Moja poezija i proza ...

[sani]

[quote author=Alexanna link=topic=303.msg6691#msg6691 date=1251841845]
[quote author=sani link=topic=303.msg6633#msg6633 date=1251720794]
ne mislim da je to hrabrost aleksa...jednostavno neko je takav...I super je ako si uhvatila emocije u ovim pisanijama.. :D
[/quote]

jel ovo samo za pesme ili moze malo i proze i tako to...

[/quote]

ma moze bre sta oces..

[Alexanna]

ajd dobro...iskopacu ponesto

[sani]

Aleksa..divno, nastavi molim te..dodacemo u temu " i proza''

[Пркос]

[size=14pt]ZIVOT ISPISAN ZIVOTOM [/size]
Sa kolevkom zaljuljanom utihne plac
nastane tisina sto se jako cuje,
odjekuje,o zidove odbija,vraca se u tren
da rukom pokrije disanje glasno
i samo oslusne kisu sto dobuje.

I krenuse koraci sa suncem u dusi
s pogledom u nebo od plavetni vedro
beruci maslacak tek poniko zuti
andjeoskog lica,preplanile puti.

I zivot zivota plete svoju pricu
iz kolevke sto je bezbrizno ponese
s koracima malim i zutim maslackom
povetarac dunu u mladost uznese.

Tu ljubavi mnoge slise se u krcag
pojiliste duse,ceznje i nadanja
susreta,radosti,patnje i stradanja
ostavise vetrovi neizbrisiv trag.

Kad zivot zivotom romane pise
srce mu diktira,oko budno prati
tisinu zaljuljale kolevke trazi
da na tren se u nju kao nekad vrati.

JA

[Пркос]

[size=14pt]KAMEN NA KAMENU............KAMEN [/size]
Hladan...tezak.....siv.....ostrih ivica....prepreka.... preteca......nagovestaj......kazna......cas krvav.....cas cist kao devojacka suza.Kamen..kamena dusa...kamen spoticanja.....kamen znoja....borbe.....htenja.Kamen ponora....odrona....Koji je od njih moj?.Onaj sto se cakli na suncu...vreo kao zar....prepun kristala....belutak........okrugao kao oblutak..Koji poneti....uzneti...izneti?U koji se uzdati....da te nece povrediti....da ce te grejati kada je hladno.....da ce ti biti nezni jastuk za pod glavu?Da ,tada je kamen na kamenu....kamen .Hladan ,siv bezlican. Samo sto je kamen na kamenu......kamen....od bola i tuge razrovan....od nemoci....proplakao....suzama okupan.Moj kamen.
Ja

[sani]

Razvija se neki cudan
šum.
Ne znam odakle kreće
al' okreće krvotok
naopako.

Sani

[Bisernica]

Sasvim neobican i neocekivan dogadjaj danas,skoro poput bljeska, me je podsetio na to koliko se i kako cesto,ljudi dobrovoljno lisavaju raznih stvari,raznih postupaka,ponasanja i jos *raznijih* sopstvenih mogucih dogadjaja koji bi bez samo-lisavanja,iz svega toga impulsivnog ponasanja proistekli ...ako i kada imaju izgradjen,negovan i prisutan sistem samokontrole.
Istrazivaci kazu da sistem samokontrole imaju samo pacovi,golubovi i - ljudi.Interesantna genetska i evoluciona odluka o tome kojim ce vrstama biti *dodeljena* sposobnost da kontrolisu sopstveno ponasanje,da koce svoje instinkte i da ocigledno iz ukupnog efekta samokontrole, izvlace i ontogenetsku i filogenetsku korist.Dakle,korist i za pojedince i za vrstu u celini.
Verovatno,svi ljudi imaju nekakav stepen,obim,nekakvu formu samokontrole,nekakav naucen oblik ponasanja,koji uce sami sopstvenim iskustvom,ili uce od okoline,ili uce ugledajuci se na stvarne ili zamisljene,idealizovane primere.Ili ga ocito,vec poseduju kao kolektivno genetsko pamcenje vrste.I verovatno,svakom od nas,u nekom trenutku,umesto sopstvenih mehanizama samokontrole,odnekud izbije impuls,instinkt..potpuno nekontrolisano ponasanje..I potpuno je nevazno,STO bude sadrzaj takvog ponasanja ( na ukupnoj skali od potpuno negativnog do potpuno pozitivnog),ono uvek pokazuje da je sistem samokontrole * pregoreo*,i da nemamo odbrane pred necim dubljim,drevnijim,evoluciono ranije zapamcenim...koje potaknuto spolja ili iznutra,svejedno, preovladava ili ovladava nama,ukida samokontrolu i pojavljuje se divlje,nepokoreno,nepatvoreno,neuhvatljivo i nesavladivo.A onda...ipak,prodje nekako...i vracamo se samokontroli.I tih, i takvih *vulkana* nezadrzivih i neutazivih potreba,ima - raznih:neki samo blesnu kao iskra,neki buknu i sevnu kao munje,a neki budu kao vulkani - neprekidni.Ne znam kako je kod pacova i golubova,ali jutros sam se iz potpune *nevezuse* - slucajnosti i neocekivanog dogadjaja,setila da - tacno znam kako je kod ljudi.Ziveti pod vulkanom,sopstvenim,skoro pa - samokontrolisanim izborom.Moracu ponovo da gledam film "Pod vulkanom"....zato sto mislim da samokontrola nije u tome da lisavamo sebe izbora,vec da se osposobimo da pravimo - najbolje moguce izbore.
A vulkane,i ovako i onako...nista ne moze zaustaviti...

