Sebicluk...

[Ciciban]

Ja mislim da naziv sasvim odgovara onom ocemu bih da pricamo ali ne bih da preturejm s uvodnim postom samo da bi videla sta vi ustvari podrazumevate pod sebicluk ? Imate li nekog bar priblizno odgovarajuceg karaktera u najblizoj okolini?

[QueenOfClubs]

Која је разлика између размаженог, себичног и саможивог?
Мислим да једно повлачи друго и да ове три особине увек иду у пакету.
Себичан је онај ко само мисли на себе, мало пружа, много тражи.
Колико је таква особа свесна да је таква?
Да је ситна душа, да ваћари на ситно и да ту среће нема...
Да је увек лепше дати него узети...
Срећем овакве људе ту и тамо.
Немам никога таквог у свом окружењу јер сам такве увек избегавала.

[причалица]

sebičan čovek nikad ne bi priznao da je sebičan....a i kad bi dozvolio tu mogućnost, našao bi neko debelo opravdanje.
ali, sebični ljudi su ljudi lišeni ljubavi i prema sebi i prema drugima.....zato ne mogu da ih osuđujem.

[kojica]

Nemam takvog karaktera u blizini. Svi smo savršeni.
A baš bih volela da upoznam jedno sasvim jednostavno,
sebično ljudsko bitje..

[DaDole]

Meni je istinski žao sebičnih,samoživih i isključivo sebi okrenutih ljudi..u tom njihovom gramzivom svijetu koji počinje i završava sa "ja...ja" i "daj,daj..(meni) " oni su uskraćeni za ljepotu življenja,za onaj osjećaj po kom znamo da smo čovjek,onaj koji pomogne,koji pruži ruku,koji sasluša..
oni su sami sebi mjera stvari i najčešće ostani sami nikad ne saznavši zašto je to tako.
Nažalost,takvih je sve više..egoizam naš nasušni postaje definicija,ali uvijek imam pravo izbora.Moje i neotuđivo.Takve ljude ne želim u svojoj blizini.

[причалица]

Nemam takvog karaktera u blizini. Svi smo savršeni.
A baš bih volela da upoznam jedno sasvim jednostavno,
sebično ljudsko bitje..

kad se vidimo?

[Bisernica]

O sebičluku mogu da kažem samo jednu :

Stisnuta ruka ništa ne prima !!!

[Tibi]

Ja sam sebican, nemo samo da pricate dalje, to mi je jedina...vrlina

[slonce]

sebincost je rastegljiv pojam.ljubav je sebicna..."kako cu ja bez tebe".sebicni smo cesto i pri napustanju emotivno bliske osobe..."ja te volim,a mora didem,za tvoje dobro"...sebicna su neretko i nasa nastojanja da kroz potomstvo ispunimo neostvarene ambicije,ili iskupljenje..."ti teologiju da upishes".uostalom,put do pakla poplocan je dobrim namerama, jesmo li mi smrtni validni sudije(mona cuti!)?!...sebicluk srecem na svakom koraku...ali gore od toga su prazna obecanja...i tako...nesto nista novo ne rekoh...

[причалица]

uostalom,put do pakla poplocan je dobrim namerama

ne podsećaj me, molim te.....tu rečenicu najčešće baš sebičnjci potežu...jer, kad vide da neko čini dobro, a oni ne - a mogli bi samo što neće, onda obično izgovore ovu rečenicu.
ili je napišu kao posvetu u knjizi za nečiji rođendan

[Bisernica]

