Razvod

[QueenOfClubs]

Мени је ова тема помало збуњујућа...
Разговор се водио пре неколико месеци, а мени још увек ништа није јасно...
У тренутку кад сам се разводила добила сам савет од колегинице и кућне пријатељице:
– И ти сад никако не смеш да се удаш јер имаш мушко дете. :raz_036:
• Мора да ме
– Па не смеш, бар док он не ступи у сексуалне односе
• А какве везе има што је мушко? :raz_081:
– Па има, да је женско, у реду, али мушко – никако.
И то је све што сам успела да извучем од ње.

Мислим, не пада ми удаја на памет заиста, само се често вратим на овај разговор и није ми ништа јасно.
Да ли мушка деца заиста тешко подносе такве ствари или је жена просто старомодна, поучена неким лошим искуством из околине.
Шта ви мислите о томе? А нарочито ме занима мишљење мушкараца.

Е да, и помислила сам да се она не разводи само из разлога што јој клинац има тек 7 година

[sani]

Licno mislim da nema nikakve veze...samo treba naravno da pazis za kakvu se osobu udajes, ako se udajes..da li taj covek tvom muskom detetu moze da bude uzor i da ti pomogne da zajedno od njega napravite dobrog coveka.

a muskom detetu...( govorim o muskom dettetu jer se konkretno odnosi na tvoju situaciju, a i sama imam dvoje muske dece), svakako je potreban uzor..pa ako vec ne zivi sa bioloskim ocem, ne vidim nista lose u tome da taj uzor ima u nekom drugom dobrom coveku.

[kojica]

Pa baš je bzvz.. osim ako od njega nisi napravila edipovca (a to se dešava između 3. i 7. godine),
onda zaista nije bitno..

[petrana]

ja se secam jedne svene iz detinjstva
Znala sam devojku, ona je bila odrasla, i znala sam njene "roditelje", mislila sam da su to njeni roditelji
i onda sam jednog dana cula razgovor o njenom ocu, i ukapirala da otac za kog sam do tada mislila da joj je otac nije njen otac
onda sam se uvukla pod sto i nisam htela da izadjem ne znam koliko
a nisam htela da izadjem jer mi je u glavi bila nemoguca situacija, nisam mogla to da prihvatim
to mi je tesko palo, odlicno se secam da mi je to tesko palo, a ti mi ljudi nisu bili ni rod
kako tek deci tesko pada razvod, to se verovatno ne moze ni zamisliti
Mislim da nema veze da li se radi o zenskoj ili muskoj deci, i ne radi se o novom braku, meni se tako cini
da deci ne pada tesko novi brak vec ih taj novi podseca da je razveden stari
...

[причалица]

sve zavisi od tvog i njegovog odnosa (kao i njegovog odnosa sa ćaletom)....znam 2 primera gde je to prošlo ok (sa nekim malim prilagođavanjima) i jedan gde je sin optuživao majku što se ponovo udala ...doduše, ta žena je pored sina imala i ćerku, koja je sve to podnela normalno...
mada, mislim da sinovi jesu mamine maze, kao što su ćerke tatine...moja mama je udovica i ne bi mi bilo krivo ako bi (iako je stara) imala nekog s kim bi živela staračke dane (a da to nije moj tata)...ali, da je obrnuta situacija, znam da ne bih bila tako raspoložena.
zašto? ebem li ga.