[Bisernica]

Zar nije lakse sagledati svemir nego samog sebe.....a upoznati sebe
znaci upoznati svet.Ako sebe sami ne poznajemo,kako ce nas upoznati drugi....
i vazi za sve nas podjednako....neka pravila su univerzalna....a potvrda se tesko nalazi,
jer su izuzetci gotovo nepostojeci.Mozda nam ti drugi otvaraju oci,cesto...i otkrivaju nam ono sto sami ne bismo
stigli,hteli ili mogli otkriti o sebi.....a opet,ni oni nisu zasticeni od prepoznavanja,
sagledavanja i citanja izmedju redova,ponekad proniknes dublje nego si ocekivao,
pa se uplasis tog novog saznanja,i odustanes lako i brzo,plaseci se onog sto ces videti....
A to sto bi video je mozda bas ono sto je najlepsi i najtananiji deo....onaj do kojeg se samo
sretniku posreci da stigne.....a da pri tom u te dubine,ni lampu nije morao poneti......
Ko zna......

[Bisernica]

Taman pomislis da si osvojio citav svemir....da su se zvezde bas zbog tebe i tvojih impresija,nacrtale na vedrom nocnom nebu....da se Sunce probudilo i odlucilo da sija bas u pravcu tvog lica,i da je gravitacija samo tvoja sila stabilnosti,kontrola ti dostigla onu kriticnu granicu kad se gospodarem mozes zvati....i PUF....samo odjednom,eto osvete kosmosa....I to bas onako kako *treba*....
A....razuveravanje svemira nije bas lako....cak,rekla bih,ide vrlo bolno......sokantno....po principu *ma ne moze to meni da se desava*.Doduse...ponekad se da i finim metodama,ali ,to samo pod uslovom,da su merni aparati ostali negde sacuvani.
E sad....kako spreciti tu vrstu *nauka*?. ...tu magarecu klupu u koju te stave kao po kazni,a da ne znas ni zasto,ni odkud bas tebe,kad ima i gorih....kako shvatiti na vreme,da se celije po nasim organizmima nisu formirale principom nase volje,pa se isto tako,po istom nece ni kretati?....da imaju svoje putanje,na koje sigurno uticemo,ali ne bas onako kako bismo hteli.....stoprocentno sasavo....celije ili mi?....ma mi naravno,one znaju i sta hoce i kuda zele....za razliku od nas,vrlo cesto.
Da li je covek stvarno toliko zastranio,verujuci u svoju Ikarovsku prirodu,da treba da ga scepa neka bolescina,pa da shvati koliko je slab?Dovoljno je samo da nam temperatura poraste za tri stepena C,i da se nadjemo na ivici propasti......nemocni.Tada nam je tesko da budemo i u budnom stanju,a kamoli da donosimo znacajne i velike odluke.....ili da *trcimo na sto metara s preponama*....da ne kazem s preprekama.Nije potrebno nista vise od ta tri stepena,stvarno...da klonemo,razmislimo i da se opametimo....i ostavimo sve te *maceve*...koji su preteski za pojasom.
Jer,obicno tada u toj nemoci,shvatimo....kako tracimo radosti koje su nam darovi,a ne nasa *osvojena* stanja ...osvojen svemir i ostala s.....Sa macem se tesko hoda.....a jos teze trci......a i ,ne slaze se uz kais.......
Govorili su : zavrsi skolu.....zaposli se.....vidi sveta.....udaj se.....rodi decu......stavi prst u uho i pevaj ,dok ne crknes....

