Obicaji u SRPSKOM NARODU

[Bisernica]

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika jeste Božić. Toga dana praznujemo rođenje Jedinorodnoga Sina Božjeg — Gospoda Isusa Hrista od Duha Svetoga i Svete Djeve Marije u „Vitlejemu Judejskome za vreme Iroda cara" (Mt 2, 1).

S obzirom na mesijansku službu novorođenoga Bogomladenca Hrista, koji je „radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s neba i postao čovek" — Njegovo rođenje u vremenu je najznačajniji događaj u istoriji roda ljudskog. Zato je celokupno kulturno čovečanstvo od pre dve hiljade godina podelilo istoriju roda ljudskog na dva dela — na istoriju pre i posle rođenja Gospoda Isusa Hrista. Rođenje Hristovo je, dakle, centar hrišćanske istorije. Otuda je i radovanje Božiću osnova i preduslov za najveću radost nad radostima — Vaskrsenje Gospoda Hrista. Zato se Božić naziva „Mala Pasha", to jest „Mali Uskrs".

Naša Sv. pravoslavna Crkva pripremu proslave Božića počinje na četrdeset dana pre praznika, kada je propisala početak Božićnjeg posta, koji traje od 25/15. novembra do 7. januara/24. decembra (po starom kalendaru). Božićni kanon „Hristos se rađa, slavite Ga, evo Hrista sa nebesa — sretajte Ga", poje se u njemu od praznika Vavedenja Presvete Bogorodice 21. novembra do 1. januara. I svi narodni običaji jesu priprema za „domaću crkvu", za svaku pravoslavnu kuću, da najsvečanije dočeka praznik Bogomladenca Isusa Hrista.

Pripremi ovog najradosnijeg dana, u srpskom narodu, posvećene su naročito tri poslednje nedelje pred Božić, za koje naš narod ima i nazive: Detinjci, Materice i Oci, kao i za dane uoči samog praznika: Tucindan i Badnji dan.

[Bisernica]

Dan uoči Božića zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zbog toga što se toga dana i te večeri bdeniše (ne spava), nego sa nestrpljenjem očekuje Rođenje Bogomladenca Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naročitim pesmama i molitvama unosimo u domove svoje, zove Badnjak. Badnjak (mlad cerić ili hrastić, mada može i cerova ili hrastova grančica) simbolički predstavlja Isusa Hrista, koji je u naponu svoje snage, sebe prineo za grehe sveta. Tako mlad cerić, odnosno hrastić, silinom svojom, razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom svojim osvetljava sve kutove domova naših.

I hrišćanski Badnjak kao i Božićnjar vodi poreklo od one čudesne božanstvene vitlejemske noći kada se u pastirskoj pećini rodio Spasitelj čovečanstva, a pastiri koji „čuvahu noću stražu kod stada svojega (Lk 2,8), požili vatru i grejali se. Na glas anđela Gospodnjeg, koji im se javi i reče: „Ne bojte se; jer, gle, javljam vam veliku radost... danas vam se rodio Spas, koji je Hristos Gospod... Naći ćete dijete povijeno gde leži u jaslama". — „Kada su, po dogovoru, pošli do Vitlejema da vide šta se tamo dogodilo što im kaza Gospod" (Jk2,10, Pi15), nasekli su i poneli dosta grana da nalože vatru i pored Novorođenčeta i pored Majke Njegove, jer noć ona beše vrlo hladna.

Vremenom se u našem pravoslavnom narodu ova simvolika Roždestva pretvorila u običaj koji je teško izbrisati, iako su u istoriji postojali takvi pokušaji, ako ne da se izbrišu, a onda da se izvitopere i izopače.

