Ne izlazi mi iz glave scena iz filma ''Žena sa slomljenim nosem''
u kojoj Nebojša Glogovac izgovara sledeće:
''Bože me sačuvaj. Ne bi imao dete, pa nizašta na svetu.
Šta je smeštno?
Pa šta treba, da ga maltretira neka budala, je li?
Da ode u rat? Da dobije rak? Da ga ubije neka budala
na ulici? Da se zlopati celog života da zaradi nešto
i da ostane bez iđe ikoga i ičega?
I sve to da bi na kraju umro?
Pa nisam ja sadista gospođo.''
Kako bi vi čoveku sa ovakvim stavom objasnili da greši?
I greši li uopšte?