Otkrića i istraživanja

[Bisernica]

Još u drevnim vremenima ,ljudi su putovali ,iako ograničeni tehničkim nedostatcima dobrih prevoznaih sredstava,osudjeni na mesece i godine provedene na putevima i bespućima ,ali da nije bilo tih upornih putnika ,mnoge stvari ne bi bile ni dostupne ni poznate.Malo ko od njih bi sebe nazvao istraživačem ,bili su to uglavnom trgovci (ako nisu bili osvajački ili ratni pohodi u pitanju),ili su bili misionari,ili pustolovi željni avanture i novih iskustava,i njihovi napori su vrlo često bili na granici izdržljivosti.
Šta se nalazi tamo ,iza horizonta ,bila je nepoznanica ,a odgovore na mnoga takva pitanja ,dali su ljudi koji su odlazili na daleka putovanja bez najbolje predstave o tome kakve ih klimatske i druge okolnosti tamo čekaju.Malo njih je stizalo na cilj,mnogi su ostali negde na tom putu bez povratka,ali su mnogi zapisali svoja imena u istorijske knjige.

[Bisernica]

Davne ,1553 godine ,može se zamisliti kako je izgledala slika okupljene i uzbudjene gomile na obali Temze,kod Greenwich-a u srednjevekovnom Londonu.Skup je bio povezan sa ispraćajem male flote od 3 broda koju je predvodio zapovednik sir Hugh Willoughby,i malo ko bi mogao ostati ravnodušan na uzvike i ovacije koje su se čule iz okupljene svetine ,ali su glavnom navigatoru Richardu Chancelloru u ušima odzvanjali uzvici "Zbogom!Zbogom!Neka vas sreća prati!"...jer ovo nije bilo obično putovanje ,i sreća im je bila itekako potrebna....flota je imala zadatak da pronadje severoistočni prolaz do Orijenta.Trebalo je da plove kroz hladne i nepoznate vode iza Norveške,pored najgorih rubova Azije,a ako se nade ostvare ,i niz obalu Kitaja (Kina) do istočne Indije.
Krenuti na ovakav put bila je hrabrost ,jer niko nije znao da im kaže,kakve ih sve opasnosti čekaju na ovakvom putu ,a o tome da li ono što traže uopšte i postoji ,tek posebno.



Richard Chancellor

[Bisernica]

Zašto je bilo potrebe krenuti na ovakvo skupo i neizvesno putovanje?!Oči pune nade mnogih, su bile uprte u nebo i ova tri broda ,jer je od uspeha misije zavisilo mnogo toga.Jedini do tada poznati i mogući put do Orijenta je bio oko rta Afrike i preko Indijskog okeana ,ali on je bio pod monopolom onih koji su ga otkrili - portugalaca,Budući da im je bilo zabranjeno korišćenje ovog životnog morskog puta ,engleski trgovci se nisu mogli nadmetati u trgovini mirodjijama i začinima,a nisu mogli naći ni nova tržišta za tekstil koji je bio njihova glavna trgovačka roba.Kada bi se nade u pronalazak tog severoistočnog prolaza ostvarile ,bila bi to i prilika da se velika bogatstva istoka nadju na domašaju britanske krune,a i nova tržišta bi bila dostupna robama engleske proizvodnje.
Glavni inicijator ovom poduhvatu ,bio je osnivač i guverner Londonske komapnije trgovaca i istraživača - Sebastian Cabot.On je i opremio ova tri broda i pribavio sva potrebna pristupna pisma kralja Edvarda ,a pisma su bila naslovljena ,više sa nadom nego sigurnošću,svim "kraljevima,vladarima i drugim velmožama koji žive u severoistočnim delovima u smeru silnog carstva Kitaj."



Sebastian Cabot

[Bisernica]

Iako je flota trebalo da se drži zajedno,nepredvidivost putovanja je pokazala svoje lice već kod visokih obala Norveške ,gde je jedna oluja praćena jakim vetrom i maglom ,odvojila Cancellorov brod od ostatka flote i u brodskom dnevniku je zapisano da je navigator - "vrlo zaišljen,tmuran i tužan",kada je nakon oluje shvatio da je sam na neprijateljski nastrojenom hladnom moru.Verovatno bi bio još tužniji da je znao da zapovednika Willoughby-ja i posade druga dva broda nikada više neće ni videti.Tokom nekoliko meseci zapovednik i njegovi ljudi su pomrli od skorbuta ,lutajući hladnim i nepristupačnim obalama Laponije.

Cancellor je nastavio severoistočno sve dok nije stigao do mesta gde nije bilo noći,već stalno svetlo i sjaj sunca koji su obasjavali nepregledno more oko njih.Ušavši duboko u polarni krug oplovio je vrh Norveške i shvatio da obala zaokreće prema jugu,i uplovio je u veliki zaliv - Belo more.



