Moja poezija i proza ...

[причалица]

Znam
Kad pričam bezveze
Nešto se u meni kuva
To vrag u meni veze
Klopku
Koja će da me čuva.

[Ravnica Carobnica]

HILANDAR I ZENA

Hilandarski manastiri
Pred vama stojim
Ko pred ocevom slikom
Ko pred Bogom...
Zasto u tebe krocila ne bih
Zena sam majka poroda svoga
Vidim vas zrakom sunca bez sjenki
Podne mi podari zenit sav
Manastiri crkvice Hristove
Zvoncice cistih misli i snova
Snage mi dajte duh osvjezite
Zednu napojte pa nek sam zena
Sto u tebe krocila ne bih...

[Slovenska]

[Ravnica Carobnica]

M A S L A C A K na krovu...

Prkosno cvijetom sazrijeva da nas opet
Sretne u trenu Jakoba stotog
Cekajuci vjetric topao da na novom krovu
Doceka neke od nasih umornije oci
Padaju sutoni radjaju se zore neke druge
Sarene ptozore cekace neki drugi ljudi
Sve u znaku Jakoba stotog sto
Sagradi kucu na dnu mora
U istom krevetu gorstak kameni
Sanja kosenje dubokog mora
Isti im znoj na selasu osta
Jednom s kamena drugom s mora....

[mica]

Jedan od onih koji ocekuju da se sve zamagli i nestane u trenu kad udahne?
Ah, rezistencijo stecena pri rodjenju, ah ti hiperaktivni mozgu koji se na opit.


Ja sam more stubova uz koje prolazim, ja sam plima misli koja nadolazi.
Ja sam ja...jedan, neponovljiv...nikada.


Demon vatre, demon mira, demon pozude i nemira,
po venama svira. I dira.


U najdublju, u najjacu. Krik da nadjaca, glavu da obori, za nas da se bori.


Gori. Ko gori? Koga jos bol potpuno obori?
I cija se...cija se...nad glavama nasim vijori?


Zbori! Zbori sumraku, zbori veceri, tamo, ljubavnice moja nova.
Zbori! Dusu odmori, misao odgodi.


Stoji! Postojano stoji dok stencuge padaju na tebe. I usta otvori.


Zatvori. Cula u bezdan pritvori. Pusti trolove da puze, a misao da prati pesmu muze.


A onda ocima onog ko druge ne vidi, i osmehom nekog ko nesto tajno zna,
produzi tamo gde retki prosli su ikada.


I smej se. Smej se ti maleni stvore, cudni izdanku svoje rodne gore.

[Slovenska]

Dusa slovenska

U zenice sam upijala
dobrote plam
istine sjaj
snagom patnje
moje dane opijala
slutila kraj.

U skute
zelenih dolama
prigrlila
sva svanuca
i bespuca.
Cerga
moja je kuca.

U dusu svila
i nisam krila
osmeh dalekih stepa
samo u njima
ja sam drugacija
lepa.

U praskozorja umotala
pozudu
zapocela igru suludu
i stala
omadjijana
grehom,
grlenim smehom.

U pehare sudbine
dosipam istinu
umesto vina.
Opijam se recju
to moja je
sudbina.

U srce sebi bodez
bez milosti
zabadam.
Umesto da letim
padam.
Umesto da zivim
stradam.

U misao sam
potpuno sebicno
kao da je
obicno
upisala bozansko ime
da se dicim
time.

U noc sam moju
sve tisine skupila
molitvu sapucem
ne bih li se
iskupila.

U greh sam svoj
oprost upisala
slovima zlata
slovima sjaja.
Nisam postojala
i nisam disala
u trenu rodjenja
ni casu moga
kraja.

Slovenska

[причалица]

Uvek ću biti
na tvojoj strani.

I kad nam bašta
zaraste
u neko čudno cveće
kome niko koga znamo
neće znati ime,
i kad nam se u
ono malo poštansko sanduče
konačno usele ptice
srećne što ih više
ne teramo odatle,
i kad se na satu
pokvari onaj mali deo
na kome idu dani..
uvek ću biti
na tvojoj strani.

Uvek ću biti
pored tebe.

I kada nam reči
postanu tiše,
i kad naša mala kuća
bude ličila na one kuće
kojih smo se plašili
dok smo bili deca,
I kada me ne budeš
imao više,
osim u sećanju
što ti grlo grebe
Uvek ću biti pored tebe.

[lider]

MOJ DRUG STRAHINJA

Moj drug Strahinja
Iz jednog malog mesta
Sred srca Šumadije
Godinama ratuje
Vlastitu bitku bije.

Zena mu je iščupala
Komad srca i ponela
Sa sobom
Dok je bezala od kuće
U sopstveno ludilo.

