Misterije , Bizarnost , Kuriozitet .... ili ???

[mare]

ma kapiram da je montaža
ali odvratno je, neke slike treba cenzurisati !

btw, ova fleka sa daske me više podseća na:

[marabu]

STVORENJE IZ KINE ..... ?!





Lovci u kineskoj provinciji Sečuan uhvatili su nepoznatu životinju, nakon što su lokalni stanovnici prijavili da su videli zver nalik na medveda.

'Pomalo liči na medveda ali uopšte nema krzno, i ima rep kao kengur' rekao je lovac Lu Čin. 'Takođe, ne zvuči kao medved, ispušta zvuke nalik na mačije i stalno nekoga doziva. Možda druge pripadnike svoje vrste, a možda je ovo poslednji primerak' dodaje Čin.

'Postoji lokalna legenda o čoveku koji se pretvorio u medveda, i mislim da smo to uhvatili' zaključuje lovac.

Lokalni eksperti za životinje sada planiraju da pošalju čudnu zver u Peking, kako bi se uradili DNK testovi i utvrdili o kojoj se životinji tačno radi.


***

[marabu]

Bizarno !!

08.03.2011 / Mondo






Žitelji Bačke Palanke i okoline imali su prilike da u utorak oko sedam sati posmatraju neobičan prizor na nebu: dok je sunce obasjavalo tle, iz dubine horizonta je počeo da nadire oblak valjkastog oblika, kroz koji su se zraci prelamali stvarajući utisak da je na periferiji grada izbio požar gigantskih razmera, od koga se strelovitom brzinom širi užareni talas. Prelamanje boja i igra svetlosti potrajali su oko dva minuta, a onda se nebom razlio pepeljasto sjajni oblak iz koga su počele da padaju krupne pahulje. "Znamenje s neba", bilo je čitavog utorka glavna tema komentara, pa i najneverovatnijih tumačenja među meštanima. Zapravo, radi se o istina retkoj, objašnjenoj pojavi - takozvanom meteorološkom udesu, odnosno sudaru sunčevih zraka, snegonosnih oblaka i specifične ruže vetrova, koja se javlja u ovom kraju uz Dunav.





***

[marabu]

TAJANSTVENE PADAVINE SA NEBA ........................






OTKUD OVO GORE ?...


Jedan američki zanesenjak, Čarls Fort, skoro celi svoj život posvetio je prikupljajući podatke o neobičnim pojavama i događajima. Zanimale su ga,

dakako, i čudne padavine, kojih je u prošlosti uistinu bilo napretek!
Događaj se odigrao u noci 2. marta 1984. godine u Estoniji i Ministarstvo odbrane bivšeg Sovjetskog Saveza dugo vremena ga je smatrao temom o kojoj se nije preporučivalo pisati i govoriti u javnosti.
Te nesvakidašnje noći stanovništvo koje živi na području između Valge, gradića na litvanskoj granici, i osamdesetak kilometara udaljenog od starog, univerzitetskog centra Tartua, zahvatila je prava histerija. Kako i ne bi, kada je sa neba padala - vatra!



TAJANSTVENI PLAMENOVI .....


'Hiljade prestrašenih ljudi', izveštavao je tih dana dopisnik moskovskog 'Truda' Vladimir Vostrukin, 'provodilo je sate u panici, gledajući kako se iznad njihovih glava, bukvalno, rasplamsavaju vatreni plamenovi od kojih, padajući prema zemlji, nije dolazila nikakva toplota.
Svuda unaokolo razlegali su se zvuci vatrogasnih sirena, a u opštem su metežu, vatrogasci iz nekih dvadesetak brigada, kao muve bez glava, okretali svoja vozila u pravcu odakle je stizala vatra, čas levo, čas desno, spremni započeti s gašenjem čim požar dohvati tlo.
No, vatra je dolazila s neba i razbuktavala se u zraku. Pri tome nije doticala tlo, niti nanosila bilo kakve materijalne štete!

Činilo se kao da se veliki plamenovi poigravaju s vatrogasnim kolima. Kao da su 'trčali' na nekoliko metara ispred i iznad vatrogasnih vozila i ta besmislena trka trajala bi po nekoliko minuta. Onda bi se plamen ugasio i pojavio na drugom mestu.
Ovaj neverojatni nebeski vatreni pljusak širio je užasni smrad, a dim koji ga je pratio, stvorio je teški sivi oblak, što se spustio na zemlju. Ljudi koji su se našli u oblaku, gušili su se od kašlja, iako su mnogi od njih bili profesionalni vatrogasci i na svojim licima imali odgovarajuće zaštitne maske...
Ma koliko je dogadaj u Estoniji, uistinu, izgledao fantastično, poput biblijskih prizora, on je jedan od najmisterioznijih fenomena zabeleženih u novije doba na našoj planeti.

I zasigurno bi, da je kojim slucajem živ legendarni Čarls Fort (1874-1932), Amerikanac koji je celi život posvetio prikupljanju izveštaja o bizarnim događajima, našao mesto u jednoj od njegovih poznatih knjiga.


Foret je, kako je poznato, skoro četvrt veka, presedio u njujorškoj Javnoj biblioteci i čitaonici Britanskog muzeja u Londonu, strpljivo listajući stare novine u potrazi za izveštajima o neobičnim, tajanstvenim i neverovatnim događajima koji se nisu dali lako objasniti. Tako su nastala njegova zanimljiva dela: 'Gle cuda!', 'Nove zemlje', 'Knjiga prokletih' i 'Novi talenti' iz kojih i dan-danas mnogi zabavni magazini u svetu crpe zanimljive sadržaje za rubrike tipa 'Verovali ili ne'.



NEOBIČNE PADAVINE .............


Naravno, nemoguće je zaobići dobrog, starog Forta, ako se čovek odluči praviti 'on line' magazin s najzanimljivijim stranicama obavljenim u svetu. Pogotovo, kada je reč o čudnim padavinama i neverovatnim pljuskovima, koje su u prošlosti uzbuđivale stanovništvo naše planete.
Na stranicama 'Knjige prokletih', Čarls Fort je zabeležio nebrojeno mnogo nesvakidašnjih padavina: kišu crvene prašine, žaba, riba, rakova, meduza, želatine, žita, povrća, lešnika, natrijeva karbonata, vapnenca, soli, koksa, pepela, zmija, mrava, crva, paukova, čak i topovskih kugli.

