zavisi od pitanja i preovladavajuceg raspolozenja a i mog trenutno.neki put me mrzi da izigravam don kihota i upustam se u borbu s vetrenjacama..neki put opet ne dozvoljavam da smatraju da se slazem sa njima,ako se vec ne slazem.nije foliranje,pitanje je trenutka,poznavanja tih osoba,prigode zbog koje smo tu...
Pa nema toga, malo sam iskren, pa malo nisam.Shodno situaciji...
Ili si iskren ili nisi...
Za mene je i ''prećutati svoje mišljenje'', radi uklapanja u neko opšte mišljenje, takođe neiskreno...Pre svega, to je neka vrsta licemerja...
Volim istinu pa i kad je najgora. Laž ne praštam nikako. I to je jedino što ne praštam. Jako mi je bitno iskreno mišljenje ljudi koje cenim. Može se desiti da me neka iskrenost malo i pogodi, ali se nikada nisam naljutila zbog toga.
Mislim, da za iskrenost treba imati ''jako srce'', nisu svi spremni da čuju iskrenost...Mnogi su spremni da ti kažu istinu u lice, ali sami da je prihvate, ide malo teže...
uvek za iskrenost, samo je sva manje toga, retko ko baca u lice. A sto se tice pricanja i slaganja oko tema ako imam sta da kazem na zadatu temu kazem ako ne onda cutim
omnia praeclara rara
uglavnom mi to zavisi od raspoloženja...ako sam oran i raspoložen, reći ću iskreno sve što mislim ...a to obično kod sagovornika ostavlja utisak ''vidi ovog, sav je u fazonu - ja sam u pravu a vi niste'', na šta im obično suptilno stavljam do znanja da zaista nisam u tom fazonu, već sam u fazonu ''sve što znate je pogrešno'' ...a ako nisam oran i raspoložen, onda postavljam pitanja, koja će sagovornike navesti da pre ili kasnije sami ovo zaključe
every year, every week, every day, every memory
u konkretnom slucaju moglo bi se smatrati i nevaspitanjem ...ako meni nije po volji izvinucu se i otici,ne moram ostalima bas tresnuti u lice da smaraju i ne zanima me njihova prica,mozda njih bas zanima ..po meni,istina se ne mora govoriti uvek i po svaku cenu..uostalom,uce nas o tome od malena..
Kako ono reče M.Tven:"Od dobrog laskanja mogu da živim dobra dva mjeseca"
Sve više se suočavam sa činjenicom da ljudi nešto baš i ne cijene iskrenost
Tačno je ..ja cijenim iskrenost i čak kad je najgora i najteža,uvijek ću glasati za nju i za one ljude koji je cijene i poštuju kao i ja..ali,prevelika je sujeta i licemjerje tako da sve više gledam obilje neiskrenih i namještenih faca,odgovora,replika..kao da je u porastu .nažalost
Baš tako Dirka...
A neko je gore u u nekom od prethodnih postova rekao da mu je bitno iskreno mišljenje prijatelja i najbližih...Sa tim se potpuno slažem...A za nameštene face i licemerne, ne dajem ni 5 banki...
Tačno je da se iskreni ljudi teže prihvataju, ali je još tačnije, kada se prihvate ostaju tu do kraja...Licemerni se brzo ''ušaltaju'' i na brzinu su dopadljivi...Mogu imati koristi za sebe za kratko vreme u svakom pogledu i kada je druženje u pitanju, i materijalna korist ...u svemu...Ali kada otkrije pravo lice, bude proteran zauvek i uvek će ga ''pratiti loš glas''...
Znam par primera...
Iskrenost traži strpljenje....
ja se trudim da uvek odgovorim na temi onako kako mislim,kako je iz mog ugla gledanja,onako kako se ponasam u normalnom zivotu..zato i tvrdim da svi ne govorimo uvek istinu..banalan primer..igra vam se dete sa drugim detetom u parkicu,vi stojite s majkom,pricate o deci,slusate ponosnu majku kako prica o svom detetu,kaze da je lepo,vama nije,da li cete joj reci-bas ti je ruzno dete-?ja ne bih,svakom je svoje najlepse..ili drugo,dete slavi rodjendan,dobija poklone,ja sam moje ucila da se zahvale na paznji,bez obzira dopada li mu se ili ne,neko se namucio zbog tog poklona,neko nije imao bolje..iskreno bi bilo da kaze -bas je glup-..ali da li i primereno?ne mora se uvek reci istina po svaku cenu..bar ja na to tako gledam.
postoje određene situacije u kojima se kao što piše mikili,istina ne može reći u lice i one naravno variraju u odnosu na osobe i situacije..evo,kad se moja najbolja drugarica udavala nisam imala srca da joj kažem da je nanijela neki jezivo teški puder na lice pa joj ono ličilo na masku..kako reći tako nešto djevojci u vjenčanici
kompromis je prijeko potreban u sličnim situacijama
Mikili ovo je nešto sasvim drugo o čemu ti pričaš. Jedno je kada neko govori i ne pita te za mišljenje, već si samo slušalac. Pa nećeš ti svakog prolaznika povući za rukav i reći mu...''Ej nisi lepo obučen, mislim trebalo bi da poradiš na liniji''...itd. Čovek mora biti i kultiran. Reći čoveku u oči da je ružan i debeo, je već bezobrazluk, a ne iskrenost...
Drugo je ako te on pita, izvini šta misliš o mom izgledu, ...tada mu reci ono što misliš na lep način, ako može i ako želiš...To je već stvar izbora...
Ako neko o svom detetu priča sve najlepše ( a ja sam takvim ženama ovde okružena), neću ništa reći ako me ne pita za mišljenje, iako pola te dece znam i šta rade i čime se bave....Ali ako me pita, to je nešto drugo...Ali im sigurno neću ''ići uz dlaku''....Treba biti i dobar sagovornik i znati polako doći do onoga što želiš da kažeš pravo u lice...Treba i to umeti. Ja to odavno ''treniram''... i još nisam sasvim zadovoljna...Ponekad, umem biti i netaktična...pa mi bude krivo...
i nasli smo se negde..zato i kazem da ne govorimo uvek istinu,nema ni potrebe,kosi se sa lepim vaspitanjem,taktom ,tolerancijom..