Ona sto me je rodila govorila je : kazi im da ne tupe....nema pravog puta.....gledaj svoja posla......propao plan A!! odmah razradjuj plan B....ima i drugih slova !!
Malo sam u medjuvremenu pobrkala raspored.Ta *pesma* mi uopste nije isla.....sta ono bese prvo?!....kad smem ovo,a kad ono?!......kad ono bese,treba da stavim prst u uho?!...kad treba da zapevam?!....koju pesmu...nisu rekli......koga da izaberem za pratece vokale?!....koliko puta treba da ponovim refren?!....ni to nisu rekli......Koji uvod da izaberem - uvod u anticku tragediju sa zrtvovanjem razjarenim lavovima,....uvod u dramu u tri cina sa osvrtom na neke oci,mozda.....ili uvod u komediju?!
U zivotu imas samo dva izbora....-da pratis sebe ili da pratis druge.Da posmatras svet svojim ocima i osluskujes svojim usima.....ili kroz cula onih drugih.Vremenom naucis da budes selektivno gluv i slep,da ne bi morao da govoris ljudima da ne tupe.....ili ,mozda mislis da si naucio....Vremenom naucis da hodas ulicom i da pored tebe hoda i tvoj nevidljivi,neprobojni zid.....ili ne naucis.Vremenom te proglase za (ne svi,ali neki....valjda zato sto te *vole*).. baksuza,naopaku....glupacu koja ne vidi da nije najpametnija na svetu,iako ti to vidis i jasno znas da nisi...znas koliko ne znas i da si dovoljno veliki samo kad si mali....I sve samo zbog jednog pobrkanog redosleda.....,
Neki opet,vremenom ...pocnu da ti se uvlace....a sve u nadi da ce prodreti u tu veliku tajnu - zasto ti bas mimo sveta....otkriti sta je to posebno u tvom zivotu.A tvoj zivot sasvim obican....samo tvoj,...ili ti mislis da jeste.I neki od njih ostanu razocarani,sto nisu uspeli da se uvuku....ne veruju da postoje i ona (zna se sta)u koja se ne moze uci,ne znajuci da postoje i drugi putevi.....ali ti putevi ne vode kroz tudje .....,nego kroz sopstvenu pamet....a ti se pitas *sta ja imam od svega toga ?*
Nemam pojma zasto sam ovo napisala, valjda zato sto mi nikada nece biti jasno......
Juce mi je ljubimica poslala sliku.....posmatram je i pitam se.....odakle joj tolike godine....a kao da je juce bilo,kad su mi je doneli prvi put....i secam se kako sam neutesno plakala,ocarana time kako je savrsena.I secam se ,kako sam isto tako neutesno plakala,kad sam ugledala majku,kako isto tako place i kroz suze pita - je li te bolelo (nije....zivot me boli vise)....a onda pocinje da panici - zasto toliko places,je li sve u redu?!...i secam se da nisam mogla da progovorim,nego napisah na papiru Ona je savrsena....a ona navlaci placljiv osmeh i kaze - nisam uspela nocas da se napijem,a htela sam ...da se napijem i da umrem.Secam se kako je neverovatno bilo stajati izmedju one koja me je rodila i one koju sam ja rodila.I secam se........mnogo toga,o cemu ne mogu da pisem,da ovo ne bi postao dan koji gusi.....Nemam pojma zasto sam ovo napisala?!......mozda ,da bi mi bilo jasnije.....da li je to bilo predvidjeno redosledom koji sam pobrkala.....ili je zivot nesto pobrkao?!...mozda sam mu slala pogresne signale....ne znam.....znam samo da se od tada ,do danas nisam cestito naspavala...imam osecaj da u utrobi nosim olovnu kuglu,od kada se bojim pogresnih koraka......
Ali,sve je to *pesma*....moja,licna....koju ne umem bas da prepricam......valjda bi bilo mnogo lakse da je tuzbalica,ali nije....nikako ...
Kad sednes ....zapalis cigaretu i zagledas se u daljinu,saznas da je daljina nesto nesagledivo,neopipljivo...ne mozes je dohvatiti.....da zivot i nije zivot ako treba da ga provedes trceci do cilja.......ne uvek.....Sve je sad....Ispunjenost.....Trenutci.....Jedinstveni,ne promenljivi,neponovljivi,dragoceni.....
Ispunjenost.....ta ispunjenost.....Kakve to veze ima sa redosledima (ne volim nametnute ritmove),tudjim ocima,pricama,macevima?!
Nemam ni plan A ni plan B...ni jedno drugo slovo.Nikad nisam racunala,projektovala,kalkulisala.......iako ne spavam ni dalje vise nego do sad.....i ne vise mirno....imam sve.Odbacila sam maceve...tesko se hoda s njima,o trcanju da ne govorim.... ne slazu mi se uz kais.....a i ne nosim ga.