No, mi ćemo otići i korak dalje. Govorićemo i o 'nemogućim' padavinama, koje su uzbuđivale svet u decenijama posle Fortove smrti. Istina, mnoge od njih, ako se ozbiljno analiziraju, ne pretstavljaju nikakvo čudo i mogu se naučno objasniti, ali je medu njima znatan broj bilo i onih, poput plamenog pljuska u Estoniji, koje će se još dugo, u najmanju ruku, smatrati čudnim i nedovoljno istraženim.
Stanovnici kineske provincije Kirin, koji žive na područu prostranom više od 500 kvadratnih kilometara, bili su svedoci meteoritskog pljuska, koji je srećom prošao bez tragičnih posledica
Događaj se odigrao 8. marta 1976. godine i neobičan je po tome što su se krhotine metorita i prateći manji komadi, rasuli na površini koja, po obimu, premašuje sve do sada poznate 'kamene kiše'.
O neobičnom događaju pisali su mnogi autori, a mi ćemo se koristiti saznanjima Ouhang Cu-Huana, uglednog člana Instituta za geohemiju pri Kineskoj akademiji nauka u Pekingu.
Crvena se vatrena lopta, veličine punog Meseca, iznenada pojavila nekoliko desetina kilometara iznad severoistočnog dela grada Hsinglunga, u provinciji Pajen, na severu Kine, tačno u 15,01 sati po lokalnom vremenu. Primećeno je da se vatrena lopta kretala brzinom od 10 kilometara u sekundi i da je letela prema jugozapadu, gotovo paralelno s nasom planetom.
Nekih 230 kilometara jugozapadno od Hsinglunga, Hsing Kuo-Chin i pet njegovih kolega iz komune Tienteh, primetili su da je prečnik vatrene lopte postao dva do tri puta veći od punog meseca. Prema njihovim tvrdnjama nebeska je lopta delovala poput ogromne crveno-beličaste mase. U međuvremenu, desetine hiljada kineskih radnika, seljaka i vojnika, uocili su goruće nebesko telo, koje je iza sebe ostavljalo blistav trag i kovitlace dima i prašine.
Raspadanje metorita i njegovo pretvaranje u opasni meteoritski pljusak odigralo se u poslednjih nekoliko sekundi leta užarene lopte, na visini od nekih 17 kilometara iznad severoistočnog dela grada Kirina, i bilo je popraćeno zaglušujućim praskom i bljeskom, koji se može porediti sa bleštavilom sunca.
Kiša metorita, koja je neposredno pre dodira sa tlom postala tamna, proizvela je u trenutku pada zastrašujući 'urlik', podižući prašinu i zemlju visoko u vazduh. Očevici tvrde da su komadi zaleđene zemlje leteli i do 150 metara unaokolo, a gusti oblak, u obliku pečurke, podigao se visoko iznad zemlje najmanje 50 metara.
Meteoritski pljusak odigrao se u blizini seoskih kuća, pa je siloviti pritisak razbijao prozore i otvarao nezabravljena vrata na kućama. Istovremeno, zvuci koji su se čuli bili su zaglušujući i nesnosni, a preko milion ljudi, koji ih je slušao skoro pet minuta, opisuju ih kao nešto što dotad u životu nikada nisu registrovali.
Najveći je komad meteorita pao u selo Kaoshan. Zbog svoje veličine i težine nazvan je 'Meteorit br. 1' i bio je težak 700 kilograma. To je, inače, najveći meteoritski kamen do sada otkriven na našem planetu i za nešto više od jednog kilograma je teži od metorita, koji je 1948. godine pao u severni Kanzas - SAD.
Nakon 'kamene kiše' na području kineske provincije Kirin sakupljeno je više od stotinu meteoritskih komada, ukupne težine 2700 kilograma. Srećom, iako je načinjena znatna materijalna šteta, u metoritskom pljusku niko nije smrtno nastradao.
Naravno, ovakve padavine, po pravilu izazivaju paniku i strah medu ljudima. No, u svetu su zabeležene i one koje izazivaju radost, nevericu, čudenje i smeh.

[marabu]

NOVAC SA NEBA ...........................


Tako su u septembru 1997. godine, za vreme jednog uragana, stanovnici sa periferije West Palm Becha, na Floridi - SAD, bili prijatno iznenađeni kišom novčanica u apoenima od jednog dolara, koju je odnekud doneo olujni vetar!
Nešto se slično dogodilo 8. septembra 1976. godine u Italiji, kada je mali privatni avion napravio nekoliko krugova iznad Trga Venecija u Rimu, 'bombardujući' radoznale i zaprepaštene prolaznike novčanicama od 500, 1000 i 10.000 lira.

I dok je na rimskom trgu vladao neverovatni metež, avion je nestao sa vidika, a italijanska policija, i pored otvorene istrage, nikada nije otkrila identitet letećeg dobrotvora!
S neba su padali i srebrenjaci. To se dogodilo 11. maja 1940. godine u okolini ruskog grada Gorkog, a zvanično je objašnjenje glasilo da je, za vreme nevremena, iznenadni odron tla otkrio zakopano blago, koje je zahvatila olujna 'pijavica' i zatim izručila nad periferijom Gorkog. Nikada nije objašnjeno kako to da su srebrenjaci bili potpuno čisti, bez trunke zemlje ili prljavštine!
Poput Čarlsa Forta, i urednik je američkog meteorološkog magazina 'Weatherwise' David Ludlum, beležio čudne padavine. No, za razliku od Forta, njega su interesovale padavine - iz vedra neba. Njegova zbirka tih kurioziteta i danas zabavlja čitaoce mnogih zabavnika sveta.
Godine je 1819. u glavnoj ulici Bufala, u americkoj državi New York, pala je haringa duga 33 centimetra, a 60 godina kasnije, na groblje Odd Fellows Cemetery, u Sacramentu - SAD, uz nevreme se sručio pljusak haringi! Nešto se slično dogodilo 1892. u američkoj državi Alabami, kada je jedan farmerski kraj zadesila oluja. Zajedno s kišom na tlo je pao tako obilat pljusak jegulja da su ih farmeri čak kolima odvozili na svoje njive kako bi poslužile kao prirodno đubrivo!
I Englezima su po glavama padale jegulje. To se dogodilo godine 1918. No, o 'ribljim padavinama' biće još reči...
U augustu 1933. su po ulicama Worcesterua, u Masačusetsu - SAD, padale zaleđene divlje patke; godine su 1870. u Utahu padale vodene gušterice; 1894. u Bovini (Misisipi - SAD) je pala kornjača obložena ledom, a godinu dana ranije na ulice Wentwortha, u Čarlstonu, iz vedra je neba pao - jedan aligator!
Sve se to ne može ni uporediti sa užasom koji je izazvala kiša zmija. Neobični se pljusak dogodio usred zime, 15. juna 1877. godine u Memfisu, u američkoj državi Tenesi. Izveštavajući svoje čitaoce o tom nesvakidašnjem događaju, 'New York Times' je izneo podatak da je na grad palo 'nekoliko hiljada odvratnih gmizavaca'!
Ipak, najstrašnije je ono što je 25. jula 1978. godine doživela izvesna Amerikanka po imenu Mery Fuller. Sedeći u svojim kolima, parkiranim na jednom gradskom parkiralištu u San Diegu (Kalifornia - SAD), držeći u naručju osmomečecnog sinčića, na njen je automobil iz vedra neba tresnulo - ljudsko telo! Istraga je ustanovila da je telo ispalo iz putničkog aviona raznesenog u strahovitom sudaru sa drugim manjim avionom. Majka i beba su, pored psihičkog šoka, zadobili i lakše povrede.
Mnogo zabavnije, ali i stravičnije, delovale su neke druge padavine, koje su tokom poslednjih vekova zabeležene u različitim krajevima našeg planeta. Posle dugotrajne suše, koja je zahvatila Haiti, 5. maja 1786. godine podigla se snažna istočna oluja, koja je na glavni grad Port-au-Prince, sručila bezbroj neobičnih crnih jajašaca. Iz onih koji su pali u vodu, sledećih su se dana izlegla stvorenja nalik punoglavcima!
Godine su 1857. sve kanadske i američke novine izvestile da su na ulice Montreala padali - živi gušteri, a 14. augusta 1901. u Mađarskoj je zabeležen pljusak raznoraznih insekata. Bio je to neverovatan prizor: za samo nekoliko minuta insekti su prekrili zemlju u visini od čak - tridesetak centimetara, a očevici