[zLozi]

Generalno mislim da zenska deca mnogo bolje podnose razvod roditelja od muske. Moji roditelji su razvedeni, a tokom zivota sam upoznala dosta ljudi ciji su roditelji razvedeni i primetila sam da su muski vise patili, valjda zato sto im u nekim godinama vise treba otac nego majka. Ali u svim slucajevima majke se nisu preudale.
Inace, jedna devojka ciji su roditelji razvedeni, a majka se preudala je strasno u dubini sebe patila zbog toga, narocito sto ju je majka zapostavljala na neki nacin, tipa ona je radila kucne poslove, dok njena polusestra nije imala tu obavezu, jer je imala obavezu prema fakultetu, kao da ova devojka nije imala obavezu prema fakultetu. Onda ona je radila, sve to je rezultiralo time da je napustila fax.
Drugi slucaj je neka drugarica moje drugarice, roditelji su se nakon razvoda vencali ponovo i ona se osecala odbacenom, bila je jedno vreme u manastiru.
Mislim da u slucajevima ponovne udaje majke i zenidbe oca, sve zavisi od njihovog odnosa prema zajednickom detetu.
Jedan decko ciji otac nije brinuo o njemu tj. nisu imali nikakav kontakt je na kraju uzeo majcino prezime, razocaran do te mere da nije imao snage da se bori za ocevo nasledstvo. Falila mu je ta oceva ljubav, mislim bolje da je uzeo ono sto je mogao da uzme pa makar i materijalno, a ovako je samo ucinio uslugu toj drugoj deci.

[Zazijavalo]

Kozaci i danas drže bič u kući. Mnogo dobra stvar kad se pomene razvod.

[причалица]

jedan moj kolega treba da se oženi ženom koja ima iz prvog braka 2 sina. mnogo me zanima kako će to da fubkcioniše...klinci su 16 i 8 godina, a ona je njegovo godište , dakle - ima 40.

[причалица]

strašno me zanima situacija razvoda para koji je u braku x godina....koje u taj brak ušao zaista iz ljubavi i koji je, posle x godina shvatio da nemaju ničeg zajedničkog - ni prijatelja, ni uspomena, ni provoda, ni muzike, ni tv serije, ni filmova...osim dece i nesretne rodbine, koju takođe ne viđaju...
da li takav par treba da opstane ili treba da se raziđe...i ako treba - zašto?
i ako ne treba - zašto?

[Ciciban]

strašno me zanima situacija razvoda para koji je u braku x godina....koje u taj brak ušao zaista iz ljubavi i koji je, posle x godina shvatio da nemaju ničeg zajedničkog - ni prijatelja, ni uspomena, ni provoda, ni muzike, ni tv serije, ni filmova...osim dece i nesretne rodbine, koju takođe ne viđaju...
da li takav par treba da opstane ili treba da se raziđe...i ako treba - zašto?
i ako ne treba - zašto?

ni ukusa za oblacenje, ni ukusa za hranu, niti volju za razgovorom, nimalo poddrske ,a previse nesuglasica ....


nemam pojima pricalice, nadam se da ima nekog ko ce ovaj rebus reshisiti

[zLozi]

strašno me zanima situacija razvoda para koji je u braku x godina....koje u taj brak ušao zaista iz ljubavi i koji je, posle x godina shvatio da nemaju ničeg zajedničkog - ni prijatelja, ni uspomena, ni provoda, ni muzike, ni tv serije, ni filmova...osim dece i nesretne rodbine, koju takođe ne viđaju...
da li takav par treba da opstane ili treba da se raziđe...i ako treba - zašto?
i ako ne treba - zašto?

Zanimljivo pitanje. Odgovor ne znam.
Takav par nema neki uobicajeni razlog za razvod, ali nema ni razloga za ostanak u zajednici. Mozda je to normalno polse x godina braka, ta monotonija? Pretpostavljam i da su jedno drugo upoznali dovoljno dobro da su se smorili.
Mozda zavisi od toga koliko su oni zadovoljni nacinom na koji im firma funkcionise i kako posluje...

[причалица]

ni ukusa za oblacenje, ni ukusa za hranu, niti volju za razgovorom, nimalo poddrske ,a previse nesuglasica ....


nemam pojima pricalice, nadam se da ima nekog ko ce ovaj rebus reshisiti

e da i to - totalni polaritet....ali, totalni.

