Moja poezija i proza ...

[Bisernica]

Još jedan prođe dan i nepovratno odlazi još jedna godina života ,
a ja još uvek kao da očekujem da će se nešto desiti ...reč
ili pokret koji bi imao neko posebno ,samo meni znano
značenje ....zadrhti u meni želja za tobom,osećam te blizu
iako si miljama daleko...bez očiju te vidim i bez sluha čujem ...
Uzimam paletu šarenih osećanja i mešam boje emocija...
oslikavam sliku unutrašnje strane srca ,tamo gde si ti...
Koju boju noćas da stavim da prekrijem tugu...zelenu ?!
Kojom bojom oslikati reči koje izgovaraju tvoje usne,da bi bile
ljubičaste ...da pomešam crvenu boju tvojih usana i plavu boju mora ?!
Ili je dovoljna samo žuta ...ona će osvetliti noć poput sunca ...
Ako te oslikam žutom i dodam malo narandžaste,tek radi nijanse
jutarnjeg rađanja...i ako ne izgovoriš ništa,i ako reči ne budu ljubičaste
i ako ne uradiš ništa, i ako ničem ne daš nikakvo posebno značenje..
imat ću dovoljno svetla da pronađem put iz tame koju rađa samoća.
Noć je ....ipak ću uzeti srebrnu i oslikati te bojom Meseca.....srebrom
koje ostavlja trag ....svake noći na istoj stazi ..na mlečnom putu uzdaha
i treptaja u isčekivanju trenutka koji nosi reči obojene ljubičasto ....
Koju boju da stavim da prekrijem noć ...
....zelenu boju oka mog

[Bisernica]

Život je satkan od sitnica.Zbir malih stvari čini celinu...
Sreću čine male stvari....one koje znamo prepoznati..
Trenutci ....u kojima aplaudiramo životu za poklonjenu boju,
stih ili melodiju...za lepu reč ,za jedno iskreno hvala ili izvini.
Za novo jutro i sunce u oku,za svako novo predvečerje i zvezdanu
noć u kojoj se sve sitnice tog dana saberu u celinu ...za miran san.
Trenutci ...oni koji su skriveni u senkama nesigurnosti i oni koje
ne prepoznajemo lako...trenutak koji proleti i onaj koji ostaje večno
negde u sećanju ,dragocenost čija vrednost godinama raste,jer ni
jedan drugi ga ne može nadmašiti ..neponovljivost trenutka je misterij
vremena koje nam je dato...kako drugačije sagledati velikodušnost
života koji nam ih poklanja...znamo li taj poklon uvek s jednakom
zahvalnošću primiti?!
Udišem trenutak ,čujem ga ,osećam ,vidim i zamišljam nijanse
boja kojima zrači ,upijam njegovu toplinu i kitim se sjajem njegovih
bisera...pevam svaki trenutak susreta ....sa srećom ili tugom ...
nije važno ...s jednakom zahvalnošću primam oba...podjedako
me vezuju za tebe ...neraskidivo !

[Bisernica]

Zar nije lakše sagledati svemir nego samog sebe.....a upoznati sebe
znači upoznati svet.Ako sebe sami ne poznajemo,kako će nas upoznati drugi....
i važi za sve nas podjednako....neka pravila su univerzalna....a potvrda se teško nalazi,
jer su izuzetci gotovo nepostojeći.Možda nam ti drugi otvaraju oči,često...i otkrivaju nam
ono što sami ne bismo stigli,hteli ili mogli otkriti o sebi.....a opet,ni oni nisu zaštićeni od
prepoznavanja,sagledavanja i čitanja izmedju redova,ponekad pronikneš dublje nego si očekivao,
pa se uplašiš tog novog saznanja,i odustaneš lako i brzo,plašeći se onog što ćeš videti....
A to što bi video je možda baš ono što je najlepši i najtananiji deo....onaj do kojeg se samo
sretniku posreći da stigne.....a da pri tom u te dubine,ni lampu nije morao poneti......
Ko zna......

