Није глупо причати о штрајковима баш зато што ретко који успе.
Расплину се.
Ко је крив?
Скоро сам се дивила Французима.
Можда сам негде већ писала о томе.
Влада доноси закон који није у интересу народа и цела држава стане.
Генерални штрајк, на нивоу државе.
Ех, да ми је то да видим код нас.
Заго, мораш да разумеш да просвета, здравство, полиција, комуналци, ЕПС једини и могу да штрајкују.
Не знам да ли си некад радила у фирми где ти константно понављају – ако ти се не свиђа, знаш где је радна књижица.
А тако је сада свуда. Једноставно, превелика је незапосленост и за час се нађе неко ко ће да те замени.
Може и плату да ти не даје, да те не пријави, да ти не да годишњи, да те након боловања отпусти.
Деведесет одсто становништва се на то навикло.
Појединачни штрајкови по фирмицама би једноставно довели само до замене радне снаге.
Све је у овој држави смејурија и тако ће бити још дуго, колико видим.
Јер, тренутно никоме не одговара другачије...
(мислим на ове са потенцијалом да поведу народ)