Uhhh....toliko odgovora pitanja i svega da uopste ne znam ni odakle da krenem.
Moram reci da mi je drago da se raspravlja o ovoj temi. Mozda treba da kazem par stvari o sebi, mislim da bi bilo posteno. Ja studiram psihologiju, apsolvent sam i malo sam zaglavio na fakultetu jer su pocele druge stvari da me interesuju. Zavrsio sam i jednu godinu kursa edukacije za psihoterapiju, i interesovale su me psihoterapije dugo vremena. Takodje su pocele da me zanimaju, religije, duhovnost, prosvetljenje i slicno.
Zasto sam ja spomenuo onu terapiju sa onim linkom uopste? Zato sto mi je poznata, zato sto je koristim sa vremena na vreme i zato sto smatram da coveku moze da olaksa zivot. Link ispod toga (Byron Katie's WORK) je nesto mnogo slicno toj terapiji, ako su neki uopste i hteli da je razmatraju. Ta vrsta psihoterapije, bar njeni osnovni principi mogu se brzo nauciti, i primenjivati mada je ponekad bolje i lakse platiti nekome ako imamo neki problem jer ne mozemo uvek sebe i svoje konflikte da sagledamo sa 'objektivne strane'. Neki ce sigurno misliti da ja ovde nesto promovisem
ali stvarno ne. Da li mogu sad nekoga ubedjivati i promeniti mu misljenje... verovatno ne.
Ne znam, posto se sve ovo i sva ova pitanja vrte oko prosvetljenja. Mozda treba da definisemo sta je prosvetljenje i kako se dolazi do toga. Mnoga ucenja pricaju o problemu 'zasebnog ja', 'ja' koje je 'odvojeno' od drugih ljudi predmeta materije i univerzuma. Kada je dete rodjeno, ono na pocetku ne pravi nikakve podele u svojoj glavi. Dakle moze se reci da je u cistom stanju svesti ili 'jednog sa univerzumom'. Kada ona place kao da univerzum place sa njom, kad se smeje, univerzum se smeje sa njom. Kasnije u zivotu nastaju podele. Dete moze da zakljuci da je to njegova mama, i da ga ona hrani. Majka mu se obraca kao posebnom bicu, dajuci mu ime i govoreci mu ti u odnosu na mene. Ti se zoves tako, ja se zovem tako, ti osecas to a ja osecam to. U zivotu se ovaj 'zaseban ja' (separate self) sve vise i vise potvrdjuje. Sta je nauka pokazala? Telo je na primer sacinjeno od celija, u celijama su molekuli i u njima atomi. U tim atomima postoji 'jezgro' koje je opet sacinjeno od protona i neutrona, a oni od jos sitnijih delova, kvanti ili kvarkovi ne mogu sad da se setim kako se zovu. A ono sto zovemo omotac je isto tako ogroman prazan prostor gde kruze elektroni. Dakle u sustini materija (i nase telo) je jedan obican prazan prostor koja se samo nasim culima i nasem umu cini kao stabilna forma odvojena od drugih 'stabilnih' formi. Dakle ja-ti, ja -Bog, ja-Univezum ili bilo kakav taj dualizam je samo iluzija u nasim glavama.
Proces sa kojim se dolazi do prosvetljenja, bi sa ove strane bilo odbacivanje svih tih identiteta u tom 'zasebnom ja' i ponovo postajati kao dete. "Morate biti kao deca ako hocete da udjete u carstvo nebesko". Ovaj proces treba da bude postepen i da se izbegavaju bilo kakvi ekstremi. Ponekad je najlakse otici u neki ekstrem i zadrzati se tu ceo zivot misleci da si prosvetljen jako duhovan da si spasen ili slicno. Cesto ljudi kad cuju za duhovnu stranu zivota prestanu skroz da se zabavljaju, ili skroz zapostavljaju svoje obaveze i slicno.
Ima dosta tih validnih ucitelja i ucenja koja govore o prosvetljenju, ali po mom trenutnom znanju
, ako nam je verovati u reinkarnaciju, oni su postepeno isli ka tom cilju oslobadjanja od dualizama u proslim zivotima. Evo na primer ovaj poznati duhovni ucitelj Echkart Tolle, on je na neki nacin odjednom doziveo momenat prosvetljenja. I onda je poceo druge ljude da uci. Zasto je sad on odjednom doziveo prosvetljenje a nekima treba ceo zivot ili mozda ni za taj ceo zivot ne uspeju? Dakle pitanje je da li kad se dete rodi, da li je ono vec 'prazna ploca' ili polazi od nekog odredjenog stanja svesti.
Znaci glavni problem i glavno pitanje je kako odrzavati taj postepen proces prelaska iz stanja zatrpanog iluzijama u stanje svesti ili prosvetljenja.
Rekao bih jos da odredjena ucenja govore o razlicitim formama, da ne kazem 'nivoima - ovo bi znacilo da se ti zapravo penjes negde na neki cilj' prosvetljenja.
I zavrsio bih ovo sa pitanjem, da li sam ja prosvetljen?
Iskreno da vam kazem nemam pojma
Mogu reci da kad sam krenuo sa svim ovim isao sam u velike ekstreme sto samo po sebi nije toliko lose (mada zna da boli
dok god si spreman da ucis iz svojih postupaka. Mozda bi bilo lakse da sam od pocetka imao nekog duhovnog ucitelja ali nisam, tek kasnije sam upoznavao neke ljude na odredjenim chetovima koji su mi ukazivali na neke iluzije ali to se desilo tek onda kad sam ja bio spreman za to. I dalje imam nekih nedoumica i problema. Dakle nekih pitanja koje postavljam sam sebi, sta dalje i kako i pokusavam da dodjem do odgovora. Trenutno me zanima da malo raspravljam sa drugima o temi prosvetljenja i eventualno nekome pomognem i na taj nacin da ucim. Ovo je ok raditi u slobodno vreme, kad nisi obavezan da radis i da ucis. A ako zelis samo da se posvetis duhovnosti mislim da bi bio dosta efikasniji u pomoganju ljudima ali da bi zauzvrat morao da trazis koliko toliko novca za osnovne potrebe. Dakle ja sam trenutno odlucio da ucim i ispunjavam svoje obaveze i u slobodno vreme se posvecujem duhovnosti. Vreme ce pokazati gde ce me ovo odvesti.
Moze se reci da je ponekad Srce nas najbolji ucitelj, ali da bi culi 'misli iz Srca' um treba da se utisa. Analiticki um uvek pravi racunice uvek analizira i kaze aha treba da uradim to to i to da bih postigao ovo. Ali u duhovnosti to i ne funkcionise bas tako.
Ajde pa da nastavimo razgovor
Re: Prosvetljenje
Prvobitno napisano od kojica
Pa jel to ćaskanje?
Samo nastavi dalje.
Članovi koji su pročitali ovu temu: 0
Odgovori sa citatom