Zanimljivo pitanje. Odgovor ne znam.
Takav par nema neki uobicajeni razlog za razvod, ali nema ni razloga za ostanak u zajednici. Mozda je to normalno polse x godina braka, ta monotonija? Pretpostavljam i da su jedno drugo upoznali dovoljno dobro da su se smorili.
Mozda zavisi od toga koliko su oni zadovoljni nacinom na koji im firma funkcionise i kako posluje...

koja firma? bračna? pa verovatno im posluje tako što radi samo jedna strana, a druga misli da rad, ali ne radi ništa...zato i ima problema. kad bi radili bar nešto zajedno, onda nema tu smaranja....

[причалица]

dakle, jutro u stanu (ili kući) takvog para izgleda verovatno ovako: ustaje prvo on, a posle 2 sata i on...ćute. svako kuva sebi kafu. ona zatvara roletne, on ih otvara....ćute još uvek. on namešta posteljinu, a ona gleda kroz prozor dok pije kafu i misli da nije loše što je otvorio roletne....a onda ih zatvara, za inat.....
i tako unedogled celog dana...
meni zvuči grozno.

[zLozi]

e da i to - totalni polaritet....ali, totalni.



koja firma? bračna? pa verovatno im posluje tako što radi samo jedna strana, a druga misli da rad, ali ne radi ništa...zato i ima problema. kad bi radili bar nešto zajedno, onda nema tu smaranja....

Bracna, naravno. Brak dozivljavam kao firmu, a moze i kao dva vola upregnuta u isti jaram, sto rece jedan . Ako oboje rade i unose deo zaradjenog novca u kucu, zajedno placaju racune, gaje decu, poslove vezane za kucu zajedno obavljaju, ne mislim samo na kucne poslove, nego na bilo sta: krecenje, popravke i majstore.....onda ne znam ko tu vise vuce, nece se razvesti zato sto posle radnog vremena jedan ide da igra golf, a drugi da peca. Problem je sto jedna strana zeli vise, ako vec smatra da je sve na nju palo.
Ako jedna strana obavlja sve ono nabrojano i jos toga, onda je sigurno nezadovoljna i ima razloga za razvod, jer daje vise nego sto dobija. Niko ne moze iskljucivo da daje, a nije ni zdravo. Ali ta strana ne vidi razlog, nema svadja, druga strana ne pije, ne kocka se, ne zna za prevare, ne maltretira fizicki, psihicki takvo stanje jeste mucenje, ali nije jasno izrazeno i nije namerno.
Mozda je drugoj strani, koja nista ne radi, dosadila strana koja radi sve, ali postoji navika, ne vidi objektivan razlog da je napusti.
Opet, ne znam, ja sam svet za sebe, meni mozda ne bi to toliko smetalo, treba mi sloboda, a i ne pricam puno.

[причалица]

lepo si to rekla....baš mi se sviđa. jer, zaista znam nekoliko brakova koji tako funkcionišu - žive ljudi jedni pored drugih, a da ih pitaš ''zašto?'' izbečili bi se na tebe....naime, ne vidim razlog da bračna zajednica opsataje ako muž i žena ne funkcionišu kao par, u svemu...mnogi bi rekli ''pa eto, ostajemo u braku zbog dece''..mislim, deca su najvažnija, ali je pitanje koliko je dobro takav model bračne zuajednice nesvesno deci utrpavati u glavu...
zato pitam - zašto se takvi ne razvode, nego i dalje ostaju u braku? navika? verovatno je to najjači razlog...prosto, razvod donsi mnogo promena, a takvi ljudi nisu spremni na iste....sve dok jednom od njih ne dođe svega preko glave, pa razybe sve redom....i onda bude baš ružno.

