Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Rana renesansa ili quattrocento - 15. vek ili razdoblje godina koje sadrže četvorku od 1400.-te do 1499. godine.
Ropdjena je u Firenci - koju su nazivali i Nova Atina,Trajala je kratko (od 1400- 1540. god),ali intenzivno i ostavila
neizbrisiv pečat u istoriji umetnosti.Renesansa nije samo podrazumevala novi pravac u umetnosti,ona je označila
i novi način življenja,novi pristup svetu i čoveku,i s pravom se može reći da je Renesansa "hrišćanska klasika" ,kao
pandan antičkoj klasici.
Jedan od najznačajnijih predstavnika rane renesanse je Donatello - vajar čiji radovi krase i katedralu San Maria del Fiore.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Kasna,zrela renesansa ili cinquecento ,16 vek ili činkvečento - godine koje počinju sa petstotina
uključuje sve od 1500.Period u kojem je čovek - hrišćanin,hteo da uspostavi ravnotežu izmedju tela i duše.
Mnogi istoričari umetnosti danas posmatraju renesansu kao zapadno evropski društveno - politički i kulturni
pokret,ali je renesansa u stvari bila prvenstveno hrišćanski pokret,koji se preko hrišćanskog pogleda na
život i svet odrazio u svim ljudskim duhovnim vrednostima.
Najčuveniji predstavnici kasne renesanse su Da Vinci ,Mikelandjelo Buonaroti,Raffaello,Tiziano,
Direr,Giorgione...
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Perspektiva - latinski perspectiva ars - optička umetnost,je jedna od metoda deskriptivne geometrije. Perspektivom se prostorni objekti prikazuju u ravnini konstrukcijom kojom se perspektivna slika A' neke tačke A iz datoga središta projiciranja O na datu ravninu projiciranja π dobija kao secište pravca OA s ravninom π. Ako se ovo primeni na sve tačke objekta,tada se dobija njegova pespektivna slika,ili centralna projekcije.. Pritom je perspektivna slika pravca ukrštanja tačaka,opet pravac. Osnovna je karakteristika perspektivne slike da je veoma nalik na onu koju oko prima kada se nalazi u središtu projiciranja.
Projekcije se široko primenjuju u slikarstvu. Prvi tragovi perspektive zapaženi su na ostatcima rimskih slika u Pompejima. U indijskom, kineskom, japanskom i vizantijskom slikarstvu nema prikaza dubine prostora (treća dimenzija). U srednjevekovnim traktatima o optici iz 13. i 14. veka, slikarskoj perspektivi posvećena je veća pažnja nego u samim traktatima o slikarstvu. Slikari trecenta polazili su u primeni perspektive od empirijske metode; Giotto i slikari sienske škole nisu crtali likove samo jedan do drugoga, kao vizantinski slikari, nego jedan iza drugoga. Glavna tačka i horizont javili su se potkraj 14.veka. Za renesanse u 14. veku počela se, na temelju posmatranja prirode, razvijati i perspektiva; o njoj su raspravljali slikari u svojim traktatima (L. B. Alberti, O slikarstvu, 1435), a prva matematička pravila za stvaranje perspektive u slikarstvu postavio je firentinski arhitekt F. Brunelleschi (1377–1446). Na evropskom severozapadu u prvim decenijama 15. veka braća Van Eyck postigla su iluziju prostora primenom svetla i nijansiranjem volumena. U doba baroka u 17. i 18. veku poticaj arhitekturi i iluzionističkom slikarstvu dale su mnoge teorijske rasprave o perspektivi na temelju dostignuća renesanse. Linearna perspektiva prevladavala je u zapadnom slikarstvu do kraja 19. veka, kada je P. Cézanne došao do spoznaje da je bit slikarstva u ostvarivanju plastične egzistencije objekta, što je uticalo na pojedine slikare kubizma, ekspresionizma, fovizma, nadrealizma i apstrakcije da u svojim delima ne prikazuju trodimenzionalni prostor.
U prenesenom značenju, perspektivom se naziva stajalište s kojega se što posmatra, gledište.
(Iz enciklopedije umetnosti)
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Uspon perspektivnog slikarstva, pozdravljen kao trijumf trezvenosti i perfekcionizma, u stvari predstavlja kanonizaciju jedne opticke varke. U dubljem, simbolickom smislu, briga za "verno" prikazivanje prividnih prostornih odnosa i za detaljne analize likova i objekata u tom prostoru, oznacava gubitak interesovanja za ono što je iznad prostora i površine, kao i za ono unutrašnje. Tako likovna umetnost postepeno plete mrezu oko ljudske percepcije stvarajucicambijent koji ce pogodovati predstojecem zaboravu metafizike. U prerenesansnoj likovnoj umetnosti na snazi je simbolicka perspektiva u kojoj su odnosi medu objektima i likovima odredjeni njihovim ontološkim statusom.
Svetislav Basara o perspektivi u slikarstvu
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Manirizam - poseban likovni izraz u periodu između visoke renesanse i baroka;
traje odprilike od 1520/1530. do 1600. godine.
Prevashodno ,kao pravac značajan u italijanskom slikarstvu ,manje u vajarstvu.
Manirizam po karakteristici ,odstupa od harmonične uravnoteženosti i kompozicije
renesansnog stila.Naglašeno jaki kontrasti svetla i tame,likovi izduženih proporcija,
izrazi lica ekstatični,a pozadina neodredjena ili tek nagoveštena.
Značajni predstavnici manirizma su Cellini, El Greco,Tintoreto.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.