[Bisernica]

Duša je kao staklena figurina.....ako se previše zanjiše,pad je neminovan,
a komadići stakla se nikad više ne sastave.Ili ,ako bude sreće pa se ne rasprsne,
i veći komadi,kad se nekim*lepkom* zalepe,ostave ružne ožiljke koji vremenom
izgube ružnu crvenu boju,i izblede.....ali se na svaku promenu *vremena* oglase....da su
tu,postoje....i peku.....duša je cudna biljka.....koju ne treba ni prečesto ni previše retko
zalivati.....ma čija da je .

[Rosa]

Bisernica

[Bisernica]

TRILOGIJA ......jedne spoznaje......

Spoznaja prva - ribo-lovci,udice....i mamci....

Ribolov je drevna veština koju su ljudi usvojili u potrebi da se prehrane...koliko je važna ,kaže i jedna kineska poslovica : "Ako čoveku daš ribu,nahranićeš ga za taj dan,ali ako ga naučiš da lovi ribu,nahranio si ga za ceo život."Veština je razvijena do savršenstva,tako da se nijedna riba ne može osećati sigurnom i zastićenom od namere ribara...ili ribo-lovca.A ribo-lovci su majstori prevare.....,ako mislite da nisu,varate se....ma oni bi i glumcima preoteli slavu u prerušavanju i svekolikom pretvaranju,ne bi li ulovili...ili bolje, *upecali* ribu....posebno,ako se riba jednom već sa udice *otkačila*.Različite ribe se love na različite načine,neke na čekanje,neke na parangal,neke opet na *pesmu* bućkala,naravno...a za neke opet,potrebno je imati baš posebnu udicu.Jedna od takvih je i morska mačka....mami neuhvatljivošću i svojim ukusnim mesom...jer pripremljena,ona zna izazvati onu vrstu slasti koja je možda kratkotrajna...ali se dugo pamti....zadugo ostaje trag...na nepcima...ali ,mačka iako morska,zna i *ogrebati*...ili ujesti,jer ipak je iz roda ajkula...a često se i sa udice zna lako i neočekivano otrgnuti.Za ovu ribu nije samo važno ribar biti....pored dobre udice,moraš i dobar mamac imati,a dobar ribar ima i strpljenja i iskustva da promisli kakav mamac na udicu da stavi.Mamac uobičajeni,uglavnom bude jedna od onih naivnih i *glupih* riba,poput sardele koja se uljuljkana u sopstvena *zamišljena*verovanja ,uglavnom lako i brzo upeca.Ali,za morsku mačku,sardela nije dobar mamac,nju namamiti na udicu zahteva isto tako,slično *slastan* zalogaj...jer čemu prevara,ako rezultat neće biti bogata lovina?!
Vešt ribar,ribo-lovac,jaka udica i dobar mamac.....ili,?...pape,kako se zove ona eška na koju se hita lovrata teška....,ma ne basšsvaki dan?...upitah jednom,a on mi odgovori: Pripazi dobro da ta eška ne budes i ti jednom.Da li mi je to rekao u šali ili od zbilje,ne znam,ali......ma mora da je od zbilje bilo.....valjda zato ponekad kažem sebi *some* jedan....mada ,ne slaže se u rodu.....

Spoznaja druga - *vesela*....vesla.....preveslavanja....

Ploviti..zaploviti...doploviti...odploviti...pre-veslati !
A može i ovako:
Reći,...zareći....doreći....odreći....poreći. ..pre-veslati !
Mada...ni ovako nije loše...
Lagati....zalagati....odlagati....prelagati....pre-veslati !
Pa da dodam još....
Lomiti...zalomiti....odlomiti....prelomiti...slomi ti....pre-veslati !
A u prevodu...
Veslati,zaveslati....doveslati....odveslati....pre veslati !
Čudna stvar.....ova vesla! Ponekad se,(namerom ili bez nje.....ma.. ,ipak s njom),od oruđa u *oružje* mogu pretvoriti.....tada se to zove u zdrav mozak -preveslavanje !!

Spoznaja treća - odraz i Obraz....