[Ciciban]

Bracna, naravno. Brak dozivljavam kao firmu, a moze i kao dva vola upregnuta u isti jaram, sto rece jedan . Ako oboje rade i unose deo zaradjenog novca u kucu, zajedno placaju racune, gaje decu, poslove vezane za kucu zajedno obavljaju, ne mislim samo na kucne poslove, nego na bilo sta: krecenje, popravke i majstore.....onda ne znam ko tu vise vuce, nece se razvesti zato sto posle radnog vremena jedan ide da igra golf, a drugi da peca. Problem je sto jedna strana zeli vise, ako vec smatra da je sve na nju palo.
Ako jedna strana obavlja sve ono nabrojano i jos toga, onda je sigurno nezadovoljna i ima razloga za razvod, jer daje vise nego sto dobija. Niko ne moze iskljucivo da daje, a nije ni zdravo. Ali ta strana ne vidi razlog, nema svadja, druga strana ne pije, ne kocka se, ne zna za prevare, ne maltretira fizicki, psihicki takvo stanje jeste mucenje, ali nije jasno izrazeno i nije namerno.
Mozda je drugoj strani, koja nista ne radi, dosadila strana koja radi sve, ali postoji navika, ne vidi objektivan razlog da je napusti.
Opet, ne znam, ja sam svet za sebe, meni mozda ne bi to toliko smetalo, treba mi sloboda, a i ne pricam puno.

Sve si to lepo rekla , oni i dalje zajedno gaje decu , zajedno obavljaju kucne poslove, sve oni rade zajedno ali razlicito, jedna strana misli da joj je sloboda potrebna ali ne shvaca da i nekom drugom ta ista sloboda moze da zatreba, osmeh je prisutan ali cesce je usiljen .... sta tad? i da ne citiram pricalicu dali se tu najcesce radi o decijoj sreci ? i koliko je tacna ona iozreka bolje dobar razvod nego los brak i dodala bi najgori primer deci ?

[QueenOfClubs]

strašno me zanima situacija razvoda para koji je u braku x godina....koje u taj brak ušao zaista iz ljubavi i koji je, posle x godina shvatio da nemaju ničeg zajedničkog - ni prijatelja, ni uspomena, ni provoda, ni muzike, ni tv serije, ni filmova...osim dece i nesretne rodbine, koju takođe ne viđaju...
da li takav par treba da opstane ili treba da se raziđe...i ako treba - zašto?
i ako ne treba - zašto?

Прво, нема ту правог одговора.
Свако треба да живи онако како му одговара, мисли да треба, жели...
И уопште, саветовати некога по питању развода је доста незахвално.
Директно се мешаш не нечију будућност.

Елем, ниједан брак се не разводи лако.
То су страшни ломови, боли много и дуго.
И није у питању то што више нисмо заједно, већ осећај губитка заједништва,
страх од самоће, од даљих неуспеха и грешака.
Цео један живот се руши и почиње нови.
Нестаје оно у шта смо веровали...

Пре одлуке о разводу треба покушати све да се он поправи и то неколико пута.
Тек кад све постане безнадежно и бесмислено (али не кад се нама учини да је тако, већ кад смо у стању да "хладне главе" схватимо то), постоји основ да се размишља о разводу.
Јер, иза сваке одлуке треба стајати, и не кајати се.

А ова прича ми делује...
Мислим, шта је двоје зрелих људи радило х година и како то нису приметили?
Ништа није "изненада". Питање је само зашто је то кулминирало и зашто се до сада могло а од сада више не може?

[zLozi]

lepo si to rekla....baš mi se sviđa. jer, zaista znam nekoliko brakova koji tako funkcionišu - žive ljudi jedni pored drugih, a da ih pitaš ''zašto?'' izbečili bi se na tebe....naime, ne vidim razlog da bračna zajednica opsataje ako muž i žena ne funkcionišu kao par, u svemu...mnogi bi rekli ''pa eto, ostajemo u braku zbog dece''..mislim, deca su najvažnija, ali je pitanje koliko je dobro takav model bračne zuajednice nesvesno deci utrpavati u glavu...
zato pitam - zašto se takvi ne razvode, nego i dalje ostaju u braku? navika? verovatno je to najjači razlog...prosto, razvod donsi mnogo promena, a takvi ljudi nisu spremni na iste....sve dok jednom od njih ne dođe svega preko glave, pa razybe sve redom....i onda bude baš ružno.