Moj drug Strahinja
Koga sam upoznao
Jednog proleća
U Beogradu
Dok je trazio pravdu
Zaturenu iza
Hiljada paragrafa
Ni reč nije izustio
Dok su mu kidali delove
Utrobe.

Sklopili smo drugarstvo
Nakon par izgovorenih rečenica
Ne trazeći ni jedan od drugog ništa
Za uzvrat
I to su najlepša prijateljstva
Kada razumeš nekoga
Da ga boli
I kako ga boli
I zašto ga boli
A nisi mu ni rod
Ni pomoz Bog
A opet sve bi učinio
Da mu deo tereta
Sa leđa skineš.

Moj drug Strahinja
Iz malog mesta
Sred srca šumadije
Ponekad okrene moj broj
I priupita me za zdravlje
Ne zaleći se
Ispriča nekavu svoju muku
Istresem i ja svoje zle
Crne dane
I nekako nam je
Čini mi se
Posle toga sve lakše.

Moj drug Strahinja
Svojom seljačkom mudrošću
Sve razume
I ima svevideće oko
Moj drug Strahinja
Kada ustreba
Nema jezik
Ćuti
I ni najsurovijim mukama
Iz njega ne bi isterao ni
Jednu jedinu reč.
Zato vi
Takozvani moji prijatelji
Nikada nećete biti
Toliko moćni
Bogati
I pošteni
Kao moj drug Strahinja
Iz jednog malog mesta
Sred srca Šumadije.

[lider]

ONA SPAVA
Objavljeno 23.01.2010. u 22:59, autor: lider
Oznake
.Upravo mi je poslala poruku,
Legla je da spava
Polegla glavu na jastuk
Najlepših sećanja
prekrivena jorganom
Zgužvanih misli
Na dušeku nade
Napravlenim od dlanova
Mojih
Postelja joj miriše
Na juče
I najlepše snove
Koje sam joj poslao jutros
Kočijom vremena
Što se beli
U talasu pahulja.
Crveni oblak je dojavio
Pošiljka je stigla na vreme
Zato sad
Sasvim miran sedim
Zureći nekud u daljinu
I pogledom hvatam leptire
Što se pod neonima roje
I stavljam ih u čvrstu
Kutiju od sna
Da joj pošaljem
Negde pred zoru.

[Ciciban]

Zapis duse

Klizi ova olovka po hartiji isto kao nekad,
pise , ali neke strane reci koje ne razumem,
nista je ne razumem… i place mi se,
shmrlja mi zadnji list papira dok se postar udaljava,
…….propustila sam jutarnju isporuku….godine cu propustiti ,
A znam da ce danima shmrljati i opet je necu razumeti …
….godinama ce shmrljati, a papira mi nestaje .

Pise kao da zudi za necim, pomaze mi da se setim,
A nemogu , nikad se necu vise setiti, znam,
Jer ne vredi zeleti,
Zivot je ovde i sad , a ona nema dusu da bi znala,
Shmrlja mi zadnji komad papira
I uporna je kao da joj nikada nece nestati grafita.

Kao da zeli da me odvikne od tebe, njega, mene,
Ne bih ja da se otimam da se odviknem od tebe, ali ti to znas,
Znam i ja da moram,
Samo ona nezna pa mi kao detlic u drvu uporno ponavlja
…bezdusno …i sve zbog grafita.
Da sam bar hemijskom pisala dosad.

Mora da misli da ce se desiti cudo ,
Optimista u njoj i dalje shmrlja ,
A ja razumem samo prve i zadnje reci …
Volis ga!! pise na pocetku …
Volis ga!! pise i na kraju ….
Sve ostalo je njena perfidna shmrljotina,
Cinicni pokushaj….
Zapis njenje iskrivljene duse…
Nagovaranje….

Ali nema ona nista ispod, da joj nadima koshulju dok spava….

[mica]

Ti,
osecaju bez lika,
javo bez postojanja,
kontaktu bez dodira,
poljupcu bez usana,
Vecnosti bez prozivljenog trena,tren sa tobom je vecnost i posle tebe!

Ti,
Jasnoco bez vida,
vatro bez plamena,
sramoto bez stida,
dodiru bez prstiju,
Osecaju,bez i jednog dodira novo poglavlje sada si otvorila!

Ti,
olujo bez oblaka,
bljesku bez izvora,
svetlosti bez zraka,
generacijo bez narastaja,
Decenijo bez godina,godinama si ispunila.

Ti,
Neopipljiva materijo,
necujna harmonijo,
neverovatna milino,
nedostupna silino,
Predaleka blizino,preBLISKA si mi daljino!

Ti,
zebnjo moja stalna,
ovo nemoj znati... savrsenstvo ti je mana!

