У време кад сам постављала тему није ми пало на памет да могу да привучем много млађег мушкарца, па о томе једноставно нисам ни размишљала.
А онда се појавио још један принцип: не са млађим.
Прво сам била шокирана, шта овај хоће од мене, мора да ме заебава.
А кад видех да је враг однео шалу (јбт, што су ова данашња деца упорна), малко сам се замислила.
И опет она моја чувена мисао – не чини ништа што не желиш себи (свом брату, сину).
Јер, кад сам мало боље погледала око себе, видела сам да тих веза има много.
Ваљда је ин, шта ли...
И почне мене да наговара колегиница – ајде, шта ти фали, ниси ти много старија (само шест година, шта је то...)
И питам ја њу... Ти имаш сина, ел тако? Колико је он млађи од мене? Шест година... Аха... И сад замисли...
Не беше јој право кад сам тражила његов број.