Sve si to lepo rekla , oni i dalje zajedno gaje decu , zajedno obavljaju kucne poslove, sve oni rade zajedno ali razlicito, jedna strana misli da joj je sloboda potrebna ali ne shvaca da i nekom drugom ta ista sloboda moze da zatreba, osmeh je prisutan ali cesce je usiljen .... sta tad? i da ne citiram pricalicu dali se tu najcesce radi o decijoj sreci ? i koliko je tacna ona iozreka bolje dobar razvod nego los brak i dodala bi najgori primer deci ?

Ljudi nemojte da pitate mene, ja nisam bila u braku i nemam decu, samo pretpostavljam na osnovu veze. Mogu da pretpostavim da je mnogo teze rasturiti brak sa decom, nego onaj bez dece, gde se deli samo ono sto je steceno materijalno, a znam da je i vezu koja traje duze tesko prekinuti, jer znaci promenu u ustaljenom nacinu zivota.

Za Dee, ni to ne znam, koliko je tacna izreka bolje dobar razvod nego los brak. Ja sam zadovoljna zato sto su se moji razveli i sa moje tacke gledista je bolje sto su to uradili, a razveli su se kada sam bila jako mala, tako da ja taj brak nisam ni videla tj. ne secam se.
Pretpostavljam samo da je u pitanju dosada i navika u pricalicinom primeru. Slicno zasto ljudi varaju, dosadi jedno telo, upoznas svaki milimetar koze, znas sta mozes da ocekujes, a najeroticniji (sa moje tacke gledista) je taj prvi put sa nekim.

Mozda nema veze sa temom, ali setila sam se emisije u okviru ciklusa Tabui, u kojoj je bila prica o svingerima, ali i o nekom delu u Aziji, gde ne postoji rec za brak u smislu koji mi koristimo, kod njih postoji veza koju smo mi nazvali otvoreni brak. Prema njihovoj tradiciji (oni su Muslimani, ali jos postuju svoju tradiciju od pre) samo zene u kuci imaju svoju sobu, a muskarci ne. Svako vece ili po dogovoru muskarac (tzv. muz) dolazi da prespava, ne zive zajedno, otac ne brine o svojoj deci (jako malo je u kontaktu sa njima), vec ujak, nema zajednicke imovine, nemaju nista zajednicko, svako zivi za sebe i brine o svom domacinstvu, imaju samo, kako oni kazu, ljubav. Cak i da otac hoce da brine o svojoj deci, ne bi mogao, jer bi time ujaka stavio u nezgodan polozaj tj. oduzeo bi mu pravo i obavezu prema tradiciji. Otac je prisutan prilikom obreda vezanih za decu i tome slicno.
Cinjenica je da je za nas normalno ono sto nam je drustvo nametnulo, da smo rodjeni u tom selu, takav brak bi za nas bio normalan.

[Vragolanka]

Мени је ова тема помало збуњујућа...
Разговор се водио пре неколико месеци, а мени још увек ништа није јасно...
У тренутку кад сам се разводила добила сам савет од колегинице и кућне пријатељице:
– И ти сад никако не смеш да се удаш јер имаш мушко дете. :raz_036:
• Мора да ме
– Па не смеш, бар док он не ступи у сексуалне односе
• А какве везе има што је мушко? :raz_081:
– Па има, да је женско, у реду, али мушко – никако.
И то је све што сам успела да извучем од ње.

Мислим, не пада ми удаја на памет заиста, само се често вратим на овај разговор и није ми ништа јасно.
Да ли мушка деца заиста тешко подносе такве ствари или је жена просто старомодна, поучена неким лошим искуством из околине.
Шта ви мислите о томе? А нарочито ме занима мишљење мушкараца.