Danas na selu, pa i u gradu gde je to izvodljivo, na Badnji dan izjutra rano, domaćin kuće ili neko od muške čeljadi, odlazi u šumu, u gaj, u zabran, sa sekirom u ruci za Badnjak. Kada nađe cerić ili hrastić pogodan za Badnjak (prav i granat, a toliko veliki da ga može na ramenu doneti do kuće), obred sečenja Badnjaka počinje krsnim znakom. Badnjačar se, naime, prekrsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i izgovori kratku molitvu: „Pomozi Bože i Badnjače sveti!" Zatim sekirom u tri maha, u ime Svete Trojice, preseče badnjak tako da padne na istočnu stranu odakle Gospod dolazi. Onda pronađe dren, odseče granu i kaže: „Na zdravlje nam bilo!" Posle toga Badnjak stavi sebi na desno rame i odnese kući pevajući: „Roždestvo Tvoje Hriste Bože naš..." Do noći Badnjak stoji pred kućom, u dvorištu, a u višespratnicama u gradu, gde je Badnjak cerova ili hrastova grančica sa prutićem drena i šačicom slame, što se kupuje na pijaci, Badnjak stoji u predsoblju stana. A kada padne Badnje veče, Badnjačar ponovo uzima Badnjak i drenovu granu, stavlja ga sebi na desno rame i unosi u kuću. Tada on svečanim glasom pozdravlja domaćicu i svu čeljad: „Dobro veče i srećno vam Badnje veče!" Domaćica i sva čeljad, u prazničnom ruhu, isto tako razdragano i svečano odgovaraju: „Bog ti dobro dao i sreće imao!" I iz sita posipa Badnjak žitom, premazuje ga medom i preliva vinom. Zatim se prekrsti, celiva Badnjak tamo gde je premazan medom i preliven vinom i Badnjačara u obraz uz poznato mirboženje u kome Badnjačar kaže: „Mir Božji — Hristos se rodi!", a domaćica odgovara: „Vaistinu se Hristos rodi!" Ovo ljubljenje Badnjaka i mirboženje između Badnjačara i domaćice se ponavlja sa svima ukućanima.

Simbolika ovoga susreta je jasna. Gospod Isus Hristos novorođeni Spasitelj čovečanstva, u vidu Badnjaka, ulazi u dom naš i svima članovima domaćinstva donosi zdravlje (drenov prutić), izobilje plodova zemaljskih (žito) i duhovnu radost (med), koja je slatka kao med ili čak slađa i od meda. Badnjačar onda uzme kadionicu, ode pred ikonu domaće slave, pred kojom je upaljeno kandilo, okadi je, obiđe sva odeljenja u domu, da sve zamiriše na tamjan, u sve odaje pospe slamu i zvečeći (srebrni) novac, a u gostinskoj sobi, gde je ikona još i po tri oraha u sva četiri ugla. U slamu se bacaju suvo voće ili slatkiši koje deca traže dok kvoču i pijuču, što sve dočarava atmosferu pastirske pećine u Vitlejemu gde je rođen Hristos. U gradu se zavežljajčić slame sa drenovim prutićem obično stavi ispod stola na kome je pripremljena badnjačka večera. Dok ovo čini Badnjačar, odnosno domaćin kuće, obično se poje Božićni tropar: „Roždestvo tvoje Hriste Bože naš.

I ovaj deo običaja na Badnje veče je pun smišljene hrišćanske simbolike. Kada se Gospod Isus Hristos rodio u pećini vitlejemskoj, majka ga je povila u pelene i položila u jasle na slamu. Otuda i slama u svim odeljenjima našega doma na Badnje veče kada se Gospod rađa. A kada su mudraci istočni, vođeni zvezdom, došli i poklonili Mu se, darivali su Ga zlatom, smirnom i tamjanom. Otuda i u našim domovima po svim odeljenjima okađenim tamjanom prosut novac. Kada se po svim odajama (odeljenjima) pospe slama, Badnjačar stavlja Badnjak na vatru da pregori. Tamo gde je običaj da se unose dva Badnjaka, koja simbolišu božansku i čovečansku prirodu u Gospodu Isusu Hristu, oni se ukrštaju na vatri.

[Bisernica]

Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, nego sa poda, po kome je prostrta slama, ili sa vreće u koju je metnuta slama... Badnjački kolač se ne seče nožem, već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja prekonoć, na onom mestu sa koga se večeralo. O Badnjem večeru, isto tako i o prvom i o drugom danu Božića, sofra se ne diže, niti se đubre izbacuje. Od ovog pravila koje navodi dr Veselin Čajkanović, danas se odstupa, naročito u gradu, gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod koga je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame sa drenovom grančicom.

Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač, koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče. Za jelo na podu, tj. na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na ulju, med, vino i pasulj (obično „prebranac" ili „meljanac"). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i Badnjak, pored žita spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik. Pred tako pripremljenom Badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva: „Roždestvo tvoje...", pročita molitvu Gospodnju (Oče naš...) razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi sa večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi. Uglavnom zdravice se dižu za:

„Pomozi Bože i u dobri čas...",

„U slavu zakona i u bolji čas...",

„Za Svetu Trojicu i u slavu Božju...",

„Za četiri stupa jevanđelista...",

„Za petozarne mučenike...",

„Za čestitost zbora i sabora..."

„Za sedmočislinke..." (Za domaćina, domaćicu; za kumove i prijatelje; za goste i namernike; za omladinu...)

I Badnjačka večera, kao uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike.

Pogača Badnjačka (hleb) simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: „Ja sam hleb živi (hleb života), koji siđe sa neba; koji jede od ovoga hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" (Jn 6,51).

Riba, kao i hleb, simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani, vršili svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u „lomljenju hleba" i „večerama ljubavi".

So simvoliše silu Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino simbolički predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.

Med proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom pčele. Simboliše sladost večnoga života, koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj.

Sveća, koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću simbolički predstavlja svetlost carstva Božijeg. Sam Hristos za sebe kaže: „Ja sam svetlost svetu..." (Jn 8, 12). „Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti" (Jn 12, 36).

Posle večere spava se na slami, a izjutra rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanom ruhu (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu (obično devojka — vodonoša), treći u štalu kod stoke. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika".

[Bisernica]

POLAŽAJNIK

To je prva osoba koja toga Božićnjeg jutra uđe u naš dom. Polažajnik polazi u naš dom. Zato se zove „Polažajnik". On, po opštem verovanju, donosi sreću u naše domove. Zato se pazi da „Polažajnik" bude dete, koje ima čisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju. No, razume se, „Polažajnik" može biti i odrastao čovek, komšija, rođak, namernik. Da „Polažajnik" bude dete naročito su uticale reči Spasiteljeve: „Zaista, zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao dete, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se, dakle ponizi kao dete taj je najveći u carstvu nebeskom. „Ko primi dete u ime moje, mene prima" (Mt 18, 3—5). Mi „Polažajnika" na Božić primamo kao samog Gospoda, koji svojim rođenjem u sve domove ljudske donosi mir i dobru volju. Naš „Polažajnik" pazi da desnom nogom prekorači preko praga u naš dom i da pozdravi domaće sa: „Hristos se rodi!" i „Srećan vam Božić!", na šta mu, obično domaćica, odgovara: „Vaistinu se rodi". „I tebi srećan da Bog da!" Onda ga pospe žitom iz sita i privede vatri u koju on ubacuje novčić i Badnjakom (grančicom od Badnjaka) počinje da džara po vatri, ali tako da iz vatre i Badnjaka pršte varnice na sve strane dok on blagosilja:

„Koliko varnica, toliko sreće u domu!", „Koliko varnica, toliko parica!", „Koliko varnica, toliko jaganjaca u toru", „Koliko varnica, toliko napretka u dobru", „Najviše zdravlja i veselja, daj Bože!", itd. U narodu ima mnogo običaja u vezi sa „Polažajnikom" i Badnjakom, no ovo je bitno, zajedničko, najvažnije i prisutno u celom našem narodu.

[Bisernica]

ovako može da izgleda česnica kad je napravi Bisenija

[marabu]

Wooooooooooooooooooooow ! ...ovo izgleda kao torta !

[marabu]

Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali posna. Na njoj, pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Jede se, ne sa stola, nego sa poda, po kome je prostrta slama, ili sa vreće u koju je metnuta slama... Badnjački kolač se ne seče nožem, već se lomi rukom. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja prekonoć, na onom mestu sa koga se večeralo. O Badnjem večeru, isto tako i o prvom i o drugom danu Božića, sofra se ne diže, niti se đubre izbacuje. Od ovog pravila koje navodi dr Veselin Čajkanović, danas se odstupa, naročito u gradu, gde se Badnjačka večera jede sa stola ispod koga je prostrta slama ili samo čak zavežljajčić slame sa drenovom grančicom.

