Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Posle nekog vremena naučiš onu finu razliku između držanja za ruke i okivanja duše,
i naučiš da ljubav ne znači oslanjanje, a društvo bezbednost.
Počneš da učiš da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obećanja.
Počneš da prihvataš poraze podignute glave i otvorenih očiju, smireno kao odrasli, a ne očajno kao dete.
Naučiš da gradiš svoje puteve u sadašnjosti jer je tlo sutrašnjice suviše nesigurno za planiranje.
Posle nekog vremena naučiš da i sunčeva svetlost opeče ako je ima previše...
Zato sadi svoju baštu i ukrašavaj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko drugi donese cveće.
Nauči da zaista možeš da izdrziš, da zaista imaš snage i da zaista vrediš...
Veronica A. Shoffstall
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Ova knjiga je svaki put pisana za tebe
ostavljam je između susretnutog i nesusretnutog
između mene i tebe
između onog koji je naučio da ne bude i onog koji je to primetio
ne upisujem posvetu jer su posvete za sve
ova knjiga je samo tvoja
ponesi je sa sobom stavi je na policu kada izlaziš
da bi se susreo s onim što si u njoj upamtio
ova knjiga je uvek na tvojoj strani kao amulet
ali ne sreće jer je sreća suviše jednostrana
ne čuva ni od zla već od nečeg goreg
da greškom ne bi obukao na sebe svet okrenut na levu stranu
u stvari ti si je napisao
čekajući velike stvari i prepoznajući mnoge male stvari
ne umem da lažem niti da govorim istinu nadrasla je očigledno i nužno
ne imponuje joj smrtnost ona je dar susreta koji ne očekujemo
kako je peto godišnje doba počelo u jesen a završilo se u proleće
kao da su se mladost i starost nebo i zemlja zaljubili
jer je srce čudna zverka: bez godina izvanprostorna
"da" i "ne" prestaju da zvuče kao nekad
Eva Zonenberg
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Maestro,
jesmo li sada budni ili snivamo?
Kako god želiš,nema nikog drugog izuzev nas koji o tome odlučujemo.
A kad sanjarimo ili snatrimo,jesmo li tada budni ili usnuli?
I jedno I drugo,istovremeno.
Kako ćemo ti I ja,nađeni,znati da vodimo ovaj razgovor budni?
Nećemo nikako jer sve je uvijek među javom I međ” snom.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Vetar..
Danas ću biti vetar, a tvoja bluza jedro.
Prišunjaću ti se iza ledja i biti neprimetna podrška tvom koraku.
Veseliće te pramen kose, dok leprša pred tvojim pogledom, ne dozvoljavjući ružnom i nemilom da dopru do tebe.
Znaćeš da je to znak, koji ne umeš da protumačiš i biće te baš briga što ne umeš.
Osvrtaćeš se da vidiš ko te gura, ka ciljevima koje si zacrtala.
Zabaviće me svaki tvoj osvrt, jer znam da me ne možeš videti.
Ni ne treba.
Danas sam vetar, neuhvatljiv, nevidljiv i pre nego posustanem, želim da budem podrška tvom koraku, koji je zalet za predstojeći let.
Danas ćeš biti čudna sebi i drugima. Nenadani osmeh ukrasiće ti lepo lice.
Pozlatićeš sve što dotakneš, obojićeš vazduh, koji sečeš grudima, a ja ću i dalje ostati nevidljiv.
Kad budem siguran da dalje možeš sama, staću. Letećeš sve brže, a ukorenjeni ljudi, koje ostavljaš za sobom, govoriće: „Bože, kao da joj vetar duva u ledja“.
Ako posustaneš, samo poželi i osetićeš kako ti povetarac miluje rame.
Prepoznaćeš moj dah, trom, isprekidan, umoran, bez snage da te pokrene.
Biće tu..
tek da zagolica, izmami osmeh i podseti da umeš da letiš.
G.Tadic