...ali ni tvoja strast u koju sam se klela...nema je vise..ona luda strast koja kulja, koja me nosi, ..planinska reka, bujica,koja razbija, melje... nema je...
neki veliki Dunav je moja sudbina..tiho i veliko, mirno da tece ...
...ali ni tvoja strast u koju sam se klela...nema je vise..ona luda strast koja kulja, koja me nosi, ..planinska reka, bujica,koja razbija, melje... nema je...
neki veliki Dunav je moja sudbina..tiho i veliko, mirno da tece ...
Pijem da utopim tugu, al' prokleta stvar naučila da pliva.
Neko misli na tebe
Neko zeli biti s tobom
Neko zeli da te zagrli
Neko zeli da ga pronadjes
Nekom misli usijavas
Neko ko te voli ........
Ciji potpis?
savladao me
Slatki umor mi ušao u oči
spušta kapke i moli da stanem
da osetim niti što mi prede vreme
da slušam muziku od sati
Naslonjena nemo u fotelju tuđu
merim misli od sebe do tebe
merim koliko bi zagrljaja moglo
u tom prostoru da se izvede
Čekam zvuk poslušnih koraka
onih koji ce me odvesti odavde
isprazniti suton mirnih dragovanja
i zvati na dužnost pesme i parade
Ne daju da večno sačekam te ovde
da strunem čekajući tebe
zovu me da pletem košarice blede
u koje će da popakuju vreme
ovaj avatar nema veze sa mnom...
Nadimak mi je Skupljo. Tako su me nazvala deca. Donesem nešto kuci, mašinu za veš, fotelju, kredenac... pitaju me "Odakle ti to tata?", a ja kazem: "Našao pored kontejnera." I oni onda: "Ti tata samo skupljaš stare stvari." Skupljaš, skupljaš, i prozvaše me Skupljo.
A da vam pravo kažem, ne radim to iz nužde. Starim stvarima verujem, poznajem ih, osetim ih kako rade, a ove nove, ništa im ne verujem. Kad vidim kod nekog onaj stari šporet, tačno mi dođe da mu platim da kupi novi a da meni da onaj stari. Stari delovi za auto, stari delovi za veš mašine, to je nešto, a ovi novi, ništa. Da zameniš ležajeve na veš mešini treba ti čitavo prepodne a ovi novi ti traju samo mesec dva. I odem do prodavca i kažem mu "Šta si mi ovo prodao? Dva meseca i kraj.". A on: "Pa jesu nekvalitetni, ali su jeftini.". "A moje prepodne, šta sa njim? Jel i ono jeftino?". Ma sigurno da negde u svetu ima i novih stvari koje nešto vrede, ali to je za neke druge ljude. Za nas su još uvek one stare, dok ih ne istrošimo. Zato ja istražujem kontejnere. Pre neki dan sam doneo deci pun svežanj starih udžbenika, komplet za osnovnu školu. Ma sto posto su bolje od novih, evo deca više uče iz njih nego iz novih. Nove da kupimo a iz starih da učimo. Evo ove patike. To je stari model, još od Borova. Tačno znam da i ne probam "Imaš li broj 43?". Ako kaže da ima, odmah kupujem. A ni one mi nisu udobne dok ne razgazim. A gledam kuma, sed čovek a kupio najke. I to, ma ne mogu se gledati. Nesto plastika pa crveno pa zeleno, nisam ni zapamtio sem da na patike ne liči. I kako to? A mene zovu Skupljo, a oni skuljaju sve što drugi novo načini. e ja dok ovo staro ne potrošim novo neću. Imam jednu vojničku torbu, doneo iz rezerve. Patent joj bio pokvaren pa mi je dali da nosim kući. Deci i ženi nije modern, ali ja bez nje nigde ne idem. Reko sam da biraju kome da je ostavim kad umrem. mene će sigurno da nadživi.
ovaj avatar nema veze sa mnom...
