Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Habzburški španski vladari u periodu između 1621. i 1630. sve više koriste Rubensa kao diplomatu,a njegov kontakt sa vodećim političkim i intelektualnim ličnostima Evrope i blagost u nastupu su ga učinili idealnim diplomatom,a osim toga ,kao slikar je vrlo često mogao da se iskoristi i u špijunsker svrhe i kao dobar posmatrač.
njegov prvi diplomatski zadatak je vezan za pokušaj Španije da ponovo pregovara o primirju tzv. Dvanaet godina (1609 - 1621) između Flandrije koja je pod upravom habzburške vlasti i Holandije.Rubens je bio savetnik Nadvojvotkinje Isabele,ćerke vladara Habzburške Španije Filipa III, koja je vladala Flandrijom.Rubens je u njeno ime pokuišao da posreduje kod Holanđana ,ali je rat koji je izbio između protestanata holanđana i katolika flamanaca,a trajao je do kraja Rubensovog života ,ove pokušaje onemogućio.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Početkom 1622. godine ,Marija de Mediči,udovica Henrija IV i majka Luja XIII,kralja Francuske, poziva Rubensa u Pariz.Ova firentinska princeza čijem je venčanju prisustvovao 1600. godine u Firenci,a pozvan je preko posrednika ,naručila je dve serije slika za njenu galeriju u novoizgrađenoj palati u Luksemburg u Parizu.
Jedan od ciklusa sa 21 slikom iz života Marije de Mediči se nalazi u Luvru,dok druga serija koja se bavi slikama iz života Henrija IV nikada nije dovršena.Nakon šest nedelja koje je proveo u Parizu ugovarajući detalje vezane za naručeni serijal,Rubens se vraća u Antverpen i dve godien radi na ovom umetnički najvažnijem svetovnom serijalu.
U Pariz se vratio 1625. godine ,kako bi isporučio slike Mariji de Mediči.
Marie de Médici, Queen of France
c. 1622
Oil on canvas, 130 x 108 cm
Museo del Prado, Madrid
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Marija de Mediči (1573-1642), kraljica supruga kralja Francuske Henrija IV (vladao 1589-1610), a od 1610 do 1614, vladala u ime svog sina , kralja Luj XIII (vladao 1610-43).
Marija je bila ćerka Frančeska de Medičija, velikog vojvode od Toskane i Džoane Austrijske. Ubrzo nakon što se Henri IV razveo od svoje prve žene, Margarete, on se oženio Marijom (oktobar 1600) kako bi dobio veliki miraz koji će mu pomoći da plati svoje dugove.1601 Marija je rodila Dauphin (prestolonaslednik)Luja (budući Luj KSIII), i tokom sledećih osam godina rodila je još petoro dece. Ipak, njihov odnos je bio napet.
Marija je zamerala Henriju njegova neverstva,a on njoj podršku koju je pružala ,po njemu,beskrupuloznim firentincima ,od koji su najfavorizovaniji bili Concino Concini i njegova supruga Leonora. Nakon atentata na Henrija IV (14. maja 1610), parlament u Parizu proglasio je Mariju za namesnika mladog kralja Luja XIII.
Vođena uticajem Concina ,koji je u međuvremenu dobio titulu markiza d'Ancre,Marija je okrenula Henrija od njegove anti-španske politike,a nakon njegove smrti je protraćila državnu kasu i pravila ponižavajuće ustupke buntovnom plemstvu.Iako je Luj XIII stekao uslov da preuzme vladavinu u septembru 1614. godine ,Marija i d'Ancre su ga ignorisali i nastavili da vladaju u njegovo ime.1617. godiene ,Lujev štićenik Šarl d'Albert De Luines organizuje ubistvo d'Ancrea,a Marija biva proterana u Bloi,međutim,ona u februaru 1619. godine napušta Bloi i podiže ustanak.
Njen glavni savetnik,budući kardinal Rišelje ugovara mir po kojem joj je dozvoljeno da svoj dvor smesti u Anžer,a Rišelje se postarao i za povoljne uslove mirovnog sporazuma u njenu korist i nakon drugog neuspelog ustanka u avgustu 1620. godine.