Е да, и помислила сам да се она не разводи само из разлога што јој клинац има тек 7 година

Isto su i meni rekli... dušebrižnici.
Ne ne udavati se dok dete ne poraste, nego uopšte nemati bili kakvu vezu... dok oni malo ne odrastu... valjda muška deca vide majku kao nekoga ko bi trebao da se posveti samo njima, mada, zavisno i od vaspitanja... to uglavnom savetuju oni koji su i sami patrijahalno vaspitani.

Kako god bilo, nemam nameru da upućujem svoju decu u svoje lične stvari... što i jesu, i što nikakve veze sa njima nema... samo mislim da su suviše mali da bi shvatili. Ako bi i došlo do nečeg ozbiljnijeg, oni bi bili ti koji bi doneli konačnu odluku... ne u smislu nastavka veze, već u smislu nekog zajedničkog života... jer smatram da nemam prava da ima namećem nekoga, ako nisu spremni da ga prihvate... niti da umesto njih odlučujem sa kim će živeti.
Pritisak sa druge strane, u smislu da neko traži da se ponašam kao da sam neko ko za sobom nema neku istoriju, bi bio automatski sasečan u startu... oni su deo mene i tu je kraj svake priče na tu temu. Kome se ne sviđa, može da ide.

Iskreno, s obzirom da nisam ni sama spremna na bilo kakvo vezivanje i obavezivanje, mogu da shvatim i njihovo nerazumevanje da mama i tata neće da se pomire i da taj neko sa strane nikakve veze sa njihovim brakom nema... ili sam brak, sa tim da su deca na neki način dopriinela rasturanju porodice... jer to je najgori mogući scenario. U svakom slučaju, lakše je kada je dete malo... i razvesti se, i krenuti u neki novi život bez repova iz prošlosti.

S druge strane, nemam nameru da se odreknem svog života ni zbog koga, pa ni zbog njih... uskladiti da, ali ne i nametati im nešto po svaku cenu.

[причалица]

Прво, нема ту правог одговора.
Свако треба да живи онако како му одговара, мисли да треба, жели...
И уопште, саветовати некога по питању развода је доста незахвално.
Директно се мешаш не нечију будућност.

Елем, ниједан брак се не разводи лако.
То су страшни ломови, боли много и дуго.
И није у питању то што више нисмо заједно, већ осећај губитка заједништва,
страх од самоће, од даљих неуспеха и грешака.
Цео један живот се руши и почиње нови.
Нестаје оно у шта смо веровали...

Пре одлуке о разводу треба покушати све да се он поправи и то неколико пута.
Тек кад све постане безнадежно и бесмислено (али не кад се нама учини да је тако, већ кад смо у стању да "хладне главе" схватимо то), постоји основ да се размишља о разводу.
Јер, иза сваке одлуке треба стајати, и не кајати се.

А ова прича ми делује...
Мислим, шта је двоје зрелих људи радило х година и како то нису приметили?
Ништа није "изненада". Питање је само зашто је то кулминирало и зашто се до сада могло а од сада више не може?

je l sam rekla da nisu primetili? ok, pa verovatno su primetili...mislim, ništa ne dolazi kao grom iz vedra neba u ovim stvarima...to ti je kao prašina koja se skuplja u nekom ćošku i skuplja se i skuplja, a ti je ne čestiš, a znaš da se skuplja....
ali, sećam se mame koja je govorila, kad god je imala frku s taom, ''ostajem u braku samo zbog vas, inače bih odmah otišla''....i eno je, udovica i nema baš neki kontakt sa mnom i bratom, dok smo ćaleta baš obožavali...dakle, i ona i on su shvatali koliko su različiti, ali ostadoše do kraja u braku...i još i mogu da kažem da je njihov brak i bio dinamičan.
kažem, ima brakova koji su baš uparloženi i vidim kod ljudi trpljenje pat-pozicije.