su pričali da su se ljudi zaključavali u kuće kako bi se odbranili od letećih nasrtljivaca!
Sličnu su dramu doživeli i stanovnici engleskog gradica Tivertona, kada su ih s neba zasule goleme količine paukova. Da užas bude veći 'kiša paukova' trajala je skoro celo poslepodne!
U američkoj saveznoj državi Kentaki dugo se pričalo o 'kiši mesa'. Događaj se odigrao 3. marta 1876. godine u grada But Canutia, a meso koje je padalo sa kišom, bilo je veličine snežnih pahuljica!
Tridesetog je juna 1963. godine, u vazduhoplovnoj luci u Meksiko Sitiju, obustavljen promet, jer su na pistu padale hiljade nekakvih sivkastih 'organizama' gljivastog oblika, koji su, poput mehurića od sapunice, nestajali čim bi dodirnuli tlo. Još čudnije je bilo to što je nebo iznad Meksiko Sitija tog dana bilo čisto i bez ijednog oblačka. Tajanstvene padavine nikada nisu naučno objašnjene!
Nešto je slično zabeleženo u proleće 1983. godine u Sibiru. Zajedno sa snežnom mećavom, koju su s juga donosili snažni zračni vrtlozi, na tlo je palo desetine hiljada crva! 'Crvljivi sneg', kako su ovu neobičnu pojavu nazvali ruski novinari, ugrozio je čak normalno odvijanje železničkog saobraćaja, jer je vetar na nekim mestima na pruzi, stvorio nanose duboke gotovo jedan metar!
Krajem novembra 1977. godine jedan je dio Kalifornije - SAD zadesilo nevreme praćeno olujnim vetrom. Posebno je bilo uzbudljivo u gradicu San Luis Obispou, gde su na ulice padale umiruće ptice - golubovi i kosovi! Nakon neobičnog 'pljuska' izbrojano je blizu pet stotina mrtvih ptica, a kako u blizini nisu registrovane nikakve grabljivice, niti akcije lovaca, događaj nikad nije objašnjen!



ŽRTVE VAZDUŠNIH PIJAVICA ......................


Naučnici tvrde da su za mnoge nesvakidašnje padavine krivi vetrovi, poput tornada, koji je prepoznatljiv po karakteristicnom 'levku' ili 'pijavici', što se iz niskih, mračnih oblaka, spušta do zemlje i usisava sve pred sobom. Kako u samom 'levku' vlada veoma nizak vazdušni pritisak, a vrtložno strujanje neretko dostiže brzinu veću i od 200 metara u sekundi, događa se ono što je neminovno: tornado usisava sve što mu se nađe na putu. Zahvaćeni vazdušnim vrtlogom i izdignuti do samih oblaka padaju potom na zemlju zajedno s kišom - krovovi zgrada, jata insekata, domaće životinje, ptice, ribe, žabe, rakovi, meduze, zmije, žitarice...
Tornado ponekad nosi i same ljude, gde većina ne preživi tu avaturu, a jednom je pod silinom vazdušnog vrtloga letio čak i jedan željeznički vagon sa 117 putnika. Srećom, let vagona nije bio dug, jedva nekih 25 metara, pa nije došlo do teške tragedije. Zabeleženo je, također, da je 10. juna 1879. godine u Kansasu - SAD, tornado nosio jednu kravu više od 700 metara. Srećom, preplašena životinja je pala u glib, te je zahvaljujući tome ostala živa!
Sudeći prema broju zabeleženih pljuskova, izgleda da su ribe i žabe veoma često padale s neba: kiša riba, u kojoj je bila i jedna sipa od 25 centimetara, padala je na Boston (Masačusets - SAD) 1841. godine; u maju su 1957. hiljade riba prekrile Magnolia Terminal u Thoasvilleu (Alabama - SAD); ribe su 1899. kišile i u Wichiti (Kansas - SAD), a dve godine kasnije na američki se gradic Kerchaw County sručio pljusak, kako je ostalo zabeleženo, 'somova, grgeča i riba sličnih rečnoj pastmki'!
U noći između 22. i 23. maja 1892. godine padala je kiša s ribama i u Bijeljini - BiH, pa su čak i u primitivnoj napravi za merenje padavina u gradskoj meteorološkoj stanici, ujutru, nadene dve žive ribice, koje su plivale u kišnici!
Ipak, čini se, da su padavine riba najčešće u Aziji i Australiji. Tamo ih, izgleda, više nitko ni ne registruje, a australijski prirodnjak Gilbert Whitley objavio je u uglednom mesečnom časopisu 'Australian Natural History' (mart 1972. godine) čak pedeset 'ribljih kiša', koje su zabeležene na ovom kontinentu. Neke su vredne da ih i mi pomenemo...
Jula 1808. u Zadru - Hrvatska, je padala 'krvava kiša'. Tako je zapisao jedan venecijanski hroničar. Ali, to nije bilo jedini put...
Trinaestog marta 1831. i 3. i 4. maja 1933. godine veliki broj meteoroloških stanica javio je iz gotovo svih krajeva tadašnje Jugoslavije da je padala crvena kiša koja je ostavljala crveni talog, a na odelu i predmetima crvene fleke. Očevici su pričali da su oblaci imali tamnocrvenu boju kao da su na sebi nosili odsjaj dalekog požara.
Godine 1954, 10. aprila, u američkom gradu Davenportu padala je kiša. To ne bi bilo ništa neobično da stanovnici tog grada sutradan nisu sa strahom posmatrali svoje ograde, kuće, automobile. Sve je bile plavo! Čule su se najneverovatnije pretpostavke. Zagonetku su zajedničkim snagama rešili biohemičari i botaničari.
Tog proleća su, naime, topole i beli brestovi cvetali veoma obilno i cvetni prah nošen vetrom digao se neobično visoko pa je kasnije, zajedno sa kišom, pao i obojio sve što mu se našlo na putu.
Na Hvaru - Hrvatska je 13. i 23. aprila 1998. godine padala suva prašinu. Mesec dana kasnije u Sarajevu - BIH, je padala kiša žuto-zelene boje. To se ponovilo posle nedelju dana. A, 17. maja 1833. godine u mnogim našim krajevima padala je obojena kiša. Kada su u Zagrebu izračunali srednju količinu prašine koja je pala na jedan kvadratni kilometar, ta količina je iznosila tonu i po!