Pieter Bruegel - flamanski slikar,živeo u vreme putovanja
na sever o kojem je reč.

[Bisernica]

Ušavši u zaliv , nakon dugo vremena ,imali su priliku pristati uz obalu pored jednog naselja u kojem su stanovnici iskazivali strahopoštovanje prema veličini njegovog broda,a za Cancellora su verovatno mislisli da je neki božanski stvor jer su pred njim padali na kolena i ljubili mu noge.Tražeći da razgovara sa njihovim vladarom ,saznao je da je ušao u grad koji se zove Kolmagro - današnji Arhangelsk.Guverner pokrajine mu je objasnio da je pokrajina samo mali deo Velikog Moskovlja ,široke zemlje kojom vlada Ivan IV.
Bilo je to vreme u kojem je malo ljudi znalo za Moskovsku Kneževinu ili Moskovsko Carstvo kada se knez Ivan IV okrunio za cara.Kasnije će ova zemlja na koju je Cancellor slučajno nabasao biti nazivana Rusijom ,a vreme u kojem je Cancellor došao je vreme kada je narod pod vlašću svog stvarno prvog cara - Ivan IV je istoriji poznat kao Ivan Grozni.



Ikona sa portretom Ivana Groznog - prvog ruskog suverena
sa carskom titulom.

[Bisernica]

Chancellor je hteo da trguje sa stanovnicima Kolmagra,ali oni nisu smeli na to pristati bez odobrenja cara,tako da mu nije preostalo ništa drugo već zatražiti prijem kod njegovog carskog visočanstva.Tako su glasnici otišli u Moskvu na carski dvor i nakon mnogo dana čekanja,vratili su se sa carskim pozivom za britanskog trgovca.Krenuo je na put sa svojom pratnjom bez čekanja,velikim drvenim saonicama koje su vukli konji,kroz nepregledno belo bespuće.Pratili su ga ljudi obučeni u debele ovče kože,čudnog izgleda i nerazumljivog jezika.Bilo je to zastrašujuće putovanje,skoro 1150 km preko nepreglednih ledenih polja,starih netaknutih šuma i zaledjenih reka.
Stigavši u prestonicu,Chancellor je bio fasciniran njenom veličinom i - primitivnošću.
Zapisao je : "iako je Moskva veća od Londona,vrlo je prosta i stoji bez ikakvog reda."
Kuće su bile u stvari obične brvnare koje su opravdavale česte požare koji su se u gradu dešavali,za vreme njegovog boravka.

[Bisernica]

Koliko su naselja izgledala siromašno ,toliko je carska palata izgledala raskošno.Rezidencija Ivana Groznog je bila palata ogradjena zidom u delu grada koji se nazivao Kremlj,i prvi Chancellorov utisak nije bio oslobodjen sarkazma uz primedbe o njenoj *čistoći*,kad se pogleda s polja,ali čim je prošao kroz portale ,ostao je zapanjen sjajem koji ga je zabljesnuo.Krunska sala je bila osvetljena svetlošću pozlate i dragulja koji su se presijavali na odeći dvorana ,a sam car je bio najsvetlija figura,odeven u haljine od zlata protkane dragim kamenjem izuzetne lepote.Žezlo koje je car držao je naprosto zaslepilo Chancellora,koji je ostao bez daha okružen svim tim sjajem.
Nakon što je predao pismo svog kralja Edvarda VI,pridružio se caru na svečanosti upriličenoj tim povodom.Gozba je bila u skladu sa raskošem dvora,jela i pića su služena u zlatnim peharima i tanjirima ,od pečenih labudova do slatke medovine.Nekoliko nedelja je navigator bio bogato gošćen,a za to vreme je s pažnjom pratio život i običaje ljudi koji su mu izgledali čudni,a jedna od njih je bila i ruska pravoslavna religija,koja zapadu nije bila poznata.Kao protestant ,Chancellor je zapisao svoje utiske o ovoj njemu nepoznatoj religiji - "takav višak praznoverja ,za koji se još nije čulo".
Ovaj komentar svedoči da je bio slab poznavalac religioznih strujanja u Evropi,jer bi znao da je ovakvo ponašanje bilo uobičajeno i sa druge strane.
Bez obzira na to,rusko obožavanje ikona je smatrao idolatrijom,a ništa manje ga nije zbunjivao i crkveni obred u kojem je mnoštvo svaki čas klečalo i ponavljalo "gospode,smiluj nam se".Najviše je ipak zbunjenosti ostavljalo sveštenici svojim ponašanjem,koji su po njegovom sudu bili nepismeni,uobraženi i previše skloni votki,kao uostalom i stnovništvo u celini,ali je isto tako konstatovao da crkva i njeni velikodostojnici imaju veliki uticaj u državi i poseduju najmanje trećinu njenog bogatstva.