[Bisernica]

Jedno od onih zatisja,....*tisina* koja uvek potakne na neka spletkarenja.....
moze biti....a ne mora.....mada.....ako se i ne slozite,....ma, ja i ona smo se
slozile,u nasem razgovoru......stvarnost i moja masta.....sanjari su uvek bili
iluminatori nade i slikari sarenila.....nikad nisam znala slikati bojama,ali volim reci
bojiti snovima.....i na javi cak
Nekako je u ovoj tisini razgovor sasvim iznenada zapocela ona......

Stvarnost : Zasto ljudi misle da sam ruzna i zla?
Masta : A zasto ljudi misle da sam ja lepa.....ali,beskorisna?
Stvarnost : Zato sto nemas pravog smisla postojanja....
Masta : Zar snovi ne postoje,u svima nama,jednako.....kao i misli?
Stvarnost : Snovi postaju smisao sami sebi,a misli su smisao koji ce zaista to i postati....
Masta : Ali....,ostvarene misli mogu,kao i razum,zauvek nestati.A snovi....oni nastaju sve do smrti!
Stvarnost : A,sta se dogadja sa snovima posle smrti? Hm.....
Masta : Nestanu.....zajedno sa stvarnoscu.
Stvarnost : I,ako je bas sve tako kako ti kazes da jeste,sto onda ostaje kao smisao postojanju ??
Masta : Vecnost.....u trazenju....
Stvarnost : Ne zasmejavaj me, ...trazenju vecnosti?!...ma daj, bar jednom ne preteruj ...
Masta : Ma ne ,zasto nikad ne sacekas da misao zavrsim do kraja ?
Bas nikad nemas sluha za mene....Smisao postojanja je u trazenju besmrtne istine !!
Stvarnost : Sta hoces da kazes? Znaci,ja kao i ti nisam istina ??
Masta : Ma ne? Zasto si uvek tako iskljuciva,kad sam ja u pitanju?
Istina je LJUBAV......ona koja se zrtvuje za voljene....ona je stvarajuci smisao postojanja !

Stvarnost se iznenada probudila iz sna....
Napokon je valjda postala sretna.....valjda je osetila da nije usamljena.

I ako se ne slozite sa mojim,toplim bojama *obojenim* recima,ja ostajem pri svome....,
a ako mi ne verujete.....pocnite da sanjate.....snove.....i na javi....zbog stvarnosti,....usamljene

[petrana]

naci cu ga

naci cu ga
znam da hocu
prevrtacu
danju nocu
polupacu
svetu vrata
zamenicu
cigi brata
da me vodi
kud's ne ide
da mi oda
ko sve nije
da ostane
on ko jedan
ispod sljive
nista vredan
da mi kaze
ko sve ume
da ostane
on sto trune
on sto nista
ne razume

[Bisernica]

Neko ko napusta zivot
zna izreci reci o lepoti
onog lista
sto je zazeleneo juce.

Neko ko napusta nadu
ne zagleda oblike ljudske,
u osamljenickom kutku
sklapa note
prozete prazninom.

Neko ko napusta luku
zna izreci reci rastanka
i daleke ceznje
koja pece
dok na pucini
s galebom druguje.

[lider]

LJUBOMORNI STIH

Zavidim pločnicima po kojima noćas malena stopala tvoja gaze.
Ljubomoran sam na džepove kaputa, umesto mene greju ti prste.
Petlje izatkanog šala njen vrat beli ljube i maze
Hoće li jednom putevi nekud da nam se ukrste?