Tako je izračunato da je prilikom ovog fenomena na Jugoslaviju palo preko 230.600 tona prašine.
Padale su i mastiljave kiše koje su nastajale usled hemijskih procesa, crvene su postajale jer su na svom puto nailazile na prašinu vulkanskog porekla koja sadrzi grožđe.
Kiše često sa sobom donose i najneobičnije 'poklone'. Jednom su u Danskoj čitavih 20 minuta padali živi rakovi! U Španiji su jednog dana korpama skupljali žito koje je padalo sa neba! Uzrok je bio snažni vetar koji je u Maroku porušio nekoliko silosa, podigao u vazduh pšenicu i preneo je preko Sredozemnog mora!
U jednoj našoj staroj hronici nalazi se zapis da je 1717. godine padalo brašno na zemlju. U Hondurasu je više puta padala prava kiša riba. 'Kad stanovnici primete tamni oblak iznad planine, odmah pojure u dolinu noseći vedra i razne sudove. Oni dobro znaju da će oblak, čim naiđe, doneti hiljade srdelica na zemlju!'
Napulj i okolina bili su 3. jula 1833. godine izloženi pravom pljusku mandarina i narandži. Stanovnici koji sa pretrpeli ovako snažno bombardovenje, zauzvrat su mogli pokupiti sa svojih terase bar po dve korpe ovog voća!
Juna 1935. godine nad Oranom u Africi pala je 'kiša puževa'. Novine su tada zabeležile: 'Puževi veliki kao polovina nokta pali su sa neba. Sloj puževa na putu je toliko debeo i ljigav da je vožnja veoma opasne'.
Tako vetar zna da se našali, da začudi, uplaši, ali i da daje poklone ljudima.

[marabu]

RUSKI LETOPISI ............................


U ruskim srednjovekovnim letopisima susrećemo mnoge opise tajanstvenih pojava što su se, s vremena na vreme, događale na nebu. Mnoge od njih nikada nisu racionalno objašnjene!
S krajnjom preciznošću stari ruski hroničari su beležili pomrčine, pojave kometa ili polarne svetlosti... Među tim svedočanstvima neretko nalazimo na saopštenja o pojavama, koje se ne mogu racionalno objasniti. Znamenja, kako se nazivaju u letopisima i hronikama, različita su karaktera i zabeleženo ih je veliki broj. Samo u razmaku od 10. do 17. veka hroničari su zabeležili 54 nebeske pojave, koje nisu

mogle biti protumačene nekom od prirodnih događanja uobičajenih u astronomiji i meteorologiji. Budući da ovde ne možemo navesti sve izveštaje, zadržaćemo se samo na najkarakterističnijim, čiji prikazi sadrže relativno dosta detalja....
Tako se 1028. godine nad severozapadnom Rusijom pojavilo na nebu prikazanje u obliku zmaja, koje su svi mogli videti. Zatim, 1088. godine u Kijevskoj zemlji: 'Te su godine ljudi Vsevoloda bili u lovu kad pade s neba zmaj, a ljudi povikaše od zaprepašćenja'. Godine 1214. u Novogradskoj zemlji 'februara, prvog dana u mesecu, u nedjelju mirnu i blaženu - zagrmilo je za vreme jutarnje službe i svi to čuše, i tek nakon toga videše zmaja letećega...'
'Godine 1412. decembra, osmog dana u mesecu, baše knez Vasilij Mihajlovič za blagdana Svetog začeća, u svom selu Stražkovu, kad je poletio baš u vreme večernje službe, od grada Kasina - zmaj velik i strašan, vatrom dišući. Letio je od istoka prema zapadu i svetlio poput zore. Video ga je i knez V. Mihajlovic i njegovi boljari, a i ljudi u svim selima oko grada...'
Letopisni izveštaj iz 1144. godine dopunjuje navedeno saopštenje zanimljivim detaljima. Te je godine, naime, 'bilo prikazanje iza Dnjepra, u Kijevskoj opštini. Letelo je nebom do zemlje, kao vatreni krug i ostavljalo za sobom trag u obliku - velikog zmaja. Taj je trag ostao na nebu oko jedan sat, pa se razišao!'
Kakvi su to 'zmajevi' na nebu, čijoj pojavi predhodi, sudeći prema izveštaju iz 1144. godine, preletanje 'vatrenog kruga'? Stiče se dojam da upravo taj 'vatreni krug' ostavlja iza sebe trag sličan letećem zmaju, koji se zadržava na nebu neko vreme (do jednog sata) nakon njegova preletanja!
Godine 1552. psovska kronika još detaljnije opisuje zagonetna prikazanja. 'Meseca marta' - kaže se u njoj - 'pojavila se na jugozapadu zvezda, koplju nalik. Mogla se videti i danju i noću i to je trajalo celi mesec. Postepeno je nestala u pravcu severa. Iste godine, poslednjeg dana pre posta, bilo je još jedno prikazanje: na istom mestu gde je bila zvezda pojavilo se na nebu poput zmaja, ali bez glave, i stajalo je nisko iznad zemlje. Ljudi su videli da je rep pružalo kao surlu, a da je izgledalo poput bačve; zatim je palo u plamenu, a dim se raširio po zemlji. Sve je to trajalo oko sat vremena.'
Ovaj je opis u opštim crtama sličan onom izveštaju iz 1144. godine. Ponovo se radi o okruglom predmetu (bačva), koji iza sebe ostavlja zmijoliki vatreni rep na nebu, što je i davalo osnove da se govori o - letećem zmaju!
Uobičajena upoređenja sa kometama, koje nailazimo i u literaturi, nisu posebno uverljive. Pre svega, zato što se za opisivanje letopisci koriste drugim definicijama nego kad se radi o kometama, a drugo, zbog toga što se ne slaže vreme pojavljivanja kometa s letopisnim opisima 'misterioznih letećih zmajeva'!
Uostalom, s 'letecim zmajevima' susrećemo se i u mnogim drugim izvorima. Na primer, nemački hroničar Adam Bremenski, koji je živeo u 11. veku, pisao je da žitelji Estonije - Esti - 'obožavaju leteće zmajeve'! 'Noću se u ovoj zemlji često pojavljuju ognjeni zmajevi'- spominje 1544. godine Sebastian Munster u svom radu 'Kosmografija', misleći na neobične svetlosne pojave koje se dogadaju nad zemljom Maarjamaa (Estonija). Također su dobro poznati 'leteći dragoni' iz drevnih kineskih kronika.