Zašto je odraz u ogledalu okrenut sa leve na desnu...ili sa desne na levu stranu,pa zamenjeno tako ,ponekad na sebe ne liči...pitam se često?!
I čemu je odraz...original kopije ili kopija originala...ko ga osmisli i sa kakvom zamisli,kad Bog čoveku dade Obraz,čist i beo....pa šta ce mu odraz?!.
Da nije odraz provera obraza možda,pa se zbog toga sa njim poigra,pa levu na desnu il' desnu na levu ,mislim stranu...preslikava.
I koja je od tih prava...*slika* obraza ili odraz *ogledala*?
Ma biće ipak da je obraz....ali kakav?...,jer bez njega nema lica,pa ni maska nije prava kad se nema na šta *okačiti*.
Da ga nije ..ni narod se mudrosti ne bi *dosetio*.ko je zaslugom zasluži....sram te bilo od guzic,jer.........
jer ...dalje nema....ni za slovom *osloviti*.....ma ni za odraz!
Moze biti....a ne mora,mada....biva da jest

[Bisernica]

ROKO I CICIBELA......a možda i nisu.......ili...laka priča za popodne.....a možda i nije.....

Još dok je bila dete,dalo se naslutiti da joj život neće biti uobičajeno spor i dosadan.Možda i zbog toga što je bila isuviše svoja.....i svojeglava....uvek spremna na otpor ustaljenim šablonima,i života...i sveta.Previše plavetnila u kosi i u očima,odslikavalo je širinu i slobodu mora i neba...a nijedno od njih ne možeš ni omeđiti ni ukrotiti.Takva je i ona bila,neuhvatljiva i neukrotiva,kao planinski vetar....i ostala....
On je još od malena znao da će nositi uniformu,opčinjen slikom svog oca,uznositog Kapetana duge plovidbe,koji je život proveo krstareći beskrajnim prostranstvom plavetnila.
Kapetan broda,u plavoj uniformi sa zlatnim širitima,bila je njegova opsesija....mada,plašio se pomalo mora,negde u dnu duše,i to mu je kvarilo zadovoljstvo.....nije bio spreman priznati ništa slično tome,nikom,ponajmanje ocu....a ni njoj.A ,bila je još devojčurak sa razbarušenom kosom i nemirnim očima,kad ga je znala začikivati i presretati ,naivnim i jednostavnim,a dečije komplikovanim pitanjima,o svemu.....i o tom strahu.
Nije bilo za očekivati,jer su bili dva sveta,ali,kao što život zna biti vrlo često neočekivan - i bolan i radostan ,istovremeno,tako se između plavog devojčurka i visokog crnog Kapetana,desila ljubav...ili možda...pre bi se reklo strast.....neobuzdana i telesna,uzdrhtala i uzavrela.....kao kad se zrelo klasje i mlada trava njišu,razigrani vetrom u istom ritmu.....do klonuća.
I trajalo je....,i trajalo bi ...da život nezadrživim naletom ,nije pokupio jutarnje vetrove i od njih napravio orkane,koji ruše sve pred sobom....i razdvajaju..i klasje...i ptice...i trave....i ljude..
Prolazilo je vreme,a sa njim i umirivale se strasti,zrelo klasje počinje da se susi i polako priprema za žetvu,a mlada trava tek zri i nije još stigla za kosidbu....a treba i seme svoje ostaviti ,da nakon kosidbe ponovo niče....
Plavetnilo neba u njenim očima prekrila je neka nova duga,nakon *isplakane* kiše....a more i kapetansku uniformu,zameniše neke manje modre boje....
Da li je zaboravila svog Kapetana,ili ga je ostavila,samo na tren,ne zna još najjasnije....mada,svaki odlazak ostavi trag,ili da se prati...ili da se lakše u povratku vrati....Kako god bilo,jednom utrt put odlaska se pamti,i ostaje uvek otvoren i znan...za neke nove odlaske,neukroćenima jasan put do drugih i drugačijih mesta,ljudi,želja....do slobode.
On,možda nije ni primetio kako i kad se izmigoljila iz njegovog zagrljaja,tek....pustoš koju je za sobom ostavila,teško da je mogla biti nadoknađena....ni brodovi,ni more,ni sirene brodske...nisu više imali onu čar kao nekad....nisu mamili ni prepuštanju,ni slobodi ni širinama.
Ona je još uvek neuhvatljiva i neukrotiva, slobodna u *nevinom* smehu i radosti začikavanja,kao ptica ....i ne misleći da svojim nežnim kandžama,ruje i brazda davno raskrvarene rane poleglog klasja.....
On,naviknut valjda, još uvek luta plavetnilom neba i mora u njenoj kosi i očima,želeći da prođe ispod preprečenih duga.....samo u sećanjima.....
A život,neumoljiv,nemilosrdno ne haje za sećanja...ide dalje....živeti u sećanjima znači biti zaboravljen od života.......jer šta je život vengo fantazija !?