Na kraljevskom koncilu 1622. godine ,marija dodeljuje Rišeljeu kardinalsku kapu i u avgustu 1624. godine ubeđuje Luja da ga postavi za svog glavnog ministra.Rišelje nikada nije imao nameru da ima dominantan uticaj na Mariju ,ali ju je razbesneo odbacivanjem francusko-španskog saveza i povezivanjem sa protestantima,čime postaje njen najveći neprijatelj.Za vreme krize koja je u istoriji poznata kao Dan Dupes (novembar 10, 1630),ona zahteva od kralja da smeni ministra,međutim Luj u saradnji sa Rišeljeom proteruje Mariju u Compiegne u februaru 1631. godine. Ona ,međutim beži u Brisel u špansku Holandiju u julu iste godine i nikada više nije videla Francusku.Jedanaest godina kasnije umrla je u bedi i siromaštvu.
Za Mariju de Mediči je sagrađena palata Luksemburg u Parizu koju je ukrasdila sa Rubensovim slikama koje opisuju epizode iz njenog života ,a koje su njegov značajniji umetnički rad.
The Landing of Marie de Médicis at Marseilles
1623-25
Oil on canvas, 394 x 295 cm
Musée du Louvre, Paris
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Pobednički ulazak Henrija IV u Pariz
Triumphal Entry of Henry IV into Paris
1627-30
Oil on canvas, 380 x 692 cm
Galleria degli Uffizi, Florence
Ovo platno pripada nedovršenom ciklusu posvećenom Henriju IV i prikazuje kralja pobednika, i njegov pobednički
ulazak u Pariz 22. marta 1594 na kraju dugog perioda unutrašnjih borbi. Odricanjem svakog povezivanja sa vremenom ili mestom,Rubens
ilustruje epizode iz života u složenom alegorijskom kontekstu ,u ovom slučaju kreirajući analogiju sa trijumfom rimskog cara.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
1628. godine Rubens putuje u Madrid,gde pokušava postvaiti temelje za mirovne pregovore između Španije i Engleske.Kao poseban izaslanik kralja Filipa IVodlazi u mirovnu misiju 1629. godine kod Čarlsa I Stjuarta,a postignuti mir između Španije i Engleske 1630. godine se u mnogome može pripisati Rubensovom diplomatskom umeću.
Kao nagradu za svoj trud proglašen je vitezom i dobio je počasnu diplomu Univerziteta u Kembridžu,a sam Čarls naručuje da svojim slikama ukrasi plafon njegove kraljevske kuće Banqueting House (1619-22),koju je projektovao dvorski arhitekta Inigo Jones,kao deo Vajthol palate.Rubens završava ovaj rad 1634. godine,devet ogromnih slika-alegorija o vladavini Đejmsa I,Čarlsovog oca.
Allegory on the Blessings of Peace
1629-30
Oil on canvas, 203,5 x 298 cm
National Gallery, London
Na zahtev Čarlsa I od Engleske, koji ga je proglasio vitezom, oslikao je niz kompozicija u slavu Đejmsa I ,ali i Alegoriju mira za Čarlsa.Ovo je bio slikovni ekvivalent pismu koje je uputio Peiresc-u: "Nadam se da će Njegova Svetost i kralj Engleske, ali iznad svega sam Gospod, intervenisati da uguši plamen, koji trenutno preti da se raširi i opustoši celu Evropu ".
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Po povratku u Flandriji 1630,Rubens biva nagrađen od nadvojvotkinje Isabele i oslobođen daljih diplomatskih napora.Mir na kojem je Rubens radio gotovo 10 godina ,je narušavan u narednih dvadeset u kojima je većian Evrope bila uvučena u Tridesetogodišnji rat.
Budući da je nakon četiri godine braka ,njegova supruga umrla,Rubens se 1630. godine ženi sa šesnaestogodišnjom Helenom Fourmet,čiji šarm često ponavlja u mnogim slikama : Vrt ljubavi (1634, muzej Prado, Madrid),Tri gracije (C. 1638-40; Prado),kao i Suđenje Parisu (1638-39; Prado) i Helena Fourmet sa krznom (oko 1638-40; Kunsthistoriches muzej, Beč).
1635. godine kupuje dvorac u Elewijt u kojem je proveo svoje poslednje godine ,posvećujući mnogo vremena slikajući prizore seoskog života i pejzaže Antvrpena ,kao Kermesse (oko 1636-38, Luvr, Pariz).
.