[lider]

SEBIČNA


Sve svoje staze napamet znam
I cvetnu ovu kada prođem
Ostaću ponovo sam

Vode me samoljubive vođe
Sebične misli
U meni se roje
Crni crv kosti glođe
I pije mi krv
Do poslednje kapi
Ja nemam srce
Umesto njega
Provalija duboka
Zjapi
Na njenom dnu je večiti mrak
Mračna sena
Obrasla mahovinom
Sahranjena imena.
Groblje palih boraca
U ime moje sreće

Ja
Visoko nad ponorom
U njihovu Slavu palim
Sveće
Šarene bukete sreće
Pobacam uz neku suzu
I na suzama škrtarim
Trebaće mi jednom
Kada ostarim
Da od njih stvorim reku
I pustim
Da me ka moru odnese
Da se nikome nikada više
Ne javim
Da se ne pojavim
Da se udavim
U sopstvenom mulju

Ti
Slučajni prolazniče moga života
Nikada nemoj
Žaliti
Sebičnog skota
Punim plućim život diši
Bosonoga šetaj
Po letnjoj kiši
I čekaj
Strpljiva budi
Svet je ovaj prepun
Svakakvih ljudi
Odnekuda može da se pojavi
Onaj pravi
Koji će umeti da voli
Onako kako niko nikada nije
Onako na tvoj način
I biće ti lepo
I lako
I ništa neće da te boli
Ni srce da te žiga
Bićeš srećna
Rasterećena svakodnevnih briga.

Mi
Smo pomerili veliku stenu
Sa vrha planine
Napravili čistine
Od istine
I stena se valja
U pravcu doline
Pokrenula je gromade
Pokrenula lavine
A jednom ipak mora da stane
I od grmljavine da nastane muk
Savršena tišina
I kada sve prođe
I slegne se lepljiva prašina
Sve će jasno da se vidi
Da li su livade cvetne
Ili ostaše samo
Ogolele hridi.

Sve svoje staze napamet znam
I cvetnu ovu kada prođem
Ostaću ponovo sam

[lider]

Neko mi je danas ukrao osmeh
I na čelu nacrtao bore
Zato sam čitav dan
Onako bez cilja
Po Zvezdari luto'
Oborene glave
Pod nogama spazih
Opalo lišće
Zuto
Zar je moguće?
Još jedna jesen
Mog zivota
Kao razbojnik nekakav
Oko mene se mota
Maglama teškim
Preti
Sve lepo moje
Očas
Da poremeti
Da me vrati
Seti.

[Ciciban]

dobra ova jesenja lider ..ali zaista dobra ...

[Maca]

Nocas u tisini svoje sobe
Nevesto pokusavam da tvoj lik
Izvajam nekim drugim materijalom
A ne secanjima.
Kozom tvojom,mesom,limfama,krvlju.
Jos jednom na trenutak
Da te vidim i uzivam u tvojoj lepoti.
Samo malo,kao nekada
kada si bio moj ..
Ne uspeva mi, klizis polako..
nestajes stvarajuci strah u meni
da ces nestati sasvim..
I zato
krenuh bojom za nezaborav
Plavom kao tvoja kosa
Zelenom kao tvoje oci
Zutom kao suncem okupan osmeh
Ljubicastom kao tuga po rubovima duse
Crvena kao moje prokletstvo traganja.

[Maca]

Noc okovana ceznjom i nedostajanjem.crno vino i peceni bademi...okrenula bih broj i rekla, srce,nedostajes mi nocas i svih proslih noci i dana. pricaj sa mnom.. smej se sa mnom...ne ostavljaj me nocas samu..da li ti je zao za sve sto imamo, kada sve prestaje da vazi i nista vise nije isto...to vreme naplacivanja zivota..ta istovetnost..pricaj mi..reci mi..da sutra kada se probudimo nista nece biti kao juce..sve ce biti drugacije ..
Sa telefonom u ruci podigla sam glavu i osvrnula se oko sebe.Gde li sam sad?Nisam znala gde se nalazim.Pojma nisam imala gde li sam ja to.Pred ocima su mi bili nepoznati ljudi koji idu neznano kud.Na sred te nigdine neprestano sam ga dozivala....

[Maca]

Ne..ne zelim te
samo na jedan dan.
Jer, sta cu posle?
Zelim te sve dane,
i ako ne budes tu,
kozu cu ti izgrepsti..
oci cu ti iskopati
Ljubavi moja

[petrana]

Uzalud

uzalud,
i ovog dana sam isla svim stazama
svim stazama za koje su mi snovi rekli
da vode putevima tvojim
uzalud
zagledala sam prolaznike
jedan je imao ramena bas kao tvoja
ona iz snova
i bas dok sam smisljala sta da ga pitam
podize glavu
al' pogled nije poneo sa sobom
taj nema veze sa tobom
uzalud te trazim
ljuta na tvoje snove nevezane
poglede otkopcane
vrtloge nedorecene
reci opore
uzalud se lecim od pijanstva
one zvone
i od zivota i od smrti lece
uzalud, uzalud se ljutim
u svakom coveku te slutim
uzalud, uzalud se ljutim