ZAGONETNE POJAVE .....................


Godine 1110. hroničari su zabeležili: 'Bijaše prikazanje nad Pecerskim samostanom, pojavio se vatreni stup od zemlje do neba, februara meseca, jedanaestog dana!...'
Godine 1204: 'Ove je godine bilo veliko prikazanje: na istoku, na nebu su bila tri sunca, a na zapadu četiri sunca, u središtu nešto kao veliki Mesec, poput svoda.

Prikazanje je stajalo od jutra do podneva!...'
Ovi izveštaji, takođe, imaju mnoge sličnosti s izvorima s drugih jezičkih područja. Spomenut ćemo samo neke od njih. Stari zavet govori o tome kako su 'deca Izraela' izlazila iz Egipta pomocu 'vatrenog stupa'. Korejska hronika 'Samguk Sagi' kaže da su se u proleće 766. godine na nebu pojavila istovremeno dva sunca, a zime 845. godine - tri sunca. Prema vjetnamskim izvorima, u julu 1180. istovremeno su se pojavila - dva sunca!
Godine 1281: 'Ove zime bilo je prikazanje na nebu - vatreni oblak na zapadu. Iskre su išle po svoj zemlji. Prikazanje je stajalo malo, pa je nestalo!'
Godine 1360: 'Bilo je na nebu strašno prikazanje, prolazio je oblak krvavi, sa istoka na zapad!'
Kakvi su to oblaci koji su izazvali tako veliku pažnju i uzbuđenje savremenika?
Očito radilo se o fenomenu koji nije lako objasniti. Osim toga i u drugim su zemljama bili opaženi slićni oblaci. Tako se 246. godine, kako je zabeleženo u hronici Kim Busika, u Koreji 'pojavio oblak sličan komadiću svile'. Jedanaestog marta 957. mnogi Japanci su videli beli oblak dug 1,2 dzea (1 dze - 3,03 m) i širok 2,3 suna (1 sun - 0,3 m). Ljudi su ga prozvali - jutarnjom zvezdom!
U Vjetnamu je 1102. godine viđen - 'sretan oblak'(?!), a 5. decembra 1577. godine u sedam sati ujutro, nekoliko kilometara od nemačkog gradica Tibingena, prema opisu Pierrea Buestoa, dogodilo se ovo:
'Oko Sunca se pojavilo mnoštvo tamnih oblaka. Uskoro posle toga, iz pravca Sunca došli su i drugi oblaci. Jedni svetlocrveni, plamteći, a drugi žuti kao šafran. Iz ovih su oblaka s tutnjavom izašla tela nalik velikim i širokim šeširima. I zemlja je postala žuta i krvava. Činilo se kao da je bila pokrivena šeširima raznih boja, crvenim, plavim, žutim, zelenim, ali najveći broj su bili - crne boje!'



LAŽNA SUNCA .....................


Izveštaji o 'letećim zmajevima' najčešće se povezuju s pojavom 'vatrenih krugova'. Takvi se izveštaji poklapaju s velikim brojem izveštaja, u kojima susrećemo neobične vatrene krugove i lopte... Tako je 1104. godine zabeleženo u Rusiji: 'Ove je godine bilo prikazanje: stajalo je Sunce u krugu, u sredini krst, a u sredini krsta Sunce. Izvan kruga bila su dva polusunca, a povrh Sunca uz krug - rogovi usmereni na sever. Takvo je prikazanje bilo i ss Mesecom 4, 5. i 7. februara!'
Godine 1275: 'Bilo je znamenje na nebu 12. juna. Sunce kao da se ogradilo krugom, a u središtu kruga baše krst, dok su lukovi bili leđima spojeni'.



