Re: Moja poezija i proza ...
Zujanje...slike pred ocima smenjuju se na tren.
Bljesak svetlosti. Magloviti likovi...maske... Sapati...
mrak...sapati... Ruke uperene ka telu. Dodiri...njeni...njegovi... Bol.
Prsti zariveni u beli bolnicki carsav. Glava se pomera levo desno,
vidljiv grc na licu, brzo nadimanje grudi. (Odzavanja ubrzano bip, bip, bip...)
Nerazumno mumlanje: "...ne...ne...nije...ne...nije ona...ne...laz". Jaka bela
neonska svetlost. Bol u potiljku, suzene oci, glava delimicno okrenuta u stranu.
pora adaptacija na iznenadnu svetlost. Belo okreceni zidovi, bele zavese. Belo
ofarbani metalni ram kreveta, bele poveske za ruke i noge. Belo...sterilno belo.
Pulsiranje u potiljacnom delu glave. Na otkrivenom delu podlaktice masnice. Mucnina,
zedj...ispucale usne. Koraci. Beo mantil. Vitka figura promice pored kreveta.
Ubrizgava nekakvu tecnost u cevcicu. Vraca se do ivice kreveta, tabla u rukama,
zamisljen pogled dok zapisuje nesto na papir. Usiljen smesak i pogled u oci.
Bez reci izlazi napolje. Kapci sve tezi, ubrzo se ponovo zaklapaju.
...Mracna ulica, mokra. Zvuk vode koja se jos uvek cedi niz oluke okolnih zgrada.
Odzvanjanje stikli. Ruke u dzepovima crnog mantila, bez imalo oklevanja koracanje
u mrak...u nepoznato. Miris zapustenog, miris urina iz okolnih ulaza. U daljini
treperava svetlost jedne ulicne svetiljke koja jedva osvetljava nesto. "Stani!",
naredjuje duboki, grub muski glas. Nakon par sekundi pale se farovi automobila...
zaslepljuju. Nekoliko silueta iznice iz mraka. Siroka odeca, svi sa nekakvim kapuljacama
na glavi. Koracaju u istom pravcu, poput krda divljih zveri priblizavaju se polako zrtvi
...opkoljavaju je. Puls se ubrzava. Sapati...grohotan smeh...podgurkivanja. Glava oborena
...pogled fixiran za baricu u kojoj opalescira slaba svetlost. Odjednom tisina.
Necije stopalo ulazi u vidokrug. Glava se podize...suocavanje sa covekom cudovisnih
dimenzija... "Hahahahah..." Osecaj mucnine zbog zadaha koji pocinje da se siri vazduhom.
"Vidi, vidi...glasine su tacne...pticica posecuje nasa gnezda". Prezriv pogled, prkos koji
izbija iz ociju. "Heh...mani se ironije, molim te", skeniranje od glave do pete...
"ocigledno da ti i ne stoji". Jedno "uuuuuu" se razleze u pozadini. "Tisina! Imas ono
sto trazim?"
"Molim Vas, postarajte se da do njih nista ne dodje, barem ne odmah!" Zbunjen pogled...
"do kojih njih, gospodine?" "Novinara, dabome. Zbog nje same, a i zbog nas. Ne pise nam
se dobro ako nas se ponovo docepaju lesinari", izduvava dim od cigarete, "nego, jel' mogu
da je vidim?"
..."Sta da li imam? Carobni prah, duso?", ruke krecu ka telu i obuhvataju struk.
Telo se otima, "bezi bre, svinjo, od mene, sklanjaj se! Donela sam koliko treba,
Daj mi pa da idem!". Vadi kesicu iz dzepa i pruza je, "za ovakvu klijentelu,
samo najbolje." Zacaklile se oci kad su videle svezanj novcanica.
Ruka krece ka kesici, ali je ovaj zaustavlja. Povlaci telo, vodi kroz mrak.