Samo sam htela reci,uzneti,poneti i steci,taj tovar sve veci,na putu ka sreci,i ko bi je mogao steci ..od sebe ne biti veci ...u ognju sopstvene duse ...mir sto tinja i jeci,kad potkiva seme u deci ...posecen do zemlje da kleci.i biti tako mali,bez malo od truna veci...pir apostolskih sveca....potire put ka sreci....a htela sam samo reci....bar sebi...dogoreloj sveci....[/]
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Moja prva pesma. Objavljena u POLETARCU 1955.god. (A napisao mi moj tata )
Da ja imam pusku pravu,
pa da sa njom u lov krenem,
da ulovim divljac neku.
Najvise bih ja voleo
da ulovim belog zeku.
Ja je opet, kada sam bio u Osmom razredu Osnovne skole, objavim u KEKECU!
Udavili me drugari zajebavajuci me!
:raz_067: :raz_067: :raz_067: :raz_067:
Sve sto kazem potpisujem
:nargile: pesmica ti je prava
ja se prosli put naljubila kad sam procitala deciju pesmicu o misu
zene padaju na decije pesme
ovaj avatar nema veze sa mnom...
Moje su pesme samo moji snovi
prosanjani-ili tek zasanjani
moje su pesme,samo bolni krik
zivota i tuge,presahle u meni
sto kao u paklu,uzarenim grotlom
zlokobno se smesi,mojoj tuznoj seni.
Gde ja to stigoh,nepoznajem nikog
kome ruke pruzam,i koga to trazim
osmeh i pogled,slucajnog prolaznika
cemu se jos nadami cime se snazim?
I on ce pobeci,ne zeli me na putu
sklanja se u luku,kao da sam kuzna
nikome ni pesma od bola satkana
nije za slusati kad je nota tuzna.....
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Ima li pravde na ovome svetu?????
ima li pravde na ovome svetu
ili uvek dodje na onome tamo,
cemu zivot u lazi,i mucenju ljudi
da li pravde ima ,u bajkama samo????
Pukla bi kad nemoc ispred mene stane
u krvavom piru nepravde nad pravdom
kamom kako reze zivote nas ljudi
nemocno gledam i pitam se samo.
Hoce li ikada pravda biti pravda,
hoce li zivot biti jednom snaga,
da unisti silu nepravde nad pravdom
ili ce mo zivot svoj poneti sa maglom????
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
[size=18px]Vreme
u vremenu
strepnja u strepnji
snovi u snovima
dah u dahu
kisa u kisi
misli u mislima
prevara u prevari
smeh u smehu
lice u licu
nalicje u nalicju
krv u krvi
suza u suzi
zivot u zivotu
samo ti i ja ,breme u vremenu.[/size]
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
[size=18px]I kako da se vratim putem svoga dolaska
kad ga nisam jasno ni sama videla
kako da sad cujem vreme svoga odlaska
kad nezelim znati da kuca za mene...
Da li ta tisina i kisa sto dobuje
zeli da mi tragove spere i daruje,,
trenutak za vecnost,da bol ne caruje
srcu otkucaj da tugu ublazuje...
Kome jos kisa srecu je dala??
Meni ,sto je mrzim,a rekoh joj HVALA......[/size]
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Molim te u kutu svoje male sobe
da ruke za njega pruzis i u vatruda das mu osmeh ,
sto mu ga otekrvavi zivot i kome se prohte.
Molim te mu,
oku sjaj zenice vratida suza od bola nikada ne krene
molim te za snagu u pluca
mu udahni bar toliko boze, ucini za mene.
Molim te jos ovo,
skruseno umiruci stoti duse sto nosi je u sebi
donesi srecu i vrati mu svetlost,
za sebe te Boze ,
molila ne bi.
Molim ti se.....Ja
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Istine i lazi-ko je ko i sta je sta????
Istina da sam to ja ,od krvi i mesa sazdana,ma ne... laz sam ja.... iiluzija promasaja i beskraja...Ma bezvazdusni prostor...nekakva neuspela imitacija zivota....parodija ocaja....izgubljeni putokaz vremena.Istina ili laz...sve sam i nista sam ja...sebi laz ...zivotu istina...a kraj???Da li je istina ili laz...ili samo ocaj a lici na sjaj....mozda me ponese u beskraj...mozda je tamo raj...za istinu....laz.i..ocaj.....