Letopis iz 1497. piše o sličnom događaju: 'Ove godine, 18. aprila, bilo je prikazanje na Suncu, koje se ogradilo likovima plave, zelene, žute, crvene i grimiznocrvene boje, a u sredini baše krst!'
Godine 1408: 'Petnaestog aprila, u nedelju u 12 sati, bilo je prikazanje na Suncu: pojavio se krug na nebu, s jednim krajem u sredini neba, a s drugim prema zapadu. Iznutra je bio crvene i zelene boje. Još su dva polukruga bila iznutra i iznad kruga, te dva luka na isti način. Krajevi tih lukova dopirali su do samog zapada. Unutar lukova u sredini, pravo je Sunce išlo prema zapadu, između lukova. Ispod samog kruga bila su i dva roga: jedan s krajem prema jugu, drugi prema severu, a u sredini rogova kao da je Sunce sijalo, sjajnije od onog pravog. Sa obe strane pravog Sunca videla su se druga dva Sunca izmedu lukova. I sve je to bilo vidljivo u toku dva sata, a zatim su krugovi i lukovi nestali, tri su se lažna Sunca stopila na mestu, nastalo je jedno i krenulo iza pravog Sunca i iznad njega, zatim je nestalo iza horizonta nakon pravog Sunca. Ovo su prikazanje videli u Moskvi, dok u drugim gradovima, to niko nije vidio...'
Godine 1475: 'Devetog novembra veliki knez Grigorij Peruškov video je dva sunca, u dva sata po danu, kad je išao poljem: pravo je Sunce išlo svojim putem, a neobično poviše njega, onako kako leti ide pravo Sunce, i svetlilo se belom svetlošću, a zraka od njega nije bilo. Nije ga video samo on, već i svi oni koji su bili s njim.'
Prema Mazurinskom letopiscu, ovoj neobičnoj pojavi prethodilo je sledeće:
'Ove se godine pojavila na nebu velika zvezda, koja je izlazila u šest sati navečer, od letnjeg izlaska prema letnjem zalasku. Od nje se spreda protezala zraka, vrlo svetla i debela. Kraj te zrake se kao rep ptice vukao...'
Nakon nekoliko meseci, krajem februara 1476. godine dogodilo se sledeće: 'A ove nedelje su po noći mnogi promatrali bleštavu svetlost i krugove na nebu!'
Godine 1484: 'Jedanaestog marta Sunce je izašlo vrlo sjajno, a oko njega krug, jako velik; u njemu je bilo sve crveno, zeleno, grimiznocrveno i žuto. Zrake su se od njega prostirale na sve strane, a videla su se dva bela roga; treća zraka bila je iznad Sunca, a luk raznih boja, njegovi su krajevi dopirali sve do sredine neba. Sve se to moglo promatrati dva sata...'
Godine 1691, 'januara meseca, 17. dana, u četiri sata ujutro pojavilo se prikazanje na nebu iznad Kremlja; mislim da je iznad čitave Moskve bio veliki sjajni krug, izgledom beli, a na tom krugu četiri veklika znaka, nalik Suncu sa zrakama, rasporedenim u krug. U sredini velikog kruga, na samom vrhu ispod Sunca, stajao je luk. Sunce je sijalo vrlo jako, a oblaka na nebu nije bilo. Prikazanje je stajalo na nebu četiri sata. Ljudi su sve videli i čudili se božjem čudu. Zatim je nestao veliki krug i ostalo je samo Sunce. Pred veče se veliki krug ponovo pojavio, sijao je, ostao neko vreme, pa je nestao.'
Izveštaji o vatrenim krugovima i vatrenim loptama pominju se i u drugim krajevima sveta. Tako u čuvenom 'Tulskom papirusu' (čuva se u egipatskom muzeju u Vatikanu), koji je zapravo samo fragment iz anala faraona Tutmosa III (1483-1450. g. pre naše ere) postoji zapis jednog žreca - čuvara tajnih znanja iz Kuće života, u kojem se, izmedu ostaloga, kaže: '...Trećeg meseca zime, godine 22, u šest sati ujutro pisari Kuće života videli su vatreni krug koji se kretao nebom. Mada nije imao glave, dah njegovih usta bio je odvratan. Jedan rod (oko 45 m) bilo je dugo njegovo telo i jedan rod široko, i bilo je bezvučno. Srce pisara se zaprepastilo i prestravilo i pisari su pali ničice. Oni su o svemu izvestili faraona...'
Iz papirusa se može dalje zaključiti da je vladar Egipta zapovedio da se istraži ta pojava. Dobivši naknadne obavesti, prisetio se da je u papirusima Kuće života već bila zabeležena slična činjenica. Nakon nekoliko dana na nebu Egipta opet su se pojavili vatreni krugovi. Oni su svetlili 'sjajnije od svetlosti Sunca'. Ovaj put ih je promatrao i sam faraon zajedno sa svojom vojskom. Krugovi su se digli više u nebo i nestali u južnom smeru. Faraon je zapovedio da se ova činjenica unese u anale kako bi 'sećanje ostalo za sva vremena'.



DISKOVI SA NEBA .........................


O 'nebeskim diskovima' piše u svom radu i grčki filozof Aristotel. Godine 329. pr.n.e. Aleksandar Makedonski i njegova vojska videli su prilikom prelaza reke Džaksartas, u Indiji, dva 'srebrna štita, koji su rigali silnu vatru'!



Kako piše Plinije u 2. svesku svog 'Prirodoznanstva', u 100. godini pr.n.e. iznad broda konzula Lucija i Gaja Valerija preletio je nebom, od istoka ka zapadu, 'sjajni štit izbacujući iskre'!
Godine 91. pr.n.e. 'blizu Spoletiuma (Italija) spustila se s neba vatrena lopta zlatne boje, koja se stalno povećavala. Zatim je, hvatajući visinu, krenula na istok. Kugla je bila veća od Sunca'.
Dvanaestog septembra 1271. godine, na nebu iznad Japana, pojavio se sjajan, svetleći krug, sličan punom Mesecu. I latinski rukopis Emplfortskog samostana, u Engleskoj, detaljno opisuje kako se 1290. godine iznad glava preplašenih redovnika 'pojavilo golemo, ovalno srebrnasto telo koje je nalikovalo disku'.


Četrnaestog aprila 1587. godine, iznad Japana se pojavilo pet tajanstvenih prstenova u obliku Sunca. Oni su bili crvene, crne i drugih boja. U maju 16o6. godine vatrene su se lopte stalno pojavljivale iznad Tokija, a godine 1646. mnogi su stanovnici Kembridža, u Engleskoj, videli vatreni točak koji se spustio iznad grada, okrećući se, a zatim je ponovo uzletio na nebesa i nestao velikom brzinom!
Zagonetne pojave na nebu i dalje su se pojavljivale. Tako je 1661. godine iznad Vorčestera, u Engleskoj, nekoliko puta proletelo nekakvo okruglo leteće telo. Sačuvana je, takođe, stara gravura s prikazom 'vatrene lopte', koja je 4. novembra 1697. godine polagano preletela iznad Hamburga u Nemačkoj.
Neobična nebeska zbivanja, koje smo naveli, svedoče da ruski srednjovekovni izvori u opisima prikazanja i znamenja vrlo precizno utvrđuju neobjašnjive nebeske pojave, koje su po svojim karakteristikama analogne znamenjima zabeleženim u različitom vremenu i na različitim geografskim područijima.
Dabome, teško bi sve to moglo biti plod fantazije dokonih letopisaca. Ipak, nauka je dužna objasniti šta, zapravo, predstavljaju sve te neobične (ne)prirodne pojave. Za sada je još uvek teško reći nešto određeno.
Možemo se samo nadati da će nauka proanalizirati ove dosta neobične, ali detaljno opisane izveštaje ruskih hroničara i da će pokušati odgonetnuti stare misterije...


***

[marabu]

Izvor: Magazin RTS
četvrtak, 07. apr 2011



PAUKOVO DRVO .........


Posle velikih poplava koje su pogodile Pakistan prošle godine u julu i avgustu , milioni pauka su potražili spas na drveću, gde su svojim mrežama napravili zanimljive prizore.





Kako se voda sporo povlačila, oni su vremenom svojim mrežama napravili impresivne prizore, pretvorivši krošnje u ogromne čaure.





Tamošnji meštani objašnjavaju da nikada ništa slično nisu videli i da je ovo prvi put da paukovi naprave svojevrsnu invaziju na stabla u okolini.





