Romantika za moju dušu :bisa:

[Bisernica]

Moja je duša oblak jesenji

Moja je duša jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bačen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oči u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.

Dragutin Tadijanović

[Bisernica]

Balkanski tango


Ovaj život je san...
Mala kuća kraj rampe... Snop žućkaste lampe... I zalihe tuge...
Nažalost, ružan san...
Ćale notorni smuk... Keva s daskom za luk... Manekeni za jad...

Sve je morao sam...
Prst na orozu lagan... U srcu uragan... I skok preko duge...
Brum šlepera...
I sa dvadeset dve već je imao sve... Nju je video tad:

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...
Tražim te otkako za sebe znam...
Budi moj ortak, mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...
Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve...
Za sitan groš kupi me... Razmaži te divlje kupine...

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
I ja ću za nas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Ona... Seoski krin...
Noćni bus iz provanse... "Miss Nikakve Šanse"... Tek statista sreće...
Presečen film...
Ćale, prosvetni miš... Keva, izlizan pliš... Sestra ružna ko vrag...

On je bio njen tip...
Prve noći u dvosed... Pa druge na trosed.... A treće... Ih, treće...
Nek puknu svi...
Kad je njen mladi Don spusti pravo na tron... Kao višnju na šlag...

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako...

Opet loš deja vu...
Jutro mokro ko ribar... I profi kalibar... Počinilac neznan...
U čitulji...
Pune stranice dve... Mafija... I DB... Složno žale za njim...

Balkanski Tango uvek završi na trotoaru...
Đavo je kredom upisao bod... A ona lagano niz ulicu staru...
Tražeći sponzora punog ko brod...
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but...
U beli prah smrvi dan... I mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...
Za nas ću noćas osedlati strah...
A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...

Djordje Balasević

[Bisernica]

Ljubav nikada ne umire prirodnom smrću...
Ona umire jer ne znamo kako da napojimo
njen izvor, umire zbog slepoće, zablude, izdaje!
Umire od bolesti i rana, umire od dosade,
od isrpljenosti i nedostatka sjaja.

Anais Nin

[Bisernica]

[Bisernica]

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povjetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku pjenu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bijele hodnike za moje
Misli: kako mi bježiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš…

Stevan Raičković

[Bisernica]

Čežnja je kraljica emocija.....
i radost i tuga....
i nada i strah....
i tišina i zvuk....
i kratak dan...
i noć preduga...
i realnost i san...
i patnja i lakoća...
i neostvaren plan....
i najvažnije..ljubav...

Kad se i ako se nadje ljubav,koja je
baš sve i baš potpuno čežnja,
na poklon se dobija sva svežina sveta
koju do tada nismo nikad spoznali.
Prijatelju,vredi li to sačekati?!
Ne moraš mi reći....znam... da vredi...

Bisa

[Bisernica]

I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja večito žedna za suzama
i bol što obuzima. I noćas čekamo Godoa na stepeništu metroa
- ja sanjam sivo. A sanjao bih život...
O Bože, čije to grehove skupo plaćamo?
Čije dugove vraćamo?
Svi uzaludni ratovi... kišni dani bez duge...
mladi životi na koje su čekale neke nove pruge...
Više ne gledaj svoj dom andjele! Umrijet ćeš od tuge!
Zbog lažnog rodoljublja, vršnjaci su ginuli
a nisu ni krivi...
O Bože, ja priznajem, ja sam PIČKA - ja volim da živim!!!
...a slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti...
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog života!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala,
al' mene ne teši ta spika o patriotizmu, i dogme i lažne nauke.
Ja znam da mrtvi plaču, srcem čujem jauke!
Jecaju i kunu... pitaju "Zašto?"... "Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci što je izgubila jedino čedo!
...a mi i dalje živimo bedno i u očaju...
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni značaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzli, i primili su me kao brata...
Pa svima je dosta rata! Mržnja nije naša, već nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muči ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plaše...
Oprosti nam grehove naše.

Marchelo

[zvezdica]

[Bisernica]

[Bisernica]

Smile ,without a reason ,why

Love,as if You were a child.

