustavan jer omogućava da jedan funkcioner bude istovremeno i u izvršnoj i u zakonodavnoj vlasti, što je nespojivo. Ova promena je izazvala veliku pažnju u međunarodnim organizacijama i uveren sam da će Evropska komisija reagovati. Greco (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope) će to uneti u svoj izveštaj o Srbiji. Ove izveštaje pažljivo prati Evropska komisija i uveren sam da će to biti lančana reakcija - kaže za „Blic“ Drago Kos, predsednik Greco i ističe da je usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bio veliki pomak napred i da „svako vraćanje na staro neće biti tolerisano u evropskim institucijama“.


- Kolege iz Srbije su me obavestile da će se žaliti Ustavnom sudu i nadam se da će sud oboriti taj amandman.


Drago Kos

Vladajuće stranke su mesecima pokušavale da zaštite svoje funkcionere od zakonske obaveze da se odreknu višestrukih funkcija. Prvo su pokušale da „igraju“ na razjedinjenost u Agenciji, pa kad im to nije uspelo zahvaljujući ugledu i upornosti predsednika Odbora Agencije Čedomira Čupića, pokušali su pritisak na Ustavni sud, čime su sebi kupili vreme. U jednom trenutku je čak i Ministarstvo pravde poslalo „potvrdu“ gradonačelniku Jagodine Draganu Markoviću Palmi, da nije u sukobu interesa. Ovo je takođe bio primer drastične zloupotrebe ministarstva. Usledilo je podnošenje amandmana u Skupštini, koje je na kraju i urodilo plodom jer je Vladan Batić, nezavistan poslanik, predložio ono što se od njega tražilo. Praktično, u vladajućim strankama su svesni da ovaj amandman ne može izdržati proveru USS, ali ponovo je na delu kupovina vremena za funkcionere.


- Ja sam lično protiv duplih funkcija, ali po unapred utvrđenim pravilima, a ne retroaktivno, što je intencija Ustava, jer se mora voditi računa o sistemu pravne sigurnosti i stečenih prava - pokušao je da objasni poslanik Batić. „Veoma sam zainteresovan za stav Ustavnog suda po ovom pitanju čime će nadam se dileme biti otklonjene“, kazao je Batić.


Đorđe Vuković

Pre izmene ovog zakona, vladajuća koalicija je usvojila Zakon o elektronskim komunikacijama po kojem tajne policijske i vojne službe, bez sudskog odobrenja, mogu da prate komunikacije građana. Upozorenje da to ne smeju da urade uputio im je Saša Janković, zaštitnik građana. Umesto da, kako zakon nalaže poslušaju mišljenje ombudsmana, šefa poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija ga je optužila da je „zlonameran“. Zakon čeka mišljenje Ustavnog suda. Reagovale su i evropske novinarske organizacije. Uprkos upozorenju OEBS-a i velikog negodovanja među novinarima, vladajuće stranke usvojile su i Zakon o informisanju kojim se uvode drakonske kazne koje mogu zatvoriti medije. Ovaj zakon je usvojen na insistiranje G17 plus, a uz podršku DS i LDP. Jedna od vrlo osetljivih stvari koje će Evropska komisija pomenuti u svom izveštaju, od čega zavisi i kandidatura Srbije u EU, biće i konstantno kršenje Zakona o javnim nabavkama. U pitanju je oblast sa pretpostavljeno najvećim stepenom korupcije u državi. Vladajuća koalicija postavila je, kršeći zakon za šefa kontrole javnih nabavki bivšeg debeovca sumnjive prošlosti. Primena novog zakona je jedan od najvažnijih zadataka koji je Evropska komisija postavila Srbiji za ovu godinu. Najnoviji primeri kršenja novog Zakona o zabrani diskriminacije koji su pokrenuli oštre proteste Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, i Saše Jankovića, ombudsmana, samo su upotpunili neslavan niz zakona koje Vlada krši.


- Vladajuće stranke su procenile da među opozicijom nemaju alternativu i to im omogućava da sa javnošću idu u klinč i da se bahato ponašaju. Dali su sebi previše političke moći, a nemaju samokontrolu. Jer, za ponašanje stranaka na vlasti nisu važni samo zakoni, tačnije nisu dovoljni da ih ograniče, već je neophodno da imaju unutrašnju kontrolu i da se zapitaju da li će ponovo dobiti izbore ako nagomilaju negativnu energiju u javnosti. Ključni problem u državi, kad je u pitanju korupcija je gazdovanje javnim preduzećima, gde su najveće pare - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor Cesida.


Kako stranke kreiraju pravila mimo zakona

Promenili po meri partijskih interesa
- Zakon o elektronskim komunikacijama (BIA i VBA bez naloga suda mogu da prate komunikacije građana)
- Zakon o informisanju (drastične kazne za „neposlušne“ medije)
- Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (ozakonili sukob interesa)
Nekažnjeno krše pravila na osnovu međupartijskih dogovora
- Zakon o zabrani diskriminacije (izbor nacionalnih saveta)
- Izbor poverenice za zaštitu ravnopravnosti (zadržala mesto profesora za pet predmeta na fakultetu u Nišu)
- Zakon o javnim nabavkama (kontrolu javnih nabavki radi kadar DS sumnjive moralne prošlosti)

Odbijaju da promene da ne bi umanjili vlast
- Zakon o lokalnim izborima (smanjivanje uticaja šefa stranke na odbornika)
- Zakon o izboru narodnih poslanika (blanko ostavke)

Izvor : Blic

[G]

Медведев не зна ко ће се кандидовати за председника





Москва – Председник Русије Дмитриј Медведев изјавио је јуче да не зна ко ће се кандидовати на председничким изборима 2012. године. „Не знам шта ће бити 2012. године, не знам ко ће се кандидовати. То може бити Медведев, може бити (премијер Владимир) Путин, а можда неко трећи”, рекао је Медведев приликом сусрета са новинарима у Сочију. Он је казао да је неопходно размишљати о томе да се земља развија по „предвидивом сценарију”.

„О томе је размишљао Путин, размишљао сам и ја, и треба да размишља онај човек који ће доћи после мене”, рекао је Медведев.

Оштра конкуренција међу блиским снагама у време предизборне кампање, по његовом мишљењу, неће донети корист Русији.

„Не бих желео да се међу блиским снагама развије борба, то ће бити лоше за државу”, рекао је Медведев, одговарајући на питање новинара да ли ће Путину бити конкурент у предизборној кампањи.

Говорећи о садашњим односима са Путином, он је казао да су са једне стране остали непромењени, док су се са друге значајно променили.

„Увек смо били на `ти`, али кад је постао председник, почео сам да му се обраћам на `ви`. Тако је и он почео да ми се обраћа на `ви` кад сам постао ја председник”, рекао је Медведев, објашњавајући да то захтевају правила етикеције.

„Раније нисам сасвим разумео када ми је објашњавао да се на месту председника човек мења, да се реалан однос према животу из корена мења. Зато су наши односи – односи председника и бившег председника, то се не може не узимати у обзир”, рекао је Медведев.

Бета
објављено: 04/08/2010 Извор : Политика