Portrait of Helena Fourment
c. 1630
Oil on canvas
Musées Royaux des Beaux-Arts, Brussels
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Vrt ljubavi
Garden of Love
c. 1633
Oil on canvas, 198 x 283 cm
Museo del Prado, Madrid
Sjajna vizija senzualnog uživanja nekada je krasila spavaonicu Filipa IV. Tema je tradicionalna srednjovekovna,konvencionalni prikaz ljubavnika u vrtu,ponekad sa moralnim porukama i simbolima koji ih prate.U italijanskoj renesansi tema je predstavljena na slici "fete champetres",kao jedna koja se nalazi u Luvru ,a pripisuje se Giorgioneu ili Ticijanu.
Ovom slikom Rubens proslavlja svoj brak sa Helenom ,koja ,smatrana najlepšom ženom Antvrpena ima svoje mesto na slici.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
The Three Graces
1639
Oil on wood, 221 x 181 cm
Museo del Prado, Madrid
Tri gracije je jedna od poslednjih umetnikovih slika,a temu je radio nekoliko puta od 1620. godine,međutim tek je na ovoj priomenio formu koja preovladava u antičko vreme.Tri device formiraju poluikrug u kojem su dve okrenute licem ,a središnja leđima .
One su boginje prijatnog šarma ,dobrotvornog rada i zahvalnosti....Bez njih ništa ne bi bilo oku prijatno ili graciozno.One pružaju ljudima prijateljstvo,čestitost karaktera,ljubaznost i razgovor.Predstavljaju se kao tri lepe device ,ili nage ili obučene u prozirne haljine (velove).
Rubens je naslikao ovu sliku pred sam kraj karijere ,i ona ilustruje umetnikove zadivljujuće sposobnosti rukovanja bojom u oslikavanju ljudskog mesa.
Rubens ih bazira na tri osnovne boje ,žute ,crvene i plave,a neobično visok procenat prisutnosti plave na ovoj slici je evidentan.Na ovaj način ,ljudske figure
nose iste osnovne boje koje čine izgled sveta i kosmosa - cveće,drveće,nebo...čitav pejzaž u kojem se gracije nalaze.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
The Judgment of Paris
c. 1639
Oil on panel, 199 x 379 cm
Museo del Prado, Madrid
Na istočnoj strani Madrida ,sagrađena je nova palata Buen Retiro,i španski dvor je naručio kod mnogih italijanskih i flamanskih majstora slke koje su trebale krasiti palatu.
odgovornost za flamanske majstore je preuzeo na sebe kardinal Infante Ferdinand, brat kralja Filipa IV i guverner Flandrije,a on je preplavio Rubensa naruđbinama,koji je za Retiro u svojoj radionici uradio više od sto slika,uključujući pejzaže,alegorije godišnjih doba i meseci u godini,scene lova i ilustracije sa temama iz Ezopovih basni.
Jedna od njih je i Suđenje Parisu,koja je izazvala veliko divljenje kardinala Ferdinanda,uprkos tradicionalnoj rezervi španaca prema bucmastim boginjama.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Helena ogrnuta krznom
The Fur ("Het Pelsken")
1630s
Oil on wood, 176 x 83 cm
Kunsthistorisches Museum, Vienna
Na ovoj slici umetnik portretiše svoju drugu suprugu Helenu ogrnutu krznom.
Ova slika je jedna od mnogih na kojima je rado prikazivao njen neosporni šarm.
Tonovi dostojni Ticijana,kojima je oslikao kovrdžavu heleninu kosu,njene nabrekle bradavice
i nagost jedva lako sakrivenu krznom,daju više odgovora o njemu nego o njoj.Izraz njenog lica
na ovoj slici je teško protumačiti - da li njen buntovnički uzdah provokacija ili je ona jednostavno
bila nestrpljiva da se poziranje završi zbog hladnoće?!
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Rubensova porodica
Helena Fourment with her
Children, Clara, Johanna and Frans
1636-37
Oil on wood, 115 x 85 cm
Musée du Louvre, Paris
Iako je kardinalova narudžbina komercijalizovala rad u njegovom ateljeu,on je svoju snagu rezervisao za intimne radove koji su bili najbliži njegovom srcu,a posebno je bio inspirisan svojom mladom suprugom.Ne postoji veći rad u njegovom katalogu od ovog portreta Helene sa decom,ružičastih obraza ,lako osenčenih ispod velikog oboda šešira sa perom.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
The Village Fête (Flemish Kermis)
1635-38
Oil on wood, 149 x 261 cm
Musée du Louvre, Paris
Slikom čuvenog flamanskog vašara,Rubens je ojačao svoju reputaciju umetnika koji je dostojan naziva naslednika velikog Brojgela,čije radove je skupljao.