Smile, no metter what they tell You

Don't listen to a word they say

Couse,life is beautiful that way.


Life Is Beautiful

[Bisernica]

Znala sam da ima više, znala sam da ima bolje, od najvišeg, od najboljeg.

Nisam znala jer su rekli, nisam znala jer su znali, saznala sam od najvišeg,
saznala sam od najboljeg.

A znala sam i prije nego što sam srela zemlju, nebo, znala sam od same sebe,
od najbliže, od najdalje.

Saznala da mogu bliže, saznala da želim dalje.

Vesna Krmpotić

[Bisernica]

Volim te zbog proljeća u osmjehu
volim te zbog bajke u srcu
volim te zbog jezera u očima
voliim te zbog sreće u duši
volim te zbog leda koji pod tobom nestaje
volim te zbog lahora koji u buru pretvaraš
volim te zbog dana koji časovi postaju
volim te zbog ljeta koje sobom donosiš

[Bisernica]

Tišina


Izreći ću tvoje ime negdje pred svitanje
samo jednom još
a onda zanijemiti
želje zapečatiti šutnjom
i povezati čvrstim konopom stvarnosti
(neraskidive čvorove zavezat ću
da ih neumoljive ruke vremena
nikad više ne raspetljaju)

kako ću dalje ,pitaš se

ne brini,
ja umijem trajati u tišini
ja umijem šutjeti
opkoljena osmijesima nekih sretnijih ljudi
i hoditi svijetom zaštićena neprobojnim oklopom
naizgledna bezosjećajnosti
učahurena u iluziju zadovoljstva
šutke ispraćati zalutale udvarače
željne tek pokojeg ishitrenog zagrljaja

ja mogu dočekivati zore usplahirenih ruku
i očiju upalih od nesnivanja
ali bez i jednog uzdaha odbjeglog
(toliko je u meni prkosa skorenog)
ja umijem satima stajati na kiši
bez da itko pomisli da plačem

samo još jednom izgovorit ću ime tvoje
tiho
jedva čujno
da ne uznemiri vjetrove
ledeni zvuk moga glasa
otrgnut iz jecaja neke zaboravljene jeke
da ne obesčastim s tih nekoliko slova
sve raspamećene uzlete duša
za nekih sretnijih vremena
da ne pomisliš kako žalim
za riječima nekim
prešućenim
izgovorenim
ili tek u misao zemetnutim

i šutjet ću danima
godinama
okamenjena od straha
da glas mi se slučajno ne omakne
kad san me ipak prevari
u noći nekoj
od guste tuge satkanoj

šutjet ću sve dok
obeshrabren
ne svikneš na tišinu mog glasa
i dok presahle usne ne zaborave
kako se uopće zoveš


Mirjana Marković bloghr

[Bisernica]

[Bisernica]

Polje kao svako
Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi
Pšenicu selicu
Dva ukrštena sunčeva zraka
Slažu je u krstine

Kos naglas čita
Tajna slova rasuta po polju

Božuri stasali do neba
Služe četiri crna vetra
Sjedinjenom krvlju bojovnika.

Polje kao nijedno
Nad njim nebo
Pod njim nebo.

Vasko Popa

[Bisernica]

Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe,
i ako znaš prečicu nema potrebe da se puno
lomataš po bespućima...
Ne, bato...Stigao si čim kreneš...
Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu...
I eto ti...U tome je tajna...U tome je jedini trik...

Balašević

[Bisernica]

Jesi ili nisi?
I gotovo...
Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati među stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam zatim silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti ostale tamo odakle dolazim...
Srećom njihovi vrhovi dizali su se iznad šume vremena dovoljno visoko da se po njima dalje orijentišem...
Godinama sam Mudrace lakomisleno tražio po izgledu, po dugim noktima ili sedim bradama, a oni su mi, prerušeni u piljarice i kočijaše, još odavno negde usput došapnuli tri najveće mudrosti sveta...
Samo da smo mi živi i zdravi...
Sve u svoje vreme...
Jesi ili nisi?
Ponekad je najteže uraditi nešto Lako, i najkomplikovanije shvatiti nešto Jednostavno? Precenio sam Život kao što precenjujem sve i svakog, i neki misle da se nepotrebno rasipam plaćajući prevelike cene na sve strane, ali ne radim to samo zato što sam Veliki Troškadžija...
Ne, ne uvek...
Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima...