[Bisernica]

..........Ptice rugalice.........i one druge....

Zbog imena koje joj je dato,većina ljudi smatra da ptica Rugalica,nema sopstvenu pesmu.Ova ptica pripada grupi drozdova,odlikuje se sposobnošću da podražava,imitira pesme i krikove drugih ptica i zato nas često zapanji onim što može....*pročitati* iz tih krikova i zvukova.....
Zabeležen je slučaj,kada je ova ptica podražavala za deset min. trideset i dvije različite pesme drugih ptica.Rugalica je u stanju da stvara *varijacije* na pesme drugih ptica,dodajući svoje trilere i brze pasaže.
Da li ste primetili da će rugalica pokušati da podražava i zvukove ili glasove,koje čuje na seoskom imanju ....kokodakanje,lavež pasa,škripu nepodmazanog točka na kolicima,pa...čak i zvižduk poštara,kojim on objavljuje svoj dolazak.
To međutim ne znači da ova pametna ptica nema sasvim određenu i sopstvenu pesmu.Čudno,ali njena pesma je zanosnija od mnogih ptičijih pesama,naročito kad su u jatu.One pevaju povremeno i u vreme zimskih dana.Ali,čim nastupe prvi dani marta,počinje da peva celog dana,a ponekad i noću kad je mesečina.
Ljudi je vole zato što je društvena,po prirodi poverljiva i ponaša se upravo kao da želi da živi pored coveka.Više puta za to upotrebi ugao kuće,ili žbunje blizu kućnih vrata,ili bilo koje drugo mesto ,samo da je u blizini čovekove kuće.
Svoje gnezdo rugalica pravi od bilo čega što joj se učini pogodnim za gnezdo,sve to lepo poređa i uredno složi.Ali..........iako *mala*,postaje veliki borac onda kad je gnezdo *ugroženo*,i upustiće se u svaku borbu,pa tada napada i ptice dva puta veće od sebe,mačke,pse,pa i samog čoveka.Radije će poginuti nego da svoje *gnezdo* ostavi nezaštićeno.........Zato,izbegavajte Rugalicu,......
Premda ova ptica više voli da živi u južnim krajevima,kad nastupi leto,nađe se na svim obalama.,a zna odleteti i daleko na sever.
Kod nas,ulogu rugalice obično preuzima poznata sojka ili kreštalica......
Zato,kada gledamo ptice koje čine svakodnevicu naših života,ne zaboravimo da je Bog želeo da naš svet bude nešto najlepše......ispunjen raznolikošću i slike i zvuka.

I ....samo da dodam...


Da li znate šta promašite, kad pogodite "cilj" ?

Promašili ste sve ostalo !!

[Bisernica]

“Vjerujem u bajke,slobodu,sreću i ljubav…
A život možda nema sve što bi ti htjela.
Uzmi ono što ti pripada,al’ i ono
Što u snovima snivaš,
Da bi moglo biti tvoje,odluka je
U konačnici ,samo tvoja……”