Telo posrce nakon udara u uvicu trotoara. Zaustavlja se, ruka krece skroz vazduh
...obraz bridi. Silina udarca primorava telo da se opruzi po mokrom asfaltu.
Poderane crne carape...zvuk nalik cviljenju. Odjednom se ruka spusta na rame,
podize telo i naslanja ga uz oronuli zid zgrade, Zadize rukav, ispravlja ruku,
drzi je cvrsto. Koraci... Igla se zariva u venu...bol...telo ispijeno,
bez snage da se odupre. Zatvorene usi...zujanje. "Ovo si htela, ne?",
krenu da razdvaja kolena telu, "sad jedan poklon od svih nas".
"Nije valjda da su joj ovo uradili?", rece gledajuci kroz staklo bolnicke sobe.
"Ostavite me samog, molim Vas", seda na fotelju pored kreveta. Zavoj preko lica,
skorela krv na usnama, hematom na oku...polomljeni nokti, tragovi neke prljavstine
pod njima. Cuti dugo....i gleda. "Eh mala, kao da sam znao. Kao da sam vec igrao u
ovom filmu. Lepo sam im pricao...i starom i onom tvom...svima njima. Tvoja opsesija
uspehom mi je oduvek unosila neki nemir. Biti najbolja...blistati...biti postovana.
I kamen popuca kad ga pritisnes prejako."
...Glasovi, smeh...udarci. Tutnjanje u glavi. Dodiri, razliciti mirisi.
Miris oznojenih tela...mesavine telesnih tecnosti. Bol...silovita...
grcevito stezanje butina. Uzalud. Osecaj besa, ponizenosti...porazenosti.
Ukus krvi na usnama, ukus suza. Kamencici se zabijaju u neznu, negovanu kozu.
Vristanje. Strah. Osecaj nemoci. Kisa dobuje...spira prljavstinu.
Pokidani lancic nosen kisnim potocicem upada u obliznji kanalizacioni otvor.
Poslednji iz grupe se spusta na zemlju. Uzdasi...roktanje...zaneseni pokreti tela.
Ustaje, otresa se, baca poslednji pogled ka telu. "Pu, kucko"...
pljuvacka leti kroz vazduh i lepi se za lice. Zvuk lomnjave stakla u blizini...
ostar bol. Prizor pocinje da se zamracuje...zujanje polako nestaje...tisina.
Tisina koja donosi spokoj, donosi zaborav.
Jutro. Sunceva svetlost ulazi u sobu kroz velike prozore, unosi zivot. U sobi samo telo.
Probudjeno...unezvereno. Ustaje, prilazi lavabou. Baca pogled u ogledalo. Pruza ruke ka
licu, kida zavoje. Krv se proliva iz tek usivenih rana. Vristanje. Spusta se niz zid...
klizi... Glava medju nogama...krv kaplje. Izlazi u hodnik, cuje poznati glas u blizini,
"a sta cemo sa detetom? Nije u stanju da prihvati to, siguran sam".
"Dete...kakvo dete...", misli munjevito prolaze kroz glavu.
Materijalni dokaz mucenja, ponizenja... Ubijena dusa...
nema niceg vise unutar ovog tela. Koraca hodnikom. Svetlost u daljini...mami...doziva.
Ruka krece ka prozoru...krvavi odraz u staklu...okrece kvaku. Vetar zapahuje lice,
hladi rane. Noga na prozorskom oknu. Zbunjeni pogledi prolaznika. Kapci zatvoreni..
ruke rasirene... Skace u bezdan...prilika za novi pocetak. Osecaj beskonacnog lebdenja.
Izdah...tup udarac o asfalt...lokva krvi. Povici...ljudi pocinju da prilaze, ne verujuci
sta se upravo dogodilo.
Telo ulazi u vidokrug. Osmeh na licu...ponovo. "Uspela si i ovog puta..uspela.
Ponovo velika, ponovo blistava".
Odgovori sa citatom
leeeepo