Svet je prepun tipova koji će me uništiti čim ugrabe jedno slobodno popodne...
Po ispovedaonicama lokalnih bifea poveravaju se kako su baš oni napravili Zvezdu od mene, i upomo se pogrešno zamajavaju tezom otkud baš oni, umesto otkud baš od mene? U protivnom bi se dosad verovatno zapitali kako onda nisu napravili Zvezdu i od još ponekog, kad je to tako prosto?
Ma...
Imam averziju prema znacima navoda, ali uz ovo "zvezda" ću zaista početi da ih koristim, da ponovo ne budem pogrešno shvaćen...
Oni Koji Nisu Zvezde, naime, uvek najbolje znaju šta bi radili da su Zvezde, ali Prave Zvezde ne misle o tome da li su zvezde ili nisu, pa i ne rade ono što od Zvezda očekuju Oni Koji Nisu Zvezde. Znači, ispada da Zvezde koje rade ono što bi i Oni Koji Nisu Zvezde radili da su Zvezde, i nisu Prave Zvezde?
Eto...
Rekoh ja da je konfuzno do vrtoglavice?
A naprosto jesi ili nisi?
I tu nema spasa...
Neki tip sa radija je, recimo, sedamdeset i sedme dvaput za redom pustio "Razdeljak" u svojoj emisiji koja je išla četvrtkom pre podne, i da toga nije bilo, hor Neprocenjivih Pokislih Klinaca ne bi mi desetak godina kasnije otpevao "Protinu kći", šapatom, kao uspavanku, stotine milja dalje, pred grozomornim hotelom "Bonavia"?
Hm?
Čisto sumnjam?
Probaj da zaustaviš izvor kamenčićem, pljucnuće ga kao košticu, naguraj pred njega stene i gromade pa će ih zaobići, izbiće drugde, gde mu se najmanje nadaš, zagolicaće tabane brda, podvući se kroz korenje planine, opipaće uzduž i popreko debele zidove Tame, sve dok pred njim najzad ne zatreperi onaj Svitac Svetlosti za kojim je toliko tragao...
Nema izvora koji nije izbio...
Ako ne izbiješ, znači da nisi...
Za izvore to pravilo naročito važi...
Ljudi iz Medija duvaju Zvezde kao balone, to je neosporno, ali Naduvani Baloni dižu se samo onoliko, i samo dotle, dok ih neko od dole gurka vrhovima prstiju. Poneki balon se otrgne i odleti put oblaka, i Duvači Balona tad besno trčkaju pod njim, zalud pokušavajući da ga domaše, i zlobno mu priželjkuju da se bar natakne na neki gromobran kad im je već tako drsko izmakao...
Ali nemaju pravo. To nikad i nije bio njihov, Naduvani Balon...
I deca znaju da se do neba ne dižu Naduvani, nego samo oni baloni koji su napunjeni nekom posebnom hemijom? A Hemija upravo i jeste sve ovo o čemu pokušavam da pričam...
Novinare sam sretao i dobre i loše, ne kažem, i nisam toliko prost da u Dobre svrstavam samo one koji su me hvalili...
Medu onima koji su dobro pisali o meni, bilo je, na žalost, više Loših nego Dobrih...
Dobrih je bilo taman toliko da naglase koliko je Loših, ali ni zbog njih nisam počeo da sakupljam isečke...
Neki me vole, neki osporavaju, ali to niti usporava moj jedrenjak, niti mu dodaje vetra...
Jesi ili nisi, odavno mi je poznato...
I sumnjam da posle svih ovih godina postoji još ponešto što bih o sebi saznao od nekog drugog?

Dodir Svile, Đ. Balašević

[Bisernica]

[Vragolanka]

[Bisernica]