………ne znam zašto pamtim neke datume i slikam *šarene* slike u nekim sasvim običnim danima,kao što je ovaj?...da li zbog nekih važnih odluka koje,iskreno ,nikad nisam znala doneti kad i kako treba?...jedno kajanje nikad ne gine,zašto uvek znam izabrati veće?....nisam li prebrzo pročitala,nedovoljno shvatila,nespretno odgovorila,ne znam još ni danas…..znam samo,da je trebalo da samo malo sačekam,možda ne bih tada čekala ceo život ,….ponekad mi se učini i duže od toga. Čekam jos uvek pokušavajući naći (ne)suvisla opravdanja,neuzvraćene odgovore i pogubljena nadanja……da sam…a nisam,ma samo da nije…..a jeste,ma da je samo tren bio duži…a nije, da sam znala …a nisam …koliko još da sam….ma samo da sam !!......ko zna ….
Ne verujem u bajke,rekoh…..one imaju srećan kraj ,a život kaze drugačije…..zašto negirah sopstvene snove?! Pa ja verujem u bajke…dešavaju se….ne uvek i ne svima,ali dešavaju se…..
Ceo život se borim za slobodu i sva njena obličja i znamenja,nemam nameru ničiju ugrožavati,i moje prisustvo je ničim neće ograničiti …..ha,kako sam opet bezdušno i *hrabro* negirala sebe,kao da nisam bila spremna spustiti glavu na tamnicu tvojih grudi,nasloniti lice na rešetke tvojih prstiju i mekim dodirom zatočnika,milovati zatvore tvojih zagrljaja……kao da nisam,...a jesam….
Sreća je dovoljno rastegljiv pojam ,da u njega svak može upakovati sve sto ga srećnim čini,rekoh…..jel da?,pitam se danas.Slepi ne vide očima,a ti ne vide dušom sreću,danas prekorevam sebe,koja se smešila sa ekrana mobitela,u treperavom nizu uredno složenih slova,reči i rečenica….kao na dlanu prostrt redak i neponovljiv, dragoceni trenutak otvorenog tebe……
Dragi moj,život ima baš sve što bih ja htjela,ali nije sve ,meni i namenjeno…..previše sumnji u bajkovita nepostojanja sretnih završetaka,i ne videh meni namenjeno…ili ne poverovah,ne sačekah,ne razumeh,šta li?....šta od svega toga,.danas više nije ni važno,bilo je tako i daj ne osvrći se više,previše je vremena zalud izgubljeno…slušam neki glas iz sebe ,ali opet…
Uzela sam sve što mi pripada….jesam li ?!....biće da nisam.Uzela sam ono što mi je dato.a,ni to ne do kraja,nisam čak ni sve od datog tražila….ali,sve što moram,radim dobrovoljno,pa i životna škrta davanja sa lakoćom primam….uz osmeh
Ono što u snovima snivam,da bi moglo biti moje,jer odluka je samo moja…..snivam i dalje.Snivam još uvek i usnula i budna…čekam neki novi dan u kojem će neke odluke ,same sebe nametnuti…..možda tad napravim pravi izbor i konačno prihvatim da je život,kao i tango….čudna *misao* koja se pleše…..u dvoje.Ostalo je još samo,da počnem učiti korake…
A ljubav......ljubav me još uvek traži......i ne pronalazi me.....hoćeš li znati jednom da me pronađeš?!
Možda jednog sasvim običnog dana ,kao što je ovaj...jer bajke se dešavaju,ipak,...možda jednog ovako važnog datuma,zaplešemo....čudnu misao koja se pleše,udvoje...možda…..

Ja...jednom Predragu

[Suzan]

Još jedna noć bez sna, još jedna u nizu u kojoj tražim te ja
Lutam hodnicima sećanja, plačem za danima koji ne mogu više da se vrate
Pokušavam da shvatim tvoje reči, izgovorene iskreno, reči koje još uvek bole
Pokušavam da nađem zaborav iako znam da on ne postoji
Negde, na nekoj drugoj planeti, u nekom drugom životu
Možda ćemo se sresti, voleti, biti srećni
Do tada te tražim u snovima i plačem...tiho, da se ne primeti
Pokušavam da volim a znam da sve je laž
Bez tebe sve je praznina i laž...

[Bisernica]

