deca i razvod

[mica]

baš emotivno reaguješ...missim, ko sam ja da ti to kažem
ipak, kad su deca u pitanju - treba hladnokrvnija reakcija da bude, bilo kakva nepogoda da je u pitanju - bolest, razvod...nema tu mnogo emocija koje su konstruktivne....

uh..ja retko tako reagujem to je posledica desavanja koji su bili malko burniji u tom periodu kad sam ovo kuckala..

[QueenOfClubs]

"Моји родитељи су се развели, за мене то није променило ништа, нема више проблема у кући, нема свађа.
Тату виђам суботом и недељом, лепо се слажемо, раније смо увек ишли негде, у последње време причамо и гледамо филмове.
Није ми важно да ли се ви међусобно волите или не, важно је да ме обоје волите.
И не знам шта још да кажем, све је нормално, то не утиче на мој живот.
Ако нормално виђам обоје, ако се обоје брину за мене, како то може бити лоше?"

Ово ми је управо издиктирао син.

[причалица]

nama je majka često govorila, dok je otac bio živ, kako je ostala u braku zbog nas (brata i mene)....meni lično je to smetalo...smetalo mi je da nosim tuđu žrtvu bez pitanja. bilo je tu neke nezdrave logike.
njena priča je bila:'' ne biste bili uspešni i u redu da ja nisam izdržala to što sam izdržala''.
mislim, ako je neko sluša sa strane pomisliće da je moj ćale na njoj drva cepao...a ona na kolenima ribala patose....a uopšte nije bilo tako.
on je bio pilot sa ogromnom platom, a ona je bila kod kuće (sa sve kućnom pomćnicom) i vodila računa o nama (doduše, imala je posao, ali je dala otkaz da bi nas čuvala)...i obišla je ceo svet sa tatom, kao i mi, uostalom.
ipak, uvek je bilo - pa, razmirica (blago rečeno), koje su za mene uvek bile potresne, jer me je Bog tako ustrojio....u tim razmiricama sam uvek bila na njenoj strani, jer sam znala da je bila nesrećna.
nesrećna je i sad kad je sama.
ali, brat i ja nosimo šablone braka koji nije lako prevazići, uz svu svesnost (i nesvesnost) zrelih ljudi.
uvek sam želela da se družim sa decom koja su bila stabilna, mirna, kao i njihovi roditelji...smešno je to što pričam sad, u ovim godinama, ali - još sam dete kada se osvrnem na neke događaje i još uvek nemam uravnotežene reakcije baš zbog takvih urezanih sećanja.

[zvezdica]

U istoj smo bili situaciji draga....koliko god da vremena prodje ožiljci ostaju...uvek sam sa setom gledala na moje drugarice koje su imale srećno detinjstvo.
I naravno da su nam ostali posledice...a moja majka ni sad kad se razvela nije srećna...
uvek je negativna i mogu da kažem da osećam još uvek veliko breme i prosto nekad uhvatim sebe da mi je bolje kad je ne slušam i ne vidim...
A tata...eh on je popustio pod teretom života i prekinuo sebi život posle neuspelog drugog braka....
Jako je tužno kad se osvrnem na njihov život.

[причалица]

moj tata nije bio suicidan direktno, ali jeste umro od raka.
majka ja živa. živi u zgradi preko puta nas i, veruješ li, ima po nekoliko dana da joj se ne javim? ne mogu....ne mogu.
ubije mi i ovako tanušnu volju za životom kratak razgovor sa njom....neko će me, ko nema majku, sad osuditi....neka, ne zameram.

[anastasija22]

Evo, ja cu ukratko da opisem kako je razvod uticao na mene...
Moji su se razveli kad sam bila treca ili cetvrta godina srednje skole. Ne mogu da kazem ni da je majka kriva, ni da je otac. Jednostavno to sam prihvatila tako kako je. U stvari, mislila sam da sam prihvatila. Sada imam 22 godine, studiram, samu sebe izdrzavam i skolujem, stanujem u Beogradu. Majka mi se udala u Zemunu, otac je ostao sa sestrom. I ja sam ostala kod oca, mada se retko vracam tamo. Imam svoj mali svet u kome zivim sama. Mnogo sam otudjena ne samo od porodice, vec od svih. Oca je alkohol unistio. Nisam mogla da zivim s njim i da ucim; bilo je mnogo stresno. Pokusala sam da mu pomognem da ode na lecenje, nije hteo... Majku je unistio promiskuitetni nacin zivota. Svako od njih ima svoju pricu i, mada mnogi krive nju za razvod, ja sam neutralna. Cak sam jedno vreme mislila da sam i ja kriva. Kod oca retko idem - par veceri prespavam u kuci. Mnogo mi je tesko da odem kuci a da ne vidim sve na okupu. Roditelji posle rastanka nijednom nisu pricali...
Svi kazu da sam jaka licnost, da znam da se brinem o sebi i da je to dobra strana razvoda. Ali, ja ne mislim tako. Jesam jaka, sve dok mi neko ne spomene porodicu. O toj temi nikome ne pricam. Mnogo mi je tesko. Ne zelim da iko kaze da su moji roditelji losi. Losa strana je svakako sto se sestra i ja brinemo same o sebi. Roditelji nam ne rade, a i majka kad radi, slabo nam pomaze novcano. Ne kazem da nemam ono sto mi treba, ali bilo bi mi lakse da nam malo pomognu.
Jedino sto bih volela, kad vec ne mogu da zive zajedno, je da bar popiju kafu dvaput mesecno.
Otac se nije zenio, majka zivi sa deckom koji ima jako tesku narav. Nisam bas u dobrim odnosima sa njim. Retko idem kod majke, iako je na dve stanice od mene bas zbog njega.
Sestra je normalno podnela razvod, njoj je ovo normalna pojava. Redovno ide kod majke i sve...
Mislim da dugujemo jedno drugom kafu... Porodicni rucak... To mi nedostaje... Pokusala sam da pricam sa majkom o tome, ali bezuspesno. Ne zeli da se sastaje sa ocem.

[Vaneloppe]

Queen of Clubs, mozes li molim te da mi kazes koliko godina je imao tvoj sin kada ste se razveli? Volela bih da moj sin jednog dana tako govori o nasem razvodu, da nije nista strasno i da je bolje tako nego onako... Ja trenutno prolazim kroz takav pakao , ostala sam sama sa sinom od 5.5 godina ( rekla sam muzu da se iseli). Sin je jako vezan za oca a jos uvek mu nista nismo objasnili iako je proslo dva meseca od razdvajanja.. Jako je vezan za tatu, on svaki dan dolazi da ga vidi i da provodi vreme sa njim ali njemu nije jasno zasto tata vise ne spava kod kuce ? Jos uvek nisam smisila nacin na koji bih mu to objasnila,moj muz izgleda ceka da ja to sama sve resim , jer inace bezi od bilo kakvog razgovora, sav je fin i mio, ali ne progovara... Plasim se sinovljeve reakcije, mada on vidi da se nesto desava...