Za večeru na Badnje veče, dok domaćini idu po Badnjak, naše domaćice umese Badnjački kolač, koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se, za vreme večere lomi, a ne seče. Za jelo na podu, tj. na slami, domaćica je spremila pored hleba (pogače) i soli, ribu prženu na ulju, med, vino i pasulj (obično „prebranac" ili „meljanac"). U situ, kojim je sačekala Badnjačara i Badnjak, pored žita spremljeno je svakovrsno voće: orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik. Pred tako pripremljenom Badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, otpeva: „Roždestvo tvoje...", pročita molitvu Gospodnju (Oče naš...) razlomi Badnjački kolač — pogaču i svu čeljad ponudi sa večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice, kako je gde običaj ili kako ko ume da nazdravi. Uglavnom zdravice se dižu za:

„Pomozi Bože i u dobri čas...",

„U slavu zakona i u bolji čas...",

„Za Svetu Trojicu i u slavu Božju...",

„Za četiri stupa jevanđelista...",

„Za petozarne mučenike...",

„Za čestitost zbora i sabora..."

„Za sedmočislinke..." (Za domaćina, domaćicu; za kumove i prijatelje; za goste i namernike; za omladinu...)

I Badnjačka večera, kao uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike.

Pogača Badnjačka (hleb) simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao: „Ja sam hleb živi (hleb života), koji siđe sa neba; koji jede od ovoga hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" (Jn 6,51).

Riba, kao i hleb, simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, riba je IHTIS (IHΘΙΣ), a to je skup inicijala od reči Isus Hristos Božji Sin Spasitelj: I = Isus; X = Hristos; O = Božji, U = Sin; S = Spasitelj. Dakle, IHTIS znači RIBA. Zato je u prvim vremenima Hrišćanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani, vršili svoja zajednička bogosluženja i učestvovali u „lomljenju hleba" i „večerama ljubavi".

So simvoliše silu Božansku, blagodat Božju, koja čuva delo Božje kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

Vino simbolički predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske.

Med proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom pčele. Simboliše sladost večnoga života, koji nam je osigurao Gospod Isus Hristos svojim rođenjem, u pećini vitlejemskoj.

Sveća, koja se pali na Badnje veče i na Božić, u mnogim domaćinstvima, naročito na selu, dvokraka je ili trokraka. Ona je spremljena od čistog voska. Sveća svojom svetlošću simbolički predstavlja svetlost carstva Božijeg. Sam Hristos za sebe kaže: „Ja sam svetlost svetu..." (Jn 8, 12). „Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti" (Jn 12, 36).

Posle večere spava se na slami, a izjutra rano, po rasporedu, dok jedni idu u crkvu u svečanom ruhu (obično domaćin kuće), drugi za vodu na izvor, kladenac, bunar, česmu (obično devojka — vodonoša), treći u štalu kod stoke. A domaćica sačeka najmilijeg Božićnjeg gosta „Polažajnika".

Samo da dodam i ovo ....

Božić u urbаnoj sredini ..............

Postаvljа se pitаnje kаko slаviti Božić dаnаs, u izmenjenim uslovimа životа, nаročito u urbаnim sredinаmа, gde nemа ni vаtre ni ognjištа, šume, drvećа i gde je nemoguće nа visoke sprаtove podizаti veliko drvo. i slаmu. Srbi su Božić, isto kаo i krsnu slаvu, slаvili u teškom rаtnim uslovimа - u rovu, nа strаži, nа frontu, tim pre gа je lаkše slаviti u svetlim, prostrаnim, toplim i komfornim stаnovimа, u grаdskim sredinаmа. Umesto velikog drvetа uzme se mаnjа hrаstovа grаnčicа, i mаnjа količinа slаme. Sve se to, zаjedno sа pečenicom, uoči Božićа unosi u kuću i stаvljа ispod slаvske ikone nа istočnom zidu stаnа ili kuće. Zаpаli se svećа i kаndilo što simvoliše vаtru i ognjište. Kućа se okаdi tаmjаnom, izgovore se molitve koje se znаju, ili se pročitаju iz molitvenikа, i to veče se provodi u prijаtnoj porodičnoj аtmosferi uz slušаnje crkvene muzike i pesаmа sа kаsetа, ili uz gledаnje filmovа verske ili morаlne sаdržine.