Ponovo sam na početku .....nečeg ...
možda jednom napišem knjigu sopstvenih početaka ...
ponekad nečeg,...uglavnom ničeg što donosi mir ,
opuštanje i spokoj napaćenim mislima ,okretanim
hiljadu i jednu noć,po hiljadu i drugi put pre nego
što ugledaju dan na ekranu...
Razmišljam dugo kako će izgledati taj *dan* moje misli,
manje ili više o umetničkom dojmu,uglavnom o tome kako
će se osećati namučene pred nekim očima koje će
ih pogledati....najviše o jednim očima koje ih nikad primetiti neće.
Klize lagano,čini se kao kist po platnu,na kraju kada nestane bol
porođajnih muka...slože se u nizu redaka ,i kad ih preletim pogledom
kao da nisu moje,ili nisam ja ona koju poznajem ...zahtevaju da se
dopune pre nego ih ostavim u mraku i odem ruku pod ruku sa snom,
u još jednu neprospavanu noć....
Moje misli i ja smo dva stranca u noći punoj jednačina sa dve nepoznate
koje imaju nesuvisla rešenja ...ona koja ne sadrže tajanstveni mir ispunjenosti,
uvek na nekom novom početku ...nečeg ?...
Pre nego što ostavim jedan mali poljubac i odem ,zadržavaju me pitanjem koje
se ponavlja u ritmu refrena - ko si ,odakle dolaziš,zašto baš ti ....
zašto baš tebi ,uvek iznova,tvrdoglavo istrajno ,dva stranca u noći ostavljaju svoju
poslednju budnu misao ...za laku noć !

[Bisernica]

Neću da ratujem sa onim u čemu sam se jutros zatekla,...šta treba da uradim da se ne ponovi?
Neću da ratujem sa histeričnim poduhvatima,hoću da pravim bolja rešenja!
Neću da ratujem sa *tu se šista ne može popraviti* sj^ebano je.Hoću da uradim sve da nešto popravim,nije sve izgubljeno.
Neću da ratujem sa *danas su ljudi prazni*.Hoću da pokažem da u ljudima još ima ljubavi,samo je pravim rečima na površinu
treba izmamiti.U ljudima još ima srca,samo ga toplim rečima treba zagrejati.U ljudima još ima duše,samo se do nje toplinom i ljubavlju stiže.
Neću da ratujem...hoću mir, da u miru napravim sve planove kako da rešim zagonetke koje mi mira ne daju...a rešive su.

[Igra krugova]

[Igra krugova]

[Bisernica]

Kasni večernji sati ,i moja samotna pored mene...valjda ću zaspati ,ne volim piti kafu ovako kasno ,
ali treba mi društvo za spletkarenje....zaokuplja me misao o nečem što ponekad svojom jednostavnošću
sve zakomplikuje...skoro,pa do savršenstva.
Lepota življenja....umeće življenja....pitanje na koje svako ima različit odgovor,a mnogi odgovora i
nemaju....začaureni u svoje *mentalne kutije* nemaju potrebu lutati mislima po spoljašnjosti zablude
koju žive..i žive sretni u svom neznanju,nesposobni prepoznati lance prekrivene bojama šarene laže,
koji ih vezuju za površnost....
Živeti znači biti ,a ne imati ! Živeti znači zahtevati slobodu u njenom punom obliku ...slobodu duha,
a ne tela,slobodu volje da menjaš sebe svakodnevno u neko bolje izdanje,slobodu da letiš,a ne da
budeš zakopan u zemljišnu tačku koja postaje osa oko koje se tvoje umeće življenja pretvara u
hvatanje sopstvenog *repa*...i sve u istom krugu.
lepota življenja je u sposobnosti da spoznaš sebe iznutra...i sebe u svetu spolja...uskladiti to dvoje
je talenat retkih koji žele da budu ,a ne da imaju.....jer to je jedina šansa da život proživiš budan.
Ako to možeš,onda je tvoje umeće življenja lepota koju život prostire pred tobom ...lepota postojanja.
Za razliku od stvari koje poseduješ,istinski možeš deliti samo ono što jesi - ljubav !

[Bisernica]

"Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati ! "...

slaže se Andrićeva misao polako kao puzzle ...a ja se pitam jesu li nas ta vremena
ikad i napuštala ?!....Prokleta avlija...nikako da joj se kapija otvori do kraja,nego ostanu
pritvorene vratnice taman toliko ,da onaj ko bi nogu poturio i tako sprečio zatvaranje,
uvek rizikuje da ćopav ostane ....nije li nam sudbina da večito virimo iz prikrajka ,
čekajući da neko zaboravan ostavi kapiju otvorenu širom,da se spasava ko može?
Da dodam slagalici još jednu :

"Ništa nas ne može tako prevariti kao naše rođeno osjećanje smirenosti i prijatnog
zadovoljstva tijekom stvari."