Ipak, niko se ne žali na ovu pojavu, jer prema rečima stručnjaka, u ogromne mreže se hvataju komarci koji prenose malariju, čime se sprečava širenje te bolesti.








***

[marabu]

>>> PROJEKAT HAARP ........ <<<


High Frequency Active Auroral Research






HAOS IZ DALJINE .....




Program HAARP čini mnoštvo nizova radiotransmitera ogromne snage i odgovarajućih instrumenata za detekciju.Tačnije sadrži se od preko 180 antena smeštenih na nekoliko hektara.HAARP je smešten blizu Gekone, jedne zabačene lokacije na Aljasci. Ovi moćni transmiteri svakodnevno, u kontinuitetu, odašilju preko 3.000.000 vati koristeći 6 generatora jačine 3,6 hiljada konjskih snaga. To je 100 puta snažniji odašiljač od onih kakve na primer, u Evropi koristi TV BBC.
Ipak, pulsna energija koju odašilje HAARP može biti i više desetina hiljada puta jače. Tvorac ovog demonskog čuda je dr Bertran Istlund sa Kolumbija univerziteta, a prvi izgrađen grejač na Aljasci isproban je još 1996. i to vrlo uspešno, na snazi od oko 20 milijardi vati. Američki Senat svake godine odobrava u proseku 20 milijardi dolara za usavršavanje sistema HAARP.
Ovaj sistem ima višestruke funkcije i mnogo jr više od izučavanja fenomena polarne svetlosti i radio komunikacija, kako tvrde zvaničnici istraživačkog 'Geofizičkog instituta na Aljasci' i njihovi finansijeri - Ratna mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD-a. Armija SAD-a je sa HAARP-om postavila sledeće ciljeve:



komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana, pomoću radijacija ekstremno niste frekcvencije (ELF)

prodiranje na isti način u zemljino tlo, radi pretraživanja skrivenih tunela, ili podzemnih skrovišta od vojnog interesa

zaštita teritorije Amerike od neprijateljskih aviona i interkontinentalnih balističkih projektila

uništavanje neprijateljskih satelita

raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji

ometanje i apsolutno onemogućavanje komunikacija na određenim područjima

menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno programiranje klime na željenom delu planete (nema više nikoga ko se ne pita; 'Šta se to dešava sa klimom? Sada znate odgovor. )

IZAZIVANJE ZEMLJOTRESA !!!!!!!!!!

kontrola mentalnih funkcija i reakcija miliona ljudi

upravljanje zdravljem ljudi i biološkim procesima na Zemlji !!!


Zadnje četiri tačke su ono na čemu se najviše radi u projektu HAARP i ono šta veliki moćnici najviše negiraju.

Ovaj signal detektovan je u višim slojevima atmosfere na visini između 100 km i 350 km, gde ga potom apsorbuje jonosfera. To je i uzrok blagog zagrevanja oblasti na velikim visinama, koje se protežu desetinama kilometara.
Po ovome se može zaključiti da je HAARP ogromna i poprilično skupa grejalica za spoljnu upotrebu. Ali, zagrevanje jonosfere na severnim širinama ima veoma čudan efekat.
Za razliku od nižih geografskih širina, u oblastima na velikim visinama postoji prirodan protok električne struje kroz jonosferu, koji se povezuje sa pojavom spektakularne polarne svetlosti - aurore borealis. Zagrevanjem se menja provodljivost jonosfere i utiče na njene prirodne električne struje, a to je ključna stvar u postojanju programa HAARP.Na taj način HAARP pruža svojim gazdama mogućnost da se dočepaju prekidača atmosferskog elektriciteta i da ga uključuju i isključuju kao da je obična sijalica. Omogućava im, takođe, da menjaju i moduliraju prirodni obrazac niskofrekventnih radio talasa koje emituje jonosfera. Zagrejani deo jonosfere tako postiže džinovski, ekstraniskofrekventni (ELF) radio transmiter. Američka vojska je itekako zainteresovana za ovakvu vrstu odašiljača, pa je HAARP izgrađen zajedničkim snagama Istraživačke laboratorije ratnog vazduhoplovstva i odeljenja za pomorska istraživanja SAD.
ELF talasi imaju takvo svojstvo da mogu prodreti bukvalno kroz svaku materiju.Normalni radio talasi na mogu prodreti duboko kroz vodu, ali ELF talasi mogu. ELF radio će uskoro postati jedino sredstvo komunikacije u nuklearnim podmornicama koje krstare morskim dnom, tako da HAARP nudi daleko moćnija sredstva prenosa poruka od konvencionalnih radio odašiljača i prijemnika. To ukazuje na interese i umešanost Ratne mornarice SAD u projekat HAARP, i njegova primena u komunikaciji je već dokumentovana ali se detalji čuvaju pod oznakom vojna tajna. ELF talasi takođe prodiru daleko dublje u tlo i stenje nego radio talasi.Geo radar za istraživanje tla je prilično ograničen dubinom, ali sistemi koji koriste ELF talase mogu bez problema da zavire duboko, duboko ispod površine zemljine kore i bez izuzetka da lociraju i identifikuju sve podzemne bunkere i skrovišta.Ovo je oblast koju već godinama temeljno proučava američko vazduhoplovstvo.Javnosti su naravno nedostupne informacije o rezultatima tih istraživanja.Američka vlada je izjavila da je njegov zadatak pored komunikacije sa podmornicama i saniranje ozonskog omotača, što on stvarno i može da uradi, ali tamo gde to amerikanci odrede, zatim uklanjanje zagađenja ugljen-dioksidom i ugljen-monoksidom.Amerikanci povremeno sa HAARP-om čiste nebo i zagađenja nad Amerikom.Vrlo je zanimljiv nepobitan podatak da jedino u Americi opada stepen aero-zagađenja, mada njeni stanovnici i dalje nesmanjeno zagađuju atmosferu.