[sani]

odgovor na necije stihove:

..Lutala sam po raznim snovima,
a onda cula kako me zoves.
Evo me sada,
divno je ovo jezero bez talasa
i ovaj spokoj.
a vrtove smo iste sanjali,
znam, poznajem ih
po zvezdama koje si skinuo za nas
ucices me da setam..
Hoces li?

[sani]

jos jedan odgovor:

Pristajem da jos ta tri koraka
do kraja
nazovi zivotne staze nase
setam sa tobom.
I u tri koraka ista
opet cemo srcima ramisljati
necu da cekam treci korak
da disem dahom tvojim
pocni od prvog,
a onda cemo zajedno sa osmehom
nestati..

Sani

[lider]

.SONET
Objavljeno 29.07.2010. u 21:05, autor: lider
Oznake
.Rasparale se godine kao postava kaputa
Sve lepo je kometa, zvezda padalica
Boca prazna, na površini mora pluta
Cure mirisni dani iz oka, preko lica.

Najlepšu vodu popih pravo sa izvora
Što me mami sred tuđeg nekog atara.
So ljubavi te ispije i nema drugog izbora
I misliš popio si sve, a ono oko te vara.

Što brže koračaš, srce brže kuca
Fatamoganom sve ti je na dohvat ruke,
I kad je hladno, tanak led pod nogama puca
Čitav život tvoj zavisi samo od sreće puke.

Sreća je putnik, stazama svakakvim skita
I žrtve slučajne traži ko serijski ubica
Leptira za ime niko ni ne pita
Znoj ili suze, sve jedno je šta ti curi sa lica.

Možda si se na raskršću nekom
Sa srećom sasvim slučajno sreo
Dok si bolnoj duši tragao za lekom
Gledao joj u oči, a videti nisi hteo.

Zato sad ćutiš dok dani gutaju tebe
I stojiš, a oko tebe se života ringišpil vrti
Noć ti zvezdama duge sate grebe
Svako rođenje je čekanje smrti.

Zato sam ti rekao, živi najlepše što umeš
Troši dane i nikad ne robuj njima
I ja sam takav, valjda razumeš
Cigareta obična, pepeo i oblak dima.

[misticlady]

ovo je prelepo...

[lider]

ovo je prelepo...

OndaK za Vas stiže još jedna

[lider]

.BELOPUTNA
Objavljeno јuče u 23:37, autor: lider
Oznake
.Kao stari lupež potkradam veče
U oko kapljem nebo crveno
Ražario se mraz, sneg pahuljom seče
U džepu kaputa pronađoh srce, njeno.

Kažiprstom leve ruke pravim prtinu
Putuju njome žmarci pravo u mene
Noćas sneg miriše na kosmičku tišinu
Vreme je, trebalo bi nekud da se krene.

Crtam mislima puteve u svojoj glavi
Prostranstvo duše ka severu vuče
Usijane tabane hladim u beloj travi
Možda sam trebao krenuti još juče?

Slatkim grehom ispravljam greške
Zaspala savest dreždi ispod temena
Na nogama mi čizme, misli putuju peške
Brzo, brzo, sve je manje vremena.

[misticlady]

Crtam mislima puteve u svojoj glavi
Prostranstvo duše ka severu vuče
Usijane tabane hladim u beloj travi
Možda sam trebao krenuti još juče?

sta da kažem lideru,sem da sam prijatno iznenadjena...

[lider]

.Noćas se u mene uvukla
Nekakva strašna jeza
Tišina grlata promukla
Naopako okrenuta breza
Korenom oblak grebe

Kapima kiše pokrivam sebe
Ugašenu peć pogledom zarim
Srcem grejem veče, da ne nazebe
Ode dan još jedan, polako starim
Opet sam tuzan bez tebe.

Nakrivio se oblak iznad glave
Pokrio Mesec mokrom kapom
Pod nogom lišće trulo crvi slave
O vrata grebe zima ledenom šapom
Gde li su noćas kose plave?

I ti što sada ovu pesmu čitaš
U toplom kutku svoga doma
Da li se ikada u sebi pitaš
Ko plaća srču zivotnog loma?
Neznam ni ja, nemoj da me pitaš.

[lider]

SNENA

.Ona
Svaku Božiju noć
Po snovima mojim
Šeta
I neviđenom lakoćom
Bokori vlati trave
Sred glave
Ispod lobanje
I čeone kosti
Pulsira
Dok lebdim
Između dušeka i pokrivača
Strunama vena
Svira
Da nije nje
Večito bih ostao budan
U vrtlogu nemira
Ovako
Na brzinu pojedem dan
Izgužvam veče
I krenem
U san
I čekam
Čekam
Čekam