IN Memoriam .................!!

[marabu]

Nedelja, 6. Februar, 2011.
Autor: Agencija TANJUG


UMRO JE GARY MOORE ............


LONDON - Legendarni rok gitarista i bivša zvezda grupe "Tin Lizi" Geri Mur, preminuo je u Španiji u 59. godini, objavili su danas britanski mediji.

Mur je rano jutros pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi u Esteponi, a uzrok smrti biće ustanovljen posle obdukcije na klinici u blizini Malage, objavio je list Ajriš tajms na svom veb sajtu.

Mur je sa samo 16 godina napustio Belfast, gde je rođen, preselio se u Dablin i priključio grupi "Skidrou". Slavu je stekao kada se priključio bendu "Tin Lizi", poznatom po hitovima kao što su "Whiskey in the Jar" i "Boys are Back in Town".

Imao i uspešnu solo karijeru, a često je sarađivao sa mnogim vrhunskim muzičarima, među kojima i sa Džordžom Harisonom.

*************

Veliki gitarista ode u legende ! ...Neka tvoji anđeli slušaju > Heavenly blues...

>>> REST IN PEACE <<<

[marabu]

Novi Sad
31.07.2011





Poznati pevač narodne muzike Ljubiša Stojanović Luis (59) poginuo je jutros oko 5 časova u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Malog Iđoša, na autoputu Feketić-Subotica! Prema rečima očevidaca koji su se javili redakciji Kurira u udesu ima još teško povređenih.


Legenda srpske i eks-jugoslovenske estrade Ljubiša Stojanović Luis rođen je 25. juna 1952. godine u Leskovcu. Nadimak je dobio još u devetoj godini života, jer je veoma uspešno interpretirao pesme Luisa Armstronga. Srednju muzičku školu je završio u Nišu, a Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.

Učestvovao je na mnogim festivalima, a najznačajniji je bio u Japanu, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta pobeđuje sa kompozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije. Ostao je prepoznatljiv po svom specifičnom imidžu i muzičkom stilu i među prvima je kombinovao džez sa srpskim folklorom.

Bio je organizator brojnih humanitarnih koncerata i dobitnik velikog broja nagrada i priznanja. Iza sebe ima dva braka i šestoro dece.

*****

Legendo ! Slava ti.

[Moonster]

Luis - Dunjo moja

[Rosa]

Da se ne zaboravi.

Ljubiša Stojanović Louis je rođen 25. juna 1952. godine u Leskovcu, ima četiri sina i jednu ćerku.

Od 1970. godine je profesionalan muzičar, a umetničko ime Louis datira još od njegove devete godine zbog uspešnog interpretiranja pesama Louisa AmstrongPo završetku osnovne škole prelazi u Niš, gde se upisuje u srednju muzicku školu - solo pevanje i teorija.

Od 1969. godine je član Niškog udruženja zabavne i jazz muzike.Po okončanju srednje muzičke škole upisuje Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, gde pored pevanja studira i tonski slog sa aranžiranjem i folklorom.

Među prvima počinje da spaja jazz sa prepoznatljivim zvucima folklora svoje zemlje.a.
Na festivalu u Knjazevcu 1971. godine osvaja prvu nagradu za moderan aranžman popularne sevdalinke "U Stambolu na Bosforu".

Pop festival u Japanu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta uspeva da pobedi sa kompozicijom baziranom na folkloru jugoistocne Srbije.

U septembru 1980. godine snima svoju prvu ploču pod nazivom "Ne kuni me, ne ruži me majko" koja dostiže dijamantski tiraž.

Od 20. oktobra do 5. decembra 1983. godine boravi na velikoj turneji po tadašnjem SSSR-u, gde dobija brojna priznanja za kvalitet svojih interpretacija.

Februara 1984. godine snima svoju drugu ploču pod nazivom "Duda", koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.

Čest učesnik humanitarnih manifestacija, a svake godine, održava koncert u Negotinu čiji su prihodi namenjeni deci bez roditelja. Prihod od solistickog koncerta odrzanog 14. januara 1985. godine odlazi za gladnu decu Etiopije.

Zvanično priznanje za začetnika etno popa dobija 1994. godine.

Kako su se ređali novi albumi, tako su pristizala i nova priznanja:zlatne plakete, oskari popularnosti, zlatne, platinaste i dijamantske ploce...

Zajedno sa srpskim bendom „Flamingosi“, pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples".

Do 2008. godine izdao je 14 albuma. Ljubiša Stojanović Luis, tragično je nastradao u lančanom sudaru 31. jula 2011. godina na putu Feketić - Vrbas.

Meni jedna od omiljenih :

[marabu]

Strašna je bila ova nedelja ! Počivaj u miru, možda će ti biti lepše tamo ... gde si otišao ?!



Zar ćeš crna, sama noćas
ova noć je puna tuge,
nemoj sa njom putovati
dušu će ti otrovati …

Ref.

Platio sam dug samoći
taj put tuge ja već dugo znam,
niko ne poznaje noć sve dok
jednom ne ostane sam...




Zvone zvona svadbena i cigani sviraju. Trista njenih svatova od mene je skrivaju.
Obeli, mećavo, zavej gore svadbene. Sa najvećom grešnicom nevestu nek' zamene.

Ref.

Pusti najvecu mećavu, Gospode, jabuku s krova nikad da ne pogode,
Burme venčane kum nek' pijan izgubi, nek' je nikad niko ne ljubi ....

Zvone zvona svadbena i cigani sviraju. Kad joj bude najlepše nek pomisli na mene.
Obeli, mećavo, srca nek se skamene. Nek' joj buket svadbeni u rukama uvene ...