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
[quote author=Пркос link=topic=303.msg10252#msg10252 date=1256245609]
[size=18px]Vreme
u vremenu
strepnja u strepnji
snovi u snovima
dah u dahu
kisa u kisi
misli u mislima
prevara u prevari
smeh u smehu
lice u licu
nalicje u nalicju
krv u krvi
suza u suzi
zivot u zivotu
samo ti i ja ,breme u vremenu.[/size]
JA
[/quote]
Sve sto kazem potpisujem
[quote author=supermen*prvi link=topic=303.msg10285#msg10285 date=1256308533]
[quote author=Пркос link=topic=303.msg10252#msg10252 date=1256245609]
[size=18px]Vreme
u vremenu
strepnja u strepnji
snovi u snovima
dah u dahu
kisa u kisi
misli u mislima
prevara u prevari
smeh u smehu
lice u licu
nalicje u nalicju
krv u krvi
suza u suzi
zivot u zivotu
samo ti i ja ,breme u vremenu.[/size]
JA
[/quote]
[/quote]
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Da li znam sta zelim-da li znam sta hocu?????
Svojom
se toplinom u odaju snova sa sumrakom svakim necujno
zasanjas......uzdahnes u dusu sto zvezdama sapces...zelju i sto
hocu....pre jutra....svanuca.Hocu kao bajka, caroliju snenu ,da mesec
mi prica...i ne cuje niko...sto srce priziva....nemustim govorom.....da
daleku zvezdu....ljubi moje oko.A toliko zelim...da svaka mi zelja
....sto se dosad krila..... bude umivena...rumenilom zore...tek
rodjenog dana...izmaglicom jutra...suncem docekana.
i hocu da znas
...da te necu kriti...u suton veceri...prekrivacem ceznje,hocu da te
vide.....svi pogledi moji....ocarani..... zanosom....koraka lagune.Jer
.ne zelim sebe....kao kakvog stranca....u noci sto luta.....i
prosi....tudje snove......hocu da svoje ....u kociju od
bundeve....povezem u beskraj ,vasione moje.I ne zelim nikad da znam gde
cu stici...koliko ce put, trajati u meni....zelim da se snovi ....iz
besanih noci ,odenu u javu, zeljom doneseni.Hocu i ti ,da znas,da u
meni zivi.....sanak sto se sneva, svih godina ovih....da srce kad
kuca...ono pripoveda....moju odiseju...da znas da postojim.Od snova i
zelja satkanih od duse,mirisa lepote i radjanja dana...sto snovima
sanja nesvanuta jutra.... zelju sto se radja u povoju nada.I zelim i
hocu...cuj me ...tebi kazem...zelim da u svemu i sebe
pronadjes....nezno me za ruku, povedes u zelju....i tvoju i
moju.....snova epopeju.
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
U parku na klupi
U parku na klupi sedeo je on,
scucuren i tuzan u ocaju svom.
Pogleda praznog,izboran i sed,
ukocenih ruku kao da je led.
Okrece se tuzno da ga ko ne gleda,
prevrce po dzepu zivotnoga neba,
smotuljak mu bese u ruci tad mali,
a u njemu sasuseni tek okrajak zali.
I tako po vetru i po hladnoj zimi
iscitava zivot u svojoj tisini,
u parku na klupi u odaji tuge,
zeleo bi da mu zivot malo bolji bude.
Kad od bola promrzao,
pomisli na novo sutra,
dal smotuljak nov ce naci,
dal ce biti novog jutra?
I njemu je zivot to surovo breme
uzelo toplinu i obrise njene
uzelo i nebo i milost od Boga
pa sedi na klupi u kaputu bola.
Ostade tako taj starac jadan,
tuzan,umoran i zivota gladan,
gladan topline postelje i hleba,
da oseti da je bice i da nekom treba.
JA,posle setnje parkom-tada sam bila jako tuzna i potresena.