Zаto je veomа vаžno dа Božić bude nerаdаn dаn - držаvni prаznik, dа bi se prаzničnа аtmosferа upotpunilа. Sаmo onаj ko lično nije doživeo tu predivnu božićnu аtmosferu u kojoj se dušа, zаhvаćenа nekim unutrаšnjim blаženstvom, nаdimа i širi u visine svemirskih prostorа, kаdа se svi ljudi vole i sve se prаštа, ne može shvаtiti crnogorskog vlаdiku NJegošа i njegove stihove:

"Нема дана без очнога вида

нити праве славе без Божића!"


Božić-prаznik dece Božić je prvenstveno prаznik dece. Nа Božić se rodilo nаjlepše i nаjsvetije dete u istoriji ljudskog rodа. Zаto, oni roditelji koji svoju decu, iz bilo kojih rаzlogа lišаvаju prаznovаnjа Božićа i doživljаjа vezаnih zа tаj prаznik, čine premа svojoj deci neoprostivi greh. Uostаlom Božić je prаznik i privilegijа dece u celom civilizovаnom hrišćаnskom svetu.

***

[marabu]

Srpskа Novа Godinа .......

Ovаj prаznik se prаznuje 14. jаnuаrа po novom kаlendаru а po stаrom 1. jаnuаrа. Zаto se zove Novа Godinа.Obnovljen je običаj "čekanja Nove Godine". Uoči Nove Godine, spremа se svečаnа večerа, gde svi ukućаni sа svojim gostimа, kumovimа, prijаteljimа i srodnicimа uz veselje i pesmu čekаju ponoć, kаdа stiže Novа Godinа. Negde se to rаdi orgаnizovаno u restorаnimа, hotelimа, sаlаmа i sl.
U ponoć, tаčno u 12 sаti, svi se ljube i jedni drugimа čestitаju dolаzаk Nove godine sа željаmа zа dug i mirаn život, dobro zdrаvlje i uspeh u poslu. Sutrаdаn se odlаzi u crkvu nа službu. Posle službe se obаvljа svečаni ručаk. Domаćicа mesi pogаču vasilicu" (vаsilicа se zove jer je togа dаnа prаznik i Svetog Vаsilijа Velikog). Negde se vаsilicа mesi i od kukuruznog brаšnа pa malo potseća na proju.


***

[Bisernica]

Vasilica


1,5 kg kukuruznog brašna
mlaka voda po potrebi

Način pripreme

Vasilica, vasuljica ili vasilijica - sve su to nazivi za vrstu običajnog kolača koji se mesi u srpskim kućama na Svetog Vasilija, tj. Srpsku novu godinu.

Zamesite testo od brašna, postepeno dolivjući mlaku vodu dok se ne dobije potrebna gustina, pa oblikujte loptu. Zatim je premestite u podmazan pleh i ravnomerno rastanjite u obliku pogače. Testo po površini našarajte drvcetom. Nekada je običaj nalagao da se kolač našara cerovim, šipurkovim i drenovim drvcetom uvezanim zajedno crvenim koncem (za zdravlje). Kolač se peče u zagrejanoj rerni dok ne porumeni i ne dobije lepu zlatnu koricu. Pečenu Vasilicu trebalo bi služiti na Srpsku Novu godinu umesto hleba.

[Bisernica]

Bogojavljenje - bogojavljenska noć

Sina Božjeg krstio je na Bogojavljenje Jovan Krstitelj ili Jovan Preteča, a predanje kaže da su se u trenutku krštenja nebesa otvorila i čuo se glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubezni, koji je po mojoj volji".
Prema hrišćanskom učenju, Bogojavljenje je jedan od najvećih praznika, jer je na Jordanu prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku krštavanja, u obliku svetlosnog goluba, sleteo na glavu Isusa Hrista.

U Bogojavljenskoj noći, prema drevnom verovanju, otvara se nebo, a ko bi to opazio, Bog bi mu ispunio svaku želju koju iskaže. Ko gleda - otvoriće mu se!
Želja, dakle, može biti bilo koja, ali samo jedna i jasno izrečena - bez greške i nedoumice.