[sani]

MOZDA POSLEDNJA PESMA TEBI

Jednaki snovi su nas nekada vezali
jednako mislili
osecali
voleli
a onda je u ponoru
nestalo sve
pitala sam te:
kako to moze da se neko
izbaci iz krvi
iz snova i zivota..
pa sama odgovor dala
da moze
ako taj neko nikada nije ni bio tu.
rekao si..
ne trazi odgovor kad ga znas
taj je neko je uvek tu..
a ipak ljubavi moja jedina
idem sad ka ponoru sama
sve dublje...trazeci ono
sto je kao kamen tezak
otislo u bezdno.

Sani

[Jelicica]

​​

Kako da zaboravim

Te tvoje oči, i kako da mislim

Kada živim u samoći

I samo pogled sa tvoje slike skrenem,

Kada plačem, i kad tugu krijem

Kada molim, i kad mi srce bije.

Kada se skrivam u mračne kute sobe,

I kada molim da prestanu ove tegobe,

A ti kada vidiš, neka ti sve jasno bude

Vidiš li da ljubav ipak mjenja ljude

[misticlady]

​Ako svratiš ponekad u moje snove, ako u njih dođeš nepozvan, neću te oterati…
Samo, ne očekuj da ćeš ugledati oči uplašene srne. Ne očekuj da ćeš zateći mene, istu…
Onu istu ženu koju si ostavio…ranjivu, nežnu i zaljubljenu…
Jer, posle tebe, ta žena ne postoji…ojačala je, očvrsla…

Nećeš osetiti moju čežnju, tugu, žal, što te više nema u meni…
Tvoj otrov ne teče više mojim venama…
Nestao je, ili je ipak još tu, u meni, samo sam ja postala imuna na njega…
Ne možeš me više otrovati sobom…
Ne možeš me više povrediti…
Zauzdala sam svoju želju za tobom…
Zatvorila sam srce za tebe. Ne možeš se uvući neopaženo. Postavila sam stražare.
Demone sam bacila u tamnicu. A ključ sam bacila u reku…Oni ne mogu odatle izaći, ne mogu mi uzeti dušu…

Uspela sam da savladam potrebu za tobom.
Ne, nije nestala i neće nikada potpuno nestati. Samo sam, u međuvremenu, naučila da savladam sebe…
Dok sam te čekala, bauljala u bunilu i istraživala granice svoje duše, naučila sam šta znači sloboda…
Šta znači udahnuti vazduh punim plućima…ponovo se smejati…primećivati Sunce, cvrkut ptica, nebo, dugu…

Znam da ćeš poželeti da ponovo budeš deo mojih snova, mojih misli i uzdaha…
Zaboravio si jedno…
Ja više ne želim takve snove…
Jer gubitak sam teško podnela.Poraz nisam mogla da prebolim…dugo, jako dugo…

Sviće neko novo jutro, samo za mene. U tom novom danu više nema mesta za tebe, za nas…
Jer mi više ne postojimo…a možda nas nikada i nije bilo…
Možda je sve bio samo san…

[misticlady]

PRVI POLJUBAC

To je prvi gutljaj iz pehara koji bogovi napuniše iz svetog vrela ljubavi.

To je granica između sumnje što srce obrvava i rastužuje i pouzdanja koje ga ispunjava i usrećuje.

To je početak poeme duhovnog života i prvo poglavlje romana o pravome čoveku.

To je čvrsta spona koja veže neobičnost prošlosti s bljeskom budućnosti. On dovodi pritajena osećanja do pevanja.

To je reč koju usne izgovaraju objavljujući da srce dospeva na prestole, da je ljubav kraljica i da je odanost kruna.

To je nežan dodir, kao kada lahor vrhovima prstiju prelazi preko usana ruže odnoseći sobom dugo slatko uzdisanje i tiho umilno šaputanje.

To je početak čudesnog treperenja koje ljubavnike uznosi iz materijalnog sveta u svet nadahnuća i snova.

To je primicanje cveta sase šipkovom cvetu i mešanje njihovog daha da bi se treća duša rodila.

Ako prvi pogled liči na seme, koje boginja ljubavi, u polje ljudskog srca baca, onda je prvi poljubac nalik prvome cvetu na vrhu prve grane na stablu života.