Dok su ostali umetnici tog vremena prikazivali pejzaž sa ljude prikazujući kao male figure,kao prateći element,Rubens je vratio veličinu ljudima,i pokazao kako dele život sa prirodom.Slikajući vašar ,Rubens se vratio tradicionalnoj flamanskoj sceni,sa svim svojim karakteristikama:ples,lakrdija,pijanstvo,ali oslobađa temu vulgarnosti i trivijalnosti,jer na ovoj slici nema naturalizma,već različitih scena baleta koje se poetski odvijaju ispod Rubensovog neba.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Njegovo dugogodišnje interesovanje za pejzaže,dostiglo je vrhunac emocionalno-romantičnog izražavanja radeći sliku Predeo s dugom (oko 1634, Ermitaž, Sankt Peterburg) i Zamak de Stin (oko 1635-37; Nacionalna galerija u Londonu).
međutim ,Rubensova obaveza u ovim godinama je bila da obezbedi oko 120 slika za Filipa IV od Španije (brata kardinala Ferdinanda koji je nasledio nadvojvotkinju Isabelu kao regent Flandrije),sa temama iz poezije rimskog pesnika Ovidija,i drugih autora antike ,za ukrašavanje Torre de La Parada,kraljevske lovačke kuće u blizini Madrida.
Rubens je u međuvremenu umro 1640. godine,u Antverpenu od gihta ,koji je mesecima mučio njegovu slikarsku ruku i stigao do srca.
Landscape with a Rainbow
1632-35
Oil on canvas, 86 x 130 cm
The Hermitage, St. Petersburg
Ova slika prikazuje duh pastoralne književnosti prilično direktno, što je naglašeno
u *italijaniziranom* izgledu. Ovo je očigledno na figurama, u pogledu na planinu u pozadini u pozadini i arhitekturi zgrada.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Ikarov pad
The Fall of Icarus
1636
Oil on wood, 27 x 27 cm
Musées Royaux des Beaux-Arts, Brussels
Arhitekta i vajar Dedalus je sagradio lavirint za kritskog kralja Minosa,kako bi se u njega zatvorio Minotaur,ali je po završenom poslu kralj naredio i da Dedala zatvore u njemu.Želeći da napusti ostrvo sa svojim sinom ,Dedal pravi dva para krila,sličnih onim kod ptica koristeći vosak kaovezivo za perje.Zaboravivši savet svog oca da se ne podiže isuviše visoko,Ikar se približio suncu koje je rastopilo vosak i on pada u more,a očajni Dedal nije u stanju da ga spase.
Ikarov pad je jedna od skica koje je rubens uradio 1636. godine za dekoraciju Torre de la Parada.Odlučio se za najdramatičniji trenutak Ovidijeve poeme u trenutku kada Dedal gleda kako Ikar strmoglavo pada u prazninu.Slikar daje ljudsku dimenziju ovom radu ,predstavljajući bolan gubitak sina u očajanju na Dedalovom licu ,ali se istovremeno bavi i kretanjem dva tela,u kontrastu sa mirnoćom mora i nemim intenzitetom sunčeve toplote.Ikar je izložen u punom svetlu dok je Dedalovo telo u tamnijim tonovima.
Ova igra svetla i senke omogućava umetniku da stavi Ikara u prvi plan i pokaže njegovu ranjivost.Ova skica predstavlja sudbinu čoveka,kao što je to slučaj i sa skicom pad Phaetona ,koja je isto tako sačuvana.Ove dve skice sa sličnom temom su bile postavljene jedna nasuprot drugoj u prvoj sobi u prizemlju kraljevskog lovačkog paviljona,saznaje se iz arhivske građe.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Rubens je bio jedan od nametodičnijih i najproduktivnijih umetniak zapada.
Njegova duh bogat energijom i voljom za učenjem ga je terao da proučava i oponaša velike majstore ,kako antike ,tako i majstore Rima ,venecije i Parme 16. veka.
bio je u stanju da ubrizga svoju vitalnost,zapanjujuće podjednako i u slike mitskog i verskog sadržaja ,i u portrete i u pejzaž.Organizovao je svoje kompozicije živopisnim ,dinamičnim dizajnom u kojem su ograničenja oblika i kontura išla na korist
konstantnom kretanju.Rubensove žene "raskošnog" tela ,nisu po ukusu savremenog posmatrača,ali su one ideal ženstvenosti punih i bogatih oblika,cenjenih tokom baroknog perioda.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.