Naučnici kojima je stalo do zdrave planete, smatraju i upozoravaju da bi HAARP s obzirom na njegove mogućnosti, trebalo koristiti sa mnogo više opreza. Jedan od razloga za zabrinutost je činjenica da se zagrevanje vrši u obliku ispaljivanja kontrolisanih mlazova elektrona na metu brzinom supersoničnog aviona (mehanizam još neobjašnjen normalnom svetu). Elektrone apsorbuju niži slojevi atmosfere, ali na velikim visinama mlaznica se rasprostire stotinama kilometara u krug i u stanju je lako oboriti balistički projektil. To je i jedan od razloga za spekulacije o umešanosti HAARP-a u eventualnom namernom ili slučajnom rušenju spejs šatla Kolumbija, u februaru 2003.godine. Ovakvim korišćenjem HAARP bi dejstvovao kao štit protiv napada svih vrsta dirigovanih prjektila iz vazduha.Upravo zahvaljujući HAARP-u, Reganov projekat Rat Zvezda je ušao u završnu fazu.Da je tako, pokazuje samo ponašanje Amerike.Bombardovanje Srbije i Iraka, a slična sudbina čeka i Iran, Siriju i Severnu Koreju.Vladu SAD odavno ne interesuje mišljenje Ujedinjenih Nacija sa sa partnerima iz NATO pakta se konsultuju samo reda radi.
HAARP se može koristiti i za manipulaciju klimatskim uslovima.Efekat zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja, koji mogu tako trajati danima i nedeljama.
ELF talasi su frekvencije koja je vrlo bliska prirodnoj frekvenciji moždanih talasa ljudi. Ideja da se ELF talasi tako koriste za kontrolu ljudskog uma, stavlja HAARP na prvo mesto potencijalnih emitera radio talasa za masovnu kontrolu čovečanstva.
Francuski naučnik dr Šarl Laverdir, fizičar sa instituta koji se nalayi u Sent Etjenu, fokusira svoju pažnju na takozvane 'bioefekte projekta HAARP', odnosno posledice dugotrajne izloženosti ljudi elektromagnetnom zračenju koje dovodi do učestale pojave umora, nervoze, gubitka memorije. nastanka katarakte, leukemije, urođenih deformiteta, raka i promena na mozgu. Ekstremno niske frekvencije (do 10 Hz) mogu se upotrebiti za manipulaciju i rušenje mentalnih procesa te kontrolu stanovništva na daljinu. Ljudski mozak proiyvodi električne talas čija se frekvencija kreće između 0.5 i 25 herca. Takozvane alfa, beta, delta i teta frekvencije povezane su sa stanjima ljudske svesti.Koncentrisana pulsna energija ovih učestalosti može izuzetno efikasno da promeni ponašanje čoveka.I tu nastupa HAARP.Da bi se emitovala radio talasi veoma niske frekvencije od oko 8 herca, bila bi potrebna dužina antene od oko 20.000 kilometara.Naravno da je ovo nemoguće ostvariti na zemlji. Ali ako se linije Zemljinog magnetnog polja iskoriste kao virtualna antena, i to postaje moguće! Gustina slobodnih elektrona, koji u spiralnim putanjama kruže oko linija Zemljinog magnetnog polja, putujući od Severnog do Južnog pola, modulišu se pomoću HAARP-a i tako napajaju ovu virtuelnu antenu sinusoidnim strujama željene talasne dužine.
Da vlada SAD, na neki način pomoću aktiviranja HAARP-a, deluje na svest celog čovečanstva utičući pojedinačno na mozak ljudi, dr Laverdir iznosi niz dokaza.Na prvom mestu je pojava neke vrste opšte ravnodušnosti i prevladavanje američkog stila života.Više im nisu potrebne reklame i skupe kampanje, danas i u najzabačenijem afričkom selu stanovnici pričaju o koka-koli, big meku i borbi protiv terorizma.Američki način života se bezrezervno prihvata.Kada pitate ljude dok punih usta žvaću 'kartonska čuda' big meka, šta im se u njemu dopada, ne umeju da kažu.U takozvanim zemljama u tranziciji američki big mek restorani su puni, a procenat njihove reklame u medijima je mizeran.Kad ste zadnji put u Srbiji na televiziji videli reklamu za Mekdonalds? A dovoljno je otvoriti takav američki restoran i on je odmah pun.
Dr Laverdir takođe nagoveštava mračne perspektive koje očekuju 'neposlušno čovečanstvo i društva koja ohrabruju terorizam'. Primena veštačkih elektromagnetnih polja širokog dometa podrazumeva kontrolu mase gde dolazi do delimičnih ili potpunih poremećaja percepcije i dezorijentacije. Kako se videlo pri napadu na Irak, sposobnost iračkih pojedinaca za borbu se degradirala ili potpuno izgubila. Posledica upotrebe ove najmodernije tehnike je jaka kontrola i nadgledanje ponašanja stanovništva Zemlje. U bližoj budućnosti može da se razvije sistem koji slabi moždane funkcije ljudi u ciljnim regionima tokom dužeg perioda. Danas se, tehnologija manipulacije ljudskim ponašanjem, već svakodnevno primenjuje.
Prilikom jedne posete Evropi, Džordž Buš je u razgovoru sa novinarima istakao veliki uspeh 'plišanih revolucija koje su se odigrale u Evropi, navodeči Srbiju, Čehoslovačku, Ukrajinu' rekavši pri tom: 'Više nema krvavih revolucija. Sada su one mekane...'Na pitanje novinara da li je u tome imala ulogu i Amerika i korišćenje 'ogromne odbijajuče električne sile, koja utiče na rasuđivanje ljudi', Buš se nasmejao i rekao: 'Važni su rezultati - dolazak demokratije i borba protiv terorizma' (fraza kojoj trenutno amerikanci ispiraju mozak celom svetu i skreću pogled sa svojih zločina). Italijanski novinar je potom pitao: 'A HAARP, šta nam o tome možete reći'? Uz osmeh, Buš je samo kratko rekao: 'Sledeće pitanje, molim'.
Devedeset poslanika ruske Dume uputilo je u augustu 2002. godine pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, Ujedinjenim Nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, u kome ih je obavestilo o svem opasnostima kojima svet izlažu Amerikanci eksperimentišući radiotalasima visoke frekvencije.To je korak koji deputati ocenjuju kao pokušaj stvaranja novog, ni sa čim uporedivog oružja, kojim se iz korena menjaju sve tradicionalne postavke o mogućim vojnim dejstvima i sa rezultatima mnogo tragičnijim od Hirošime i Nagasakija.
U Norveškoj, naučna asocijacija EISCAT upravlja postrojenjem za zagrevanje jonosfere, koje se nalazi blizu grada Tromsa.Njegove karakteristike su veoma slične programu HAARP. Zvanični cilj ove naučne institucije je proučavanje interakcija između Sunca i Zemlje praćenjem poremećaja u gornjim slojevima atmosfere koje izazivaju solarne aktivnosti, ali se naravno ova tehnologija može iskoristiti za istu vrstu opakih aktivnosti koje se pripisuju i programu HAARP. Zanimljivo je da EISCAT nije privukao toliku pažnju kao HAARP, a još je zanimljivije ako se zna da su Skandinavci vodeći u svetu u istraživanju efekata elektromagnetnog zračenja na ljude i okolinu.

[IMG][/IMG]


Video prilozi o straobalnom američkom oružju - HAARP....











Izvor : Net


***


... još malo ... pa smo svi ugasili ,, svećicu ,, !!!