ZNAŠ LI BRE, DA TEBE VOLE I NE SAMO SRBI ?
ZNAŠLI DA BEOGRAD JOŠ UVEK PAMTI TVOJ ZADNJI KONCET ?
ZNAŠ LI DA TE NEĆEMO NIKADA ZABORAVITI ?

[Cruz]

Preminula slikarka Marijana Žebeljan

Poznata slikarka i dizajnerka Marijana Žebeljan preminula je u Beogradu, posle teške bolesti.

Marijana Žebeljan rođena je u Kotoru 1974. godine. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek grafika.

Imala je brojne samostalne i kolektivne izložbe u Crnoj Gori, Srbiji, Sloveniji, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Njemačkoj, Italiji, Rusiji.

Dobitnica je brojnih, prestižnih međunarodnih nagrada za slikarstvo.

Predstavljala je Srbiju i Crnu Goru na Bijenalu savremene umjetnosti u Firenci, a dobitnica je i nagrade Bijenala savremene umetnosti u Sankt Peterburgu 2007. godine.

Dobitnica je, počasne nagrade "Palm Art Award" u Lajpcigu 2005. godine, kao i jedne od nagrada na "The Best of 123Soho" 2005. godine.

Marijana Žebeljan je bila poznata i kao dizajner, a kaiševi, majice, ogrlice je izlagala i prodavala veoma uspešno u modnim centrima Evrope, pišu "Vijesti".



Izvor: MONDO

[Cruz]

Umrla Verica Barać - jedini borac protiv korupcije

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać umrla je u nedelju posle duge i teške bolesti. Sahrana će, po njenoj želji, biti u okviru porodice.


Verica Barać bila je jedan od najodlučnijih i najupornijih boraca protiv korupcije u Srbiji.


Rođena je u Čačku, 1955. godine. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu.


Radila je u privredi, a zatim u upravi na izradi podzakonskih akata za lokalnu samoupravu i vođenje postupaka.


Od 1997. do 2001. godine obavljala je funkciju Javnog pravobranioca Opštine Čačak. Jedan je od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kasnije jedan od osnivača Građanskog parlamenta Srbije, čija je predsednica bila od osnivanja do maja 2003. godine, kada je imenovana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije.


Priredila knjigu Građanskog parlamenta Srbije "Pravac promena" (2000. godine, Beograd), kao i dva zbornika izveštaja i inicijativa Saveta za borbu protiv korupcije, "Korupcija, vlast i država – polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije (2001-2004)" (2004. godine, "Res publica", Beograd), i "Korupcija, vlast i država – Drugi deo" (2005. godine, «Res publica», Beograd).


Dobitnica je Povelje za građansku hrabrost "Dragoljub Stošić" za 2008, koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur.


Dobitnica je nagrade "Vite poziva" za 2011. godinu koju nevladina organizacija Liga ekspetara LEX na svetski dan ljudskih prava pojkedincima koji su se istakli u svojim profesijama.


Nije bila član nijedne stranke.

Izvor: Economy.rs

[paculjkica]

RUŽICA SOKIĆ:
In memoriam





Poznata srpska pozorišna i filmska glumica Ružica Sokić preminula je od Alchajmerove bolesti u 79. godini na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije.


Ružica je rođena 1934. u Beogradu, kao kćekra Petra Sokića, suvlasnika lista ‘Pravda’. Još kao devojčica učestvovala je u dečijoj radio-dramskoj grupi Radio Beograda, a 1958. diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme je bila članica Savremenog pozorišta, a od 1961. postala je stalni član Ateljea 212. Taj početak karijere uvek je smatrala najlepšim periodom u životu. Nastupala je u skoro svim beogradskim pozorištima, a u Narodnom je prvi put gostovala sa ulogom u predstavi ‘Sakati Bili’.

Ružici je želela da postane novinar ili operska pevačica, ali, kako je u šali isticala, Bog joj nije dao glas, pa je poslušala očev savet i odustala od tog sna.

Glumila je u oko 40 filmova, a s prvom glavnom ulogom, u ostvarenju ‘Gorki deo reke’ Jovana Živanovića, osvojila je Arebrnu arenu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je u filmovima ‘Kada budem mrtav i beo’ i ‘Žuta’, za koji je 1973. nagrađena Zlatnom arenom za glavnu žensku ulogu u Puli. Godinu kasnije osvojila je Arenu i za epizodnu ulogu u ‘Užičkoj republici’.

Ružica će ostati upamćena i po rolama u filmovima ‘Bokseri idu raj’, ‘Savamala’ i ‘Zona Zamfirova’.

Ipak, njena najveća ljubav bilo je pozorište i uvek ga je stavljala ispred svega. Jednom je, međutim, priznala da je učinila veliku grešku što je svu energiju uložila u glumu. Jer, zbog glume je ostavljala ljubav po strani, pa je u zrelim godinama žalila za izgubljenim prilikama i što u životu nije više rizikovala. Obožavala je kafane i tamburaše iako, za razliku od kolega, nije volela duvan i nije uživala u piću. Njoj je to, govorila je, bilo mesto za razmenu ideja i priču sa velikim umetnicima.

Na skijanju u Austriji 2003. Ružica je polomila kuk. To ju je mnogo rastužilo jer je mislila kako više nikada neće biti u stanju da zaigra na sceni. Ipak, to ju je podstaklo da napiše knjigu sećanja ‘Strast za letenjem’, koja je objavljena 2010.

U intervjuima je često volela da istakne kako joj je u životu bio važan lični mir i da je sve radila s ljubavlju. Govorila je kako ljudi moraju da budu realni, da sebi ne sme da dozvole nesklad između želja i mogućnosti, da je važno prihvatiti i svoje poraze, jer sve na kraju jednog dana prođe.

[salel]