Obećah sinoć da ću da napišem traktat o sebičnosti ,ali neće biti baš toliko
dugačko...trudit ću se bar.
Vrlo često se koriste pojmovi koji su jako bliski ili slični po značenju ,ali postoje neke razlike koje ih razgraničavaju i govore nam da pojam koji je upotrebljen nije adekvatan za opis onog što smo hteli opisati.
Sebičnost je karakteristika svih ljudi ,zavisi samo kako i na koji način se ona manifestuje.
Sebičnošću se u našem kulturnom miljeu opisuje i nešto što je najprirodnija stvar na svetu ,a to je ljubav prema sebi,jer ljudi koji ne znaju da vole sebe ,oni ne znaju da vole ni druge,jer im osećanje ljubavi nije poznato - i takvi ljudi su sebični ,ma koliko to bilo neshvatljivo ili neko pokušao da demantuje.
Čovek koji voli sebe ,s druge strane, u našem društvu se uglavnom smatra sebičnjakom ,ali to nije tačno.Čovek je društveno biće ,a to podrazumeva da sa drugim ljudima sarađuje,i u toj saradnji on zadovoljava sve svoje potrebe ,očekujući od onih sa kojima sarađuje da se trude u pravcu zadovoljenja njegovih potreba jer će i on isto raditi u skladu sa njihovim potrebama.
Čovek koji ne želi da trpi torturu,ili ne želi da bude prinuđen na neku aktivnost koja njemu ne odgovara ,ili recimo,čovek koji ne želi da ostane u braku u kojem se ne oseća sretnim ili ispunjenim,je čovek koji voli sebe ,ali njegovo ponašanje će neki biti skloni da nazovu sebičlukom.
Sebičnost se na prikriven način ispoljava kod ljudi koji pristaju na stvari koje od njih prave žrtve ,oni se dobrovoljno žrtvuju da bi zadovoljili tudje potrebe ,ali s druge strane ,oni to *naplaćuju* nametanjem osećanja krivice onome kome su ispunjavali potrebe ...ovo je vrlo čest slučaj kada su u pitanju roditelji i deca...gde su roditelji u ulozi žrtve ,a deca ta koja imaju osećanje krivice jer se roditelji za njihovo dobro žrtvuju,a njih pri tom ,niko nije pitao da li su želeli uopšte da budu razlog nečijeg žrtvovanja.U ovom slučaju su roditelji sebični.
Sebičnost se na vrlo suptilan način usađuje u nas i kroz vaspitanje koje podrazumeva da se recimo u situaciji kada sedimo za stolom,iako ima dovoljno hrane za sve koji su prisutni ,iako će veliki deo te hrane i ostati ,ipak ne treba ponašati na način da sipamo u tanjir onoliko koliko bismo mogli pojesti ,jer smo gladni ,već onoliko koliko to *pristojnost* nalaže - ovo je nametnuta sebičnost prema sebi ,odnosno odstupanje od ljubavi prema sebi ,a nedostatak ljubavi prema sebi nas čini sebičnima ,jer nismo u stanju voleti - odnosno deliti- ni sa drugima.
Koliko je narod iskustveno mogao da dođe do zaključka šta nije sebičnost je i čuvena rečenica - Šta u kući treba u crkvu se ne daje.
Ovlaš pročitana ,ova rečenica je sušta sebičnost,ali ako se dublje analizira ,onda se shvati ,da je ona u stvari izraz ljubavi prema sebi ,jer ono što meni treba ,a treba mi da bih zadovoljio svoje potrebe ,ne mogu dati drugome ,jer ću ja biti nezadovoljan ,a tog drugog ću optužiti za to nezadovoljstvo.Ukoliko sam ja zadovoljan ,imam i dovoljno volje da se pozabavim tuđim nezadovoljstvom.

Rekoh da neću dugo ,ali odužih i previše .
Dakle ,sebičnost je usko povezana sa ljubavlju,a ako prihvatimo da je ljubav u suštini davanje ,onda shvatimo da je sebičnost uvek prisutna tamo gde nema ljubavi,prevashodno prema sebi.
Obzirom da živimo u vremenu dehumanizacije čoveka,otuđenja i usamljenosti ,što su sve izrazi nedostatka ljubavi prema sebi,možemo govoriti o sve većem stepenu sebičnosti u medjuljudskim odnosima ,ukoliko oni uopšte postoje.
Rečenica koju sam napisala u predhodnom postu,je ukratko iskazano sve ono što sam ovako nadugo i naširoko ispisala- nesebičnost je ljubav prema sebi,onaj ko zna da voli sebe on zna da voli i druge ,ruka je deo našeg tela kojom dajemo,davati je delenje ,delenjem sarađujemo ,saradnjom zadovoljavamo sopstvene potrebe,a očekujući da se oni sa kojima sarađujemo brinu o našim potrebama ,podrazumeva da se i mi istovremeno brinemo o njihovim.....dakle ,da ponovim još jednom ,

Stisnuta ruka ,ništa ne prima !

Rekoh da neće biti dugačko ,a napisah esej ...bio slonče u pravu

[Tibi]

Ja bih dopunio Solomunovim recima: Podasna ruka biva bogatija i...Baci hleb svoj povrh vode pa ce ti se vratiti posle mnogo godina (ima puno istine u ovom).