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
ZIVOT ISPISAN ZIVOTOM
Sa kolevkom zaljuljanom utihne plac
nastane tisina sto se jako cuje,
odjekuje,o zidove odbija,vraca se u tren
da rukom pokrije disanje glasno
i samo oslusne kisu sto dobuje.
I krenuse koraci sa suncem u dusi
s pogledom u nebo od plavetni vedro
beruci maslacak tek ponikao, zuti
andjeoskog licaod,preplanule puti.
I zivot zivota plete svoju pricu
iz kolevke sto je bezbrizno ponese
s koracima malim i zutim maslackom
povetarac dunu u mladost uznese.
Tu ljubavi mnoge slise se u krcag
pojiliste duse,ceznje i nadanja
susreta,radosti,patnje i stradanja
ostavise vetrovi neizbrisiv trag.
Kad zivot zivotom romane pise
srce mu diktira,oko budno prati
tisinu zaljuljale kolevke trazi
da na tren se u nju kao nekad vrati.
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
Dusa i telo pod istim krovom...
Dusa i telo pod istim krovom
nisu li mozda u sprezi sa bolom,
kao u zaveri oka i neba
i sunca sa kisom kad nemo nas gleda,
i smeje se grohotom kao da treba
ko` tonja da pobije i da zemlji ne da
od duse i tela i sunca mesto hleba.
Ni vetra nema da pomera lisce
dal` usud sprema pricu za grane
Il mozda hoce da saslusa krisom,
sta grana grani ima da kaze,
kad noc odsanja i jutro svane.
Oblik i senka,ko koga prati,
noseci plod do kraja veka
Za dusu i telo,svakoga od nas
na kraju puta ,sta nas to ceka,
prazna semenka il` hvalospevka?
Zar lik svoj da nosim kao kaznu
A senku da nosim kao svoje breme,
da li iz zemlje i polena cveta
moram da cekam svoje vreme
S mislju da zivot samo jedno znaci
vodu i sunce i zivota seme.
U nevidljiv oblik predivo se skriva
i plete dah od studi i strepnje,
koliko jos tkanja i tkalja mi treba
da sag moj bude bez tuge i zebnje.
Ako je zemlja sto u sebi nosim,
moja krv sto vri ,i pluca sto disu
sta je onda srce prepuklo od stega
sta su ruke sklopljene,i suze sto liju?
Sto dan otkrije,to noc skriva
potonju ljudskosti u celik okiva,
u snovidjenju magle i oka mutna
nije li mozda to samo slutnja,
da isti koren nece isto nici
i meni i brezi i plavoj ljubicici,
vec samo onome ko dusu i telo
i,klicu izniklu privije uz pritku
i krene u pohode hrabro i smelo.
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...
[size=14pt]SALITRA VREMENA
[/size]
Vreme je salitra naseg postojanja,
plam sto siri svetlost zivotnog sjaja,
sto utrne za tren i baci u ponor
trenutak u vecnost,kajanje u setu,
osecanja nezna kroz mrezu pauka
ureze u stablo vremesnom drvetu.
I bez goda jasnog,nevidljivog slepog
u vremenu sto nam, gasi se i pali
fenjere zivota,osecaje ljudske,
spomenare memljive na nas zivot mali.
U vremenu vreme u trenutku cas
vreme to smo svi mi ,i taj zivot nas.
Vremesne sudije u odori kobca
ciljaju i traze crva glavonosca.
Al kad vreme dodje i zeli da juri
kao putnik namernik od oluje sto bezi
ukrste se puti,sudbine i sveci,
zelje,ideali i svi snovi moji,
vreme je za vreme,kao put ka sreci,
sto za sate nemo, isticu sve reci........
U vremenu vreme a i ja u njemu
kao u hotelu i svi gosti drugi
zadovoljni vise manje,uslugom i hranom,
suncobranom na obali,peskom sto se zuti
pa i meni nezahvalnoj sto ugledah jutro,
ne zahvalih onom DOBROM
sto dariva novim danom......
JA
Život nije samo topla plima.
I kada te nema - treba da te ima...